МАСТЕР РАД ОДГОВОРНОСТ ПЛАТФОРМИ ЧИЈИ САДРЖАЈ КРЕИРАЈУ КОРИСНИЦИ ЗА ПОВРЕДУ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА
У БЕОГРАДУ
МАСТЕР РАД
ТЕМА:
ОДГОВОРНОСТ ИНТЕРНЕТ ПЛАТФОРМИ ЧИЈИ САДРЖАЈ
КРЕИРАЈУ КОРИСНИЦИ ЗА ПОВРЕДУ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ
ПРАВА
Студент: Славиша Потколњак бр. индекса:___________
Ментор: Проф. др Слободан Марковић
Београд,________ 2023. године
1
САДРЖАЈ:
1. Увод….............................................................................................................................
2. Појам платформи чији садржај креирају
корисници..................................................................................................................
2.1.Опције комуникације међу корисницима које пружају Платформе чији садржај
креирају корисници, врсте и форма садржаја на платформама и субјекти који се
на платформама јављају................................................................................
2.2. Услови коришћења услуга платформи чији садржај креирају корисници..........
3. Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају
корисници за повреду ауторског и сродних права уопште..................................
3.2. Услови за одговорност платформи чији садржај креирају кориснициу у праву
Републике Србије....................................................................................................
3.3. Услови за одговорност платформи чији садржај креирају кориснициу у
упоредном праву...................................................................................
3.3.1. Услови за одговорност платформи чији садржај креирају кориснициу у
Сједнињеним Америчким Државама................................................................
Велике Британије......................................................................
Шпанији........................................................................
3.4. Услови за одговорност платформи чији садржај креирају кориснициу у
Италији.......................................................................
Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају
корсници по Директиви о ауторском сродним правима на јединственом
дигиталном тржишту..........................................
4. Закључак.....................................................................................................
5. Литература..........................................................................................................
2
1.Увод
Убрзан развој технологије од друге половине двадесетог века довео је

многобројних научних открића и техничких проналазака, међу којима је пре свега
Интернет.1 Повезивање људи широм света, које је омогућио Интернет, убрзало проток
информација, што је допринело ширењу идеја, образовању, информисању и многим
другим аспектима живота савременог човека.2 Развитком и убрзањем протока података
на Интернету, ауторско и сродна права све више заузимају места у дигиталном
простору. Такав нови амбијент створио је потребу да носиоци ауторског и сродних
права своје економске интересе прошире и на Интернет, а уједно и потребу истих да
права која имају на делима заштите од повреда. 3 Са појавом нових облика
комуникација, који омогућавају да корисници креирају и деле међусобно садржај који
су креирали или садржај других корисника, намеће се потреба преиспитивања позиције
субјекта који учествују у размни садржаја на Интернету, односно одговорности
субјекта који учествују у размени садржаја, за повреду ауторских и сродних права. 4
Корисник који својим радњама чини повреду аторског и сродних права, јесте
непосредно одговоран за повреду, али његова улога у интерактивној комуникацији се
ослања на услуге субјекта које омогућавају раземену информација на глобалној
рачунарској мрежи - интернет посреднике.5
У данашње време најпосећенији сајтови на Интернету су управо платоформе
чији садржај креирају корисници (енг. ,,User Generated Content Platforms - UGC“), у
даљем тексту ,,Платформе“ као што су: Facebook, YouTube, Instagram, Twitter, Reddit,
LinkedIn, Dailymotio идт.6 На напред наведеним Платформама корисници постављају и
размењују садржаје који су креирали или садржаје других аутора. Садржаји су
1
Сања Радовановић, Грађанскоправна одговорност интернет посредника за повреду ауторског права-
Упоредноправни аспект, стр. 83, Интелектуална својина и интерент, Правни факултет Универзитета у
Београду, Београд 2015.
2
ибид.
3
ибид.
4
ибид.
5
ибид.
6
Душан Поповић, Ауторско правни поглед на коришћење ,,Твитера“стр. 95, Интелектуална својина и
интерент, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2016.
3
разноврсни, претежно из области медија, културе, уметности, пословања и других
сфера.7
Поставља се питање одговорности напред наведених Платформи, као интернет
посредника, за повреду ауторског и сродних права. Ова чињеница је препозанта у
бројним националним и међународним актима, којима се питање интернет услуга
уређује, те се под одређеним условима и ови субјекти сматрају одговорним за повреде
права на Интернету.8
У овом раду бавићемо се управо одговорности Платформи за повреду ауторског
и сродних права. У раду ће пре свега бити изложен појам Платоформи у правном и
техничком смислу, правна регулатива повреде ауторских и сродних права од стране
Платформи, како у Републици Србији, тако и у Европској унији, као и у другим
земљама. Предмет анализе биће и саме опције, алатке, које Платформе стављају на
располагање корисницима, а путем који се повреде права врше, као и сами услови
коришћења, односно лиценце коју закључују корисници са Платоформама.
Да бисмо боље разумели предмет анализе укратко ћемо обајснити појам
ауторског и сродних права. Субјективно ауторско право је право које штити аутора
поводом његовог ауторског дела, односно оно штити моралне (личне) и материјалне
(имовинске) интересе аутора у вези са његовим одређеним ауторским делом. 9 Морални
интереси аутора штите се на основу личноправних овлашћења, док се ауторови
материјални интереси штите на основу имовинсог правних овлашћења, која су
садржана у ауторском праву.10
Закон о ауторском и сродним правима, у даљем тексту ,,ЗАСП“, дефинише
појам ауторског дела на следећи начин: ,,Ауторско дело је оригинална духовна
творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку,
научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања,
као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине. Ауторским делом сматрају
се, нарочито: 1) писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми
са пратећом техничком и корисничком документацијом у било којем облику њиховог
изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.); 2) говорна
7
Сања Радовановић, Ауторско право и Фејсбук, с посебним освртом на право Србије, стр. 139,
Интелектуална својина и интерент, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2016.
8
СањаРадовановић, Грађанскоправна одговорност интернет посредника за повреду ауторског права-
9
Слободан Марковић и Душан Поповић, Право интелектуалне својине, стр. 37, Правни факултет
Универзитета у Београду, Београд 2021.
10
ибид.
4
дела (предавања, говори, беседе и др.); 3) драмска, драмско-музичка, кореографска и
пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора; 4) музичка дела, са речима или
без речи; 5) филмска дела (кинематографска и телевизијска дела); 6) дела ликовне
уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.); 7) дела архитектуре,
примењене уметности и индустријског обликовања; 8) картографска дела (географске и
топографске карте); 9) планови, скице, макете и фотографије; 10) позоришна режија.“
Да би се дело сматрало ауторским делом, морају бити испуњени следећи услови: да је
дело људска творевина, да има духовни садржај, одређеност форме и оригиналност 11.
Као што се из напред наведеног види под ауторска дела спада велики број
творевина, а које исте могу бити постављене на Платформе, те се тиме и јаваља потреба
да се права аутора, како лична, тако и имовинска заштите на најбољи могући начин.
Што се тиче права које аутор има у односу на своје дело, с обзиром на поделу
права аутора на морална (лична) и материјална (имовинска), у прву групу спадају:
Овлашћење на признање ауторства; Овлашћење на назначење имена аутора,;
Овлашћење на објављивање дела; Овлашћење на заштиту интегритета дела;
Овлашћење на супростављање недеостојном коришћењу дела.12
Материјална (имовинска) права аутора могу се поделити на две групе. Права
група је овлашћење на коришћење ауторског дела у телесном облику, у која овлашћења
спадају: Овлашћење на умножавање дела; Овлашћење на стављање примерка дела у
промет; Овлашћење надавање примерка дела у закуп.13 Другра група је овлашћење на
коришћење ауторског дела у бестелесном облику, у која овлашћења спадају:
Овлашћење на извођење дела; Овлашћење на представљање дела; Овлашћење на
емитовање дела; Овлашћење на интерактивно чињење дела доступним за јавност;
Овалашћење на јавно саопштавање дела које се емитује; Овалашћење на јавно
саопштавање дела са носача звука и/или слике; Овлашћење на прераду дела. 14 На сва
напред наведена имовинска овлашћења на ауторском делу, аутор је овлашћен да иста
корисити, дозволи или забрани другим лицима да их користе.
Поред напред наведених овлашћења, постоје и тзв. ,,остала овлашћења“ аутора у
која спадају: Овлашћење на приступ примерку дела; Овлашћење на забрану излагања
оригиналног примерка дела ликовне уметности; Прече право аутора на прераду
11
Закон о ауторском и сродним правима, чл. 2. ("Сл. гласник РС", бр. 104/2009, 99/2011, 119/2012,
29/2016 - одлука УС и 66/2019).
12
Слободан Марковић и Душан Поповић, стр. 56-59.
13
14
5
примерка дела архитектуре; Право слећења; Право на наканду од производње, однсоно
промета уређаја и средстава који су подобни за умножавање ауторског дела. 15
Сврха имовинских овлашћења јесте да аутору омогићи да ужива економску
корист од свога дела, што у конкреном случају представља проблем, с обзиром на
разлику у економској корисити, имајући у виду да саме Платформе, најчешће посредно,
путем наплате простора за оглашавање, зарађују на основу постављених ауторских дела
велике количине новца, док у односу на зараду Платформи, новчана корист коју аутори
добијају је незнатно мања.
Поред појма ауторског права, кратко ћемо поменути и појам сродних права. Под
сродним правима подразумевамо: право интерпретатора, право произвођача фонограма,
право произвођача видеограма, право произвођача емисије, право произвођача базе
података, право првог издавача слободног дела и право издавача штампаних издања на
посебну накнаду.16 Сродна права и ауторска права су повезана на основу сличности и
веза које између њих постоје. Пре свега за предмет имају интелектуално, а не
материјално добро.17 Такође, облици коришћења ауторског дела и предмета
сродноправне заштите се у техничком и економском смислу често поклапају и тиме
условљавају, што се може видети на примеру интерпретације, која је облик коришћења
ауторског дела, али је и засебан предмет сродноправне заштите. 18 Носиоци ауторског и
сродних права у вршењу својих имовинскоправних овлашћења, често су упућени једни
на друге, јер ускраћивање сагласности једног носиоца права (нпр. аутора) може
осујетити остале (нпр. интерпретатора или произвођача фонограма) да врше своје
право.19 Ако се изузме право интерпретатора, може се констатовати да су субјекти
сродних права продуценти, дакле лица која нису духовни ствараоци, већ само обављају
одрешену привредну делатност, стога ова права и садрже само имовинско правна
овлашћења20.
Као предуслов одоворности платформи за повреду ауторског и сродних права,
морају бити испуњени напред наведени услови, односно да је се само дело постављено
на платформу може сматрати ауторским делом или делом сродноправне зашите, те да је
дошло управо до повреде неких од наведних права, како имовинских тако и личних.
15
16
Слободан Марковић и Душан Поповић, стр. 81.
17
ибид.
18
ибид.
19
Слободан Марковић и Душан Поповић, стр. 82.
20
ибид.
6
2. Појам платформи чији садржај креирају корисници
Платформе чији садржај креирају корисници, представљају интернет

посреднике ( хостинг провајдере), који су пружаоци интернет услуга, а који својим
корисницима уступају одређени меморијски простор на Интернету, серверима,
најчешће без непосредне накнаде од стране корисника (путем наплате просотра за
оглашавање), а у који простор корисници смештају велику количину садржаја 21, који
сами креирају или изаберу, на неоређено време. 22 Сам садржај је претежно у форми
музичких записа, видео записа, фотографија и текстова, којима саме Платформе
омогућавају јавни приступ, акитвно организујући и промовишући са циљем стицања
добити.23 Најпознатији примери платформи чији садржај креирају корисници јесу:
Facebook, YouTube, Instagram, Twitter, Reddit, LinkedIn, Dailymotio идт.
Да би се боље разумео појам Платформи и њихове одговорности за повреду
ауторског и сродних права, потребно је објаснити појам интернет посредника. У
најширем смислу функција интернет посредника је да опслужи клијенте, кориснике
интернета, свим доступним интернет сервисима као што су WWW, e-Mail, FTP, IRC
итд24, односно функција интернет посредника јесте обезбеђивање протока информација
имеђу самих корисника интернета, омогућавање коришћења интернета и то по
поравилу на комерцијалан начин. Њихове услуге могу бити различитог садржаја,
почевши од врсте и обима услуга које омогућавају, па до тога да ли исте услуге
наплаћују на директан или индиректан начин. Услуге се најчешће деле у три групе, и
то: обично посредованје (,,mere conduit“), (,,cаching“) услуге и хостинг услуге.25
У обично посредовање (,,mere conduit“) интернет услуга спада омогућавање
приступа интернету и повезивање корисника, односно привремено чување података
ради даљег преноса путем Интернета.26 Друга врста услуга на интернету, ,,caching“
услуге, представља трајно и аутоматско чување података, које омогућавају убрзан
21
Директива (ЕУ) 2019/790 о ауторском сродним правима на јединственом дигиталном тржишту и
измени директива 96/9/ЕЗ и 2001/29/ЕЗ, чл.2. ст.6. Сл. лист ЕУ, бр. Л 130/92, 17.05.2019. године
22
Душан Поповић, Повреда ауторског права и сродних права на итернету: Преиспитивање улоге
посредника, стр. 582, Право и привреда, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.
23
24
https://racunarstvoinformatika.wordpress.com/2014/03/14/
25
26
7
накнадни приступ истим подацима у циљу ефикаснијег даљег преноса. 27
Пример ,,caching“ услуге јесте ,,proxy“ серевер који одређено време чува у локалној
меморији копије информација са веб сајтова којима приступају корисници, те уколико
се понавља приступ одређеном веб сајту ,,proxy“ сервер испоручује сачувану копију. 28
Трећа врста услуга на нтернету, која је најважнија за овај рад, јесу хостинг
услуге, које пружају хостинг провајдери. Хостинг подразумева услугу складиштења
података у електронској форми. Хостинг провајдер изнајмљује одређени електронски
простор кориснику, у које корисник складишти податке које он изабере. 29 Чињеница да
хостинг подразумева уступање одређеног простора у којем корисник складишти
садржај који сам одабере, отвара се могућност злоупотребе тог простора и постављања
садржаја који није законит, као и одговорности самог провајдера.30
Такође, поставља се питање да ли у напред наведену дефиницију хостинг
провајдера потпадају Платформе, односно напред наведени сајтови (Facebook,
YouTube, Instagram, Twitter, Reddit, LinkedIn, Dailymotio, идт.) и докле сеже њихова
одговорност за кршење ауторског и сродних права активностима других корисника,
који приликом регистрације на поменутим сајтовима, стичу право да на њима објављују
како своје тако и садржаје других аутора. 31 На напред наведено питање се може дати
потврдан одговор, односно да се активност платформе чији садржај креирају
корисници уклапа у дефиницију хостинг провајдера.32
2.1 Опције комуникације међу корисницима које пружају Платформе чији садржај
креирају корисници, врсте и форма садржаја на платформама и субјекти који се на
платформама јављају
Када је реч о Платформама јављају се три субјекта. Први субјект јесу Платформе
које омогућавају самим корисницима да постављају садржаје и који омогућавају
комуникацију између корисника. Као други субјект јављају се корсници Платформи,
који прегледају саме садржаје, преузимају, деле или на било који други начин користе,
27
Душан Поповић, Одговорност посредника, Правно уређење интернета у Србији, стр. 136, Цлио 2023.
28
29
Марио Рељановић, Одговорност хостинг провадјера за повреду права интелектуалне својине у праву
Србије и праву суседних држава, стр. 117, Интелектуална својина и интернет 2016.
30
ибид.
31
ибид.
32
ибид.
8
док се као трећи субјект јављају се лица која самa саржај постављају на Платформу, а
који могу бити аутори, други носиоци права на делу или делима, или просто само лица
која постављају дела других аутора.33
Што се тиче саме форме садржаја на Платфорама, она је претежно у форми
аудио записа, видео записа, фотографије или текста, а док сам садржај који се обрађује
и поставља на Платфомре долази из различитих друштвених области, као што је:
информисање, уметност, култура, наука, спорт, маркетинг, пословање итд. У погледу
форме, такође се могу направите разне поделе. Пре свега садржај који креирају физичка
лица, појединци, који је уједно најбројнији и који је по правилу, у складу са новим
друштвеним и интернет тенденцијама, у кратком трајању, кратким форматима. На
платформама садржај постављају и медијске, продуцентске куће, који постављају
садржај чије стварање су финансирале, а који садржај је претежно и раније премијерно
објављиван и емитован, преко телевизијских програма, биоскопа, новина, а који је
претежно у дужој форми и у чији настанак су уложени велики ресурси, као што су
разне телевизијске емисије, музички спотови, концерти, филмови, интервјуи. Такође,
уколико дође до повреде права, у првом случају најчешће би било речи о повреди права
аутора, како његових личних тако и имовинских права, док је у другом случају
најчешће реч о повреди имовинских права носилаца сродноправне заштите. Развојем
технологије, напред наведена разлика у форми садржаја, почела је да бледи, с обзиром
да све већи број садржаја који појединци креирају, поприма облике садржаја који је до
скоро био резервисан само за медијске, продуцентске куће, односо садржаје за чије
стварање је потребно уложити доста ресура. Типичан пример тога јесу разне форме
такозваних ,,подкаста“, документарних филомва, које појединци својим телефонима
могу снимити и касније монтирати, тако да изгледају као да их је направила нека
медијска или продуцентска кућа са озбиљном техонолошком подршком.
Опције, односно алатке које стоје на располагању корисницима Платформи како
би међусобно комуницирали су бројне, у које најчешће спадају опција објављивања,
дељења, преузимања садржаја, постављања коментара на садржај, опција свиђања,
итд34. Напред наведене алатке нису идентичне за све Платформе, у неким
Платоформама неке алатке нису доступне, али већина поседује напред наведене.
Омогућавањем употребе напред наведених опција, алатких Платформе управо
33
ибид.
34
Сања Радовановић, Ауторско право и фејсбук, с посебним освртом на право Србије, стр. 158
Интелектуална својина и интерет 2016.
9
омогућавају повреду права аутора или носилаца сродноправне заштите, тако што
корисник пре свега може неовлашћено да објавиљује садржај, или да исти умножава,
радњом преузимања или дељања, али како предмет овог рада није повреда права од
стране корисника Платформи, већ од стране самих Платформи, нећемо улазити у даљу
анализу повреде права од стране корисника на Платоформама чији садржај креирају
корисници.
2.2 Услови коришћења услуга платформи чији садржај креирају корисници
Да би корисник могао да користи услуге Платформи, исити пре свега мора да

региструје свој профил. Поступак регистрације претежно није компликован и састоји се
од уношења података о кориснику, имена и презимена, датума рођења, броја телефона
или мејла, такође за неке платформе потребни су подаци и о платној картици са које ће
се вршити плаћања, куповине, као и лозинке коју сам корисник креира на основу које
приступа свом профилу и која представља вид заштите података корисника од других
корисника на Платформи.35 По попуњавању напред наведених података, кориснику се
предочавају „Услови коришћења“ и „Политика заштите података“, са којима корисник
мора да се сложи и тек након сагласности са напред наведеним условима корисник
коначно може да региструје и користи свој профил. 36 Потврђивањем регистрације
профила, између корисника и Платформи настаје уговорни однос. Са наведеног
проистиче да се уговорни одснос између корисника и Платформи заснива на уговору по
приступу и да садржину уговора искључиво одређује сама Платформа, са којом
садржином корисник може само да се сагласи или да одбије. 37 Уговори по приступу
јављају се у делатностима у којима је учесталост уговарања посебно изражена, а које
делатности карактерише пружање услуга свим корисницима под истим условима. 38
Иако само једна уговорна страна дефинише услове уговора, док друга уговорна страна
може само да се сагласи са условима или да их одбије, тиме се ипак не нарушава
принцип грађанског права о равноправности уговорних страна. 39 Када је реч о уговору
по приступу, често се поставља питање тумачења уговорних одредби, али и на
обавезујуће дејство аката на које се сам уговор позива, односно који чине његову
35
Пример начина регистрације профила нанеким од платформи; https://sr-rs.facebook.com/
https://signup.ebay.com/pa/crte?ru=https%3A%2F%2Fwww.ebay.com%2F https://twitter.com/i/flow/signup
36
37
ибид.
38
ибид.
39
ибид.
10
садржину.40 Закон о облигационим односима, у даљем тексту ,,ЗОО“, у погледу
тумачења оваквих уговора предвиђа следеће: ,,У случају кад је уговор закључен према
унапред одштампаном садржају, или кад је уговор био на други начин припремљен и
предложен од једне уговорне стране, нејасне одредбе тумачиће се у корист друге
стране“.41 Платформе пружање својих услуга уређује неколицином међусобно
повезаних аката на које се позивају приликом регистрације профила корисника,
односно у Условима коришћења, а које такође имају обавезујуће дејство и које чине
садржину самих Услова коришћења.42 Према општим правилима уговорног права, да би
Услови коришћења услуга имали обавезујуће дејство, потребно је да корисник буде
упознат са њиховом садржином или да је према околностима закључења уговора морао
да буде упознат.43 С обзиром да корисници закључују уговор са Платформама путем
Интернета, поставља се питање пуноважности таквог уговора, односно да ли су
кориснику били или морали бити познати услови из уговора који закључује. 44 Како
уговори по приступу нису регулисани на изричит начин законским одредбама, у
погледу њихове пуноважности потребно је осврнути се управо на општа правила
уговорног права и тумачења уговора45. С обзиром на специфичности закључивања
уговора путем Интернета, размотирћемо услов да ли је корисник могао бити упознат са
условима из уговора.46 Патформе често у поступку регистрације профила корисника на
скровит начин истичу Услове коришћења и друге обавезујуће акте, наводећи их ситним
словима или само упућујући линком на исте, те самим тиме убрзавају поступак
регистрације и број корисника и на неки начин занемарујући правни аспект њиховог
деловања. Околност да Платформе ипак омогућују кориснику приступ релевантним
актима умањује ову мањкавост поступка регистрације и оцену обавезујућег дејства
Услова усмерава на питање савесности, односно несавесности корисника. 47 У том
смислу, пак, савесним корисником би се сматрао онај корисник који је поступао са
40
ибид.
41
Закон о облигационим односима, чл. 100. ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и
57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93, "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља и "Сл. гласник РС", бр.
18/2020)
42
43
Закон о облигационим односима, чл. 142. ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и
57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93, "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља и "Сл. гласник РС", бр.
18/2020)
44
45
ибид.
46
ибид.
47
ибид.
11
потребном пажњом приликом закључивања уговора, односно који је оценио све
околности под којима се правно обавезује према другом субјекту у супротном,
корисник би се сматрао несавесним, те се не би могао позвати на чињеницу да му
обавезујући услови коришћења услуге нису били познати, без обзира што нису јасно
истакнути.48 Уз то, могли бисмо додатно у прилог обавезујућег дејства Услова истаћи и
чињеницу да у данашњем друштву, кориснику никако није могло бити непознато да
Платформе послују под одређеним условима, те корисници заправо, могу очекивати да
ће његово умрежавање бити подвргнуто посебним правилима понашања у оквиру
интернет заједнице којој жели да се прикључи. 49 Захтев савесности корисника свакако
указује на његову обавезу да се са тим условима упозна уз претпоставку да су му они
доступни, што претежно и јесте случај.50 Мора се имати у виду да су корисници
Платформи различитих узраста, да немају сви исити ниво свести о постојању правног
аспекта Платформи, те се не сме занемарити начин на који се Услови коришћења
истичу на самој Платформи.
3. Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају

корисници за повреду ауторског и сродних права уопште
Размена података између корисника на Платформама, постала је један о

најмасовнијих и најучесталијих радњи на Интернету. Садржаја који се поставља на
Платформе и који корисници размењују, великим делом је из области ауторске и
сродноправне заштите.51 Развојем технологије и Интернета омогућено је да и
корисници интеренет сајтова, односно Платформи искористе своје потенцијале,
односно да од пуких корисника интернет садржаја, исти, своја ауторска дела, често без
било какве накнаде преко Платформи учине доступне јавности, али такође да то исто
противправно учине и са делима других аутора или носилаца сродноправне зашитите.
Да би корисник имао напред наведене могућности, потребна је одређена за то је
неопходна техничка подршка хостинг провајдера, односно Платформе која обезбеђују
приступ садржају, пружају услуге складиштења садржаја, његовог чувања и размене са
48
49
ибид.
50
ибид.
51
Свјетлана Ивановић, Осврт на нови режим одговорности интерент посредника за повреду ауторског
права у праву Европске уније, стр. 53. Интелектуална својина и интерент 2020.
12
другим корисницима, те се тиме намеће питање њиховог допирноса повреди и
евентуалне одговорности.52
Платформе, као нужни субјект у комуникацији између корисника, која се не може
оставрити без њеног посредовања, нехотично, некада и намерно, доприносе повреди
ауторског и сродних права, те је тиме неопходно нормативно уредити одговорност
Платформи.53 Како је улога Платформи у комуникацији између корисника посредна,
односно како иста само омогућава комуникацију и тиме дељење, преузимање
недозовљеног садржаја, одогворност Платоформи је по правилу посредна (подељена
или одговорност за другог), и њено утврђивање се према општим правилима о
одговорности заснива на питању савесности, односно питању да ли је Платформа знала
или морала да зна да се путем њене услуге врши повреда ауторског и сродних права. 54
Одговорност Платформе је оправдана из практичних разлога ,,наиме Платформе имају
техничке капацитете да брзо зауставе повреду права кроз праћње протока садржаја и
имплементорање филтера и мера којим се лако може спречити даља повреда, тако што
могу, на пример, да угасе интернет страницу, да блокирају приступ одређеном садржају
или да обришу одређену датотеку“.55
У погледу одговорности Платформи за повреду аутроског и сродних права, мора се
водити рачуна да одгворност мора бити ограничена. Платформе пре свега за разлику од
корисника не постављају садржај, а којом радњом корисници иницијално повређују
права других аутора, већ исте само преносе информацију. Платформе немају права,
нити техничких могућности да врше увид у сав садржај који је постављен, исте морају
водити рачуна о повреди права података о личности и повреди права на приватност
корисника. Такође, успостављањем разних флитера и других алатки на Платфомри, које
би омогућиле брже препознавање и спречавње повреда ауторског и сродних права, а
имајући у виду количину садржаја који се постави, не би се могао успоставити и
квалитет саме провере, с обзиром да повреде права могу бити јако сложене па чак и за
правнике.56
Поставља се питање у којим случајевима ће Платформа бити одговорни за
садржаје које поставе корисници? У теорији су актуелна два приступа. ,,Према систему
стриктне одговорности Платформе су одговорне без обзира на знање о легалности
52
Свјетлана Ивановић, стр. 54.
53
Андреа Радоњин, Примена правила о одговорности хост провајдера: искуство носиоца права из
Србије, стр. 168, Интелектуална својина и интерент 2016
54
ибид
55
Андреа Радоњин, стр. 168-169.
56
Андреа Радоњин стр. 169.
13
садржаја који је постављен. Овај систем није уобичајен и обично је последица неких
ранијих залагања да се у обавези платформе мора наћи констанатан и потпун надзор
над свим садржајем који се поставља. У колико не обезбеди потупн надзор одговорност
платформе деривира из саме чиењенице да је неки садржај постављен без обзира да ли
је за њега знао и да ли је пробао да предузме адекватне мере према кориснику који је
прекршио закон. Будући да овако нешто у савременим условима није могуће тражити,
нити би било техничко изводљиво и економски исплативо ова терија је практично
препустила место другој теорији према којој је платформа одгворна за штету која
настаје кршењем закона у колико је за тако нешто знала и на то пристала. При томе се
за основ (грађансе одговорности) узимају намера и крајња непажња-дакле, у колико је
платформа имала извесно знање о кршењу закона и није реаговала поводом тога, као и
у колико је морао знати на основу чињеница које су биле познате да одређени корисник
складишти недозвољене садржаје.”57
Одговорност платформи чији садржај корисници креирају, како у
законодавствима Европских држава и на нивоу Европске уније, тако и Сједињених
Америчких Држава одређена је као посредна, али ипак постоје разлике под којим
условима платфомре одговарају за повреду права, а наручито почевши од Директиве
(ЕУ) 2019/790 о ауторском сродним правима на јединственом дигиталном тржишту и
измени директива 96/9/ЕЗ 3.1 и 2''1/29/ЕЗ, усвојене 2019. године, која је унела знатне
измене у досадашењој регулативи одгворности платформи за повреду права.
3.1 Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корисници за

повреду ауторског и сродних права у праву Републике Србије
Што се тиче законодавног уређења одговорности Платформи за повреду

аутроског и сродних права, односно хостинг провајдера, под који појам се могу
подвести Платфоме, у Републици Србији није регулисана на посебан начин, већ под
општим режимом неколицине закона, који ће бити анализирани у овом раду. Закон о
електронским комуникацијама у даљем тексту ,,ЗЕК“ не познаје појам провајдер, већ
користи појам оператор58. Према одредбaма ЗЕК, оператор се дефинише на следећи
начин: „оператор је лице које пружа или је овлашћено да пружа јавне електронске
комуникационе мреже или припадајућа средства“. 59Да бисмо боље разумели појам
57
Марио Рељановић, стр. 118
58
Марио Рељановић, стр. 119.
59
Чл. 4, ст.1, тач. 51,Закон о електронској комуникацији ("Сл. гласник РС“, бр. 35/2023 )
14
оператора и његових услуга, односно да ли се он може поистоветити са појмом хостинг
провајдера и хостинг услуга, појаснићемо напред наведену дефиницују оператора.
Појам припадајућих средстава, ЗЕК дефинише као: ,,припадајућа средства обухватају
повезане услуге, линијску и другу физичку инфраструктуру, као и друга средства или
елементе повезане са електронском комуникационом мрежом или електронском
комуникационом услугом, који омогућавају или подржавају пружање услуга путем те
мреже или услуге, или се могу искористити у те сврхе, укључујући, између осталог,
зграде или улазе у зграде, кабловску канализацију и комуникационе инсталације у
зградама, антене, торњеве и друге потпорне објекте, кабловске цеви и канале, стубове,
окна и разводне ормаре“60. ЗЕК дефинише и појам повезаних услуга, које одређује
као: ,,повезане услуге су услуге повезане са електронском комуникационом мрежом
или електронском комуникационом услугом, које омогућавају или подржавају пружање
услуга, самостално пружање или аутоматизовано пружање услуга путем те мреже или
услуге, или имају такву могућност, и укључују, између осталог, услуге система за
превођење бројева или система са еквивалентном функционалношћу, система условног
приступа и електронских програмских водича, као и друге услуге, попут услуга за
утврђивање идентитета, локације и присутности“.61
Даље, поставља се питање да ли се појам хостинг услуга може сматрати врстом
елетронске комуникације по законској регулативи у Републици Србији. Ово зависи,
између осталог, и од прихваћене дефиниције хостинг услуга и хостинг провајдера, а
које је анализирана у претходном делу. 62 ЗЕК дефинише електронску комуникациону
услугу као: „електронска комуникациона услуга је услуга која се по правилу пружа уз
накнаду путем електронских комуникационих мрежа и обухвата услугу приступа
интернету, комуникациону услугу између особа и услугу која се састоји у целини или
већим делом од преноса сигнала укључујући услугу дистрибуције медијских садржаја и
услугу комуникације између машина, али не обухвата услугу производње медијских
садржаја или обављања уредничке контроле над медијским садржајима који се преносе
путем електронских комуникационих мрежа и услуга“ 63. С обзиром на напред наведену
законску дефиницију електронских комуникацијоних услуга, може се сматрати да
услуга хостинга потпада под појам електронских комуникационих услуга, јер хостинг
провајдер управо пружа услугу приступа интернету, комуникацију између корисника,
60
Чл. 4, ст.1, тач. 67,Закон о електронској комуникацији ("Сл. гласник РС“, бр. 35/2023 )
61
чл. 4, ст.1, тач. 56, Закон о електронској комуникацији ("Сл. гласник РС“, бр. 35/2023 )
62
63
чл. 4, ст.1, тач. 16, Закон о електронској комуникацији ("Сл. гласник РС“, бр. 35/2023 )
15
као и услуге похрањивања електронских података у простору који је уступио, односно
изнајмио.64
Иако је законски појам оператора у Закону о електронским комуникацијама
("Сл. гласник РС", бр. 35/2023), шире постављен од појма оператора у Закону о
електронским комуникацијама ("Сл. гласник РС", бр. 44/2010, 60/2013 - одлука УС,
62/2014, 95/2018 - др. закон),65 појам хостинг услуга се јасно не помиње као услуга коју
пружа оператер, а што је и случај и са Правилником о општим условима за обављање
делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења.66
Проблематика настаје када се под напред наведене законске одредбе покуша
подвести појам Платформи као врсте хостинг провајдера, које своје услуге
корисницима не наплаћује.67 Платформе своје услуге по правилу не наплаћују својим
корисницима, већ економску корист добијају на посредан начин, кроз маркетиншке
активности.68 Са напред наведеног, могу се замислити два случаја. У првом случају
власник Платформе истовремено је и власник простора, односно сервера или дела
69
сервера, дакле истовремено је и хостинг провајдер. Што се тиче Платформи ово је
најчешћи случај, с обзиором да исте располажу великом економском моћи, тако да
најчешће саме могу да обезбеде сопствену инфраструктуру, однсоно серевере на којима
се садржај складишти и који омогућавају само функционисање Платформе. У другом
случају власник Платформе изнајмљује од хостинг провајдера простор, сервере, који
омогућавају функционисање Платфомре и у којем се складишти садржај. 70 У другом
случају, може се сматрати да хостинг провајдер јесте оператор у смислу ЗЕК, јер своје
услуге наплаћује. У првој ситуацији, која је за овај рад битнија, а имајући у виду
наведено да Платформе не наплаћују своје услуге корисницима, такође је реч о
лукративној делатности, али да би се хостинг провајдер могао сматрати оператором,
потребно је екстензивно тумачење напред наведеног законске одредбе, да хостинг
провајдер „пружа услугу уз накнаду “, јер накнаду не наплаћује онима који користе
услугу, већ другим лицима кроз оглашавање на том сајту (што је такође вид хостинга у
најширем смислу, јер се и на тај начин оглашивачу уз накнаду уступа одређени
64
65
Закону о електронским комуникацијама ("Сл. гласник РС", бр. 44/2010, 60/2013 - одлука УС, 62/2014,
95/2018 - др. закон)
66
Правилником о општим условима за обављање делатности електронских комуникација по режиму
општег овлашћења ("Сл. гласник РС", бр. 44/2010, 60/2013 - одлука УС, 62/2014, 95/2018 - др. закон и
35/2023 - др. закон)
67
Марио Рељановић стр. 120.
68
ибид.
69
ибид.
70
ибид.
16
електронски простор).71 Са напред дефисаног појмом хостинг провајдера, односно
Платформи, кроз начин стицања користи и самог власништва над сереверима који
омогућавају функционисање Платформи, може се закључити да се Платформе могу
сматрати операторима у смилсу ЗЕК.72
Може се дакле закључити да се према важећим прописима хостинг провајдер
углавном може подвести под институт оператора, чиме се цео обим права, обавеза и
одговорности које постоје у овом режиму примењује и на хостинг провајдере, наравно
имајући у виду специфичности услуга које пружају. Као простор за интерпретације
кроз судску праксу и мишљења стручне јавности, остају ситуације у којима се хостинг
не наплаћује директно од корисника, већ се користе други механизми интернет
маркетинга да би се учинио лукративним, а за самог корисника коме се уступа простор
на серверу, електронска комуникација коју обавља јесте бесплатна.73
Услови и начина пружања услуга информационг друштва, обавезе информисања
корисника услуга, комерцијална порука, правила у вези са закључењем уговора у
електронском облику, одговорност пружаоца услуга информационог друштва, надзор и
прекршаје, регулише Закон о електронској трговини, у даљем тексту ,,ЗЕТ“. 74 ЗЕТ,
услуге информационог друштва дефинише као: „услуга која се пружа на даљину, по
правилу уз накнаду путем електронске опреме за обраду и складиштење података, на
лични захтев корисника услуга, а посебно трговина путем Интернета, нуђење података
и рекламирање путем Интернета, електронски претраживачи, као и омогућавање
тражења података и услуга које се преносе електронском мрежом, обезбеђивање
приступа мрежи или складиштење података корисника услуга“ 75. ЗЕТ дефинише и
појам пружаоца услуга информатичког друштва, као: „пружалац услуге
информационог друштва је правно или физичко лице. Пружање услуга информационог
друштва у комерцијалне сврхе може обављати правно или физичко лице које је
регистровано за обављање одређене делатности у складу са законом“ 76. Сходно напред
наведеним законским одредбама, а имајући у виду дефиниције хостинг провајдера,
може се извести закључак да се хостинг провајдери могу сматрати пружаоцима услуга
информационог друштва, с обзиром да се под услуге инофрмационог друштва
71
ибид.
72
ибид.
73
Марио Рељановић, Одговорност хостинг провадјера за повреду права
интелектуалне својине у праву Србије и праву суседних држава, Интелектуална својина и интернет
2016, стр. 120
74
чл. 1, ,Закон о електронској трговини (,,Сл. гласник РС“, бр. 41/2009, 95/2013 и 52/2019)
75
чл. 3, ст. 1, тач. 1,Закон о електронској трговини (,,Сл. гласник РС“, бр. 41/2009, 95/2013 и 52/2019)
76
чл. 3, ст.1, тач. 2, Закон о електронској трговини (,,Сл. гласник РС“, бр. 41/2009, 95/2013 и 52/2019)
17
подразумева обрада и складиштење података, рекламирање путем Интернета, као и
омогућавање тражења података и услуга, које се преносе електронском мрежом, те се
изводи закључак да би се на одговорност Платформи за повреду права могао
применити ЗЕТ, односно супсидијарно Законом о заштити потрошача, с обзиром да се
да се одредбе ЗЕК примењује и на питање заштите потрошача, ако су повољније за
потрошача.77
Чланом 18, ЗЕТ, регулисана је одговорност пружаоца услуга електронске
трговине, а који члан се односи на трајно складиштење података, те закон одређује
следеће78: „Пружалац услуга који складишти податке пружене од стране корисника
услуга, на захтев корисника услуга, није одговоран за садржај складиштеног податка,
ако: 1) није знао нити је могао знати за недопуштено деловање корисника услуга или за
садржај податка; 2) одмах након сазнања да се ради о недопуштеном деловању или
податку уклони или онемогући приступ том податку. Одредба става 1. овог члана не
примењује се у случајевима када је корисник услуга лице зависно на било који начин
од пружаоца услуга (повезана привредна друштва у смислу закона којим се уређује
положај привредних друштава)“79. У складу са напред наведеном одредбом, да би
пружалац услуга, био одговорна за повреду права он мора знати за повреду права, те да
по сазнању не реагује на обавештење, односно да би постојала одговорност оба услова
морају бити кумулативно испуњена. Он не сме, нити техинчки може успоставити
потпуну контролу и надзор над комуникацијама и подацима које корисник складишти,
што ЗЕТ регулише на следећи начин:80„Приликом пружања услуга информационог
друштва, пружалац услуга није дужан да прегледа податке које је складиштио, пренео
или учинио доступним, односно да испитује околности које би упућивале на
недопуштено деловање корисника услуга. Пружалац услуга мора да обавести надлежни
државни орган ако основано сумња да: 1) коришћењем његове услуге корисник услуга
предузима недопуштене активности; 2) је корисник његове услуге пружио
недопуштени податак. Пружалац услуга дужан је да на основу одговарајућег судског,
односно управног акта, предочи све податке на основу којих се може предузети
откривање или гоњење починилаца кривичних дела, односно заштита права трећих
лица. Обавештење о недопуштеном деловању или податку на основу којег пружалац
услуга поступа у смислу члана 18, став 1, тачка 2) и члана 19, став 1, тачка 2) овог
77
78
Марио Рељановић, стр.122.
79
Чл. 18, Закон о електронској трговини (,,Сл. гласник РС“, бр. 41/2009, 95/2013 и 52/2019)
80
18
закона, мора да садржи податке о пошиљаоцу обавештења, прецизном опису места на
интернет страници, односно другом електронском приказу на којем се јавља
недопуштени податак, као и образложење недопуштености.“ 81 ,Извесно је да се за
одговорност хостинг провајдера тражи намера у противправном деловању, или крајња
непажња.“82 ЗЕТ представљају интерпретацију Директиве о електронској трговини
Европске уније, у даљем тексту ,,Директива о електронској трговини“ којом се
регулише одговорност посредника пружалаца услуга, а која директива предвиђа три
облика посредовања: посредник у преносу информација, привремени смештај
информација (енгл. caching) и трајни смештај информација (хостинг). 83 Директива о
електронској трговини у члану 14, дефинише услугу хостинга као и основе
одговорности, те се хостинг дефинише, као услуга складиштења информација
корисника, док хостинг провајдер неће бити одговоран за кршење прописа учињено од
стране корисника, уколико нема информација нити се од њега може очекивати да
поседује информације о противправности похрањеног материјала, као и уколико одмах
по сазнању да је у питању незаконита садржина уклони спорну садржину или јој
онемогући приступ.84 Српски законодавац је имплементирао одредбе напред наведене
директиве кроз ЗЕТ, што се види у напред наведеном чл. 18, ЗЕТ, као и одредбе
Директиве о елетронској трговини која се односи на искључење обавезе посредника да
прати информације које корисници преносе или похрањују, као и обавезу да активно
трага за чињеницама или околностима које би указивале да неко од корисника крши
прописе што се види у чл. 20, ЗЕТ. 85
Напред наведена законска дефиниција услуга информационог друштва наводи
да су оне „по правилу уз накнаду“. Поставља се питање шта да ли се хостинг услуге,
односно услуге Платформи по ЗЕТ могу сматрати услугама информационог друштва, с
обзиром да се оне кориснику претежно пружају без накнаде, чак исте под одређеним
условима и плаћају корисницима за постављени садржај (нпр. на платфомри ,,YouTube“
може добити накнаду од ,,YouTube“ уколико његов профил, канал, има довољан број
сати прегледа).86 Са наведеног би следило да ЗЕТ није релевантан за појам Платформи,
81
Закон о електронској трговини, чл. 20. (,,Сл. гласник РС“, бр. 41/2009, 95/2013 и 52/2019)
82
83
Директива 2000/21 ЕЗ Европског парламента и Савета од 08.јула 2000. године, о одређеним
правним аспектима услуга информатичког друштва на унутрашњем тржишту, посебно електронске
трговине (Директива о електронској трговини), тач. 18. Служебни гласник ЕУ Л178/1 од 17,јула
2000.
године.
84
85
ибид.
86
ибид.
19
већ да је то Закон о трговини. Закон о трговини не познаје појам услуга информационог
друштва као посебан правни режим, тако да се Платформе морају применити опште
одредбе о пружаоцима услуга.87 У погледу напред наведене кострукције, морамо имати
у виду да је сам ЗЕТ донет на основу Директиве о електронској трговини, а која се бави
појмом хостинг провајдера и хостинг услуга, а као што смо рекли да се појам
Платформи може подвести под појам хостинг провајдера, односно да иако саме
Платформе на директан начин од корисника не добијају накнаду, оне ипак на посредан
начин путем наплате оглашавања ипак оставрују накнаду, те би се ипак требале
примењивати одредбе ЗЕК, а не Закона о трговини.88
ЗЕТ прописује и казнене одредбе уколико пружалац услуге поступи супротно
одредбама овог закона на следећи начин89: „На захтев субјекта чија су права повређена,
суд може одредити меру ограничења пружања услуге информационог друштва, ако
подносилац захтева учини вероватним постојање повреде, односно наступање
ненадокнадиве штете. Суд може мером из става 1. овог члана да нареди уклањање
спорног садржаја, забрану радњи које су довеле до кршења права, односно другог
облика заштите сразмерно циљу који се жели постићи мером. По налогу из мере из
става 1. овог члана, дужни су да поступају сви пружаоци услуга који преносе,
складиште или омогућавају приступ подацима на које се мера односи. На поступак,
надлежност и услове одређивања мере из става 1. овог члана сходно се примењују
правила о привременим мерама, у складу са законом којим се уређује извршење и
обезбеђење.“90
У складу са наведеним законским одредбама у којима се наводе пружаоци услуга који
складиште или омогућавају приступ подацима на које се судска мера односи, хостинг
провајдер може бити кажњен и за прекршај, ако не уклони или ако не ускрати приступ
податку, одмах након сазнања да се ради о недопуштеном деловању или податку. 91
Изузетно, у случају посебно тешких повреда или понављања повреда, хостинг
провајдеру се може изрећи забрана вршења делатности правном лицу у трајању од три
до шест месеци92.
87
88
ибид.
89
Марио Рељановић, стр.124
90
чл.21а ЗЕТ
91
чл.22, ст.1, тач 4,ЗЕТ
92
чл.22, ст.4, ЗЕТ
20
У случају повреде ауторских и сродних права, њихови носиоци могу заштитити
парничном поступку подношењем тужбе према лицу коју је повреду учинило 93. Закон о
ауторском и сродним правима у даљем тексту ,,ЗАСП“, одређује заштиту ауторских и
сродних права, и овлаћује носиоце ауторског и сродних права да тужбом могу
захтевати94: ,,утврђење повреде права или озбиљне претње да ће право бити повређено;
забрану радњи којима се повређује право или радњи које представљају озбиљну претњу
да ће право бити повређено, као и забрану понављања таквих или сличних радњи под
претњом плаћања примереног новчаног износа тужиоцу; накнаду имовинске и
неимовинске штете; искључење из промета, одузимање или уништење, или преиначење
без било какве накнаде, предмета којима је извршена повреда права, укључујући и
примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, негативе и слично; забрану
отуђења, одузимање или уништење, без било какве накнаде, материјала и предмета који
су претежно употребљени у стварању или производњи предмета којима се повређује
право; објављивање пресуде о трошку туженог; давање података о трећим лицима која
су учествовала у повреди права“95. Наведене одредбе се односе на кориснике који су
својим радњама извршили повредуправа, али се поставља питање како ЗАСП регулише
одговорност Платформи за повреду. За одговорност Платформи за повреду права,
могле би се применити следеће одредбе ЗАСП: ,,На предлог лица које учини
вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити
повређено, суд може одредити привремену меру: одузимања или искључења из промета
предмета којим се повређује право; одузимања или забране отуђења материјала и
предмета претежно употребљених у стварању предмета којима се повређује право,
односно претежно намењених стварању или производњи производа којима се повређује
право; забране предузимања радњи којима се врши повреда права или које
представљају озбиљну претњу да ће право бити повређено. Привремена мера из става 1.
тачка 3) овог члана може под истим условима да се одреди и против посредника чије
услуге је користило треће лице које вређа ауторско или сродно право“ 96. Даље, сам
закон предвиђа и следеће право: ,,Ако суд утврди да је повреда права учињена, тужбом
се против лица чије су услуге коришћене при повреди права (посредник) може
захтевати забрана понављања радњи којима се право повређује или њима сличних
93
94
ибид.
95
Чл. 205, ст. 1, Закона о ауторском и сродним правима ("Сл. гласник РС", бр. 104/2009, 99/2011,
119/2012, 29/2016 - одлука УС и 66/2019)
96
Чл. 210, ст. 1, ст.2, ЗАСП
21
радњи под претњом плаћања примереног новчаног износа тужиоцу“. 97 ЗАСП одредђује
могућност обезбеђења доказа на следећи начин:,,На предлог лица које учини
вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити
повређено, суд може у току, као и пре покретања парнице, одредити обезбеђење доказа,
под условом да поверљиве информације буду заштићене. Обезбеђењем доказа у смислу
овог закона сматра се: узимање детаљног описа предмета којима се повређује право, са
или без узимања узорака тих предмета; одузимање предмета или дела предмета којима
се повређује право, а ако је то оправдано, и одузимање средстава претежно
употребљених у стварању или стављању у промет таквих предмета, као и докумената
који се односе на наведено. Када је обезбеђење доказа одређено пре покретања
парничног поступка тужба се мора поднети у року од 30 дана од дана доношења
решења о одређивању обезбеђења. Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење
о одређивању мере обезбеђења доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а
одсутном лицу чим то постане могуће“.98 На основу напред наведеног, посредник је у
обавези да поступи по одлукама суда, односно да спроводи мере и да достави све
тражене информације, односно: „Суд може, на оправдан и сразмеран захтев лица чије је
право повређено, да нареди лицу које је извршило повреду ауторског или сродног права
да пружи информације о трећим лицима која су учествовала у повреди ауторског или
сродног права и о њиховим дистрибутивним каналима, или да преда документе који су
у вези са повредом права“99. Једна од обавеза туженог, која није ни мало једноставна,
имајући у виду могућност скривања идентитета и трагова на Интернету, јесте да
прикупи што више података које су од значаја да се утврди идентитет учиниоца
повреде и уклони противправно постављен садржај, те да се исти предају суду, да би
суд на основу истих могао да од посредника очекује да у потпуности изврши судску
одлуку у најкраћем могућем року.100 Достављањем судске одлуке посреднику испуњава
се услов савесноти, те ће бити одговоран за штету која настане од тренутка када је
требао да изврши обавезу из судске одлуке до тренутка када је то учинио.101
Кривични законик у даљем тексту ,,КЗ“ инкриминише кривична дела против
интелектуалне својине, између осталих и „Неовлашћено искоришћавање ауторског дела
или предмета сродног права“102 КЗ у случају да је напред наведено кривично дело
97
Чл. 205, ст. 2, ЗАСП
98
Чл. 211, ст.1, ст.2, ст.3, ст.4, ЗАСП
99
Чл. 213, ст.1, ЗАСП
100
101
ивид.
102
ивид.
22
учињено предвиђа одузимање и уништење предмета којима се врши повреда ауторског
или сродног права, односно уклањање и брисање спорног садржаја са Платформе. 103
Обавезе хостинг провајдера, односно Платформи, прецизира Законик о кривичном
поступку у даљем тексту ,,ЗКП“, те наводи следеће: „Лице које држи предмете из члана
147. ст. 1. и 2. овог законика дужно је да органу поступка омогући приступ предметима,
пружи обавештења потребна за њихову употребу и да их на захтев органа преда. Пре
одузимања предмета орган поступка ће по потреби у присуству стручног лица
прегледати предмете. Лице из става 1. овог члана које одбије да омогући приступ
предметима, да пружи обавештења потребна за њихову употребу или да их преда, јавни
тужилац или суд може казнити новчано до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да
испуни своју дужност, може га још једном казнити истом казном. На исти начин
поступиће се према одговорном лицу у државном органу, војном објекту, предузећу
или другом правном лицу. О жалби против решења којим је изречена новчана казна,
одлучује судија за претходни поступак или веће. Жалба не задржава извршење
решења“104. Уколико не поступи по напред наведеним одредбама хостинг провајдер
биће кажњен, али исти неће бити кривично одговорна, али исти може одговарати
помагач или одговарати за непријављивање извршења кривичног дела, што КЗ
регулише на следећи начин: ,,Службено или одговорно лице које свесно пропусти да
пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по
закону може изрећи пет година затвора или тежа казна казниће се затвором од шест
месеци до пет година.дела, што је предвиђено одредбом“ 105. Што се из досада свега
наведног може закључити да у Републици не постоји прецизна законска регулатива
која би се могла применити на хостинг провајдере, односно Платформе.ОВДЕ СТАВИ
ЧАС ЕКС ЈУ ДРЖАВЕ И ЊИХОВУ ОДГОВОРНОСТ ПАР РЕЧЕНИЦА КАК ОЈЕ СВЕ
ИСИТИ КУРАВ И ХР И СЛО ДА СУ ЕУ ПА ДА МОРАЈУ СКЛАДУ СА ЕУ Обзиром
да је Република Србија кандидат за чланство у Европској унији, а на основу члана 72,
Сопразума о стабилизацији и придруживању дужна је да усклади своје законодавство
са правом Европске уније, те би се ускоро могла очекивати промена законске
регулативе, а нарочито имајући у виду Директиву (ЕУ) 2019/790 о ауторском и сродним
правима на јединственом дигиталном тржишту и измени директива 96/9/ЕЗ и
103
Чл. 198, ст. 5 КЗ
104
Чл. 148 ЗКП
105
Чл. 332, ст. 2, КЗ
23
2001/29/ЕЗ у даљем тексту ,,Директива о ауторском и сродним правима на
јединственом дигиталном тржишту“ о којој ће у раду бити говора. 106
3.3 Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корисници за

повреду ауторског и сродних права у упоредном праву
Уређење одговорности Платформи за повреду ауторских и сродних права, остављено је

државама да преко својих законодавстава одреде услове одговорности платформи,
водећи се директивама и законима Европске уније и другим међународним
нормативним актима, као што је (The Anti-Counterfeiting Trade Agreement) АЦТА, те
сходно тиме постоје различита решења националних закондавстава по овом питању, од
којих ћемо у овом раду споменути најважнија.107
3.3.1 Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корсници у

Сједињеним Америчким Државама
Што се тиче законске регулативе у Сједињеним Америчким Државама, 1998.

године донет је Закон о ауторском праву у дигиталном мленијуму (The Digital
Millennium Copyright Act-DMCA), којим је по први пут норминирана одговорност
посредника за повреду субјективног ауторског права.108 Овај закон по питању интернет
посредника, такође прави основну поделу на три посредника: обичне посреднике
(,,mere conduit“), (caching) провајдере и хостинг провајдере.109 Што се тиче
одговорности хостинг провајдера, у нашем случају Платформи, исте ће бити одговорне
уколико су знале или могле да знају да је путем њихове услуге извршена повреда права,
односно које су о наступелој повреди обавештене, а спорни садржај нису одмах
уклонили, али пак у колико нису остварили финансиску корист, која је у вези са
наведеном повредом, ни свест о повреди их не чини одговорним. 110 Као што се из
наведеног види, америчко ауторско право познаје и трећи услов који пружаоци хостинг
услуга морају да испуне како не би одговарали за повреду ауторског или сродног права:
они не смеју имати непосредну или посредну финансијску корист од повреде, док је у
106
Душан Поповић, Одговорност посредника, Правно уређење интернета у Србији, стр. 134. Цлио 2023.
107
Сања Радовановић, стр. 87.
108
Душан Поповић. стр. 133.
109
110
Пар. 512д ДМЦА.
24
Европи критеријум финансијске корисуту, као услов за одговорност, није посебно
одређен, већ се узима у обзир у судским поступцима.111
Да би се боље разумео елемент свести о повреди права од стране корисника, као
услов одговорности Платформи, навешћемо примере из праксе, који су успоставили
одређене стандарде тумачења овог услова.112
У првом случају реч је о поступку ,,Viacom v. YouTube“ у којем је тужилац
тврдио да је тужени ,,YouTube“ допринео масовној повреди ауторских права, чији је
носилац тужилац ,,Viacom“, тако што је подстицао кориснике на коришћење садржаја,
видео клипова (,,South Park, Sponge Bob...), односно светски познатих емисија, који су у
власништву тужиоца, а који су неовлашћено постављени, а како би остварио добит од
оглашавачког простора.113 Што се тиче тумачења напред наведеног појма свести о
повреди, суд је у првостепеном поступку донео одлуку у корист туженог наводећи да је
тужени свесно затворио очи, односно да из околности случаја тужени није могао да не
зна да је до повреде дошло, али у одлуци није наведено да ли је тужени био обавештен
о повреди од стране тужиоца, те је на основу тога другостепени суд вратио
првостепеном суду предмет на поновно одлучивање, односно одлука другостепеног
суда заснована је на чињеници да интернет посредник нема право, а ни могућност да
контролише садржај који је постављен, те је на основу наведеног првостепени суд у
поновном одлучивању донео одлуку у корист туженог.114
У другом случају, реч је о спору између ,,Universal Music Group (UMG) v Shelter
Capital Partneres“.115 ,,Veoh“ као хостинг провајдер, који је у власништву туженог,
омогућио је корисницима размену видео садржаја. 116 ,,Veoh“ је реформатирао, мењао
садржај, који корисници постављају, пре него шта га похрани на свом серверу. 117 Иако
је настојао да проверава садржај који се чува на његовом серверу, чак можда и имао
могућност да проверава законитост истих, с обзиром да их је претходно реформатирао,
како би спречио повреде ауторског права, поједини видео записи, на којима је тужилац
носилац ауторског права су посредством овог провајдера неовлашћено коришћени на
Интернету, што јесте био предмет спора118. Како тужилац претходно није обавестио
111
Душан Поповић, Повреда ауторског права и сродних права на итернету: Преиспитивање улоге
посредника, стр. 583, Право и привреда, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.
112
113
ибид.
114
ибид.
115
UMG Recordings v Shelter Capital Partners LLC, 667 F.3d 1022 (9th Cir, 2011), https://
www.eff.org/files/filenode/09-55902. pdf, 12 mart 2015.
116
117
ибид.
118
ибид.
25
провајдера о наступелој повреди ауторског права (notice and takedown), с тога је суд у
жалбеном поступку утврдио да не постоји одговорност туженог, јер он није знао нити
је према околностима случаја могао да зна за очигледну повреду кокретих ауторских
права.119 Овај предмет поставио је услове искључења одговорности интернет
посредника у шире оквире, будући да се у овом спору околности да је провајдер могао
знати за повреду права, тумачи прилично рестриктивно, произилази да интернет
посредник, у контексту овог услова, одговара за повреду ауторског права само уколико
је навео корисника да неовлашћено користи заштићен садржај, без обзира на околност
је на одређен начин могао знати да је повреда учињена 120. Такође, у образложењу
одлуке у погледу околности које могу указати на то да је тужени могао знати за
повреду ауторског права које се одвијају на његовом сајту, суд је навео да чињеница
неформалног упозорења од стране тужиоца да се аутроска права на сајту туженог крше,
не сматра довољно оправданим да се тужени сматра несавесним, већ инсистира да се
упозорење мора односити на конкрету повреду права и мора потицати од самог
носиоца права. 121

Француској
Међу првим земљама европског континента које су, као одговор у борби против
пиратерије проступиле реформи система одгворности интернет провајдера јесте
Француска. Тако, у овој земљи усвојен је 2009. године, Закон о саопштавању и заштити
дела на Интернету. Овим законом је основано посебно тело у чијој надлежности је
старање о ауторским правима на Интернету, однсоно санкционисање њихових повреда
(Haute Autorite pour la Diffusion des Oeuvres et la Protection des driot sur Internet-
HADOPI), а по којем називу је и преознат сам закон, у даљем тексту ,,ХАДОПИ“. 122
Регулаторно тело основано овим законом овлашћено је да спроводи тзв. правило
троструког удара. Кориснику који је противправно преузео или поставио садржај на
Интернету, провајдер најпре шаље мејл којим га обавештава ког датума и у које време
је повредио ауторско или сродноправо трећег лица, при томе не наводећи о ком делу је
реч, нити ко је титулар ауторског или сродног права, те се такав корисник се упозорава
119
ибид.
120
ибид.
121
ибид.
122
Сања Радовановић стр. 100.
26
да убудуће боље осигура приступ Интернету са свог рачунара и подсећа наобавезу
поштовања ауторског и сродних права123. Напред наведеним радњама предузет је први
од три корака. Даље, уколико у року од шестмесеци од предузимања напред наведеног
првог корака, провајдер, титулар права или регулаторно тело Хадопи утврде да је
дошло до нове повреде, предузеће се други корак, а који се састоји из слање другог
мејла упозорења којим започиње други период надзора у трајњу од годину дана. 124
Уколико у року од годину дана, провајдер, титулар права или регулаторно тело Хадопи
утврде да је дошло до нове повреде, предузеће се трећи „удар“ и кориснику који врши
повреду права привремено ће се укинути интернет налог у трајању од два месеца до
годину дана.125 Како би се спречило да корисник који врши повреду отвори нови налог
код другог провајдера, његово име уноси се на листу корисника којима је привремено
укинут приступ Интернету, а која листа је доступна свим провајдерима у Француској,
док је току суспензије налога, корисник је и даље обавезан да плаћа Интернет
претплату, а дужан је и да сноси евентуалне трошкове привременог укидања налога. 126
Уставни савет Фрнацуске оценио одредбу о суспензији налога корисника од стране
регулаторног тела неуставном, те је дошло до измене Хадопи закона, која предвиђа да
такву меру, поред других санкција, као што су новчана казна и казна затвора до три
године, може изрећи само суд.127 Одредбе ХАДОПИ закона о блокирању приступа
Интернету 2013. године су укинуте.128

Великој Британији
Енглеским законом о дигиталној економији (Digital Economy Act) 129 који је усвојен
2010. године у даљем тексту ,,ДЕА“, као интегрални део Закона о комуникацијама из
2003. године (Communication Act)130, сузбијање повреде права на Интернету односи се
123
Душан Поповић, стр. 585.
124
Душан Поповић, стр. 585-586.
125
Душан Поповић, стр. 586.
126
ибид.
127
ибид.
128
Сања Радовановић стр. 101.
129
Digital Economy Act 2010, https://www.legislation.gov.uk/ukpga/2010/24, 24.08.2023.
130
Communication Act 2003, https://www.legislation.gov.uk/ukpga/2003/21/pdfs/ukpga_20030021_en.pdf,
27
на одговорност интернет провајдера.131 Што се тиче самог санкционисања повреде
ауторског права, титулар права које је повређено у обавези је да интернет провајдеру
достави извeштај у којем указује на недозвољено искоришћавање његовог дела уз опис
конкретих радњи повреде, доказе и податке о ИП (интернет протокол) адреси
корисника који је повреду учинио, као и датуме када је повреда учињена. 132 Извештај
по којем провајдер може да предузме даље мере, мора бити достављен у року од месец
дана од дана када су докази прикупљени. 133 Интернет провајдер је у обавези да носиоцу
ауторског права достави податке о корисницима интернет услуга који су обухваћени
извештајем, те да на захтев носиоца ауторског права сачини листу ИП адреса који су
обухваћени у извештајима и на основу ових података, а путем судског налога, интернет
посредник треба да идентификује кориснике услуга и покрене поступак против
корисника из извештаја.134 Већина оперативних детаља на основу који бих интернет
провајдер био у обавези да изда листу прекршиоца ауторског права, остављено је у
надлежности Независног регулаторног и конкурентоног тела за индустрију
комуникације Уједнињеног Краљевства (Independent regulator and competition authority
for U.K. communication industries-OFCOM), који би та питања требало да уреди
посебним актима.135 Након што протекне дванаест месеци од њиховог ступања на снагу,
надлежни министар добија овлашћење да наложи интернетпровајдеру примену
техничких мера, против корисника са листе, као што је ограничење интернет брзине
или суспензије приступа интернету.136 Услед бројних критика у погледу овлашћења
министра да забрани приступ Интернету корисницима, ово право министра је укинуто
те се његова надлежност своди на коначно потврђивање листе и идентификације
корисника који су означени на листи. 137 Заинтересовани субјекти из индустрије забаве,
културе и комуникација, постигли су споразум са представницима носилаца ауторских
права и државним ауторитетима о мерама које је потребно предузети у циљу пробе
против повреде права на Интернету, те је на основу тога донет (Voluntary Copyright
Alert Programme-Creative Content UK program), ком програму се пропагира идеја
едукација и упознавање корисника Интернета о недозовљеном коришћењу доступног
онлајн садржаја, према којем су интернет провајдери у обавези да корисницима
28.08.2023.
131
Сањам Радовановић, стр. 101.
132
Сањам Радовановић, стр. 102.
133
ибид.
134
ибид.
135
ибид
136
ибид
137
ибид.
28
интернет налога доставе упозорења да се са њиховог налог неовлашћено корисити
заштићени садржај.138 Циљ наведеног програма је да се успостави пракса која ће на
мање рестриктиван начин утицати да се смање повреде права на Интернету, те и поред
нормативне могућности, корисницима се неће изрећи строге санкције које предвиђа
ДЕА, другим речима уместо notice and takedown промовише се notice and stay down.139

Шпанији
С обзиром да је у Шпанији повреда ауторског права на Интернету доста

распрострањена иста се нашла на удару критика Сједнињених Америчких Држава, те је
услед великих притисака и трендовима у законској регулативи Француске, Велике
Британије, Сједнињених Америчких Држава донет нов Закон о одрживој економији,
тзв. Синдов закон140, којим између осталог регулише одговорност посредника на
Интернету за повреду ауторског права.141 Овим законом установљена је посебна
Комисија за интелектуалну својину, као извршни орган Министарства културе.
Овлашћење Комисије је била да подноси пријаве против наводних неовлашћених
корисника ауторских дела путем Интеренета, али и да покреће судксе поступке, као и
да спроводи превентивне и реактивне мере, као што је блокирање приступа
Интернету.142 Поступак који се спроводи на основу овог закона релативно је кратак и
траје око десетак дана у којем Комисија за интелектуалну својину најпре утврђује
постојање ауторског права, постојање повреде истог и идентитет корсиника са чијег
налога је неовлашћено коришћено ауторско дело. 143 Уколико се идентитет
неовлашћеног корисника није могуће утврдити, Комисија за интелектуалну својину
може захтевати од суда овлашћење да се непосредно обрати интерет провајдеру ради
прикупљања идентификационих података о повреди ауторских права, а које податке
провајдер мора да достави у року од четрдесетосам сати од тренутка захтева, те након
тога, Комисија за интелектуалну својину обавештава и корисника и провајдера о
повреди ауторског права и околностима, али и о мерама које ће се предузети. 144
138
ибид.
139
ибид.
140
Закон о одрживој економији, https://www.boe.es/buscar/pdf/2011/BOE-A-2011-4117-consolidado.pdf,
25.08.2023.
141
142
143
ибид.
144
ибид.
29
Наведеним субјектима је остављен рок од четрдесетосам сати да добровољно уклоне
садржај којим је учињена повреда, уколико они одбију то да учине Комисија за
интелектуалну својину даје предлог мере која би се требала применити. Након рока од
пет дана који се оставља кориснику и провајдеру, Комисија за интелектуалну својину
изриче одлуку и уколико је њом утврђено да је дошло до повреде права корисник има
рок од двадесетчетири сата да уклони садржај. 145 У случају да то не учини, провајдер је
дужан да у року од седамдесетдва сата прекине пружање услуга, а истовремено се
покреће судски поступак у којем суд може да потврди или да одбије одлуку Комсије за
интелектуалну својину.146
3.3.4. Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корсници у

Италији
Поред неколицине предлога Регулаторног тела за безбедност у комуникацијама

(Autorita per le garanizie nelle comunicazioni-AGCOM), у даљем тексту ,,АГЦОМ“ за
сузбијање повреда ауторског права на интернету, 2014. године, ступила је на снагу
Уредба о ауторском праву у мрежама електронске комуникације. 147 Уредбом се
успоставља систем којим се регулатива повреде ауторског права на Интернету одвија у
два смера, где се са једне стране настоји обезбедити већа понуда легалних садржаја на
Интернету, док са друге стране предвиђа се систем мера против неовлашћеног
коришћења заштићеног садржаја, односно предмета ауторског и сордних права. 148
Занимљиво је да су ван домашаја ове уредбе остали крајњи корисници, који преузимају
и деле садржај на Интернету, односно њихова одговорност регулисана је Законом о
заштити ауторског и сродних права, док су наведеном уредбом обухваћени пружаоци
интернет услуга и медијске мереже, уколико је повреда комерцијалне природе. 149
Управни поступак пред АГЦОМ, покреће се на захтев тутулара ауторског или сордних
права, који попуњава образац на сајту АГЦОМ и који достаља путем мејла у којем
поред осталог наводи све потребне податке које се односе на повреду, као и законске
чланове који су повређени.150 Приликом испитивања захтева провериће се да ли је исти
заснован и да ли је започет судски поступак, те уколико исити није основан или је
145
ибид.
146
ибид.
147
148
ибид.
149
ибид.
150
30
започет судски поступак захтев ће се одбацити.151 У року од седам дана од подизања
тужбе , АГЦОМ започиње поступак слањем обавештења пружаоцима услуга, који могу
у наредних пет дана од добијања саопштења да одговоре наводе или да добровољно
уклоне спорни садржај и о томе обавесте АГЦОМ. 152 Ако се утврди да је тужба
основана у року од тридесетпет радних дана од дана подношења, АГЦОМ може да
нареди хостинг провајдеру да уклони садржај у року од три дана од дана пријема
наредбе, те уколико исити не поступе по изреченој мери АГЦОМ има овлашћење да
изрекне новчану казну.153 Када је реч о масовном неовлашћеном коришћењу
заштићеног садржаја, предвиђен је скраћени поступак против одговорних субјеката,а
који поступак започиње у року од три дана од дана подношења тужбе. 154 Означеним
лицима је остављено три дана од пријема саопштења да дају одговор на тужбу у којој
требају да се изјасне о наводима, а одлука мора да буде донета у року од дванаест дана
од дана подношења тужбе.155 Рок за испуњење налога износи два дана од пријема
одлукe, али АГЦОМ има овлашћење да захтева од интерент провајдера блокирање
приступа спорним сајтовима.156 Предвиђање посебног поступка у случају масовног
коришћења ауторских дела, омогућава да се брзо реагује како би се штета што више
умањила.
У погледу законодавне регулативе одговорности Платформи за повреду ауторског и
сродних права, нарочито у земљама Европске уније, у скорије време могу се очекивати
промене, нарочито имајући у виду доношење Директиве Европске уније о ауторском
праву на јединственом дигиталном тржишту донете 2019. године, као и Закона
Европске уније о дигиталним услугама и другим законима чије се усвајање чека.
3.4. Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корсници по

Директиви о ауторском сродним правима на јединственом дигиталном тржишту
Један од главних разлог за предлагање Директиве Европске уније о ауторском праву на

јединственом дигиталном тржишту157, у даљем тексту ,,Директива о ауторском праву на
јединственом дигиталном тржишту“, јесте велика несразмера у оставреној користи које
151
ибид.
152
ибид.
153
ибид.
154
ибид.
155
156
ибид.
157
измени директива 96/9/ЕЗ и 2001/29/ЕЗ, Сл. лист ЕУ, бр. Л 130/92, 17.05.2019. године.
31
Платфомре добијају у односу на корист коју имају сами аутори садржаја који се на
Платформе поставља. Поред наведеног разлога, циљ је био да се правно обезбеди
широка доступност ауторско и сродноправног садржаја, као и да се преиспита
ограничење одговороности Платформи за повреду ауторског и сродних права. Режим
ограничења одговорности Платформи за повреду права, тзв. ,,сигурних лука“, који
предвиђа Директива о електронској трговини 158, а која је код нас као што је наведено
персликана у Закону о електронској трговини, омогућава да Платформе користе туђи
заштићени садржај и да се не сматрају одговорним за повреду права али уколико би се
режим ,,сигурних лука“ укинуо, Платформе би биле у обавези да закључују уговоре са
носиоцима права на садржају и тиме би се права носилаца детаљније регулисала, као и
само право на наканаду.159 У почетном делу рада наведен је појам Платформи у који је
инкорпорисана и дефиниција Платформи коју Директива о ауторском праву на
јединственом дигиталном тржишту одређује. Дефиниција Директиве о ауторском праву
на јединственом дигиталном тржишту ограничена је на Платфомре које похрањују
велику количину садржаја у циљу стицања добити, али се не даје тачна одредба шта се
сматра великом количином садржаја, већ би се то требало ценити сходно сваком
појединачном случају, те би требало узети у обзир циљану публику којој је намењена
та услуга и број датотека заштићеног садржаја. 160 Што се тиче стицања добити,
Платформа не мора да стицати добит директно, довољно је да сити стичу посредно
путем рекламирања, што је и најчешће реч. Што се тиче активног учешћа Платформи
као услова одговорности у њега спада организација и категоризација садржаја, као и
коришћењу рекламе ради привлачења публике.161 Једна од суштинских новина коју
доноси ова директива прописује јесте да се дељењем садржаја Платформа врши радњу
саопштавања дела јавности или радњу чињења доступним јавности, а што је
искључиво право носиоца ауторске или сродноправне заштите, а што је одређено и у
Директиви о електронској трговини, као и ЗАСП,162 те су Платформе непосредно одговорне
за повреду ауторског и сродних права јер врше искључива овлашћења носиоца права и
158
Директива 2000/21 ЕЗ Европског парламента и Савета од 08.јула 2000. године, о одређеним
правним аспектима услуга информатичког друштва на унутрашњем тржишту, посебно електронске
трговине (Директива о електронској трговини), чл. 12-15. Служебни гласник ЕУ Л178/1 од 17,јула
2000. године.
159
160
измени директива 96/9/ЕЗ и 2001/29/ЕЗ, (63). Сл. лист ЕУ, бр. Л 130/92, 17.05.2019. године
161
162
32
на њих се од дана доношења Директиве о ауторском праву на јединственом дигиталном
тржишту не може применити правило ,,сиугрне луке“.163
Последица успостављања непосредне одговорности Платформи јесте добијање
одобрења за коришћење аторског дела или дела сродноправне заштите путем
закључења уговора или на неки други начин. 164 Први корак Платформи јесте да добије
одобрење за радњу саопштавања јавности заштићеног садржаја који постављају
корисници, путем уговора или на други начин.165 Али како је учесталост коришћења и
разноврсности садржаја, скорко је немогуће да се за свако дело појединачно преговара
и закључује уговор, те се тиме као решења намеће организација за колективно
остваривање ауторских и сродних права.166 У пракси би тешко било замисливо добити
дозволу за сав садржај путем организације за колективно остваривање ауторских и
сродних права, с обзиром да постоје аутори који су ван система колективног
остваривања права.167 У случају да Палтформа не успе да закључи уговор или на други
начин пробави дозволу носиоца права, Директиве о ауторском праву на јединственом
дигиталном тржишту предвиђа могућност да Платформе избегну одговорност у случају
ако докажу да су: предузеле све у својој моћи како би добили одобрење; предузеле све
у својој моћи да би одређена дела и предмети заштите, за која су носиоци права
пружили релевантне и потребне информације, били недоступни; да након што од
носиоца права прими довољно образложено обавештење, делује брзо како би
онемогућио приступ делима или да их уклони са интернет странице и да учини све што
је у њиховој моћи да спречи будуће постављање. 168 Да би се разјаснио први услов,
поставља се питање тумачења појма ,,предузео све што је у његовој моћи“. Поред
опције која се односни на активно тражење садржаја, до чекања да се сам носилац
права достави обавештење да би Платформа реаговала, оптимално решење би било да
уколико је реч о делима аутора који су познати широј јавности, онда би се од
Платформи очекивало активно ангажовање, док би у супортном, односно ако је
носилац права ван система колективног оставрења права или о делу непознатог аутора,
онда би Платформа имала право бити пасивнија, све док не добије обавештење. 169
163
164
165
ибид.
166
ибид.
167
ибид.
168
измени директива 96/9/ЕЗ и 2001/29/ЕЗ, чл.17. ст.4. Сл. лист ЕУ, бр. Л 130/92, 17.05.2019. године.
169
33
Што се тиче другог услова да би избегао одговрност за повреду права је да
учини све што јеу његовој моћи да би одређена дела и предмети заштите, о којима је
добио обавештење од носилаца права, били недоступни јавности, што практично значи
да Платформа има обавезу да спречи повреду права. Посредник по Директиви о
ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту има ову обавезу само ако је
носилац права пружио све релевантне и потребне информације. 170 Да би извршила своју
обавезу Платформа би морала надгледати практично све, а што је супротно одредби чл.
15 Директиве о електронској трговини, као и одредби чл. 17. ст. 8. Директиве о
ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту.171 С обзиром на количину
података и који се похрањују на Платформе поставља се питање успостављања
техничких средстава, односно филтера садржаја. Обавеза филтрирања садржаја се не
може наметнути Платоформама, али оне могу самостално да филтрирају садржај. 172 Као
пример може се навести YouTube, koji je 2007. године увео систем ,,Content ID“, којим
је омогућено да сами носиоци права идентификују свој садржај на YouTube, тако што
се видео снимци упоређују са базом података коју чине заштићена дела, те уколико
носиоци права утврде подударност садржаја могу захтевати блокирање садржаја или
приход од реклама.173
Трећи услов који Платформе морају испунити да би се ослободиле одговорности
односи се на онемогућавање приступа или уклањање заштићеног садржаја са
Платформе уколико се од носиоца права добије довољно образложено обавештење, те
да се касније онемогући да такав садржај буде поново постављен. 174 У конкрентом
случају реч је о систему ,,notice-and-take-down“ и систему ,,notice-and-stay-down“. Први
систем је предвиђен и Директивом о електронској трговини, и састоји се у томе што
сами носиоци права идентификују повреду права и обавесте Платформу о повреди
након чега Платформа уклања недозвољен садржај, док се систем ,,notice-and-stay-
down“, састоји се у томе да Платформа спречи да се повреда права понови, односно да
спрече поновно постављање.175
170
ивид.
171
172
173
https://support.google.com/youtube/answer/2797370?hl=en
174
175
ибид.
34
Да би се утврдило да ли Платформа испуњава своје обавезе, Директива о
ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту узима следеће елементе: врста и
обим услуге, публика, вртса дела или других предмета заштите, као и доступност
одговарајућих средстава и њихов трошак за пружаоце услуга, те се сви напред наведени услови
и мере морају посматрати кроз начело пропорционалности. 176 Директива о ауторском праву
на јединственом дигиталном тржишту, одређује да се исти критеријуми не могу
применити на мање и веће Платформе, те да се цени од околности случаја. Олакшице
су предвиђење за Платформе који послују мање од три године и чији је годишњи
промет мањи од десет милиона евра, под условом да број посета појединачних
корисника у једном месецу не прелази пет милиона.177
Сама Директива о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту
наишла је на бројне критике, пре свега у погледу регулисања односа корисити које
Платформе имају у односу на носиоце права. Директива о ауторском праву на
јединственом дигиталном тржишту решење за овај проблем види у лиценцирању
између ималаца ауторских и сродних права и Платформи преко којих се њихов садржај
дели, чиме би се на сигуран начин обезбедило да поред платформи и аутори приме
одговарајућу накнаду за све облике коришћење својих дела на Платформама.178
Критичари решењима из ове директиве претежно замерају то што такава
регулатива омогућава Платформама надзор и контролу својих корисника, однсоно
могућности повреде права на приватност и других права корисника, те тако ограничава
слободан проток информација који је једана од суштинских карактеристика
Интерента.179
4. Закључак
У овом раду смо са правног аспекта анлизирали пробелматику одговорности

Платфомри за повреду ауторског и сродних права. Убрзан развитак технолигије у
претходних петнаестак година и појаве паметних телефона довело је до промене
176
177
178
Адвокат Драган Милић, НОВИ ТРЕНДОВИ У АУТОРСКОМ ПРАВУ – Директива ЕУ о ауторским и
сродним правима на јединственом дигиталном тржишту, https://www.milic.rs/autorsko-
pravo/novitrendovi-u-autorskom-pravu-direktiva-eu-o-autorskim-i-srodnim-pravima-na-
jedinstvenomdigitalnom-trzistu/
179
ибид.
35
концепта размене информација на Интернету, односно до појаве самих Платформи
какве их данас познајемо. Овако убразан технолишки развој морао је бити испраћен са
правне стране кроз разне директиве Европске уније, као и појединачна законодавна
решења држава. Обрађене законодавне регулативе дају закључак да су услови за
одговорност Платформи за повреду права у великом делу изједначени у већини држава,
и да је одговорност Платформи за повреду права већински била посредна, све до
доношења Директива о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту која је
увела концепт непосредне одговорности, али под одређеним условима. Такође,
законодавне регулативе претежно користе не толико јасне појмове, под које је потребо
накнадно тумачити и подводити. Одређени услови за одговорност Платформи, често
остављају места за тумачење, као што је услов самог сазнања Платформе да је до
повреде права дошло, те се доводи до могућности доношења неуједначене судксе
праксе у погледу одговорности Платформе, а која би по овом питању требала бити са
што мање разлика, имајући у виду да Платформе под иситим условима своје услуге
пружају у свим земљама света, односно да је реч о глобалној појави, те да одговорност
Платформи није толико условљена правном и културном традицијом држава.
Доношење Директиве о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту,
дефинитиво предстаља новост у регилисању проблема повреде права на Платформама
са својим новим решењима, а које ће кроз време и судску праксу показати да ли су
примењива и ефикасна. Судска пракса по овом питању није бројна, а наорчито у
земљама региона укључујући и Србију, вероватно са разлогом што је реч о релативно
новој појави, која све више крчи пут да постане доминантан облик комуникације на
Интерент мрежи. Упознавање са Условима коришћења, односно правима и обавезама
корисника од стране Платформи, потребно је посветити више пажње и поставити као
један од услова одговорности самих Платформи, који би на једноставан начин бар мало
могле допринети смањењу повреде ауторског и сродних права, односно, у колико би се
као услов одговорности, поставило то да су Платформе у обавези спрече регистрацију
корисника све док исити нпр. не прочитају цео текст услова и одоговоре на постављна
питања. Оово није сложено јер је реч о регистрацији коју корисник претежно уради
једном у животу, те би управо у овом првом кораку као допринос смањену повреде
права, као обавеза платфоре требало бити наметнуто управо скромни обавезујући
облик едукације корисника правима и обавезама на платформама с друге стране довело
би до успоравња приступа платформама, а с обзиром на тренд убрзавња протока
информација, ово решење би вероватно наишле на опште критике, али како је речено
36
корисници саму регистрацију врше само једном, такође Платфомре би могле на неком
временском периоду , нпр. једном годишње да поново поставе упите у форми анкете
или неког теста на које би корисници морали да одоговоре да би приступили профилу
За разлику од бројних сличних уговора који су се у пракси јављали у погледу
лиценцирања рачунарских програма, РЕЦИ ДА БР. КОРИСНИКАИ БР ДОБИЈАЈУ
ИНФО ПА ТРГУЈУ СА ТИМЕ МЕТА
ЛИТЕРАТУРА:
Уџбеници:
1. С. Марковић, Д. Поповић, Право интелектуалне својине, Правни факултет

2. С. Марковић, Интелектуална својина и информационо друштво, ЈП
Службеник гласник, Београд 2014.
Чланци:
1. С.Радовановић, Грађанскоправна одговорност интернет посредника за

повреду ауторског права-Упоредноправни аспект, Интелектуална својина и
интерент, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2015.
2. Д.Поповић, Повреда ауторског права и сродних права на сајтовима за

размену аудио и видео записа, пует коришћења онлајн видео игара и на
блоговима, Правни живот бр.11/212, Правни факултет Универзитета у
Београду 2012.
3. Д.Поповић, Повреда ауторског права и сродних права на интеренту:
37
Преиспитивање улоге посредника, Право и привреда 4-6/2010, Правни
факултет Универзитета у Београду, 2010.
4. M.Рељановић, Одговорност хостинг провајдера за повреде права

интелектуалне својине у праву Србије и права суседних држава,
Интелектуална својина и интернет, Београд 2016.
5. С.Радовановић, Ауторско право и ,,Фејсбук“, с посебним освртом на правом

Србије, Интелектуална својина и интерент, Правни факултет Универзитета у
6. Д. Попвић ,,Ауторскоправни поглед на коришћење ,,Twitera“, Интелектуална

својина и интерент, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2016
7. А.Радоњанин, Примена правила одговорности хостинг провајдера: искуство

носиоца права из Србије, Интелектуална својина и интерент, Правни факултет
8. С.Ивановић, Осврт на нови режим интерент посредника за повреду ауторског

права у праву Европске уније, Правни факултет Универзитета у Београду,
Београд 2020.
9. Д.Милић, НОВИ ТРЕНДОВИ У АУТОРСКОМ ПРАВУ- Директива ЕУ о

ауторским и сродним правима на једнинственом дигиталном тржишту,
Београд, 2020.
10. H.Bosher and S. Yesiloglu, An analysis of the fundamental tensions between

copyright and social media: the legal implications of sharing images on Instagram,
International Review of Law, Computers & Technology 33(2) 164-186, 2019.
11. I.Mesimeri,Copyright infringement on instagram picture and legal gaps in their

copyrigh protection, 2018.
Правни прописи:
38
1. Закон о ауторском и сродним правима ("Сл. гласник РС", бр. 104/2009,
99/2011, 119/2012, 29/2016 - одлука УС и 66/2019).
2. Закон о електронским комуникацијама ("Сл. гласник РС", бр. 44/2010, 60/2013

– одлука УС, 62/2014, 95/2018 - др. закон и 35/2023 - др. закон).
3. Закон о електронској трговини ("Сл. гласник РС", бр. 41/2009, 95/2013 и

52/2019).
4. Законик о кривичном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 72/2011, 101/2011,

121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - одлука УС и 62/2021 -
одлука УС).
5. Directive 2001/29/EC of the European Parliament and of the Council of 22 May 200
on the harmonisation of certain aspects of copyright and related rights in the
information society.
6. Directive (EU) 2019/790 of the European Parliament and of the Council of 17 April
2019 on copyright and related rights in the Digital Single Market and amending
Directives 96/9/EC and 2001/29/EC.
7. Directive 2000/31/EC of the European Parliament and of the Council of 8 June 2000
on certain legal aspects of information society services, in particular electronic
commerce, in the Internal Market ('Directive on electronic commerce').
8. The Digital Millennium Copyright Act of 1998 (DMCA).
9. Пресуда Суда ЕУ (2021) Спојени предмети ,,YouTube“ и ,,Cyando“ (Ц-682/18

Ц683/18) ЕЦЛИ:ЕУ:Ц:2021:503.
Интернет извори:
1. ,,YouTube“ Услови коришћења услуге, URL:
39
https://www.youtube.com/t/terms#035ae0cc40
2. ,,Facebook“ Услови коришћења услуге, URL:

https://sr-rs.facebook.com/legal/terms
3. ,,Instagram“ Услови коришћења услуге, URL:

https://help.instagram.com/581066165581870
40

МАСТЕР РАД ОДГОВОРНОСТ ПЛАТФОРМИ ЧИЈИ САДРЖАЈ КРЕИРАЈУ КОРИСНИЦИ ЗА ПОВРЕДУ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

МАСТЕР РАД ОДГОВОРНОСТ ПЛАТФОРМИ ЧИЈИ САДРЖАЈ КРЕИРАЈУ КОРИСНИЦИ ЗА ПОВРЕДУ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА

Студент: Славиша Потколњак бр. индекса:___________

Ментор: Проф. др Слободан Марковић

Београд,________ 2023. године

Убрзан развој технологије од друге половине двадесетог века довео је

Платформе чији садржај креирају корисници, представљају интернет

2.2 Услови коришћења услуга платформи чији садржај креирају корисници

Да би корисник могао да користи услуге Платформи, исити пре свега мора да

3. Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају

Размена података између корисника на Платформама, постала је један о

3.1 Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корисници за

Што се тиче законодавног уређења одговорности Платформи за повреду

3.3 Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корисници за

Уређење одговорности Платформи за повреду ауторских и сродних права, остављено је

3.3.1 Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корсници у

Што се тиче законске регулативе у Сједињеним Америчким Државама, 1998.

3.3.2 Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корсници у

3.3.2 Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корсници у

3.3.3 Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корсници у

С обзиром да је у Шпанији повреда ауторског права на Интернету доста

3.3.4. Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корсници у

Поред неколицине предлога Регулаторног тела за безбедност у комуникацијама

3.4. Услови за наступање одговорности платформи чији садржај креирају корсници по

Један од главних разлог за предлагање Директиве Европске уније о ауторском праву на

У овом раду смо са правног аспекта анлизирали пробелматику одговорности

1. С. Марковић, Д. Поповић, Право интелектуалне својине, Правни факултет

1. С.Радовановић, Грађанскоправна одговорност интернет посредника за

2. Д.Поповић, Повреда ауторског права и сродних права на сајтовима за

3. Д.Поповић, Повреда ауторског права и сродних права на интеренту:

4. M.Рељановић, Одговорност хостинг провајдера за повреде права

5. С.Радовановић, Ауторско право и ,,Фејсбук“, с посебним освртом на правом

6. Д. Попвић ,,Ауторскоправни поглед на коришћење ,,Twitera“, Интелектуална

7. А.Радоњанин, Примена правила одговорности хостинг провајдера: искуство

8. С.Ивановић, Осврт на нови режим интерент посредника за повреду ауторског

9. Д.Милић, НОВИ ТРЕНДОВИ У АУТОРСКОМ ПРАВУ- Директива ЕУ о

10. H.Bosher and S. Yesiloglu, An analysis of the fundamental tensions between

11. I.Mesimeri,Copyright infringement on instagram picture and legal gaps in their

2. Закон о електронским комуникацијама ("Сл. гласник РС", бр. 44/2010, 60/2013

3. Закон о електронској трговини ("Сл. гласник РС", бр. 41/2009, 95/2013 и

4. Законик о кривичном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 72/2011, 101/2011,

8. The Digital Millennium Copyright Act of 1998 (DMCA).

9. Пресуда Суда ЕУ (2021) Спојени предмети ,,YouTube“ и ,,Cyando“ (Ц-682/18

1. ,,YouTube“ Услови коришћења услуге, URL:

2. ,,Facebook“ Услови коришћења услуге, URL:

3. ,,Instagram“ Услови коришћења услуге, URL:

You might also like