a) Pojam i vrste pred java stara koliko i Ijudsko drustvo, Pr oa se menjala. Ono vt svakom deustvu setavitka. U Kontekstu preduzetnistva moze i hoge da se prihvati negega u pi Tice koje 204 pecan : fignom sprovodenju ideja". U zemljama u tranzicifji, peuzetistvo postalo je osnovna sloboda i ustavna kat Re socijalnih pravar a Polazeci od kriterijuma broja lica koja uéestvuju u obavljanj ianost, preduzeiniStvo se moze podeliti na: individualno i kolektivno, 1) Individualno preduzetni8tvo se zasniva na privatnoj svojini, ividualnoj slobodi (slobodi preduzetni8tva) i tr2i8noj utakmici (konkureneiji). je farakteristi¢no za individualnog trgovea, zanatliju i druge pravne oblike, a potiva tameduzavisnosti svojine, upravljanja i rizika, tj. u jednom licu se sjedinjuju sv ske, preduzetnitke i upravljacke funkcije. Istorijska je Ginjenica da su se privredna drustva radala iz individualnog predu- zeinistva, U ranom stadijumu preduzetnistva (preduzeée, firma), preduzetnik sam oba- a njveéi broj poslova, a tek sa razvojem trZista postaje i menadzer jli angazuje pro~ fesionalne menadZere. Ekonomski rast preduzeéa doprinosio je da dode do podele rada immedu preduzetnika kao viasnika firme i menadZera, a da preduzetnik preraste u slo- ienije pravne oblike, tj. u drustvo lica ili drustvo kapitala. 2) Kolektivno preduzetnistvo je istorijski nastalo u uslovima krupne robne proizvodnje i u trenutku odvajanja viasni¢ke (preduzetnitke) funkeije od upravljatke (menadzerske) funkcije. Medutim, to ne mora da zna i da preduzetnistvo u tom proce- su obavezno gubi individualnost preduzetni¢kih aktivnosti. Kolektivno preduzetnistvo predstavija svojevrsno povezivanje preduzetnistva vise lica indi vl i, odnosno preduzimati, Koji ima sledeéa poceti neki posao. Od navedenih glagol- vo, preduzeée i sh 2! Naziv “preduzetnigtvo” vodi poreklo od glagola predic Zitenja: prihvatiti se netega, pristupiti ostvarivan)y nedega: Za Kk {ih araza mogu se iavestiimenice: preduzeinik, preduzetnost, preduzetnis N, Kuvatié, Poduzetnicka biblija, Split, 2002, str. 5 iy konom, radi romsko uredenje Srbije potiva na slobodi Cmanae aati Caregen Daas bs 2) 207° sredine, 3) priro 1a se moze ogranigiti samo 72 ai 4) bezbednosti zemlje 291ng Evrope, krajem XVIII i pocéetkom U“pravo trgovine”, u novu granu prava — koncentracijom kapitala radi organizovanja dovelo do udruzivanja individualnih trgovaca u trE0V! bivée Posle Drugog svetskog rata iz pravnog sistema jenatajniiton tr2i8na privreda, a sa njom i trgovatka drustva kao edad a iz privre ccd Preduzetnisva kao privtedie Te cent i8Sezao je individualni trgovac. Sa prelas individdahar 80-ih godina XX veka UHR Ee ee ee i uporednog prava pod nazivom “privatni De es nea eas Zekon ott ©) Izvori prava — Posmatrano istorijski, u nasem pi fi J ina Dalgne Sa radu (1989), kome je donobehstn) oP en eee asin eae cas eo radu (1995.) promenjen naziv u Zakon o privatnim preduzetnicima’ '. Donogenjem Zakona o preduzeéima (1996.) i Zakona 0 privrednim drustvima (2004.), individualni preduzetnik je nazvan “preduzetnik”, bez blizeg odredenja, odnosno bez ikakvih doda. taka. Tvorci ovih zakona samo su vodili raéuna da se u nazivu razlikuju od zakonoda- vaca u okruzenju, ali ne i o znaéenju naziva “preduzetnik”, odnosno 0 njegovoj sade st nie”, Individualni preduzetnik, koji predstavlja individualnu pravnu formu privred- nog subjekta, najée8ée se reguli8e zakonom kojim se ureduje status trgovatkih (pri- vrednih) druStava, a pitanja koja se ti¢u poslova obligacione prirode reguli8u se odgo- varajucim zakonom kojim se ureduju obligacioni odnosi. Rede se susrecu posebni za- koni kojima se ureduje materija o individualnom trgoveu. U naSem pravu individualni preduzetnik je regulisan Zakonom o privrednim dru’tvima (201 1.), Zakonom 0 po- stupku registracije u Agenciji za privredne Tegistre (2011.), Zakonom o Ageneiji za privredne registre (2004.) i dr. Osim navedenih, od Znaéaja su i propisi iz oblasti: obli- gacionog, radnog, raéunovodstvenog, poreskog, spoljnotrgovinskog, deviznog, carin- skog i drugih oblasti prava. r 4) Zakonska definicija — Individualni i s efinis UB Ex; Preduzetnik se u naSem pravu definise ee ee fiziéko lice koje obavija delatnost u cilju ostvarivanja prihoda Fe eee rete fegistrovano (ZOPD, él Finicija se moze ra8¢laniti i neznatno prosiriti na s\ ey meat onska definice sledeéi nagin: 1) preduzetnik je samo ono fizie- Bi S. Strezoski, Trgovae, ovad| oer , Bovi oe ste Baba druitva i nihove udruzivanje u kapitalistickim zemljama (Skt ? vie-Jovanovié, Treoy, 5 iy 11/1996, str. 145, j "Bovac pojedinac, preducemik ili individualni privrednik, Pravni Ziv | 19/991 Agito sat Preduzetnicima, «<1konom nije drugatije urec fividualni poljoprivrednik im, ako se on na tr2iStu repistrovati kao individualni pred ¢) Teorijski pojam — Indiv nomsko-pravna kategorija. U odredivanju iazise od njegovog predmeta ili pravnog oblika, nog tigovea od njegove delatnosti ili profesije (ani Individualni preduzetnik je fizitko lice koje se u nom, u svoje ime, za sopstveni raéun ina sopstven rizik, radi o noe za pravni polozaj pojedinca — fiziékog lica kao trgovea Sto nesstige svojstvo pravnog lica”*?. Polozaj privrednog subjekta u pravnim propisima dréava Glanica EU i preduzetnici pojedinci (trgovci) tako i privredna (trgovatka) drustva"*, U 284. Odredenje pojma preduzetnika je od znaéaja i za realizaciju koncepta ovog zakona (misli se ma ‘akon o privrednim druStvima Cre Gore ~ Lj. D.), prema kojem se svako fizitko lice koje obavlja ri- vwednu djlatnost a nije registrovano smatra preduzetnikom”. D. Radonjié, Komentar Zakona o privred- nin drustvima, Podgorica, 2003, str. 48 . Pod pojmom zanimanje podrazumeva se osposobljenost nekog fizitkog lica skolovanjem i ste sim radnim fskustvom da moze da obavlja neku delatnost koja mu omoguéava, odnosno obezbeduje ¢ steneju, a izraz obavija delatnost u vidu zanimanja podrazumeva j “traino” obavljanje ree Stove laos preduzetnik samostalno, ligno i neposredno obavlja registrovanu delatnst, stim da to ne znaZi eusbavlianju svoje delatnosti ne moze da angazuje, odnosno dda uposli druga lca cm Detalinje vidi: Lj. Dabié, Obavljanje postova slobodne profesje kao irgovinske delatmosti, Pravt "i br. 5/2005, str. 503-534. au. Vasiljevié, Komentar Zakona o preduzecima, st. 18. 32, Jovanovié, Privredno pravo - Privredne organizacije, St. 9\. Wie ae Henion, 7, Bennaanren, E. Tpasiuxii-Jlasapescxa, M7paeo wa opyu { pee ednog, se bavi oe nemaékom pravnom sistemu pojedinac (fizitko lice) ima status etree ed a st di sk ttpovinskom delatnoséu, pri emu je pojam treovinske delatnosti SCNT ey tal je om Pravu je treovac lice koje obavija trgovinsku delatnost kao s¥\" vob 0 pane OTe kona} koji profesionalno obavija privrednu delatnost radi prov Te gaya, Ljubljana, bt 3 aA dona? titee, Pravni polozaj gospodarskih subjektov umeama, xieuza npéa, CKO"pravu nije se pravila bitna razlika izme zanatstvu uredena posebnim propisima. U vac (single trader) je svako fizitko lice ju korist, Za vodenje odredenih poslova uslov da ima odgovarajuéu kvalifikaciit. 200 17 soca govea, tj. na trgovea pojedinca i malog ae ‘ kontinentalnom pravu. Jednoobrazni pie sko shvatanje pravu trgovaca oT ovara stavu engleskog prava, 4 trgovea'™”. Ovakav pristup er a grana prava, Zbog Cega se vaéko pravo deo opsteg prava, @ ne Pos Hi, tra licem posebne vise) nik ispunjava zakonske pretp, Pod uslovom da i ES ‘one delatnosti za koje je eee " Hier nadleznog organa. Naéelno, osnovne Pretpostayke delatnosti su sledeée: 1) fizitko lice mora da je Poslovng iéko lice je duzno da podnese prijavu za obavijanje preduzetnitke sposobno; 2) oF organ je duzan da registruje, odnosno evidentira fizitko ae i tnidhe delatnost; 4) obavlja delatnost u svoje ime, za sopstveni ry. Pamper 5) obavlja delatnost u cilju sticanja prihoda; 6) ima posloyng i (firma) | ree po pravilu sadrdi i njegovo liéno ime; 7) ima sediste; 8) po prayiy sam visi poslove zastupanja, ali moze te poslove da poveri i drugom licu; 9) posi sredstvima u privatnoj svojini; 10) moze u svoju privrednu delatnost (poduhvat) da an. gaze rad, novae, svari (pokretne i nepokretne), imovinska prava, hartije od vredno. sti; 11) mode angazovati druga lica po osnovu ugovora; 12) moze se povezivati sa dru. gim privrednim subjektima; 13) moze se udruZivati u poslovna (interesna) ili profesi. nalna udruzenja; 14) ae sa obavijanjem delatnosti u slucaju smrti i u drugim 2. konom predvidenim slu¢ajevima™”. f) Prayna forma i status ~ Individualni preduzetnik je pravna forma privred- nog subjekta koji nema svojstvo pravnog lica. Reé je 0 poslovno sposobnom fi licu sa svojstvom preduzetnika, koji registruje, odnosno evidentira preduzetnitku de- Kitnost. U nasem pravu individualni preduzetnik tradicionalno organizuje radnju za obavijanje samostalne delatnosti i obavljanje delatnosti, om Registraciju tih delatnosti za obavijanje preduzetni¢ke lice 2a radionicu, kancelati » Pansion, apoteku, ordinaciju i sl. Za razumevanje ove izi¢ko lice i njegovo individualno preduzece (delatnost Fizitko lice u svoje preduzeée ne unosi ulog i ne iztv= Tadi obavljanja registrovane delatnosti, §to ima za posle- kojom se bavi) éine jedinstvo, Ja poseban deo svoje imovine Es Trrovac se defini8e kao Hc kao “lice koje posluje sa odred i ae luje zn enom robom ili inate svojim zaniman| m0 Fie home seimods pipe etsveno elanju ili robi koje stojiu veri strzovaskim poslo™. edna li kakav drugi posted Koji vont ili vestina na osnovu toga sto je zaposleno kao zastup" i nih A imanjem Pokazuje da poseduje takvo znanje ili mpanetitkih Drzava, Beograd, 1996, élan 2-104, sav (1) sin “Spin ompany Law, yondon, 1987, str. 1672 Pray 15% 1 Spirovie pe” 2 Mgovae pojedinac, preduzetnik ili indiv amg t sa 9, pa , reduzetnik (treovac — pehedinas) prema Zako ; D. Milenovi vac) t str. 81-9) Novié, Preduzetnik (individualni trgovac Ye st 91.97 jg, °S: Sttezoski op, cit, str. 5-13; V, Jovanovié, Privred’aco nnluowen °° 57 6) | is “S008 PPAR ON d oy yruraznpaad 1U/ONPIAIPUT “SIGeq + wn Noapud oyshiupdwoy “SINalise, y << rsidoid auapsayn aaojsn eaefunds! ep Baan, adn yiuneznpasd eBoy ZI sow of eytueznpaig ysyeagqosd Zoaodafu ojSaut a1g1Pes a by “10}801d uegas nA " d vfjavidn Soy z1 s gofu ez oxy ‘afuped eunaoysod ef 4 Z1 sou “od ueqanod afiu ysoure|ep a0! SN oy, argupas Hew ero luyenpratpuy -qpjap vfjreqo ausoy 1 oysaut af OL SIP —- qi nysoul WIOUPIA BU OINUYLIS! 119 vow vafoapzt woyas wu 1 ov exiunaznpard TMSIPAS PT wy aa ee apa efueaojsod wjourpeid npefgod n npniqez ousoupo “woxueznpaid wisnup ws mamnuop! 0 npnjgez valzeZ! ou EP oye) wyjuaznpoid BoBnp wArzeU po af ° raid ail ouro|sod ‘apoye.|, “(UH oupeed) eyruaznpaud wi -eaojsod yeuipaid afnpaspo 22119 2s BU foy ayeuzo | vy AIZeU ueqgosod | IZIpes atu ou “aojsod ep wigndop sexepouoyez “wnNpayN “oueuosiod OUI, ouAojsod aoa af ep 19 -BUZ OJ “NSOUPe | AISIPES ‘1d, NO|UEIRAYS HI simeznpaid,, nYeUzZO “HsoUe|ep ouzarad sido ‘oun ougipoiod 1 ougi] orogaltt :izipes ouzorvgo afoy wouoUt wtuaojsod pod ap Pf|aego yroznpeid jujeNpLALpUt navid wageu ( “OUsear I]! WoUtZer WI Justugasod pod ‘ouyeuosiad iq oZou! aut oUAo|sod OAGBALN “auuy oUAdrsod oA iawyspoud 1foy woarzeu pod rsourejap efjAeqo y!uJeznpoud supenprAlpUT “(woop | Bnup 1ugeIq “fjeupor) soupo !upes nfusez “eaysutgeutop Zoug!poiod 1Aoue|9 | vol] Buajsodez ped ndou! |fupes ‘uu! afoas n nfupes 1poa oupessodou y!uaznpaad 1uyenpLAIpUT -wur8i0 Souawzip rye Snup 11 Njoazop Ysouse|ses nuelig suyeznpaad ruyenprarput y! ep ouesidoud of wouoyeZ SoU “WNpay “WoAIsnyp WIUpoaatad vs fegn]s oF af Org O8eH 1 BXOUS Ifoys ny!Maznpasd wouyeNpLAIPUT “wunsdo asia yp ayst ifiszoyts9} eu efisoysoud We nueAONsIZou v ‘nfupes nupaf oures ofnunsiaer! af 10} Boqz ‘oujagen row arnjofgns tuazsd wou fo ezoxego 1 vavid af sejisou | vfuesols HAIPUL Nsnyeys n ddI] OYIZIA “apysidou tonferwAo8pe auaeid nfen yop ‘soureap Yl spo 29nt uoust wouroysod 0 94P5 asod ovy 1 H12/qns IMP ad -go moroozun8uoousnud 4 gasod ovy 1 n a peste fuefyavgo v2 Pu aujaryuoy 9 psouejap vier furl vege elle as afoy ez “ysoUe|>P wi aagIPes navad waged(ZOPD, &1. 87), Medutim, preduzetniku je d Sta, u tzv. izdvojenom mestu, pod uslovima odredena” slovanja preduzetnika se obavezno registruje: Naizaes Pe latnost i izvan odredenog prostora (po pozivt pe moguée ili Po prirodi same delatnosti takvo obavljanje jee delatnosti Individualni preduzetnik moze da obaVl eT age branjene, ukljuéujuci i stare i umetnicke ee 5), Ministar nadleZan za Ppunjava propisane uslove (ZOPD, él. 88. s oateaitie poslove koji se sm: de podzakonskim aktom (pravilnik) blize Oe adinosti, nagin njihovog umetnigkim zanatima, odnosno poslovima domes Tost preduzetnike ‘anja i vodenje posebne evideneijeizdat SE etiog dive eae hme cpm om, een tos i \ a aia \ prethodnog cca qrizpjetruje {ne moze se utvrdvatiretroatinn, — ee oa wisbavesiea aisle prekida obavljanja delatnosti istakne Z a jja delatnost. Oo ET aD visi ligno, On zastupa i upravlja predy ia ante Medutim, ako privremeno prestane litno da vodi preduzetnitky ‘Rlatnost, ona ne prestje, jer se rad nastavlja preko poslovode. Preduzetnik moze na B osnovu pisanog ovlaséenja poveriti poslovodenje poslovodi, koji mora biti poslovno sposobno fiziko lice iu radnom odnosu kod njega. Poslovodenje moze biti opst ili ograniseno (za jedno ili vise izdvojenih mesta obavljanja preduzetnicke delatnosti Samo izuzetno, ako je preduzetnik iz. opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest Skolovanje i sl.) a nema zaposlenog poslovodu, dopusteno mu je da opste poslovode. nije poveri &lanu svog porodiénog domaéinstva (samo dok odsustvo traje) i nema oba- veru da ga zaposli. __ Poslovoda ima svojstvo zakonskog zastupnika i kao takav se obavezno reei- struje. U sluéajevima kada preduzetnik obavlja delatnost preko poslovode, za poslova- nje je odgovoran poslovoda, solidarno sa preduzetnikom. Pos! lovoda mora da ispunja- va posebne uslove, ukoliko su za obavljanj i i i actin, potted nesovih nih Pein sme preduzetnika propisani posebni et es Se tafe 2a preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetn- nog domacinswva predic aezettika po drugom osnovu. Izuzetno, élan poradi- meno bez zasnivanja radn i h moze raditi kod tog preduzetnika povremeno ili privre- Preduzenicka dels Pod zakonom predvidenim uslovima’". Prava, Ved je to fzitho line tine Oz nasledivati niti otudivati, jer ona nije subiekt Se omoguéilo Petniee nON 9 U svojstvu preduzetnika. Medutim, da bi icke delatnosti kao Porodiénog zanimanja “sa kolena Cinstva (bratni drug, deca, usvoje- , MoZe nastaviti sa obavljanjem predt in Hlan porodiai Koji mora biti posiovno ci i eon a Preduzetnia moze raditi on dana "0 isktjudivo u sedist, Kod preduzetnika bez zasnivania " tadnja predu; i Prostor j ako je Njegovo pri: hodno zbos prisustvo neophodno 2 Zeinika ne bi zatvarala tokom radnog Ve" Sno poston etivtemeno tokom osposob * _- Peslova domaée radinosti, ako preduzctnik ©‘exe delatnosti ie avian . ; poroditnog ae ‘od 30 dana od ost reistar. Takode, Ey rivota preduizetnika ako to sy sa propisima Kojima se usta dividualni preduzetnik se moi es ‘ake delatnos' a oju stive a , viestaje njegovim brisanjem iz registra (ZOPD, €l, & Individualni preduzetnik moze doneti odluku o m mi nekog od privrednih drustava, Ako dva ili vige predu sanicki (npr Zajednicka Kancelarja, servis, ageneja) od sa rustva moraju doneti jednoglasno. Na osnovu donete odluke trisanje preduzetnika iz registra i registruje se novoosnovano drustve «va prava i obaveze preduzetnika. Gubitkom svojstva individualnog postupku osnivanja drustva, to fizitko lice ostaje odgovomo celokupnom sv fam za sve obaveze nastale iz. delatnosti individuainog preduzetnika ) Gubitak svojstva — Individualni preduzetnik gubi svojstvo brisanjem iz reg sta, Brisanje se vrSi iz razloga prestanka obavljanja preduzetnitke delatnosti, a predu renik prestaje sa obavljanjem preduzetnitke delatnosti odjavom ili po sili zakona. Preduzetnik odjavu vi nik od i podnoSenjem zahteva za odjavu preduzetnitke delatno- si, u formi registracione prijave, sa naznakom datuma prestanka rada, s tim da se ne move viSiti brisanje iz registra retroaktivno. Individualni preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledegim sluéaje nna: 1) smréu ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti; 2) istekom vremena, ako je ctavijanje delatnosti registrovano na odredeno vreme; 3) ako mu je poslovni raéun u blokadi duze od 2 godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava; 4) ako je pravnosnazZnom presudom uiyrdena niStavost registracije preduzetnika; 5) ako mu je pravnosnaznom presudom, intinom odlukom nadleZnog organa ili suda Zasti komore u koju je uélanjen izretena mera zabrane obavljanja delatnosti; 6) u drugim sluéajevima propisanim zakonom (ZOPD, él. 91. stav 6)” ___h)Znaéaj — Individualni preduzetnik predstavlja, vremenski posmatrano, najra- ai oblik trgovanja, odnosno privredivanja. On je preteta i drustva lica i druStva kapi- lla Pogodan je pravni oblik za trZi8nu privredu, u kojoj preoviaduje sitna robna pro- laodnja ali ne gubi na znaéaju ni u uslovima tr2i8ne privrede, koja potiva na krupno} ‘bnojprivtedi, U tim uslovima, Zesto posluje u funkeiji privredivanja velikih predu- vayputem uspostavljanja razli¢itih kooperativnih i drugih odnosa. Zbog toga, kad flienatréiina privreda posustaje, individualno preduzetnistvo w razlititim pravnim na znaéaju, iz razloga Sto jednim delom pokreée nove privredne pro- jj. Dabié, Individuatni preduzetnik kao privredni subjekt i kao poseban pravnoor- 6415 |drugim delom odréava lagodljiva promena na traistu ( Postupak registracije i dr.). To je Zna¢ajniji kapital, jednostavan je oblik u tukama nosioca registrovane delatnosti, Podleze dvojnom oporezivanju, postupak TEBHn mu sve to omoguéava da bude najrasirenija Pra) 1 w nagoj praksi znaéaj individualnog tranzicionog procesa u kojem se nasa rT ‘anju njene delatnosti moze nosilac vr8i samozapoéljavanje. U obavlj = zaposli i druga lica, sa nova svog domadinstva, Ima moguénost &# APNE! Ay poslovanja { jegovog proizvoda ili usluge na traistu. Stvara materija sree pasolava one ptabestanoyniswva i ugh sbjeksta slim proizyoimg sti”, Zadovoljave ‘mogu zadovoljiti preko privredni rustava, cime uestvuje u raz. The arereda Kons je bankarskih kredita, ime uéestvuje uw razvojy bankarskog poslovanja’". 2. ORTACKO DRUSTVO a) Pojam, regulativa i pravni subjektivitet — Ortakluk’** (partnrship) je na. stariji oblik udruzivanja fizi¢kih lica u cilju zajedniékog obavljanja Posla radi sticanja zarade. Reé je 0 gradanskom ortakluku giji koreni potiéu iz pravnog instituta rimskog prava socieras. Osnov udruzivanja je medusobno liéno poverenje. Prvi oblik ortakluka | predstavljao je usmeno udruzivanje, a rede udruzivanje na osnovu pisanog dokumenta Kasnije, ovaj odnos prerasta u ugovorni odnos gradanskog prava (gradanski orta, kluk)””. Vremenom on dobija formu trgovatkog drustva, koje je u uporednom pravu poznato i pod nazivo javno trgovaéko drustvo", mada nije identiéno sa ortaékim drustyom. Ovaj oblik se naziva i kolektivno drustvo ili drustvo sa zajednitkim nazi vom?” NaSa dosadasn; Stva u francuskom Stvo je definisala k: ia pravna teorija, oslanjajuéi se na pojmovno odredenje ovog dru- Pravu, ali i na druga prava (nematko, Svajcarsko i dr.), ortako dru- ‘a0 dru8tvo koje se osniva putem ugovora od strane najmanje dva fi- 29 =A tres erg G00) 2 : br 11/2005, stz.297, 40 OblIK poslovanja po Zakonu o privrednim drustvima, Pravni Pivot bi idem, 26 a Syke vai fe sata ara, Kompanjona, partnera, dui osobe vise ik aaa Je pravna Zajednica osoba i dobara bez pravne osobenosti u koji * bie, Pravo drustava Dries Ziti svoj rad i/ili imovinu radi postizanja zajednitkog cilja”. J. Bar tag NV avn trgovathe goa iia treca, Zagreb, 2002, str. 3, j annem nBovatkim dustvima, gg ay RitY ali pojedine drzave u naSem okrueni a 5 ay mle 0 vom deus aes. oo: MAKedonija Zakonom o trgovackin dia 2Yaipravniobli je poor Mz0P. cil., Knjiga treéa, str. 303-461, a ma kao “drusiy Poznat pod slededi i rat 2a Krai OBFan\enom edger Seu ayitna u slovenagkom Zakonu o privredaim ton, cae nije duzan da poveca svoj ul poveéa ulog radi pokrivanja ™ pravul se PP ye strane, Ul imovinu drustva a kori8éenie ju nif da bi se mal na unetih loga ula drustvu, t- stitu orom 0 osnival u novell, a. Po Osnov' udelom U ako ugov' biti izrazeno anje gubit 1 sa odredenim edenog osnivaékim ak- qv, Zakonodavae 1° log, jznad iznos@ odr astalog gubitka U dru omnostu ortaka a avijeno™ supsidiarom 088 atin 2 Ps a _Uuporednor F sm pravu postoje pravni sist! ni sa uspost a just . | ~ svaki me alanov avy je 4 OT inom ST eve na+ ee MOMen U, Koji je srazme 08 Eega je od nije 2) Prenos wu ma druStva, osim Tom u pisanoj for Moraju biti overeni. Prenos udela se moze vrSiti i na drugi naéin propisan Sticalac udela stige udeo danom registracije prenosa udela u registar. Ukoliko se svi ortaci ne sporazumeju drugadije, prenosilac udela i sticalac ugg odgovaraju neograniéeno solidarno za sve obaveze prenosioca udela prema drustyy a dan registracije prenosa udela, Zahtev drustva zastareva u roku od 3 godine od dang registracije prenosa udela. 3) Upravijanje, poslovodenje i odlutivanje — Ortaéko drustvo, zbog syojiy svojstava i pravne prirode, po pravilu nema organe drustva. Njegove poslove obavijjy svi ortaci drustva, Takode, kod ortaékog drustva viasni¢ka i upravljacka (poslovog. stvena) funkeija nisu razdvojene, veé su sjedinjene u lignosti jednog ili vi8e ortaka, Sq. mo izuzetno, funkeija poslovodenja se poverava licima izvan drustva, uz saglasnost svih ortaka. a Fi Poslovodenje obuhvata ovlaScenje obavljanje pravnih poslova i drugih radnij u redovnom poslovanju drustva. Ortak koj je ovlaSéen na poslovodenje moze da pre- hese to svoje pravo na treée lice ili drugog ortaka, ako se sa tim saglase svi ortaci dr. Stva. Ako se prenos vr8i na treée lice koje nije ortak drustva, ortak ostaje odgovoran za izbor lica i za radnje tog lica u izvrSavanju poslova poslovodenja. Poslovodenje predstavlja pravo i obavezu svakog ortaka druStva da vodi poslo- ve drustva, Medutim, ukoliko je poslovodenje preneto na jednog ili viSe ortaka, u tom sluéaju ostali ortaci dru’tva nemaju pravo na poslovodenje. DopuSteno je da pravo po- slovodenja bude preneto na dva ili vise ortaka. U zavisnosti od stepena ovlaS¢enja u poslovodenju druStvom, postoje dve vrste poslovodenja od strane viSe ortaka: |) sa- mostalno poslovodenje i 2) zajedniéko poslovodenje. Kod prve vrste poslovodenia svaki od tih ortaka ima pravo da postupa samostalno, osim u sluéaju kad se najmanje jedan ortak usprotivi tom pravu. Kod druge vrste poslovodenja ortaci ovla8¢eni na po- slovodenje mogu da postupaju zajedno: 1) u kom sluéaju se za svaki posao zahteva st glasnost svih ovlaScenih ortaka, sem u sluéaju kad bi odlaganje donoSenja te odluke prouzrokovalo Stetu druStvu; 2) svaki ortak je duzan da postupa po instrukcijama sv kog od ostalih ortaka ovlaséenih za poslovodenje, s tim da ako ortak smatra da itr strukcije drugog ortaka nisu primerene, 0 tome obaveStava sve ortake ovlaScene 24 P /odenje radi zajednitkog odluéivanja. Tako neée postupiti, ako bi odlaganje raéti¢ alo Stetu drustvu, veé mo%e postupati samostalno, o Gemu je duzan da be? Sti sve ostale ortake ovlaSéene za poslovodenje (ZOPD, &!. 102): | da odustane od poslovodenja, pisanim putem i ey dan razlog. Postojanje opravdanost eel odredba osnivatkog ugovor tl Fl ‘na poslovodenje. Ako se 04" Stv zb eran njegovom unetom ulogu. Udeo je materijalni 2a neodvojiv™, dela medu ortacima — Postoji sloboda prenosa udela m, ako nisu drugaéije ugovorili (ZOPD, él. 98). Udeo se prenos) mi, koji zakljuéuju prenosilac i sticalac udela, a potpisi saugoy, zakonefenja suprotno pe naknadi prouzrol som! “Grtaku drustva se mi riaazloga: 1) aKo se u et 2) da je ortak uéinio tezZu rava donosi nadleZni sud, atl Pe ared da ne bi doSlo do zloup PrP aku ortackog drustva se priznaje pr sori) Kofe je imao u vodenju poslova drustva i a i neophodni. Ti troSkovi padaju na teret ortaél jab poslovoda ima obavezu da: obavestava sve pri informacije © poslovanju drustva na zahtev drugog slike javedtaje i drugu dokumentaciju na uvid svim ortaci si se ligno informise o stanju i postovanju drustva, kao ina slovaih knjiga i druge dokumentacije drustva, 0 svom trosku (shi itynao ostvarivanju prava na informisanje Clana drustva sa o 0) ortaka ne postoji povreda pravila o zabrani konkureneije anasima pri njegovom stupanju u drustvo bilo poznato da on ima svoj fonkurentnom drustvu ili drugi pravni odnos sa konkurentnim drustvom, a pris dnstvu mu nije bilo uslovljeno prestankom svojstva tlana, odnosno prestankom. ravnog odnosa u konkurentskom drustvu. Odluéivanje u ortaékom drustvu vrSi se na sednicama, a odlucuje se “po gla- ama’ a ne “po kapitalu”. Ovaj princip je irelevantan za nae pravo zbog zakonske od- redbe o jednakosti uloga ortaka. Osnovno pravilo u odlutivanju je da ortaci odluke do- ako ugovorom o osnivanju nije drugaéije odredeno. Drugo pravilo, dredeno da se odredene ili sve odluke donose veéinom s, ako ugovorom o osnivanju nije drugati dluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti taka u drustvo neophodna je saglasnost svih gog PI nose jednoglasno, ako je ugovorom 0 osnivanju 0 slasova, svaki ortak ima jedan gla 10, Treée pravilo, za donoSenje 0 tustva, kao i odluke o prijemu novog or artaka (ZOPD, él. 110). 4) Prava i obaveze tlanova — Prava Ulanova ortatkog drustva mogu biti upra- vjatka i imovinska. Upravljaéka prava su neprenosiva i pripadaju Slanovima drustva, stim da ih 8lanoyi mogu ostvarivati nepostedno ili preko punomoénika, odnosno Za- suupnika. Imovinska prava su prenosiva, jer je @lanovima drustva dopusteno da njima jodenje poslova; pravo na udeSée u raspolazu, U upravljacka prava spadaju: pravo na vodenje postoy c dono§enju odluka; pravo na informisanje; pravo na podizanje tuZbe (actio pro socio). Uimovinska prava spadaju: pravo na udeo u dobiti drustva, pravo na pripadajuéi deo 2g istupana il iskljucenia iz drutva i pravo na udeo u ostatku imovine drustva po- “Ejegovog prestanka””. Obaveze tlanova ortatkog drustva nisu posebno i detaljnije uredene zakonom, ih pravna teorija blize sistematizuje i analizira. Obaveze ¢lanova drustva su: \) Ye uloga; 2) doprinos u ostvarivanju zajednitkog cilja; 3) postupanje sa poseb- Paznjom prema drustvu i dr.pu. 2 UéeRe u dobiti i snoSenju gubitka Onlackog druStva treba razlikovati vise prayno Janje finansijskih izveStaja drustva: utvrdivanje podelu dobiti i gubitka druStva medu Glanovima; “ele udelu Elana drustva, odnosno odbijanje pripadajuees. dobiti i pravo na podizanje novea od élana drustval 4 io Osnovno imovinsko pravo ortaka w ortaékom 0 poslovanju isk ti, Da bi se ono realizovalo nuzno je da drustya u svom Bast NE se Podela dobiti, odnosno pokrivanje gubitka w drubtv' ty Tis na iednake pravu. Poznata su tri razligita pristupa: Deed a prihvaéen je i u na’em princip koji je karakteristiéan za angloameritko PUAN teeta. koja je karakteristig. 2) kapitalno nagelo — srazmemo udelu; 3) kom na za neke zemlje u okruzen}us = jajufinansijskiizvestaj kojim utvrduju do. 1a kraju poslovne godine ortaci usvajaju finansijskst 12) . bit ili ee vi gtva 1 ueesée svakog ortaka u dobit EE eee Pe oe nosno ostvareni gubitk iz poslovanja drustvo ‘fae iis a ae ¢ uloge. delove, bog pa Fae eter abe eectakt etinnlicimay-=Za ove oxtnoae roots su mataja dva pitanja: pravo na zastupanje druStva i prenos udela na treéa lica. 1) Prayo na zastupanje — Ortatko druStvo mogu zastupati svi ortaci, jedan i viSe ortaka, poseban organ ili prokurista. Pravilo jeda ortacko drustvo Zastupaju sami ci. Zakonsko ovlaséenje za zastupanje dru’tva ima svaki ortak, osim kada je ugo- orom © osnivanju drustva drugatije odredeno. U sluéaju da su dva ili vi8e ortaka ovlaséena da zastupaju drustvo, pretpostavka je da je svaki od njih ovlaséen da postu- pa samostalno (samostalno zastupanje). Ako su ortaci ovlaSeni za zajednitko za- stupanje, u tom sluéaju oni mogu ovlastiti dva ili vie ortaka da zastupaju drustvo u odredenim poslovima ili odredenoj vrsti poslova. U tom sluéaju, kada treéa lica izjave volju prema bilo kom ortaku ovlaséenom za zajednitko zastupanje smatra se da je ona utinjena drustvu. Takode, osnivatkim aktom druStva moze biti odredeno da ortaci mo- gu zastupati drustvo samo zajedno sa prokuristom. Najzad, dru8tvo moze imati proku- ristu, a prokura se daje i opoziva odlukom ortaka, peer pe i eae imaju neograniéena ovlascenja u poslovima iz delatnost . | mogu davati sve vrste punomoéja. Ovla&éen; j¢ za zastupanje moze se ot- Kazati pod istim uslovima pod kojima se nox > ee an ako za to postoji opravdan razlog. U tom i a otkazati poslovodenje drustvom i). Sovremeno, obavesti sve ostale ortaki Fanaa ds duzan da pisanim putem, bie m ortacima da nesmetano preuzmu poslove zastupan4 denje, sate © se oduzeti, saglasno pravilima o oduzimanjt a 2a Zastupanje Pee odluke nadleZnog suda. Tuzbu za oduzimanje Postoji opravdani rea, nese drustvo ili svaki od ortaka, pod uslovom 42 Sat @ ortak nije sposoban da zastupa drustvo ili da Jejnio te20 povredu duznosti py im deluje od momenta izve 2) Prenos udela tregim licimes avaki drugi nadin prenosa udela tretim feat vaiajom udela trecem licu onak ay! vivae w prethodno va2ecem zakony wey) S¥OHR gl avo prece Kupovine udela (prave preteet a {oog toga, ortak je Mogao preneti svoj udewan lt ortaei u tom sluéaju imali su pravo pregeg sticannecss slasnost, a isfovremeno i ne iskoriste prave me Oe ude. gvoj udeo treéem licu i bez njihove saglasnosth = tani Orta Prenos udela na naslednike ili ie éim lici ii Pravne sled| wetim licima. Uslovi | postupak za prenos uch rete ima mogu se ‘rivaékim aktom drustva, radi zastit DME Afrtetavec je odstupio od prethoaie resent mij osnivaéa da urede prenos udela trecim licima, Namo na? Prepustio vaniu drustva nije drugagije odredeno, ortak ne moze ber sacha ovr & preneti svoj udeo trecem licu, Sto obuhvata i unos tog udela kao nena ges fiugo drustvo; 2) dati svoj udeo u zalogu treéem lieu, Medutim, mskorederge wee gotio ortaku Kome je uskraéena saglasnost za prenos udela od drut orale de abe isupiti iz drustva, pod zakonom utvrdenim uslovima. oe Za prenosioca i sticaoca udela uspostavljena je neogranigena solidarna odgovor- ost prema druStvu za sve obaveze prenosioca udela prema drustvu na dan registracije prenosa udela, pod uslovom da se svi ortaci nisu sporazumeli drugatije. ¢) Prestanak ortaékog druStva, prestanak svojstva ortaka i prayne postedi- ce-Ortatko drustvo prestaje iz razloga zbog kojih najGeSce prestaju i drugi pravni ob- lic, brisanjem iz registra u slutaju: 1) likvidacije drustva; 2) zakljusenjastetaj dru- &vai3) statusnih promena (ZOPD, él. 117. stav 1), Po tuZbi nekog od ortaka nadlezni sud Ge donetiodluku o pokretanju postupka lkvidacije ortatkog druStva (sudska odluka o likvidaciji) Nistav je sporazum Koji seiskjutuje ili ograniéava pravo ortaka na podnoSenje tbe. TuZba se podnosi prot dnstva i svih preostalih ortaka, kada za to postoji opravdan razlog. Opravdan razlog Postoji ako sud nade da je: 1) ortak povredio svoju obavezu prema drustvu ii drugim i Gergen ili grabom nepeZnjon), So se odrailo na poslovenis Ome aiitepunjenie ob: me tstv postalo faktikinemosuces 3) ako je pastale igi obaveze pr aang to bude u skladu sa zakonom i Temoguée da drusivo drugaéije nastavi postovanje, a da 10 Pu %eovorom o osnivanju Prestanak syojstva ortaka ne Zn: lic Sene registree rustva, iako je moguée ost istva dominantno se zasniva agi i prestanak di b = it jost dri reac ud ete a ie nak gn Cle ie svojstvo prestalo). AE ee 1) smrti ortaka; 2) brisanja ortaka {Svojstva ortaka u ortackom drustvu, i t0 Prayno lice iz registra usled likvidacije il ; 5) u drugim slu¢ajevima odredenim eal a ortaka kao fizi¢kog lica predstav Ija raz el a im, ortaéko drustvo moze nastavit! $2 ra ; stetaja; 3) istupanja otakas 4) isklju- ‘agkim aktom drustva. estanak svojstva ortaka iva uslova: 1) ako je 305osnivadkim aktom drustva tako ka. Oba uslova moraju biti kumul drustvu sa statusom komanditora, a ¢ pravni oblik u komanditno drustvo. Zakonodavac je uspostavio osnovna imaju slobodu da osnivatkim ugovorom dogovore naslednicima preminulog ortaka; drugo, za sluéaj da se pravilo da se udeo umrlog ortaka ne nasleduje veé se ras stale ortake: treée, uspostavio je posebna pravila za sluéaj da je odredeno da drustvo nastavija poslovanje sa naslednicima preminulog Likvidacija ili steaj nad ortakom — Sprovodenjem postupka | ka u svojstvu pravnog lica isti se bri8e iz registra, cime prestaje njegovo svoj ka. Takode, sprovodenjem individualnog stegaja nad ortakom, fizikim licem ifj ee steéaja nad ortakom pravnim licem, prestaje svojstvo ortaka u ortatkom Istupanje ortaka — Dopusteno je ortaku da se povuée dobrovoljno iz ortae drustya i to njegovo pravo se ne moze ograniiti nitiiskljuciti. Ortak je dusan done nese otkaz u pisanoj formi (pisano obaveStenje) najmanje 6 meseci pre isteka pose godine. Pravo na istupanje ima ortak (¢lan) drustva, ako drugi clan ili ostali tha Se povredu ugovora, ili ako svojim ponaSanjem dovode u pitanje ostvarivert ne aoe. ae cere zajednica interesa, pa se povreda iene mora eee _ ravilo je da i istupi i te isati, naa fe i tena a pe rn apd os oar zakonsku obavezu da u roku od 6 meseci od dana ne Grugatije odredeno). Drustvo ima drustva u noveu ono sto bi © meseci od dana istupanja isplati ortaku koji istupa iz adie x 1 on primio u sluéaju likvidacij 3 th uzimajuéi u obzir tekuée i nezavrs iju likvidacije drustva na dan istupanja, ne drustva na dan istupanja nedovolina Poslove. Medutim, ukoliko je vrednost imovine druftva jeu obave da isplati drate a aoe rise Obaveza drustva, ortak koji itupa ia u drustvu, u roku od 6 meseci, Soli azmerno svom udelu Obaveze drustva nastale do dan most o koji istupa iz drustva za dana istupanja (ZOPD, él. 122). Ortak k Prestaje po isteku perioda od 5 godina od ku iz poslova koji u vreme njegovog i ‘oji istupa iz drustva udestvuje u dobiti i gubit- Osnivanu nije drugadife ene StuaniA 08 isu bili zavrSeni, ako vgovoram __ Iskljuéenje ortaka — U up svih ostalih ortaka drustva, saci en om Prav Ortak moze biti iskljucen odlukom fom i zakonom. Odluka o iskijatent) ni | Postupku utvrdenim osnivackim ak ‘aka, dok jedan élan ne Pia enju je moguéa samo ako drustvo ima vise od dva oF Stvo moze Prestati na dva nati iskljuciti dru; . lac Koje posledice izaziy, aim; 4 a i ka likvidacije. Meduli™ Statusnih promena (pri spajanje, Pod ie AOS It pripajanje, spaj2 é » Jet je novi pravni subjekt pravni sledbenik prethodnesKada iz bilo kog razlo, a preduzme sve neophodne'me Preostali ortaci ovlaséeni li ort ni za restanak druStva i istupanje artes fivo prestalo na osnovu sudske odluke privrednih subjekata prestanak drustva. stupanje ortagk 05 drustva radi read » Sud po sluzbenoj di 3, KOMANDITNO DRUSTVO a) Nastanak, razvoj, regulativa i znaéaj drugtva treba traZiti u Seka sr a oenane ~ Pretete danainjeg sM, tile ie peasant E Toaumusu-Iasapencxa, op, cit, cmp. 363, ie 4/2004, on ern Polazitia i naéela nacria Zakone 9 Privrednim drustvima, Pravo i P Od drusiva ‘str. Di naehetenom odgovornoséu ka drustvn neogranidenog , pravo ijana od poslednjeg dana roka 30“ mnanjenja osnovnog Kapitala, a ij gubitka, neto imovina drustya ing? use manjenja osnovni Kapital imag m kon Luéaj leg? ala, u tom slucaju drustyo je y op, ae fapfapitala po drUgom osnovi kak bg ay 19s alinom osnovnom Kapital, ny Zakonodavac obavezuje drustvo da jedn om jjskih izveStaja, re ie'¥e ansiskih izveStaja, registruje vis ire godini doslo do promene osno MM Osnoyn . NOS it 3) Ulozi i dodatni ulo Ulogudutternal ajiv nain moze utvrditi ; en a osnivaékim aan Ca eag eae aga predated Mie fra) ovog aka’. Pravilo je da stvari i prava moraja ey om jdentitetu ne postoji sumnja. Aju biti tako Ulozi osnivata drutva sa ogranigenom o novéani. Nenovéani ulog moze bi d yrednosti, pravima (obligacionim i dn ii ingki f oe yadu i pruzenim uslugama drustvu, Nenoveant aan ravine Bise zna0 procentualni iznos udela u osnovnom kapital. Uno eee sobno jednaki, ali je mogué i drugatiji dogovor. a Upis uloga Glanova dru8tva i njihova uplat i is ’ Bee eelostivatkim aktom drustva, poste nee ea Zerja ugovora ili donoSenja odluke 0 osnivanju drustva, Za razlikn of reSenu ub: rednom pravu, Koja utvrduju zakonski minimum novéanog uloga osnivata (npr. Fane cuska, Italija, Nematka, Austrija, Svajcarska, Bugarska, Makedonija, Slovenija, Hr- vatska), na8 zakonodavac ne reguli8e ovo pitanje veé ga prepusta osnivaékom aktu. 4) Udeli — U drustvu sa ograniéenom odgovornoséu je uspostavljen princip “je- dan udeo jedan élan”. U domaéem pravu élan drustva stiée udeo u drustvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu drustva, osim ako je osnivat- kim aktom pri osnivanju drustva ili jednoglasnom odlukom skupstine odredeno druga- iie (ZOPD, éI. 151. stav 1). Clan drustva moze imati jedan udeo, a ako naknadno stekne jo§ jedan ili vige udeia, oni se spajaju sa postoje¢im i zajedno Gine jedan udeo dlana drusiva. Udeli mogu biti jednake vrednosti, ali ne moraju. Osnivatkim akton ili Ugovorom Slanova drustva moze se utvrditi visina udela koja daje pravo na jedan Ss Sener. zakonodavac Crne Gore dopusta da udeo moze dati @lanu vise od jednog gla- m odgovornoséu m u stvarima (pokretnim i pi prava: 1) pravo gla- e u likvidacionom merna su weeSéu Jansko pravo, ali i druga Stva; 3) pravo na ucest Prava €lana drustva staz1 Sticanjem udela lan drustva sti¢e ¢ Sau skupStini; 2) pravo na uesée u dobiti dru Sstatku; 4) druga prava predvidena zakonom. Megovog udela u osnovnom kapitalu drustva. x 12003, str. 23. pravni Zivot, br. 11/2 . Pravin tpekom, nalogom 22 Pre _~-nnitonam odgavornosjaune, Udeo moze pri ay U naSem pravu je zal Sijsku podr8ku bilo koje vrste canje udela u druStvu, a narogito U protivnom, takav pravni posao jen Zakonodavac i pravna teorija prave Sto se unosi u drustvo, a udeo je srazmern a odnosu na osnovni kapital drustva. Ulog Creat i ogleda se u odredenoj imovinsko}, novestl AT ogleda u skupu imovinskih, upravljaékih i drug! divi dae - ir Drustvo je duzno su prema drugim élanovima drustva. | nije hartijarod kao dokaz élanstva njegovlg Utela he ae \d uporednog , . ;. ‘ in emi toa om se On knjiga, koja omoguéava kontrolu pristupa novih i Tote up aa Sa stanovista drustva, Glan drustva je lice koje je kao takvo upisano u knjigu sa stanovista tre¢ih lica, Glan drustva je lice koje je kao takvo registrovano. Oba drustva je da podnese registru prijavu i potrebna dokumenta za svaku Promenu p ka upisanih u knjigu udela, radi registracije i objavijivanja. Clanovi drustva imaju prac vo na uvid u knjigu udela i na izradu kopija. Direktori odgovaraju za tatnost podataka. PM retin uioigu uaele : ze i Novina u domaéem pravu je ukidanje postojanja knjige udela i uvodenje evi F deneije podataka 0 @lanovima druStva, sa obrazlozenjem da se svi podaci drusiva F nalaze u Agenciji za privredne registre. Naime, dru8tvo je duzno da vodi evidencijuo adresi Koju svaki od ¢lanova, svaki od suvlasnika udela i zajedniéki punomoénik su- Vlasnika udela odredi kao svoju adresu za prijem poste od drustva i o kojoj obavesti drustvo, s tim da ta lica mogu kao svoju adresu za prijem poSte da oznate adresu za Prijem elektronske poste (ZOPD, él. 144, stav 1). Direktor dru8tva je odgovoran za taénost i blagovremenost unosa u evidenciju podataka o €lanovima dru8tva, a na nj ije. Clanovi druswa , Kao io svakoj promeni te adrese, obaveste a le u roku od 8 dana od dana nastupanja promene. ore fe janje na adrese iz evidencije podataka o tlanovima kim Begun unetog uloga u drustvo nije dopu8teno, ali Glanovi druStva osni : udela na Eine ee rustva mogu da predvide moguénost povlacen}# nudno, : 1) dobrovolino, PO osnovu istupanja tlana iz drustva i 2) Pr PO osnovu iskljucenja & E a ie stenju udel; . SkiJucenja Clana iz drustya®” Senju i ponistenl la donosi skupstina Clanova drustya, ¢ lan : 5 panic e aybeceniu i ponisten Subi gi ji el Prava i obaveze koje je imao PO Osnovu ee Bp auidee povut i g udela. U sustini, povlavenje wdelah ke os. — 2 £4V0 i pri a wan Oejovu prodaje u slucaju da élan 0 ost d uu kupovinu’®’. njegov' Pod sopstvenim udelom druStva sa geo il deo udela Koji drustvo stekne od sv fanje se mora uneti U registar. Pravilo je da je anova sopstvene udele Koji su u celosti uplaéeni, a aaj one udele Koji nisu u celosti uplaéeni, ali kao i iti po razligitim osnovima: poklonom, kupovinom, ts dona drustva, prinudnim otkupom udela umrlog élana i usled dutim, jednoélano drustvo ne moze sticati sopstveni udeo. sopsiveni udeo tako da ostane bez tlanova drustva. Drustvu je zal sopstvene udele, direktno ili indirektno, preko treéih lica koja th stigu u sy raéun drustva. Ni8tav je pravni posao kojim drustvo stekne sopstveni udeo zakonu, Drutvo po osnovu sopstvenih udela nema pravo glasa niti se ti udeli kvorum skupstine. Takode, sopstveni udeo ne daje pravo na uéeSée u dobiti. Drustvo mote raspolagati sopstvenim udelom na jedan od sledeéih navina: 1) raspodelom na Ganove drustva; 2) prenosom na élana dru8tva ili tre¢em licu uz naknadu (kad svaki dlan drwtva ima pravo preée kupovine srazmerno visini svog udela u drustvu); 3) po- niStenjem (kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala). Od- luku 0 raspolaganju sopstvenim udelom skupStina donosi obignom vecinom glasova svih Glanova dru8tva. Izuzetno, sopstveni udeo se moze raspodeliti tlanovima drustva Nestazmerno uée8éu njihovih udela u osnovnom kapitalu druStva samo na osnovu jed- ‘Noglasne odluke skup&tine, ine 4) Praya Glanova dru&tva — Osnovna prava Clanova drudtva sa ogranicenom odgovornoséu su: upravljaéka i imovinska prava. U prva se ubrajaju: pravo glasa — ma na uéeSée u donoSenju odluka; pravo na informisanje i pravo Ma likvi druga ulaze: pravo na prenos udela, pravo na isplatu dobiti i Se a i “cionoj masi, Medutim, svojstvo lana drustva ne daje nikakya neposte pa ties Movinu drustva, jer sva prava na osnovu imovine pripadaju samom hse ——Pravo na prenos udela — Nadelno Rosa udela (ZOPD, él. 160). Raspolaganie Sa prenosom udela, kao sinonimom 2a prenos Prava i obaveze koje dlan drustva ima prema lignin svojstava élana drustva, Ona se na moze da zalozi svoj udeo ili deo udela treéem lieu Fa zalogu ioca. Na primer, élan drustva moze dati aval ‘Le ee ta ili neke druge obaveze. Medutim, eres treéem licu. S druge znati da mu je data saglasnost i za prenos ude! drustva. "i 7 ima u zalogu udeo svog ¢lana iti razii aia pa ‘slena drustva svojim udelom treba praviti razliku im licima; 2) prenosa udel koliko prevail ga steal ake ppoalesa ocreCaai ma drustva i 3) prenose wise postaje novi lan drultva, Kofi stupa ca evga kim ogren ene Tree vareticn ifusSlsialobodne/ Panam ude Koji je iio pra dee imovina dur, veé se vrée samo odgovarajuée promene siva da osnivatkim aktom prenos udela urede drugatije, odnosno uz odredena ogra. enja. Takvim pristupom se élanovima drustva u praksi naru8ava zakonski revim sly ee, ureduju se autonomno, prema potrebama élang- va drustva, Bliskost, évrSéa veza i medusobno poverenje Elanova drustva iskazuju odnosima koje uspostavljaju povodom njihovih udela, odnosno njihovog prenosa tre im licima. Zatvorenost ovog w'ustva, u odnosu na javno akcionarsko drustvo, najbe- je se odslikava u postupku prenosa udela Slana drustva na treée lice. U uporednom Pravu po ovom pitanju postoje razliita zakonska reSenj Unasem pravu, ako élan drustva Zeli da svoj udeo (ili deo udela) prenese na tre ée lice, najpre je duzan da taj udeo ponudi élanovima drustva (pravo preéeg stica- nja)’””. Ponuda se daje u Pisanoj formi i sadr2i sve bitne elemente ugovora 0 prenosu udela. Clan drustva koji se koristi pravom preée kupovine obavezan je da u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o prihvatanju ponude u celosti, u roku od 30 dana od dana prijema ponude, osim ako je drugi rok predviden osnivatkim aktom (Koji ne sme ati od 8 dana, niti du2i od 180 dana). Medutim, ukoliko dva i @lanova dre Stva prihvate ponudu i ako se izmedu Prenosioca udela i tih élanova ne postigne spora aaa hatinu raspodele udela koji se prenosi, raspodela se vr8i tako Sto svaki ¢lan kt La Fey as Koji je srazmeran uée8éu njegovog udela u zbiru udela svih drugih dhe ee ‘Oj! Su prihvatili Ponudu. Zakonodavac je dopustio da se osnivatkim ak- Postupak prava prege kupovine uredi ina drugaéiji nagin. ginae: ei aloznom pravu na pokrettil ¥2 2004, primarno prayo prege kupovine bilo e “Fe Kupovine u korist élanova drustva. Va2 in ist lanova druStva, uz mogucnost da s°Zakonom je redbe 0 pravu ne, ko me prenosilac nistaj ugovora 9 ort tuziocu, tj. da fei u subjektivnom roku od bjektivnom rok 163). Izuzel rostva Koji Zeli da se k : tompostupku. 7 U sprovodenju postupka prava prege koji su prihvatili ponudu ne pristupi zakljuéenja razloga 2a koje nije odgovoran prenosilac udela, ‘ reneti trecem licu pod uslovima koji ne mogu biti fn Fkode, za sluéaj da i jedan lan drustva ne iskoristi nosilac udela ga moze otuditi treéem licu, pod uslovima bd uslova iz ponude koja je dostavijena drugim élanovima te dana od dana isteka roka za prihvat ponude. Dalje, osnivatkim dase udeo u drustvu moze preneti na lice koje nije élan drustva glasnost drustva. Zatim, drustvo je ovlaséeno da umesto davanja treée lice na koje prenosilac udela moze preneti udeo pod istim us Q 165-168). U tom slugaju, ukoliko treée lice zakljuti i overi ugovor drustvo odgovara prenosiocu udela solidarno za isplatu kupoprodajne cene . tim licem. Za sluéaj da drustvo obavesti prenosioca udela da mu uskraéuje z slasnost, a pri tom ne odredi treée lice na koje prenosilac moze preneti svoj udeo, ps konodavac je prenosiocu udela dao moguénost da tuzbom protiv drustva zahteva do- : noSenje presude koja ée zameniti saglasnost drustva. Ako sud donese presudu koja za- f menjuje saglasnost drustva, dru8tvo ima pravo na odredivanje kupca udela. Drustvu je dopusteno je da osnivatkim aktom predvidi i druge vrste ogranitenja za prenos udela. Prenos udela ¢lanova drustva vri se ugovorom (0 prodaji, poklonu, trampi), a moze se preneti i na drugi na¢in. Ugovor mora biti sastavljen u pisanoj formi sa overe- nim potpisima prenosioca i sticaoca udela (ZOPD, él. 175). Pisana forma je bitan usloy za punovaznost ugovora. Pritom se ne zahteva izmena osnivatkog akta drustva, osim ako je tim aktom drukéije odredeno. Radi evidencije podataka o Glanovima dru- Siva, prenosilac i sticalac udela su duZni da bez odlaganja (najkasnije u roku od 8 da- 4a) prijave druStvu izvrsen prenos udela i promenu ¢lana. F i Zakonsko pravo prete kupovine uspostavljeno je u korist njegovih Hlanova pri Prenosu udela élana drustva u izvrsnom postupku, ili postupku sudskog ili v ansudskog ae kako bi se spretilo da trece lice postane élan drustva mimo volje drustva | legovih Glanova (ZOPD, él. 171). is iat uporednom i na’em pravu pravilo je da se udeli dlanova drustva pine vai druéy ‘onom se deoba udela ne iskljucuje, ali se moze iskljucit one aH @. Po prirodi stvari, zabrana deobe udela ne moze da proizvede Pia Magee Hana drustva prenosi za sluéaj njegove smrti (u skladu sa Zakon santa ws dstton s onraniéenom odgovornasn, Pravnt 2Sledivanju) ili statusnih promena na njego) Zbog toga se udeo Hana drustva moze Ugovora 0 prenosu udela, pravnog a al snika iu drugim sluéajevima. Kako je Kot ‘og razloga zakonodavac je dao moBuEnON guénost donosenja odluke o pravu prinult cg @ Arustva ii jednog ili vise Glanova drusta, Ter aciie Stva, a najkasnije u roku od 3 meseca “ drustva. tavke za deli dobiti (na predlog direktora) jesu na skups ‘Ako je drustvo uspesno u svom posiovanju sean pai iditi ama, ii ima dru8tva po razligitim osnovama, W7 y da tayo plane nie suproto zakonskim ograniéenjima plaéana, 2) da aktom aati nije drugatije odredeno. Na osnovu odluke skup8tine 0 stica i ‘a postaje poverilac drustva, : Y i ma i sliéno, kao i druga plaéanja po bilo pet u eer i zakonskim ogranigenjima u a FF Drago Ravi da se na isplatu dobit i élanovima drustva shodno Primenjuju od. redbe zakona o isplati dividende i medudividende akcionarima. Treée pravilo, isplaty dobiti se vr8i srazmerno udelima u osnovnom kapitalu drustva, u vreme donoSenja od- luke 0 toj isplati. Cetvrto pravilo, osnivaékim aktom moze se odrediti da se isplata do- biti ne vr8i u srazmeri sa udelom élanova u osnovnom kapitalu druStva. U naSem i u drugim savremenim pravima uspostavljen je sistem ogranigenog plaéanja Elanovima druStva. Utvrdena su dva sluéaja u kojima drustvo ne moze visi- ti placanja prema svojim élanovima’'”: 1) ako bi posle isplate neto imovina drustva bi la manja ili bi usled takve isplate postala manja od uplacenog osnoynog kapitala (uve- €anog za rezerve koje je drustvo u obavezi da odrzava, ako takve rezerve Postoje); 2 gr ovih pravil vni Kapital drustva, a s dru: e “ ep f h 0 b jge strane se raion interesi Poverilaca drustva®!?, Clanovi drustva su odgovorni, tj. duzni ay Fr im je ono izyrsilo isplate suprotno zakonskom aa fa su bili nesavesni, tj. da su Znali ili ako su s obzirom naele dobiti iskljudi dobit y visi ‘y, nt ot (ean nadzomog odbora) ne at ya i poveriocima drustva za a Tee drustva kojima je drustve tnd eS plat j drustvo ih ne moze osloboditi { N isp" Kad drustvo tpi poslovnu krizu zak Q yn dopusteno da ne poveéa osnovni Kapnege Wi Megsvu di 2ajam (ZOPD, @. 181. stay 4 oh My ; ui E a tana drustva, moze se za preost k eprivilegovani ait poverilac, ¢) Obaveze Eanova drustva ~ U upored My senom odgovorno8éu imaju sledege obaveze: anni net lanovi shaveza imovinske prirode; unoSenje dodatne (dopurckey eng i prema drustvu. Obaveze mogu biti jednokratne, petiodifne ti He irode. . Ob: oa paceetle alee uw drustvo je osnovna obaveza thames i i élanovi mogu i i din lanovi mogu da preuzmu obavezu da izvrSe i druge (sporedne) aie at ri s : aot prirode u korist dru8tva (npr. zaposlenje u drustvu, pruzanje usluga U pojedinim zemljama (Nematka, Austrija, Bugar: ij ‘ da se Glanovi drustva sporazumeju o obaveri dopunsie opiate po a uloga (dopunska uplata, dodatna uplata, naknadna uplata i sl.). UnoSenjem uloga an novi obrazuju osnovni, kapital drustva, dok unoSenjem dopunskih uplata uveéavaiu ostalu imovinu drustva’'*. U naSem pravu je vazecim zakonom ureden pravni institut dodatne uplate. Data je moguénost drustvu da osnivatkim aktom ili odlukom skupsti- ne utvrdi obavezu Clanova dru&tva da, pored uplate upisanog osnovnog kapitala kroz obavezu unosenja uloga, izvre dodatne uplate drustvu srazmerno visini sv drutvu, Takva odluka mora biti doneta jednoglasno (osim ako je osnivatkim aktom odredena druga veéina). Ako je odluka doneta drugom vecinom, ona obavezuje samo Clanove drustva koji su za nju glasali. U pitanju su iskljutivo novéane uplate za koje sé moze ugovoriti pla¢anje kamate. __ Osnovna syrha dopunske uplate je da se ublai 2istu kapitala, jer se udelima Glanova drustva ne mo on mora da se oslanja prvenstveno na interne 12 re to é bavi} od & Mc Se omoguéava drustvu da pribavlja precst oveganja uloga clanova dru ica, bez povecanja osnovnog kapitala, kao i bez P + drustva, jer se mogu 4 Dodatnim uplatama se najée8ce realizuju dugorocn! NO petit tae enski usmeriti za osvajanje novih trZista, novih proizvoda I s Pokrivati i nastali gubici drustva. 71 nemoguénost drustva da pristupa moze trgovati na berzi, zbog tega ore finansiranja. Dopunskom anova drustva, ali ne i od opunske unlate élanova m se ni Zivot, br. vornoscu, Pray te unlate élanova drusiva s ogranicen gekoji ae drustva odgovara drustvu za 2a iskljugenie 24 UPlatu upisanog osnovnog, lah dime Clana iz drustva, a odluku 0 tome “uStva ostaje u obavezi prema drustvu na datne uplate se ne mogu vratiti oe beri 'sanog uloga u drustvo. Povraéaj dodatnii ti MO ukoliko one nisu neophodne za a tale laca drustva (ZOPD, él. 180. stav 1). U slui pie “na drustva po osnovu dodatnih uplata namiruje se tek nakon p Cajnih poverilaca drustva sa pripadajuéim kamatama. — Najzad, radi izgradnje odnosa poverenja, Clanovi druStva sti prema drasty ; ‘ f) Una drustyom (organi) — Jedno od osnovnih prava & Sa ogranigenom odgovornoscu je pravo glasa, tj. pravo upravljanja drustvom, slasa imaju svi Glanovi drustva, srazmermo svom udelu. Zbog toga oni glasajy Pitalu”, a ne “po glavama”, To pravo Slanovi drustva ostvaruju Zastupljenoséy a ima drustva. Zbog pojedinih specifiénosti ovog drustva, odlutivanje njepovih eyes va se zasniva na mnogo jednostavnijim prayilima, i ono je demokraignije orange no od odluivanja u akcionarskom drustvu""’. Vazeéim Zakonom o privrednim drustvima uvedeno je nekoliko novina Uvex @ sa upravijanjem druStvom sa ograniéenom odgovornoséu. Te ovine tiéu se slede. ih moguénosti: moguénost izbora jednodomnog ili dvodomnog sistema Upravijanja: postojanja vise direktora; pojavljivanje pravnog lica u Svojstvu direktora drustva j u nepostojanju upravnog odbora. ; : Upravijanje ovim drustvom moze biti organizovano kao jednodomno ili avo. domo, Sto je prepusteno je da se odredi osnivaékim aktom. Ako se drustve opre- delilo za jednodomno upravljanje, obavezni organi drustva su: skupStina i jedan ili vie Se direktora. Ako se drustvo opredelilo za dvodomno upravljanje, obavezni organi drustva su: skupstina, nadzorni odbor i jedan ili vise direktora. U Jednoélanom drutvu funkciju skup8tine vr8i jedini lan drustva, Kad j ivatkim aktom moze se odrediti organ tog élana drustva koji vr8i funkeiju skup8tine (u odsustvu ta- Kvog reSenja smatra se da Je to registrovani Zastupnik tog Elana). 1) Skupitina —U pogledu sastava, nju gine svi Glanovi druStva a svaki lan dru- Stva ima pravo glasa u skup3tini srazmerno uéeSéu njegovog udela u osnovnom kapita- lu drustva (osim ako je osnivatkim aktom drugatije odredeno). U uporednom pravuse zakonom reguligu pitanja nadleZnosti, sazivanja skupitine, kvoruma za rad i odlutive nje, nacina donogenja odluka, él i davanjem p 0 i pravo da Zahtevaju da drustvo otkupi njihove ue Fpereuenost da Stiti svoje interese u drustvu. Istu zastitu manjina ™ Seziva skupStinu i da stavija na dnevni red pitanja za koja je zain'! tacunovodstvenih izveStaja itd. is