SADRŽAJ

Uvod................................................................................................................................................3
1. Pojava, razvoj i osnovna podela novca...............................................................................4
2. Osnovne funkcije novca......................................................................................................5
2.1. Klasične funkcije novca...............................................................................................7
2.1.1. Funkcija novca kao mere vrednosti........................................................................7
2.1.2. Funkcija novca kao sredstva razmene (prometnog sredstva)..................................8
2.1.3. Funkcija novca kao zaliha vrednosti (novac kao blago).......................................10
2.1.4. Funkcija novca kao sredstva plaćanja...................................................................11
2.1.5. Funkcija novca kao svetskog novca......................................................................13
2.2. Dopunske funkcije novca............................................................................................14
2.2.1. Novac kao konzervator vrednosti.........................................................................14
2.2.2. Novac kao predstavnik solventnosti i likvidnosti.................................................14
2.2.3. Novac kao garant slobode konzuma....................................................................14
2.3. Funkcije novca u procesu ukupne društvene reprodukcije.........................................15
2.3.1. Sredstvo razmene..................................................................................................15
2.3.2. Platežno sredstvo..................................................................................................15
2.3.3. Obračunsko sredstvo............................................................................................15
2.3.4. Sredstvo čuvanja vrednosti imovine.....................................................................16
Zaključak........................................................................................................................................17
Literatura........................................................................................................................................18

1
Uvod

Novac je društevno-ekonomska kategorija koji je u svom dugom procesu razvoja najuže vezan za
razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada – dakle za razvoj društva u celini.
Takođe, novac je osnova monetarnog sistema svake privrede. Proces razvoja različitih oblika
razmene predstavlja proces nastanka novca. Sam nastanak novca bio je uslovljen potrebama
razmene, nakon što se trampa pokazala kao veoma komplikovan proces razmene.
U toku svog istorijskog razvoja, ulogu novca su obavljale veoma različite vrste materijala, od
stoke preko metala do današnjeg papirnog novca. Razvoj novca je direktno vezan za razvoj robne
proizvodnje, nastao kao potreba njenog efikasnijeg funkcionisanja.
Novčani oblik razmene se javlja u situaciji u kojoj je proizvodnja dovoljno razvijena, a društvena
podela rada raširena, tako da novac možemo gledati kao ekonomsko dobro koje služi u razmeni
materijalnih dobara i usluga između učesnika u robnoj razmeni.
Treba imati na umu da je novac roba kao i svaka druga roba, te da on ima svoju ponudu i tražnju,
kao i vrednost koju dobija u razmeni.
Dakle, novac je sve ono što služi kao opšte prihvaćeno sredstvo razmene tj. sredstvo plaćanja.
Pod novcem se znači podrazumeva sve ono što je u zajedničkoj upotrebi i prihvaćeno je od
strane učesnika u razmeni kao sredstvo prometa, plaćanja ili mera ekonomskih vrednosti.
Uloga novca u jednoj ekonomiji ogleda se u određenim funkcijama koje taj novac vrši, jer
funkcija novca odražava mogućnost njegovog korišćenja. Novac je takođe proizvod koji se može
zameniti za duge predmete, tako da je univerzalni ekvivalent, namenjen potrebama njegovih
vlasnika.
U procesu ukupne društve reprodukcije novac obavlja sledeće četiri funkcije:
sredstva razmene, platežnog sredstva, obračunskog sredstva i sredstva čuvanja vrednosti
imovine1. O pojedinačnim funkcijama novca govorićemo nešto više u nastavku.

2
1
Prof. dr Ivan Đurković, Principi ekonomije – Mikro i makro aspekti, Beograd, 2017. str 200.

3
 1. Pojava, razvoj i osnovna podela novca

Istorijski gledano, novac nastaje kada usled razvoja proizvodnih snaga i društvene podele rada
robna proizvodnja dostigne viši nivo.
Ekonomski razlozi nameću potrebu za uvođenjem univerzalnog sredstva razmene koje će
olakšati i ubrzati komunikaciju između učesnika razmene. Dakle, upravo teškoće u robnoj
razmeni su dovele do otkrića novca, čijom se pojavo te teškoće uspevaju prevazići. Pojavljuje se
roba za koju su svi spremni da ustupe proizvode jer znaju da će za nju uspeti nabaviti ono što im
je potrebno. Novac je sredstvo plaćanja pomoću koga se vrši razmena određenih roba i usluga.
Novac mora da sadrži sledeće osobine2:
 Prenosivost – novac mora biti pogodan za nošenje i prenos radi razmene na različitim
lokacijama,
 Trajnost – novac mora posedovati fizičku trajnost. Ako nema osobine fizičke trajnosti,
izgubiće svoju vrednost,
 Deljivost – mora postojati mogućnost deljivosti novca na jednake delove, a da pritom ne
gubi ne kvalitetu (u prošlosti su, međutim, ljudi koristili stoku koja uopšte nije deljiva ili
dijamante koji, podeljeni na manje delove, zauvek gube svoju prvobitnu vrednost)
 Standardizovanost – novčanice se ne smeju razlikovati po obliku i kvalitetu,
 Prepoznatljivost – novac mora biti poznat i prepoznatljiv, čime se olakšava njegova
primena i zaštita od falsifikata.
Današnji sistem plaćanja papirnim novcem delimo na:
 Gotovinski (papirni novac i metalni sitni novac) i
 Bezgotovinski (plaćanje upotrebom čekova preko računa u bankama)3

2
Prof. dr Slobodan Milovanović, Prof. dr. Marko Carić, Makroekonomija treće izdanje, Univerzitet „Privredna
akademija“ Novi Sad, 2007.

3
Bjelica Vojin, Bankarstvo – Teorija i praksa, Stilos, Novi Sad, 2001., str. 87.

4
Iz faza kroz koje je prošla sama razmena može se videti da novac nije nastao nečijom
subjektivnom voljom, nego je sam nastanak bio uslovljen potrebama razmene. Sam razvoj novca
možemo podeliti na nekoliko faza:
 Primitivni oblici novca (robni novac)
 Kovani (metalni) novac
 Novčanice (banknote),
 Depozitni (žiralni) novac
 Elektronski novac
Svi navedeni oblici novca čine ukupan novčani opticaj ili novčanu masu, ali ovi oblici nisu tema
pa ih nećemo detaljnije obrađivati.

2. Osnovne funkcije novca

Suštinu novca karakteriše njegovo učešće u:

 Određivanju cena, izražavanju vrednosti roba
 Posredovanju pri razmeni različitih roba
 Posredovanju pri plaćanjima, kako u zemlji tako i u inostranstvu
 Poboljšanju uslova očuvanja vrednosti
 Ostvarivanju različitih vidova društvenih odnosa i sl.
Suština novca ne može da ostaje neizmenjana jer ona mora da održava razvoj ekonomskih i
ukupnih društvenih odnosa, kao i menjanje samog novca. Iz same suštine novca proizilaze i
njegove osnovne funkcije, koje pokazuju mogućnosti i načine njegovog korišćenja. Po pravilu,
novac u svim periodima svog postojanja vrši sve one osnovne funkcije koje su mu svojstvene, s
tim da su neke od njih više ili manje izražene što je normalno imajući u vidu promene kojima je
novac bio izložen u svojoj viševekovnoj evoluciji4.
.Razlikujemo dve grupe novčanih funkcija:
 Klasične funkcije novca – Funkcije koje obuhvataju sadržinu novca, te samim time
određuju pojam novca
 Dopunske funkcije novca – Funkcije koje obuhvataju osobine novca koje u različitim

4
Prof. Dr Jovan B. Dušanić, Nikola J. Špirić, Monetarne i javne finansije – skripta, Beogradska poslovna škola,
Beograd, 2009.
5
 periodima različito deluju.

Specifična suština novca izražava se u njegovim funkcijama, razvitak novca je u stvari razvitak
njegovih pet osnovnih funkcija (klasične funkcije novca)5:
 Novac kao sredstvo razmene (prometno sredstvo),
 Novac kao mera vrednosti (obračunske jedinice),
 Novac kao platežno sredstvo (sredstvo odloženog plaćanja),
 Novac kao zaliha vrednosti (novac kao blago),
 Novac kao svetski novac.

5
Prof. dr Slobodan Milovanović, Prof. dr Marko Carić, Makroekonomija, treće izdanje, Univerzitet „Privredna
akademija“ Novi Sad, 2007.

6
 Dopunske funkcije novca mogu se podeliti na:

 Novac kao konzervator vrednosti,

 Novac kao predstavnik solventnosti i likvidnosti,
 Novac kao garant slobode konzuma.

2.1. Klasične funkcije novca

2.1.1. Funkcija novca kao mere vrednosti

Ova funkcija ispoljaba se na taj način što se vrednost svih roba izražava u novcu kao opštem
ekvivalentu.6 U funkciji mere vrednosti, novac svojim različitim količinama, izražava vrednost
različitih roba. Zahvaljujući novcu, robe različitih fizičkih osobina (brašno, meso, automobili,
knjige...) se u razmeni ispoljavaju kao količinski uporedive, a ono što se ne može videti iz
njihovih fizičkih karakteristika saznaje se zahvaljujući novcu. Zahvaljujući novcu, moguće je
upoređivanje vrednosti različitih dobara, jer će se jednostavno uporediti količina novca koju je
potrebno dati za jedan proizvod i količina novca koja je potrebna za drugi proizvod. Količina
novca koju je potrebno dati kao protivvrednost da bi se kupila neka roba naziva se njenom
cenom. Ona je, dakle, novčani izraz koju vrednost robe dobija u razmeni. Različitim količinama
novca koje su spremni da daju za različite robe, ljudi putem tržišta svakodnevno daju svoje
stavove o njihovim vrednostima. Da bi novac mogao da izražava te razlike u vrednostima mora
se prvo odrediti mera kojom se upoređuju različite količine robe koja funkcioniše kao novac. Ta
tehnička mera kojom se upoređuju različite količine novca naziva se merilo cene. Merilo cene
nije funkcija novca. Merilo cene je u istoriji najčešće određivala država, odnosno njen vladar.
Naziv marka, funta, dinar ili dolar, takođe je posledica državnih odluka tako da se u savremenim
uslovima može reći da je određivanje merila cene funkcija države.

6
Prof. Dr Jovan B. Dušanić, Nikola J. Špirić, Monetarne i javne finansije – skripta, Beogradska poslovna škola,
Beograd, 2009.

7
2.1.2. Funkcija novca kao sredstva razmene (prometnog sredstva)

Novac kao sredstvo razmene znači da će svi učesnici na tržištu prihvatiti taj novac u
međusobnom prometu roba I usluga. Pojedinci mogu prodati svoje proizvode za novac I koristiti
taj novac za kupovinu drugih roba I usluga u budućnosti. 7 Pre postojanja novca razmena se
odvijala u obliku trampe. To je takva razmena u kojoj se jedna roba menja za drugu, odnosno to
je razmena u kojoj je prodavac ujedno i kupac. U ovom slučaju razmene upotrebna vrednost
razmenjuje se sa drugom upotrebnom vrednošću, sto možemo ovako prikazati:
TRAMPA
R–R
Prodajući svoju robu, on automatski kupuje drugu robu, kao što je slučaj i sa osobom sa kojom
razmenjue svoju robu. Sada se novac pojavljuje kao posrednik u razmeni pa se prvo roba prodaje
za novac pa se onda tim novcem kupuje željeno dobro. Sada robni promet poprima novi oblik,
roba – novac – roba, što možemo prikazati na sledeći način:
ROBNI PROMET
R–N–R
Pošto je novac počeo ovako da se koristi, dolazi i do odvajanja prodaje od kupovine, tako da
sada imamo dve fze:
 Fazu prodaje (R – N) i
 Fazu kupovine (N – R).
Novacu funkciji sredstva razmene u velikoj je meri olakšao razmenu. Bilo je dovoljno da vlasnik
robe pronađe bilo koga kome je njegov proizvod potreban i razmeni ga za novac, a potom
pronađe vlasnika robe koja je njemu potrebna i kupitu robu, bez obzira šta treba njenom vlasniku.
Međutim, pojava novca dovela je do nastanka problema koji nisu postojali u uslovima trampe. U
uslovima razmene se javlja mogućnost da se neka roba proda, ali da se istovremeno ne kupi
druga. Proizvođač može odlučiti da privremeno zadrži novac i za njega ništa ne kupi. To znači da
će neko na tom tržištu biti u poziciji da ne uspe da realizuje svoju proizvodnju, a to onda znači da
taj proizvođač neće moći da nabavi dobro za novi ciklus proizvodnje, čime može doći do
poremećaja

8
7
Prof. dr Slobodan Milovanović, Prof. dr. Marko Carić, Makroekonomija treće izdanje, Univerzitet „Privredna
akademija“ Novi Sad, 2007.

9
u celom sistemu društvene reprodukcije. Mesto prodaje i kupovine ne moraju se uvek poklapati.
Roba se može prodati na jednom, a novac utrošiti na drugom tržištu.
To može dovesti do nedostatka novca na prvom tržištu. Manjak novca će značiti smanjenu
tražnju, što će prisiliti proizvođače da smanje cene. To smanjenje cena će uticati da robe na tom
tržištu postanu privlačnije za druge kupce što će dovesti do priliva novca sa drugih tržišta i
ponovnog uspostavljanja ravnoteže.
Za razliku od robe, koja u jednom momentu izlazi iz prometa i odlazi u proces proizvodnje,
novac stalno cirkuliše na trzištu. On prelazi od jednog vlasnika do drugog ali ne izlazi iz
prometne oblasti. To stalno kretanje novca u prometu nazivamo opticaj novca. Kao prometno
sredstvo, novac je u pocetku pravljen od orginalnog novčanog materijala, zlata i srebra kojeg su
trgovci ubacivali u promet. Tako nastaje moneta, kovani novac određenog oblika i finoće.
Upotreba kovanog novca, tokom vremena, izazivala je određene ekonomske posledice.
Materijal od kojeg se pravio vremenom se troši i stvara se sve veća razlika između stvarne i
nominalne vrednosti novca. Na osnovu ove činjenice ukazala se mogućnost zamene metala u
prometu sredstvima koja nemaju gotovo nikakvu realnu vrednost. Na toj osnovi došlo je do
pojave prvog papirnog novca (prvi papirni novac pojavio se u SAD 1690. godine).
Danas se u opticaju nalazi državni papirni novac. Novčani opticaj papirnim novcem odvija se
normalno sve dok se u opticaju nalazi ona količina papirnog novca koja predstavlja istoimenu
količinu plemenitig metala. Ukoliko se ubaci u promet veće količine papirnog novca od one
koliko bi u prometu stvarno trebalo da bude plemenitog metala, nastaje poremećaj u prometu
koji se naziva inflacija. Kao posljedica pojave inflacije se ispoljava se smanjenje kopovne snage
novca i opšti porast cena. Deflacija je suprotna inflaciji, a u stvarnosti je ređa pojava.

10
2.1.3. Funkcija novca kao zalihe vrednosti (novac kao blago)

Treća funkcija novca je ona u kojoj novac funkcioniše kao sredstvo za sticanje blaga. Činjenica
da se nakon prodaje robe novac ne mora odmah potrošiti već se može zadržati određeno vreme
kod prodavca, jasno pokazuje da je taj novac za njega vrednost i tada se ne upotrebljava u
prometu. Novac predstavlja univerzalno dobro za koje se uvek može dobiti neka druga roba. U
funkciji blaga novac više nije u opticaju već se izvlači iz njega i počinje se skupljati tj.
akumulirati. Različitisu motivi zašto se novac izvlači iz opticaja i zadržava- akumulira. Ta vrsta
dobra traje veći broj godina i zbog toga se ona nazivaju trajna potrošna dobra. Većina ljudi mora
štedeti da bi došla mogućnost da kupi neko trajno potrošno dobro. Sve vreme dok se skuplja,
novac je izvan opticajai nalazi se u funkciji blaga. Drugi razlog zbog kog ljudi privremeno
izvlače novac iz opticaja je želja da budu u stanju, u slučaju potrebe, izvršiti hitnu nabavku neke
robe. Novac je, naime, likvidan što znači da se odmah može pretvoriti u druge robe. Pod
likvidnošću neke stvari, podrazumeva se brzina kojom se ta stvar može upotrebiti za kupovinu
drugih dobara. Najlikvidnijeekonomsko dobro je novac. Funkcija novca kao blaga proističe i iz
potreba proizvodnih jedinica, odnosno preduzeća. Ona raspolažu opremom tj. sredstvima za rad
koja traju veći broj proizvodnihciklusa. Ali, u svakom ciklusu ta sredstva se delimično utroše.
Zbog toga je potrebno izvršiti odvajanje jednog dela prihoda koji se ostvari prodajom proizvoda
kao nadoknadu za utrošene mašinu i opremu.
Država takođe čuva novac u obliku blaga. Sve vreme u trezorima Centralne banke te zemlje
mora se nalaziti određena suma stranih sredstava plaćanja, što znači da taj novac obavlja funkciju
blaga. U današnjim uslovima, kao blago služe razne nekretnine kao što su zemlja, stanovi i sl.,
jer je njihova vrednost velika i obično nije podložna velikim promenama cena.
Problem sa ovom vrstom dobara koja služe kao blago, ogleda se u činjenici da je njihova
likvidnost manja od likvidnosti novca.8 Da bi novac vršio funkciju blaga, mora imati stalnu
vrednost. U slučaju inflacije i rasta cena vrednost papirnog novca drastično opada. Zato se u
zemljama koje su imale negativno iskustvo sa visokim stopama inflacije štednja nastoji održati
ili u stranim

11
8
Likvidnost – odnos sredstava kojima raspolaže neko preduzeće, prema obavezama kojima uskoro dolazi rok
plaćanja. Likvidna sredstva čine onu aktivu koja se brzo i bez većih napora i teškoća može upotrebiti kao sredstvo
plaćanja ili pretvoriti u sredstvo za plaćanje, npr. gotov novac, potraživanje kod banke, dobre menice i sl.

12
sredstvma plaćanja (marka, funta, dolar i sl). ili u materijalnim dobrima koja imaju realnu
vrednost (stanovi, zemlja i sl.).

2.1.4. Funkcija novca kao sredstva plaćanja

Ova funkcija novca posmatra se sa pravnog gledišta. Razvoj robne proizvodnje s vremenom je
omogućio odvajanje čina kupovine od čina plaćanja, što znači da kupac može da dobije robu a da
je pritom ne plati, već se pismeno obaveže da će plaćanje izvršiti u ugovorenom roku. Ova
funkcija novca nastaje kao rezultat potrebe za kupovinom i prodajom robe na kredit. Često se
dešava da je kupcu potrebna odredena količina robe ali ne raspolaže novcem kojim bi odmah
platio. Takve slučajeve imamo npr. kod poljoprivrednih proizvodača, gde je velika vremenska
razlika izmedu setve i žetve. Naplaćeni novac od kredita tek tada preuzima funkciju platežnog
sredstva. Ovakva vrsta prodaje naziva se prodaja robe na kredit i ona predstavlja suštinu funkcije
novca kao platežnog sredstva. Iz ove funkcije novca nastaje takozvani kreditni novac. Time se
dolazi do činjenice da se ne mora poklapati vreme kupovine sa vremenom plaćanja.

Kreditni novac je protekao iz funkcije novca kao platežnog sredstva. 9 Oblici kreditnog novca su:
menica, bankota i ček. Menica predstavlja vrednosni papir kojim se dužnik obavezuje da će
svoju obavezu izvršiti pod ugovorenim uslovima. Ona je strogo propisanog oblika, sadržaja,
prenosa i načina ostvarivanja. Menicom se, njen izdavala (trasant) obavezuje da će u određenom
roku isplatiti poveriocu (remitentu) na njoj označenu sumu novca (ovaj slučaj predstavlja vlastitu
ili solo menicu) ili izdaje nalog drugom licu (trasatu) da takvu isplatu izvrši (što predstavlja
trasiranu ili vučenu menicu). Prodavac koji je robu prodao na kredit dobija od kupca menični list
kao osiguranje svog potraživanja. Vlasnik menice može tu menicu upotrebiti za plaćanje obaveza
prenošenjem (indosiranjem) na svog poverioca, a ovaj na treće lice itd. do dana dospeća njene
isplate. Na taj način (putem indosiranja) menica postaje instrument plaćanja, čime ona stiče
svojstvo kreditnog novca.

Bankota predstavlja vrednosni papir koji, na propisani način, izdaju banke koje se obavezuju da
će donosiocu isplatiti označenu količinu novca. Ona je prvi oblik papirnog novca, tj.novca koji

9
Prof. dr Slobodan Milovanović, Prof. dr Marko Carić, Makroekonomija, treće izdanje, Univerzitet „Privredna
akademija“ Novi Sad, 2007.

13
zamenjuje robu - novac/zlato. Bankota je specifična menica na emisionu banku, kojom ona
preuzima obavezu da donosiocu na zahtev isplati određenu količinu novca u zlatu. Smatraju se
kao surogati zlata u prometu. Nastaju na taj način što su banke izdavale priznanice licima koja su
deponovala zlato ili zlatan novac. Pokazale su se kao pogodno sredstvo plaćanja koje su se
pretvorile u papirni novac.

Ček predstavlja vrednosni papir kojim se daje nalog banci ili drugoj finansijskoj ustanovi da
izvrši isplatu. Ček može da izda lice koje ima deponovan novac kod banke ili kome je banka
otvorila kredit u određenom iznosu. Negativne strane ovakvog načina plaćanja su sto je
neizvesno da li će obveznik izvršiti svoje obaveze na vreme. Neizmirenje obaveze za posledicu
ima ugrozavanje daljeg toka razmene.

Novčani volumen je ukupan novac u opticaju koji čine različiti oblici novca. Njega čine dva
osnovna dela i to:

 Transakcijski novac- novčana masa (gotov novac ( kovani novac i novcanice), depozitni
(bankarski) bankarski novac ( žiro i tekući računi građana, neoročeni depoziti, novčana
sredstva na zbirnim računima državnog budžeta)
 Kvazi novac- depozit koji ne služi za tekuća plaćanja (depoziti po viđenju u domaćoj
valuti, ulozi na štednju po viđenju, depoziti po viđenju države i ostali depoziti po viđenju,
depoziti po kreditima i dr.).

Robno-novčani promet se sve više odvija posredstvom žiro i tekućih računa kod banaka, čiji su
imaoci privredne firme, društveno-pravna lica i pojedinci. Obaveze koje teku iz dužničko
poverilačkih odnosa, izmiruju se jednostavno, prenošenjem sa računa nalogodavca (dužnika) na
račun primaoca (poverioca) bez upotrebe gotovog novca. U ovom slučaju novac funkcioniše kao
depozitni, žiralni ili knjiški novac zbog čega se ovaj način plaćanja i naziva bezgotovinskim
plaćanjem. Njegova prednost ogleda se u većoj brzini i sigurnosti, kao i u nižim troškovima
platnog prometa.

Kada je reč o gotovom i kreditnom novcu treba spomenuti to da je veoma bitna količina novca u
opticaju, jer njegova neravnoteža ima za posledice ekonomske poremećaje (inflacija, deflacija).
Dok su plemeniti metali imali funkciju opticaja novca, ovaj problem se rešavao automatizacijom
(veća ponuda zlata - povlačenje novca - zlata iz prometa i plasiranje na tržište gde je vrednost

14
očuvana). U uslovima dominacije papirnog novca automatizam ne postoji iz razloga što proces
reprodukcije stalno prati potreba odgovarajuće kolicine novčanih sredstava, odnosi ponude i
tražnje se stalno menjaju, vrednost novca oscilira itd.

Emitovanje novca je u nadležnosti države, a Centralna banka odreduje potrebnu količinu novca u
opticaju. Za izračunavanje potrebnog novca u opticaju banke uzimaju u obzir sledeće elemente:
Zbir robnih cena (ZRC), suma cena roba prodatih na kredit (PRK), iznos dospelih placanja (DK),
medjusobne kompenzacije (MK),brzina opticaja novca ZRC-RPK+DK-MK.

2.1.5. Funkcija novca kao svetskog novca

Nema te društvene zajednice ili države koja je u stanju sama da proizvede sve proizvode koji su
nephodni za zadovoljenje potreba njenih stanovnika. Sve one su nužno upućene na svetsko tržište
i na razmenu sa drugim zemljama. U takvim uslovima javlja se problem svetskog novca ili robe
koja će biti opšteprihvaćeno sredstvo razmene u različitim zemljama. Nacionalne valute
funkcionišu samo na tržištu nekoliko zemalja. Uz to formalna vrednost jedne valute, koju je
utvrdila država svojom odlukom i njena stvarna vrednost na tržištu (crni kurs), mogu se značajno
razlikovati. Isto tako, može se desiti da papirni novac neke države brzo gubi na vrednosti zbog
visoke stope inflacije. Nema privrednog subjekta ili države koji bi prihvatio da se plaćanje obavi
u toj valuti. Zbog toga se i pojavljuje potreba da postoji jedno jedinstveno sredstvo razmene koje
bi bilo prihvatljivo za većinu zemalja. Ulogu svetskog novca preuzele su valute ekonomski
najjačih zemalja, kao što su dolar, marka, jen, franak i sl. Vrednost tih valuta zavisi od opšteg
stanja svetske ekonomije i odnosa između različitih valuta. Svetski novac u funkciji mere
vrednosti, čine robe proizvedene u različitim zemljama sveta kvalitativno jednakim i međusobno
uporedivim. Najrašireniji oblik razmene između privrednih subjekata iz različitih zemalja je
korišćenje jedne od valuta koje imaju karakteristiku svetskog novca čija je vrednost duže vreme
nepromenjena i čije vlade nastoje da ih održe stabilnim. Postoji potreba da se novac pojavi i u
funkciji blaga na međunarodnom nivou. U toj funkciji može se pojaviti zlato jer ga mnoge
zemljei danas koriste u razmeni sa drugim zemljama, ali i valute najrazvijenijih zemalja sveta.

15
Da bi papirni novac neke zemlje mogao funkcionisati kao blago na međunarodnom planu,
privreda te zemlje mora biti stabilna i bez visokih stopa inflacije. Samo u tom slučaju postojaće
poverenje privrednih subjekata i stanovništva u različitim zemljama u pomenutu valutu.

2.2. Dopunske funkcije novca

2.2.1. Novac kao konzervator vrednosti

Ova funkcija direktno proizilazi iz toga da se novac koji se poseduje ne mora odmah koristiti,
nego postoji mogućnost njegovog čuvanja i angažovanja po željama samog imaoca tog novca.
Novac u ulozi konzervatora vrednosti podrazumeva njegovu sposobnost da određeni vremenski
period sačuva svoju početnu vrednost.
Ova funkcija je direktno vezana za funkciju novca kao blaga, te se po mnogim autorima i ne
tretira kao posebna funkcija.

2.2.2. Novac kao predstavnik solventnosti i likvidnosti

Ova funkcija novca sastoji se u tome što se pomoću njega izražava stanje solventnosti i
likvidnosti. Savremeni proces reprodukcije zahteva neodložno prisustvo novca za održavanje
svog kružnog toka.

2.2.3. Novac kao garant slobode konzuma

Ova funkcija se ogleda u tome što se za novac mogu kupiti sve vrste roba i usluga koje su
izložene prodaji bez ograničenja. Jedno od najdragocenijih prava jeste upravo pravo pojedinca da
svoj novac upotrebi za nabavku one robe ili usluge koju i želi. Svojom odlukom da kupe ili ne
kupe određenu robu, učesnici na tržištu utiču na proces proizvodnje, tj. sami njihovi stavovi utiču
na tražnju.

16
2.3. Funkcije novca u procesu ukupne društvene reprodukcije10

2.3.1. Sredstvo razmene

Kao što je prethodno naglašeno u delu Klasične funkcije novca, novac je sredstvo razmene jedne
robe za drugu, standardna mera vrednosti preko koje se ostvaruje proces razmene u ukupnoj
reprodukciji. To je najvažnija funkcija novca.
Novac kao sredstvo razmene javlja se u obliku gotovog novca u opticaju (papirni i kovani
novac), depozitnog novca (sredstva na žiro računu deponenata), hartije od vrednosti (ček, menica
i dr.) i kreditnih kartica (“plastični novac”).

2.3.2. Platežno sredstvo

Novac je platežno sredstvo. Novcem se plaćaju obaveze i naplaćuju potraživanja po osnovi

robnih i kreditnih transakcija između dužnika i poverilaca u procesu reprodukcije (kupovine i
prodaje roba i dr.)

2.3.3. Obračunsko sredstvo

Novac je obračunsko sredstvo. U slučaju visoke inflacije u nekoj zemlji, kada domaća novčana
jedinica predstavlja samo “puku tehniku”robne razmene, kao obračunsko sredstvo se koristi neka
druga stabilna (konvertibilna) valuta.
U našoj zemlji je, na primer, u deset i više godina nakon raspada SFRJ korišćena nemačka marka
kao obračunsko sredstvo. Sve važnije kupoprodajne dinarske transakcije preračunavane su u nju.
Donekle sličnu funkciju sada u Srbiji ima evro.

10
Prof. dr Ivan Đurković, Principi ekonomije – Mikro i makro aspekti, Beograd, 2017. str. 200.

17
2.3.4. Sredstvo čuvanja vrednosti imovine

Novac je sredstvo čuvanja vrednosti imovine (bogatstva). U zdravoj i stabilnoj privredi,

oslobođenoj mogućnosti pojave visoke inflacije, u kojoj je domaća valuta konvertibilna, gde ne
postoji strah od devalvacije nacionalne valute, novac se pojavljuje kao najefikasnije sredstvo za
čuvanje stečene imovine, odnosno bogatstva.
Samo u stabilnim i zdravim privredama novac je u stanju istovremeno da obavlja sve nabrojene
ekonomske funkcije.

18
Zaključak

Postavlja se pitanje šta je to što jedan komad papira, sam po sebi bezvredan, čini korisnim i
upotrebljivim sredstvom razmene, a neki drugi komad papira iste veličine nema nikakvu
vrednost. U ovom trenutku novac zauzima jedno od najbitnijih mesta u prioritetima u životu
pojedinca ili društvene grupe. Od vreće zlatnika koji su nekada davno predstavljali vrednost
novca pa do obične plastične kartice, koja se danas naziva kreditna kartica, kao zamena
određenoj količini novca, možemo reći da je novac napredovao mnogo, da je dostigao
savršenstvo.
Funkcija novca je danas izvrnuta dobijanjem statusa robe i samim tim mogućnošću da generiše
profit. Danas skoro svaka zemlja u svetu ima tako ogromne dugove da su vlasti primorane da ili
pozajmljuju više, troše manje ili štampaju više novca da bi pokrili svoje budžete. Realno, nijedna
od ovih opcija nije održiva. Štampanje novca smanjuje vrednost valuti, što znači da možete
kupiti manje sa njom. Takođe, pošto ulazi u ekonomske tokove kao dug, taj novac je pod
određenom kamatom. S obzirom da novac za pokrivanje te kamate ne postoji, on konačno
zahteva novi dug i veću kamatu.
Smanjenja u javnoj potrošnji konačno predstavlja smanjenje broja radnih mesta, stvarajući dalju
nezaposlenost. Privatne kompanije stalno zamenjuju zaposlene mašinama koje mogu da rade
brže i jeftinije, da bi uvećale svoju produktivnost i profit. Plaćeno radno mesto je bitan element
monetarnog sistema. Bez njega, sve što se dobija je više duga. Ovaj ciklus nezaposlenosti i duga
će konačno dovesti do globalnog monetarnog kolapsa. Dakle, jedan od nepogrešivih zaključaka
je da bez novca u savremenom svetu nema opstanka, ali izboriti se za njega na legalan i pošten
način postaje sve teže. Izazov je preveliki. Ipak, savršen ili ne, novac je postao nezamenjiv.

19
Literatura

Prof. dr Slobodan Milovanović, Prof. dr Marko Carić, Makroekonomija, treće izdanje, Univerzitet
Privredna akademija, Novi Sad, 2007.
Prof. dr Ivan Đurković, Principi ekonomije – Mikro i makro aspekti, Beograd, 2017.

Prof. dr Slobodan Cvetanović, Prof. dr Miroslav Đorđević, Prof. dr Marko Carić, Ekonomija,
Fimek, Novi Sad, 2008.

Prof. Dr Jovan B. Dušanić, Nikola J. Špirić, Monetarne i javne finansije – skripta, Beogradska
poslovna škola, Beograd, 2009.
Prof. dr Petar Veselinović, Ekonomija, prvo izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2009.godina
Bjelica, Vojin, Bankarstvo - teorija i praksa, Stilos, Novi Sad, 2001.

Đorđević, D. Milovanović, S. Carić, M. Lakićević, R., Osnovi ekonomije, M kops centar, Niš,
2010.
Siniša Ostojić, Osnovi monetarne ekonomije, Ekonomski fakultet Subotica, Univerzitet u Novom
Sadu, 2009.
Đukić Đ., Monetarna vlast i stabilnost novca, Litopapir, Čačak, 1992.

Gavrilović, P. J, Međunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998.

Kako definisati novac i njegove funkcije – 5 osnovnih funkcija novca (poslovnisvijet.ba)
Novac - Wikipedia
Funkcije novca (ucg.ac.me)

Novac: funkcije novca. Vrste i funkcije novca (puntomarinero.com)

20