LABORATORIJSKE VEŽBE IZ METROLOGIJE ELEKTRIČNIH VELIČINA

LABORATORIJA ZA MERENJA CIKLUS I

Predmet: Metrologija električnih veličina Vežba br. 2

PROŠIRENJE MERNOG OPSEGA INSTRUMENTA SA KRETNIM KALEMOM ZA

MERENJE JEDNOSMERNE STRUJE I JEDNOSMERNOG NAPONA

I CILJ VEŽBE: Proučiti, praktično realizovati i proveriti metode za proširenje mernog opsega intrumenta sa
kretnim kalemom (mikroampermetra) za merenje jednosmerne struje i jednosmernog napona, a zatim
eksperimentalno odrediti njegovu klasu tačnosti i unutrašnju otpornost.

II TEORIJSKA OSNOVA VEŽBE

1. Proširenje mernog opsega DC ampermetra

Mikroampermetri i miliampermetri u svom osnovnom opsegu ne mogu da zadovolje sve potrebe za merenjem
električne struje, jer se u praksi javlja potreba za merenjem struja u veoma širokom opsegu, od reda µA do
nekoliko desetina kA. Zbog toga se vrši proširenje mernog opsega ampermetra čime se omogućava merenje struja
koje su mnogo veće od njegovog osnovnog opsega.
Proširenje mernog opsega ampermetra vrši se paralelnim vezivanjem otpornika u odnosu na ampermetar, kao na
slici 1. Taj otpornik se tradicionalno naziva šant, pa se otuda ovaj postupak naziva šantiranje. Ampermetar i
šant formiraju strujni razdelnik. Neka je unutrašnja otpornost ampermetra označena sa Ri a otpornost šanta sa
Rš . Osnovni opseg ampermetra označićemo sa I i a prošireni opseg sa I ie . Odnos proširenog i osnovnog opsega
m  I ie / I i zove se faktor šantiranja ili faktor multiplikacije.

Slika 1. Proširenje mernog opsega ampermetra jednosmerne struje

Predpostavimo da vršimo merenje neke struje I iz proširenog opsega I ie . Ova struja I se deli na dva dela. Jedan
deo struje, označen sa I1, koji pripada osnovnom opsegu, prolazi kroz ampermetar a ostatak struje (I-I1) ide kroz
šant. Ampermetar meri vrednost struje I1, dok se vrednost struje I računa kao I=m·I1. Da bi se izbeglo ovo
računanje, najčešće se skala ampermetra baždari za prošireni opseg, tako da se vrednost struje I iz proširenog
opsega može direktno očitati sa skale ampermetra.
Ako merimo maksimalnu struju iz proširenog opsega I ie , tada će kroz ampermetar da teče struja I i a kroz šant
struja I ie  I i . Pošto su ampermetar i šant paralelno vezani, to znači da se nalaze na istom naponu. Iz jednakosti
napona sledi:
Ri I i  Rš ( I ie  I i ) (1)

odakle dobijamo vrednost otpornosti šanta:

Ri Ri
Rš   (2)
I ie m 1
1
Ii

4
 LABORATORIJSKE VEŽBE IZ METROLOGIJE ELEKTRIČNIH VELIČINA

1.1. Proširenje osnovnog opsega ampermetra u više mernih opsega

Kako se u praksi javlja potreba za merenjem veoma različitih struja, od vrlo malih do vrlo velikih, potrebno je
realizovati više proširenih opsega ampermetra. To se može uraditi na dva načina: šantiranjem sa po jednim
različitim šantom za svaki prošireni opseg i Ayrton-Matherovim šantiranjem.

1.1.1. Šantiranje sa po jednim različitim šantom za svaki prošireni opseg

Prvi način je prikazan na slici 2a. Imamo n različitih šantova pomoću kojih možemo da realizujemo n
proširenih mernih opsega. Za svaki prošireni opseg koristi se jedan od ovih šantova. Pomoću preklopnika vršimo
izbor odgovarajućeg šanta koji odgovara željenom proširenom opsegu. Neka k-tom proširenom opsegu, sa
faktorom mk , odgovara šant Ršk . Na osnovu jednačine (2), vrednost otpornosti šanta Ršk izračunava se pomoću
sledeće formule:
Ri
Ršk  (3)
mk  
Međutim, praktična realizacija ovakvog tipa ampermetra je nepovoljna zbog mogućnosti oštećenja
mikroampermetra prilikom prebacivanja položaja preklopnika K iz jednog u drugi opseg bez isključivanja
merene struje. Naime, u trenutku prebacivanja preklopnika iz jednog u drugi položaj ni jedan od šantova nije
priključen u kolo pa će sva struja iz proširenog opsega da prođe kroz ampermetar što može da dovede do
njegovog oštećenja.

(a) (b)
Slika 2. Proširenje mernog opsega ampermetra jednosmerne struje u više mernih opsega

1.1.2. Ayrton-Matherov princip šantiranja

Nedostaci paralelnog šantiranja izbegnuti su primenom Ayrton-Matherov principa šantiranja ampermetra, čija je
električna šema prikazana na slici 2b. I ovde imamo n šantova pomoću kojih možemo da realizujemo n proširenih
opsega. Bitna stvar je da se ovde za svaki prošireni opseg koristi svih n šantova, za razliku od šeme sa slike 2a
gde se za svaki prošireni opseg koristio samo po jedan šant. Izbor proširenog opsega vršimo promenom položaja
preklopnika K. Kod ovog metoda šantiranja, neki šantni otpornici su vezani redno u odnosu na ampermetar a neki
paralelno, ali je uvek bar jedan šantni otpornik vezan paralelno u odnosu na ampermetar kako bi višak struje (u
odnosu na osnovni opseg) imao gde da ode. Promenom položaja preklopnika K menja se način vezivanja šantnih
otpornika u kolu čime se menja i opseg merenja. Na primer, za prvi opseg preklopnik je u položaju 1 i tada su svi
šantovi Rš1 , ..., Ršn međusobno redno vezani pri čemu je njihova redna veza paralelno vezana u odnosu na
ampermetar; za drugi opseg preklopnik je u položaju 2 i tada je otpornik Rš1 redno vezan u odnosu na
ampermetar a redna veza otpornika Rš2 , ..., Ršn je paralelno vezana u odnosu na ampermetar. Za n-ti opseg
preklopnik je u položaju n i tada je šantni otpornik Ršn vezan paralelno u odnosu na ampermetar dok su šantni
otpornici Rš1 , ..., Rš(n-1) vezani redno u odnosu na ampermetar. Prilikom prebacivanja preklopnika K iz jednog u
drugi položaj strujno kolo je prekinuto i ne teče struja. Zbog toga ne može da dođe do preopterećenja i oštećenja
ampermetra u trenutku promene položaja preklopnika K. Na taj način je rešen problem koji postoji kod šantiranja
sa slike 2a.
Komercijalno raspoloživi ampemetri za opsege merenja struje od 20 mA do 50A imaju ugrađene šantove direktno
u kućištu instrumenta.

5
 LABORATORIJSKE VEŽBE IZ METROLOGIJE ELEKTRIČNIH VELIČINA

2. Proširenje mernog opsega DC voltmetra

Vrednost napona pri punom opsegu mikroampermetara je Vi =Ri Ii, što je najveća vrednost napona koja se može
izmeriti mikroampermetrom u osnovnom opsegu. Na primer, za mikroampermetar sa otpornošću Ri = 1700Ω i
nominalnom strujom Ii =100µA, maksimalni napon je Vi = 0.17 V. Međutim, u praksi se javlja potreba za
merenjem znatno većih napona, čak reda kV, što se postiže proširenjem mernog opsega.
Proširenje mernog opsega voltmetra za merenje jednosmernog napona ostvaruje se rednim vezivanjem otpornika
(predotpornika RV), kao što je prikazano na Slici 3. Pri punom strujnom opsegu Ii proširena vrednost opsega
merenja napona iznosi VV= (RV + Ri) Ii, Rev= RV + Ri.

Slika 3. Proširenje mernog opsega voltmetra jednosmernog napona

2.1. Proširenje osnovnog opsega voltmetra u više proširenih mernih opsega

(a) (b)
Slika 4. Proširenje mernog opsega voltmetra jednosmernog napona u više mernih opsega

Kako se jednim otpornim šantom ne može obezbediti široki opseg merenja voltmetra, u praktičnim rešenjima se
primenjuje veći broj opsega merenja napona, vezivanjem većeg broja predotpornosti šanta, kao što je ilustrovano
na Slici 4.
Za slučaj na Slici 4a imamo n šantova kojima može da se ostvari n proširenih opsega. Za svaki prošireni opseg
koristi se samo jedan od ovih šantova, npr. za k-ti opseg se koristi šant RVk. Pri punom strujnom opsegu merenja
Ii, k-ti prošireni opseg merenja napona je VVk = (RVk + Ri) Ii, odakle se za vrednost predotpora šanta na k-tom
mernom opsegu dobija sledeća relacija:
VVk V  Vi
RVk   Ri  Vk (4)
Ii Ii
Za slučaj na Slici 4b takođe imamo n šantova kojima može da se ostvari n proširenih opsega. Ovde se za
realizaciju proširenih opsega koristi više redno vezanih šantova, za razliku od šeme na slici 4a gde se za svaki
prošireni opseg koristi samo jedan od šantova. Konkretno, na slici 4b se za k-ti prošireni opseg koristi k redno
vezanih šantova (npr. za prvi prošireni opseg se koristi šant RV1, za drugi prošireni opseg se koristi redna veza
šantova RV1 i RV2, itd.; za n-ti prošireni opseg se koristi redna veza šantova od RV1 do RVn). Vrednost punog
opsega merenja napona VVk za k-ti prošireni opseg kao i vrednost otpornosti šanta RVk , računaju se prema
sledećim izrazima:
 k 
VVk    RVp  Ri  I i
 p 1  (5)
VVk  VV k 1
RVk 
Ii

6
 LABORATORIJSKE VEŽBE IZ METROLOGIJE ELEKTRIČNIH VELIČINA

U podacima se, umesto otpornosti voltmetra za svaki merni opseg, daje podatak o otpornosti voltmetra po jedinici
merenja napona, koja je poznata i kao karakteristična otpornost voltmetra. Ovaj parametar određuje se iz
relacije:
kV  V  k  V 1 
R 1 (6)
VVk I i
Karakteristična otpornost voltmetra je konstantna veličina, nezavisna od mernog opsega, koja se koristi za
određivanje otpornosti voltmetra za svaki opseg merenja, tj. RV  kVVVk . Dakle, dok je karakteristična otpornost
voltmetra konstantna, unutrašnja otpornost voltmetra RV se razlikuje za svaki opseg merenja napona.

III PROGRAM RADA:

1. Realizovati ampermetar sa slike 5a za opsege merenja struja: 2 mA (I1), 8 mA (I2) i 20 mA (I3) i izvršiti
baždarenje formiranog ampermetra u sva tri opsega struje. Rezultate baždarenja prikazati u tabeli 1.
2. Realizovati ampermetar sa slike 5b za opsege merenja struja: 5 mA (I1), 10 mA (I2) i 20 mA (I3). Izvršiti
baždarenje formiranog ampermetra u sva tri opsega struje i rezultate prikazati u tabeli 2.

(a) (b)
Slika 5. Proširenje mernog opsega ampermetra

IA 0 20 40 60 80 100 IA 0 20 40 60 80 100

I1mA I1mA
I2mA I2mA
I3mA I3mA
Tabela 1. Tabela 2.
3. Realizovati voltmetar sa slike 6a za opsege merenja napona 2.5 V (U1), 10 V (U2) i 25 V (U3). Izvršiti
baždarenje formiranog voltmetra u sva tri opsega napona i rezultate prikazati u tabeli 3.
4. Realizovati voltmetar sa slike 6b za opsege merenja napona 2.5 V (U1), 10 V (U2) i 25 V (U3). Izvršiti
baždarenje formiranog voltmetra u sva tri opsega napona i rezultate prikazati u tabeli 4.

(a) (b)
Slika 6. Proširenje mernog opsega voltmetra

IA 0 20 40 60 80 100 IA 0 20 40 60 80 100

U1V U1V
U2V U2V
U3V U3V
Tabela 3. Tabela 4.

7
 LABORATORIJSKE VEŽBE IZ METROLOGIJE ELEKTRIČNIH VELIČINA

IV ZADACI:
1. Za tabelu 1 nacrtati grafike Ik=f(I), k=1,2,3.
2. Za tabelu 2 nacrtati grafike Ik=f(I), k=1,2,3.
3. Za tabelu 3 nacrtati grafike Uk=f(I), k=1,2,3.
4. Za tabelu 4 nacrtati grafike Uk=f(I), k=1,2,3.
5. Za šemu sa slike 5a odrediti faktore multiplikacije m1, m2 i m3 za proširene opsege I1, I2 i I3 a zatim koristeći
formulu (3) izračunati vrednosti otpornosti šantova R1, R2 i R3 (napomena: osnovni opseg mikroampermetra je I i
= 100 µA a otpornost mikroampermetra je Ri = _______ Ω).
X max
6. Odrediti klasu tačnosti realizovanog ampermetra sa slike 5a, koristeći formulu kl  100% .
X gr
V PRIBOR: 1. Maketa "Proširenje mernog opsega ampermetra za jednosmernu struju"; 2. E - izvor
jednosmernog napona; 3. mA i V - instrument za merenje napona, struje i otpornosti; 4. A -mikroampermetar
od 100 A- BN 11; 5. P - potenciometri 10 k/0.031 A i 50 K/0.014°; 6. Dekadna kutija otpornosti METREL –
MA 2115; 7. Provodnici sa utičnicama; 8. Otpornici za ugradnju na maketi; 9. Digitalni multimetar GW
INSTEK – GDM 8246.

VI PITANJA:
1. Kako se vezuje ampermetar, a kako voltmetar u kolo i zašto?
2. Kolika treba da bude unutrašnja otpornost idealnog ampermetra, a kolika idealnog voltmetra i zašto?
3. Kako se vrši proširenje mernog opsega ampermetra jednosmerne struje?
4. Opisati dva metoda za realizaciju ampermetra sa više proširenih mernih opsega i navesti u čemu je bitna
razlika između ova dva metoda i koji je pogodniji za praktičnu primenu?
5. Kako se vrši proširenje mernog opsega voltmetra jednosmernog napona?
6. Opisati dva metoda za realizaciju voltmetra sa više proširenih mernih opsega?
7. Šta je klasa tačnosti, kako se definiše i kako se praktično određuje?
8. Kako se definiše karakteristična otpornost voltmetra i kako se ona menja sa promenom mernog opsega
voltmetra?