O2(29,17)

U kosoj projekciji –xy=300 skraćenje 1:1 odrediti prodor dve PRAVE prizme: ABCA1B1C1 i
KLMK1L1M1
Prizma I-ABCA1B1C1 zadata je tačkama bazisa A(6,5;3;0) B(9,5; 9; 0) C(2,5; 6; 0) . VISINA
PRIZME JE 14 cm.
Prizma II-KLMK1L1M1 zadata je tačkama bazisa K(1;0; 6) L(5;0;10,5) M(8;0; 5). Dužina
PRIZME JE 14 cm. Odrediti vidljivost.

Objašnjenje za zadatak O2:

Prvo bi trebalo raditi ovaj zadatak.
U drugom zadatku postave se dve prizme ABCA1B1C1 i KLMK1L1M1 (Slika 1)
Postavljati tačke kao na prvoj vežbi po šemi, na primer za tačku A: A’(x,y), A’’(x,z)
A’’’(y,z). Dovoljno je postaviti dve kose projekcije tačaka, jer u ovom zadatku ne koristimo
treću kosu projekciju.
Da bi odredili prodor dve prave prizme potrebno je postaviti ravni koje će seći obe prizme po
izvodnicama. Pošto jedna prizma ima izvodnice pravca y, a druga pravca z sve presečne ravni
moraju biti paralelne ovim dvema osama, odnosno biće paralelne profilnoj ravni koju
određuju ove dve ose. Prva presečna ravan postavlja se kroz tačku M. Pored tačke se UPIŠU
BROJEVI 1 i 2 U ZAGRADI -M(1,2). Ovo je bitno zbog objašnjenja spajanja tačaka
presečnog poligona.

Slika 1
Drugi trag ravni koja sadrži tačku M obeležen je plavom bojom i paralelan je z osi, a prvi trag
je paralelan y osi i takođe je plave boje (Slika 2). U preseku prvog traga ravni i bazisa ABC
dobijemo presečne tačke 1 i 2. Tačke na bazisima se označavaju arapskim brojevima, dok se
tačke presečnog poligona dveju prizmi označavaju rimskim brojevima. Na Slici 3 (crvenom
bojom) povučene su izvodnice po kojima ravan seče prizmu I. U preseku tih izvodnica i ivice
II prizme MM1 dobijaju se prve dve tačke presečnog poligona I i II (uvek se označavaju
rimskim brojevima.

Slika 2

Slika 3
Ako bi postavili ravan kroz izvodnicu BB1 videli bi da presečna ravan nigde ne seče bazis
prizme II (KLM), te će zbog toga ova izvodnica ostati cela tj. neće prodirati prizmu II.
Sledeću ravan postavljamo kroz tačku L(3,4). Na stranicama bazisnog trougla ABC
označavaju se tačke 3 i 4, a zatim se crtaju izvodnice iz tih tačaka i tako se dobijaju tačke
presečnog poligona III i IV (Slika 4).

Slika 4
Izvodnica KK1 ne prodire prizmu I, takođe kao i BB1 ostaje cela. Prodor će praviti ravni koje
sadrže tačke A i C. Na slici 5 kroz tačku A(5,6) postavljena je ravan koja seče bazis KLM u
tačkama 5 i 6. Iz tih tačaka nacrtane su izvodnice označene crvenom bojom i na AA 1 dobijaju
se još dve tačke presečnog poligona V i VI. Na istoj slici prikazan je postupak dobijanja
tačaka VII i VIII koje su na ivici CC1.

Slika 5
Kada smo dobili svih osam prodornih tačaka onda pristupamo spajanju tačaka presečnog
poligona dve prizme.
 Slika 6
Na slici 6 vidi se tablica koja nam pokazuje koje tačke trebamo da spajamo. Spajanje tačaka
počećemo od tačke I. U prvoj vrsti tablice upišemo broj 1. sledeći član u vrsti je 3,7,8. Te
tačke se nalaze na bazisu I prizme. Tačka 1se nalazi na ivici BC. Tačke možemo spajati samo
po stranicama tela. Ne može se spojiti tačka 1 sa, na primer, tačkom 4 jer nisu na istoj
stranici. Pročitaju se tačke na stranici BC i to su 3,7,8. Zatim se tačka 1 pronađe ba bazisu II
prizme. Pošto je ona u temenu M(1,2) ona može da se spoji sa tačkama na ivicama ML i MK.
Očitaju se tačke 8,6,5,3,4. Zatim se pogleda koje su tačke iste u obe grupe tačaka i vidi se da
su to 3 i 8. U vrsti 1 tabele te tačke se označavaju crvenom bojom (3,7,8 i . 8,6,5,3,4).
Zaključak je da se tačka I presečnog poligona može da spoji sa tačkama 3 i 8. Spojnica
presečnog poligona je vidljiva ako pripada vidljivim stranicama oba tela. Prizma I ima dve
vidljive stranice ABA1B1 i BCB1C1 dok je treća stranica (pljošt) ovog tela nevidljiva. To se
najbolje prati po vidljivosti bazisa ABC. Ivice AB i BC su označene punom linijom dok je
stranica AC označena isprekidanom linijom. Pošto su tačke 1 i 3 na vidljivoj ivici BC i
pripadaju vidljivoj ivici ML onda će spojnica tačaka I i III biti vidljiva (Slika6). Pošto se
tačka 8 nalazi na ivici MK koja je nevidljiva onda će obe spojnice ove tačke u presečnom
poligonu biti nevidljive , pa će i spojnica I-VIII biti nevidljiva. Dakle vidljivost presečnog
poligona gledamo prema vidljivosti spojnica odgovarajućih tačaka na bazisu. Da bi spojili
tačku II upišemo u tabeli tačke sa stranice AB na kojoj se ona nalazi, a to su 5,6. Kada
pogledamo drugu prizmu tačka 1 i 2 su na istom mestu pa se samo prepiše član vrste
8,6,5,3,4. možemo da zaljučimo da su zajedničke tačke u oba skupa tačaka 5,6 i njih
označimo crvenom bojom 8,6,5,3,4. Dakle spajamo tačku II sa tačkom VI i V. Spojnica 2-6
na bazisu ABC je vidljiva dok je 2-6 na bazisu KLM nevidljiva (Slika 7) iz čega
zaključujemo da je spoj II-VI nevidljiv (označen isprekidanom linijom).

Slika 7
Spojnica II-V je vidljiva jer je 2-5 vidljivo i na stranici AB i na stranici LM. Dakle spojnica
je vidljiva na oba bazisa i zato je spojena vidljivo, punom linijom. Spajanje tačke 3 prikazano
je na slici 8.

Slika 8
Tačka 3 se nalazi na stranici BC i može da se spoji sa tačkama 7,1,8. Što se tiče druge prizme
tačka 3 može da se spoji sa tačkama na dve ivice LK i LM i to su tačke 5,7,1,2. Crvenom
bojom su označene zajedničke tačke u oba skupa i to su 1,7. Tačka III je već sojena sa I.
Spojnica I-VII je nevidljiva jer se tačka 7 nalazi na nevidljivoj ivici KL (slika 8).

Slika 9
Spajanje tačke IV prikazano je na slici 9. Ta tačka 4 nalazi se na ivici AC koja je nevidljiva
pa će obe spojnice te tačke IV-V i IV-VII biti nevidljive. Spajanje tačaka se završava kada iz
svake tačke presečnog poligona postoje dve spojnice. Na slici 9 se vidi da su ostale nespojene
tačke VI i VIII. Tačka VI je već spojena sa II, sojnica VI-VIII je nevidljiva (Sika 10).
Na ovoj slici je prikazana i komponovana (zajednička) vidljivost oba tela. Važi pravilo: Ako
izvodnica nekog tela ulazi u tačku presečnog poligona iz koje kreće bar jedna vidljiva
spojnica, onda je izvodnica do te tačke vidljiva. Na primer izvodnica LL 1 vidljiva je do tačke
3 (L1-III).

Slika 10
Dok je izvodnica LL1 nevidljiva do tačke IV (L1-IV) osim dela koji se vidi do konture I
prizme.
Ako se posmatra izvodnica MM1 vidljiva je do obe tačke jer iz obe postoje vidljive spojnice
(I-III i II-V). Dakle vidljivo je M-II i I- M1.
Isto pravilo važi i za izvodnicu AA1. spojnica V-A1 je vidljiva dok je VI-A1 nevidljiva, osim
dela koji je kontura tela do ivice MM1 drugog tela. Ivica BB1 ostaje cela i vidljiva je jer je
najbliža posmatraču u kosoj projekciji. Vidljivost ivice C C1 prikazana je na slici 10.

Slika 11
Tela možemo obojiti različitim bojama jer se tako bolje uočava njihov međusobni prodor.
Spajanje tačaka presečnog poligona može se vršiti i na drugi način što je prikazano na slici
12.
 Slika 12
Izabere se proizvoljna tačka na bazisu oba tela. Neka je to tačka 1. Kreće se u obilaženje
bazisa ABC iz tačke 1. Dođe se do tačke 3, pa dalje do 7,8 onda na stranici AC tačka 4 ,
zatim 5,6 i dalje u istom smeru dolazimo do tačke 2 u kojoj se menja smer kretanja jer je
ravan kroz tu tačku granična sa desne strane za oba tela. Granična ravan je ona posle koje sve
postavljene ravni desno od nje ne seku bazise oba tela, već samo jednog ili nijednog. Te ravni
nam ne mogu dati prodor. Vraćamo se u 5,6 pa preko 4 stižemo do 7,8 i natrag do tačke 1
čime se završava obilaženje i spajanje tačaka.
Na bazisu KLM kreće se iz iste tačke 1 i prvo se nailazi na tačku 5 pa na tačke 3,4 i dođe se
do tačke 7 gde se menja smer obilaženja jer je ravan kroz tu tačku granična za oba tela sa leve
strane. Vraćamo se u 3,4 pa preko tačke 5 stižemo u 1,2 gde nastavljamo preko tačke 6 do 8 i
onda natrag iz 8 preko 6 do početne tačke 1 čime je putanja zatvorena.
Kada krenemo na bazisu ABC od tačke 1 prva tačka je 3. Na drugom bazisu KLM iz tačke 1
stižemo u 5 ali pošto na ABC bazisu ona ne može biti spojena jer nije na stranici AC nju
preskačemo i stižemo u tačku 3,4. Dakle spaja se I sa III i to je vidljivo jer je spojnica na
bazisima oba tela vidljiva. Iz tačke 3, na ABC stižemo u 7,8 i vidi se na drugoj prizmi da se iz
3,4 stiže u tačku 7. Dakle spaja se III-VII i ta spojnica je nevidljiva jer je tačka 7 na
nevidljivoj ivici KL. Iz tačaka 7,8 na bazisu ABC stiže se do 4. Takođe se i na bazisu KLM iz
tačke 7 stiže do 3,4. Zaključak je da treba spojiti tačku VII sa IV i ta spojnica je nevidljiva.
Krećući se iz tačke 4 na bazisu ABC nailazimo na tačke 5,6. Na prizmi KLM posle tačke 3,4
nailazimo na tačku 5. Dakle spaja se IV sa V i ta spojnica je nevidljiva. Na bazisu ABC
nastavlja se kretanje iz 5,6 do tačke 2, a na bazisu KLM iz 5 stižemo do 1,2. Dakle spaja se V
i II i ta spojnica je vidljiva. Na bazisu ABC vraćamo se iz tačke 2 do tačaka 5,6, a na KLM iz
tačke 1,2 krećemo se u istom smeru prema tački 6. Biće spojene tačke II i VI presečnog
poligona i to nevidljivo jer je tačka 6 na nevidljivoj ivici MK. Na bazisu ABC iz tačaka 5,6
stižemo ponovo do tačke 4, ali je preskačemo jer ne može da se spoji IV sa VI što se vidi iz
bazisa KLM. Iz 5,6 stižemo do 7,8 i tačka VI se spaja sa tačkom VIII jer su te dve tačke i na
istoj stranici na bazisu KLM.
Iz tačke 7,8 na bazisu ABC stižemo natrag u tačku 1. Na bazisu KLM iz tačke 8 Stiže se u
početnu tačku 1. Spaja se tačka I i tačka VIII i to nevidljivo. Kada se vratimo u početnu tačku
1 na bazisu ABC i KLM sve tačke presečnog poligona su spojene i prelazi se na određivanje
zajedničke vidljivosti oba tela. Koji postupak za određivanje tačaka presečnog poligona od
ova dva ćete da usvojite zavisi od vas. Dakle tablica nije neophodna i ona nam služi kao
pomoćno sredstvo ako se odlučimo za prvi postupak.