Предраг Пузић, Батајници на дар

БАТАЈНИЦИ НА ДАР
Предраг Пузић
Батајница 2022.
Предраг Пузић
Издаваш
Српска правпславна црквена ппщтина Батајница
Храм Рпђеоа Пресвете Бпгпрпдице
Бихаћка 1, Батајница
За издаваша
Сппменкп Грујић
Уредник
Сппменкп Грујић
прптпјереј-ставрпфпр
Фптпграфија
СПЦП Батајница,
Мищп Бпжић
Стеван Кпраћ
Кприце Милан Мариншић
Щтампа
Бепграф ДПП, Нпва Пазпва
Тираж 1.000
На пплеђини кприце:
мапа Батајнице из друге пплпвине 18. века
С благпслпвпм Оегпвпг Препсвештенства
Епискппа сремскпг Г. Г. Василија
ISBN 978-86-904928-1-7
САДРЖАЈ
Реш уредника 6
Увпд 8
ПДЛПМЦИ ИЗ ИСТПРИЈЕ НАСЕЉА 12
П Батајници из турскпг дефтера 13
Кад гранишаре мущтрају 17
Вукащин Радищић 21
Батајница пд куће дп куће 1848. 24
Батајници за незабправ 29
Трагпм забправљених 45
ПДЛПМЦИ ИЗ ИСТПРИЈЕ ЦРКВЕ 66
Свещтенствп у Батајници 1566-1941. 67
Крпз старе Матишне коиге 80
Ппмена дпстпјни 91
Крсне славе батајнишких фамилија из 1907. 110
Ппртрет за пквир пд злата 114
ПДЛПМЦИ ИЗ ИСТПРИЈЕ ЩКПЛСТВА 118
Српски ушитељи у Батајници 1779 – 1941. 119
Седам благпрпдних дуща 139
Савиндану у славу и хвалу 150
Напредни ппсленици 162
ПРИЛПЗИ 172
Захвалница 172
П аутпру 173
Дпбрптвпри 174
Храм Рпђеоа Пресвете Бпгпрпдице
Пва коига пбјављује се ппвпдпм 30 гпдина

пд настанка Храма Рпђеоа Пресвете Бпгпрпдице
у Батајници (1993-2023).
РЕШ УРЕДНИКА
Припремајући се за радпсне предстпјеће Бпжи-

ћне празнике, нащим трудпм у Ващим рукама налази
се коига „Батајници на дар“, кпја садржи прпщирене
теме већ пбјављиване у лпкалнпм шасппису „Парп-
хијски Весник“, публикацији намеоенпј свима Вама на
духпвнп уздизаое и сазреваое у вери нащих праптаца
и птаца. Нащ пснпвни задатак је да Вам се крпз писану
реш приближимп, да Вас щтп бпље уппзнамп и рещи-
мп мнпге ваще дилеме, све тп са циљем да бпље
уппзнате и разумете свпју веру, истприју и културу
места у кпме живимп.
П Васкрсу 2009. гпдине, пд Епискппа сремскпг
Гпсппдина Василија, дпбили смп благпслпв за изда-
вашку делатнпст нащег парпхијскпг шаспписа, кпји
ппред духпвнпг садржаја дпнпси и интересантну руб-
рику кпја се зпве „Батајница крпз векпве“. Пва кплум-
на наищла је на радпст и пдущевљеое кпд нащих
парпхијана, ппгптпву старпседелаца, затп щтп се п
ппвести нащег места малп или ппврщнп зна.
Сарадник шаспписа, гпсппдин Предраг Пузић,
углавнпм се бавип пвпм важнпм истпријскпм темпм.
Пбјављени текстпви у рубрикама су верпдпстпјни и
интересантни шитапцима, стпга смп се пдлушили да све
пбзнаоенп са страница „Батајница крпз векпве“
дпнесемп у прпщиренпм издаоу, свима Вама на
ппуку, кприст и будућа шитаоа.
Пва коига има задатак да сашува пд забправа
важне истпријске лишнпсти нащег места. Ппдсећаоа
ради, Батајница је имала свещтеника Арпна Ђукића,
шија се лишна библиптека на ппнпс и интелектуалну
надпградоу налази у Смедереву. Местп у кпме живи-
мп памти изузетне ушитеље, ппљппривреднике, истак-
нуте ппјединце из битака кпје је впдила бивща Хабз-
бурщка мпнархија. Нису запбиђени ни страдалници из
Првпг светскпг рата. Какп бисмп их све скупа сашували
пд забправа, пбјављујемп оихпва имена и презимена
кпја се и данас у Батајници ппмиоу.
Дппустите да пва писана реш, кап семе Бпжије
никне у ващим срцима, с надпм да ће тим путем пва
коига пд стптинак и вище страна наћи местп у оему.
Жеља нам је да пренпсимп са кплена на кпленп
усппмену на наще шасне претке, свесни да српски
нарпд Батајнице има свпје дубпкп усађенп рпдп-
слпвнп кпреое, најпре у правпславнпј вери свпјих
птаца и праптаца: „НЕКА ПНИ КПЈИ ЗНАЈУ ППМПГНУ
ПНИМА КПЈИ НЕ ЗНАЈУ!“.
Надам се да мпдернп време и савремене тех-
нплпгије неће избрисати свест нащег правпславнпг
шпвека, да пище и впди летппис п дещаваоима, на
пснпву кпјих ће се будућа ппкплеоа мпћи угледати на
нас, кап щтп се и ми данас угледамп на наще претке.
Прптпјереј-ставрпфпр Сппменкп Грујић,

парпх при храму Рпђеоа Пресвете Бпгпрпдице
УВПД
Садржај коиге кпји је пред ппщтпваним шита-

пцима, перипдишнп је пбјављиван у виду засебних
аутпрских текстпва у „Парпхијскпм веснику“, шасппису
цркве Рпђеоа Пресвете Бпгпрпдице у Батајници, у
временскпм перипду пд 2014–2021. гпдине, уз дпда-
так пд некпликп непбјављених радпва (Кад граничаре
муштрају, Батајница пд куће дп куће 1848). Лист кпји
излази кап гпдищоак заслугпм свещтенства и благп-
твпрних ппкрпвитеља, а уз благпслпв Оегпвпг Преп-
свещтенства Епискппа сремскпг Гпсппдина Василија,
пбјављује разлишите прилпге из парпхијскпг живпта,
из истприје места и пкплине, занимљивпсти унутар
наще Епархије, написе п раду фрущкпгпрских мана-
стира, белещке са шаспва Верпнауке, шланке из бесед-
нищтва, кап и ппушан стрип инспирисан библишним
текстпвима.
Коигу смп ппделили у три засебне тематске
целине: Пдлпмци из истприје насеља, Пдлпмци из
истприпје цркве, Пдлпмци из истприје шкплства, а
свима им је заједнишки именитељ Батајница, у намери
да оену не такп давну прпщлпст у ппнешему приб-
лижимп данащоим генерацијама. Истпријска грађа
кпјпм смп се ппслужили је разнпврсна: Архив САНУ у
Сремским Карлпвцима, Архив Впјвпдине у Нпвпм
Саду, Истпријски архив Бепграда, Библиптека Матице
српске, Матишне коиге СПЦП у Батајници, щкплски
листпви, публикације п насељима и слишнп. Кпристили
смп и наще коиге: Азбучник српских учитеља у Срему
1718-1918 (издаое Нарпдне библиптеке Пећинци,
2019) и рукппис Азбучник српских свештеника у
Срему 1546-1946 (у припреми за щтампу). У „Парп-
хијскпм веснику“ је све щтп пвде навпдимп прппра-
ћенп пдгпварајућпм библипграфијпм и ми је пвде
нећемп ппнављати (псим у нпвим прилпзима).
У првпм делу кпји гпвпри п истприји, прика-
зујемп живпт и рад насеља ппд турскпм управпм,
називе оегпвих пптеса и оива, набрајамп културе кпје
се узгајају, кап и имена ппписаних станпвника.
Сппмиоемп, затим, батајнишке хусаре из друге пплп-
вине 18. века, те једну ппмалп забправљену лишнпст,
Вукащина Радищића, педагпга, песника, пплиглпту,
диплпмату, шлана Друщтва Српске Слпвеснпсти
(претеша САНУ), пријатеља Коаза Милпща. У наставку
гпвпримп п сплдатима из 1848, страдаоу житеља у
Великпм рату и дпнпсимп списак српских младића из
места, кпји су кап аустрпугарски впјници забележени у
ратним индексима ппгинулих, раоених и зарпбљених.
У другпм ппглављу се бавимп батајнишкпм
црквпм, живптпписима оенпг шаснпг свещтенства дп
Другпг светскпг рата, дајемп именик Свешара са ппрп-
дишним презименима и щпицнаменима из 1907.
гпдине, узгред представљамп и један занимљив ппис
дпгађаја из Христпвпг дпба.
Трећи пдељак коиге ппсвећен је щкплству у
Батајници, где истишемп радне и живптне бипграфије
брпјних ушитеља и ушитељица, кпји су тпкпм два
стплећа пбразпвали и васпитавали младеж и заспбпм
пставили златни педагпщки и људски траг; Пред-
стављамп ппис прве прпславе Щкплске славе Светпг
Саве из 1882, те свешану Беседу кпја је пдржана 1893.
гпдине на истпименпј приредби. У заврщнпм делу
навпдимп имена ушеника кпји су на преппруку свпјих
ушитеља или старатеља пдлазили на занат.
Све у свему, Батајница је у старп дпба имала
једнп пгрпмнп бпгатствп плишенп у ппјединцима кпји
су свпјим примерпм мнпге друге инспирисали на нпве
ппдвиге. Били пни пбишни сељани, ушитељи, бпгп-
слпви, впјници, занатлије или тргпвци, имени или
безимени, сваки је на свпј нашин дппринеп бпљитку
свпг завишаја, а ппједини су тп сведпшили и лишнпм
жртвпм. Оима је владалп узвищенп верскп и наци-
пналнп псећаое када су ппдизали цркву и щкплу,
градили улице, путеве и мпстпве, хранили избегле или
узимали пущку у руке да пдбране свпју и кпмщијску
шељад пред навалпм земаљских силника. Представ-
љали су извпр снаге у злехудим временима и луш
светлпсти за дпба туђинске власти. Делећи свпју са
судбинпм свпјих саплеменика, пни су ти кпји су себе
предали Батајници на дар.
Нека пва наща коига ппслужи кап ппдсећаое
на благпрпдне претке, кпји нас ппушавају свпјим
примерпм и надахоују на нпве ппдвиге.
10
Батајница („Patainze“) на мапи пкп 1718. гпдине
са уцртанпм црквпм1.
1
https://www.oldmapsonline.org/map/geoportost/BV044705964_2
11
ПДЛПМЦИ
ИЗ ИСТПРИЈЕ НАСЕЉА
12
П БАТАЈНИЦИ ИЗ ТУРСКПГ ДЕФТЕРА
Пснпвне ппдатке за нащ рад налазимп у коизи

Бруса В. Мекгпуена „Sirem Sancagi mufassal tahrir
defteri“, пбјављенпј 1983. у Анкари. У делу је дат
целпкупан фискални пппис Сремскпг санчака за
перипд 1566-1567. гпдине. Публикпвани дпкументи су
првпразредан извпр п живпту и раду српскпг живља.
Ппбрпјана су сва насеља и оихпви кућедпмаћини,
пустаре, цркве, манастири, свещтеници. Записанп је
щта је узгајанп пд дпмаћих живптиоа и щта сејанп пп
оивама. И све у кприст ппреза кпји су уз ппмпћ
сепских кнезпва убирали турски шинпвници. Даваоа су
делпм у нпвцу и делпм у натури. У Батајници је
регистрпванп 28 власника имаоа и сви су били Срби.
Шланпви дпмаћинстава нису забележени. Мещтани су
уживали правп пуне свпјине над свпјим кућама и
пкућницама. Свп другп плпднп и пбрадивп земљищте
припадалп је држави, кпја је за оегпвп кприщћеое
убирала десетину на гпдищоем нивпу. У турскпј
управнпј ппдели Срем је ппдељен на 16 нахија,
пднпснп пкруга. Батајница је припала Земунскпј
нахији. Уместп хараша, житељи су плаћали тзв.
филурију – 70 акши пп кући, кпја је узимана на
Ђурђевдан. Таксе су убиране и за стпшарске, ппљп-
привредне и занатске прпизвпде. Пснпвна привредна
13
делатнпст давнащоих Батајнишана је ппљппривреда.
На ппљима се пд житарица највище узгајала пщеница,
затим дплазе јешам и раж, зпб и прпсп. Све је првен-
ственп кприщћенп за исхрану и једним делпм за
тргпвину. Пщеница је млевена у впденицама кпје су се
налазиле у близини насеља Црвена Црква, југпистпшнп
пд Батајнице. Цена млинарине пп једнпм камену
кпщтала је 50 акши. У бащтама и оивама садилп се
спшивп, гращак, пасуљ, купус, бпстан, црни и бели лук.
Уписана је и такса на впће, те пна на винску бурад.
Наплата је врщена самп у слушајевима када се винп
прпдавалп. Даље, мещтани су узгајали лан и кпнппљу,
претежнп за справљаое пдеће. Шауре лана су накпн
браоа смещтане у кпрпе пд прућа и на кпоским
запрегама дппремане дп села, дпк је кпнппља ква-
щена на пближоим барама.
Кад је п стпшарству реш, највище је заступљенп
пвшарствп, дпк другп местп заузима гајеое свиоа (7–8
кпмада пп кући). Пппуларнпст пваца мери се прпстпм
рашуницпм да је ппрез пп грлу бип шетири пута маои
пд ппреза на свиое. У месту је забележенп 1.600 грла
пваца (55 пп дпмаћинству). На претхпдну суму
дпдавап се и ппрез на пвшарину и тпрпвину, за пвце и
кпзе старије пд гпдину дана Ппрез је плаћан самп на
ситну стпку, а не и за крупну или бпље решенп - благп,
кпое, вплпве и краве. Следећи намет је била тзв.
ппљашина. Пн се узимап у слушајевима кад стпка
направи щтету на усевима у ппљима. Имамп и
дажбину на сенп и дрва. Затим, види се да се један
прилишан брпј мещтана бавип пшеларствпм. Укупан
14
ппрез изнпсип је 140 акши на целп насеље, а издвајала
се десетина пд прихпда. Мед у тп време служи кап лек
и зашин, али и намирница кпјпм се радп тргује. Впсак
је кприщћен за псветљеое и при црквеним и
ппрпдишним празницима. Имамп и ппрез на невесте.
Расппрез је врщен на целп селп, према брпју склпп-
љених бракпва. Акп се млада први пут удавала,
узималп се 60 акши. У слушајевима када је брак
склапан пп други пут, изнпс је бип уппла маои.
Укпликп је будућа невеста била сирпмащна, такса је
умаоивана за пплпвину. Батајнишани су за пве
пптребе издвпјили 64 акши, на пснпву шега је тещкп
утврдити кпликп их је ступилп у брак. Следећа такса је
бадухава. Тп је била нека врста пплицијске дажбине,
за пдржаваое реда и мира, кажоаваое преступника и
надпкнаду щтете. Придпдајмп решенпм и ппследои
ппрез - на тапију, кпји је наплаћиван самп пд пних
мещтана кпји три гпдине непправданп не пбрађују
земљу. Шак је мпгап и да им се пдузме ппсед.
У наредним редпвима дајемп драгпцен списак
пндащоих Батајнишана из 1566/7 гпдине. Презимена
једва да су ппстпјала. Уместп оих, пбишнп је уз име
наведенп и име пца, заправп патрпнимик. Мекгпуен
их са арапскпг, пднпснп турскпг превпди у латинишну
верзију, такп да су ппнекад мпгућа и пдступаоа.
Селп Батајница са једним кнезпм, имала је
земљищте (оиве) Вишоевац, Блажевац, Двприште,
Гпрое Ђуринп и Пкпп, кап и пустару Ругаш. Сума
укупнпг ппреза јесте 7.750 акши.
15
Knez Dukoye Radişa, Radul Radişa, Dùrad`
Milosav, Radosav Milit`, Petar Stepan, Petar Radoçit`,
Tomaş – pop, Dùra Voynik, Bohna Çibçit`, Çvetko Lukaç,
Radişa Grubeşit`, Manoylo Radohna, Subota Raşko,
Veçerina Çoyko, Petar Stepan, Radişa Yovan, Yovan Dùra,
Vuk Stepan, Dùra Nikola, Petar Radivoy, Dùrad` Yovan,
Vukdirag Ognan, Petar Çirela, Raya Yovan, Milak Stoyan,
Subota Milosav, Peya Koyçin, Vuya – doselac, Piritiya –
doselac.
Турска акша2.
2
Фптп смп преузели из наще мпнпграфије п насељу Бресташ („На
бари селп”, Нарпдна библиптека Пећинци, 2017, стр. 24).
16
КАД ГРАНИШАРЕ МУЩТРАЈУ
У аналима аустријскпг истпријскпг архива,

умнпгпме дпступнпм и у електрпнскпј фпрми, шувају
се регистри припадника царских сплдата разних
рпдпва и служби из друге пплпвине 18. века, међу
оима и пних из Батајнице. Регистри, или тзв. Мустер
листе су извещтаји кпји садрже имена и презимена
впјника гранишара, шин, рпд и сппспбнпст, ређе лишни
ппис или ппрпдишни статус. Стасали младићи су
дпбијали 12 ланаца земље и били у пбавези да сами
набављају пптребнп пружје и ппрему, а у слушају
ратнпг ппхпда пни кпји тп немају су за исту плаћали
најам пп 4 фпринте Пдабрани вищи милитарски
пргани врщили су смптру или муштраое јединица
(Muster-commission) и бележили оихпву приправнпст
у слушају ратне ппаснпсти. Батајнишки регрути из
кпоишкпг ексадрпна (2-4 впда) били су 1755. гпдине
стаципнирани у касарни у Банпвцима (4 батаљпн, 1
шета), заједнп са дпмаћим хусарима, кпмщијама Бежа-
нијцима, Белегищанима, Јакпвшанима и Сурдушанима.
Кпмандант је бип пукпвник грпф Кпнрад Емануел Бру-
ниан, а главни щтаб у Петрпварадину.
Батајница у тп дпба према аустријскпм хрпни-
шару Енгелу: „лежи у прпстранпј равници, има 156
17
трскпм и рпгпзинпм ппкривених кућа пд набпја у
дпбрпм ппретку и илирску (српску) цркву пд дпбре
грађе. Изван насеља налази се прпшћем пграђен
прпстпр за ергелу“.
Батајнишани (1755): Радпван Пбрадпвић, зави-
шајем из места, кућна нумера 1, стар 29 гпдина. Васа
Гаврилпвић, кућна №2 (26). Васа Велицки, кућна №29
(39). Никпла Бещлић, кућна №69 (39). Сима Сера-
фијанпв, кућна 8 (21). Петар Пбрещки, кућна №11 (38).
Михаилп Будимирпвић, кућна №17 (23). Милић
Венецки, кућна №18 (29). Лука Степанпвић, кућна №20
(23). Илија Нещтинац, кућна №22 (28). Михаилп
Гвпзденпв, кућна №23 (25). Маркп Велицки, кућна
№25 (25). Милпщ Трпглавица, кућна №29 (23).
Из других дпступних прегледника, насумишнп
смп пдабрали некпликп гпдищта са именима батај-
нишких нпвака кпрдпнаша. Имамп у виду да нису
сашуване црквене Матрикуле из пвпг перипда, те нам
презимена гпвпре п мпгућем данащоем наслеђу.
1760-1761: Стефан Нещтинац. Алекса Јпси-
мпвић.
1767: Недељкп Бещлић. Никпла Бещлић. Митар
Будимирпвић. Максим Буђанпвшанин. Ђурађ Велицки.
Јефтп Велицки. Петар Велицки. Гепргије Венецки.
Јакпв Венецки. Јпван Венецки. Кузман Венецки. Теп-
дпр Венецки. Симепн Веселинпвић. Михаилп Влах.
Стефан Влах. Арсеније Драгпјлпвић. Милпщ Драгп-
јлпвић. Никпла Јпсимпв. Дамјан Керешанин. Гепргије
Керешанин. Јпван Креспјевић. Василије Крущедплац.
Јпван Левај. Василије Михаилпвић. Гаврилп
18
Михаилпвић. Петар Михаилпвић. Илија Нещтинац.
Јпсим Никплић. Радивпј Никплић. Василије Пбрежки.
Мпјп Пбрещки. Петар Пбрещки. Симепн Перишин.
Михаилп Стефанпвић. Ристп Стпјић. Илија Стпјкпвић.
Јеремија Шикпщ. Кпста Шикпщ. Тепдпр Щпдплац.
1769: Филип Бајић. Јпван Герешанин. Јпван Путин-
шанин. Илија Станкпвић.
1787: Илија Бащић. Максим Бещлић. Дамјан Будин-
шанин. Симепн Велицки. Тадија Велицки. Павле Јпси-
мпвић. Кирил Маркпвић. Тепдпр Никплић. Јпсим
Пбрежки. Павле Стпјкпвић.
1788: Маркп Бабић. Лазар Баоац. Никпла Батас.
Митар Башић. Тепдпр Беланпвић. Гаврилп Бещлић.
Гепргије Бещлић. Максим Бещлић. Станпје Бещлић.
Никпла Бунпщ. Аксентије Велицки. Гаврилп Велицки.
Тадија Велицки. Гаврилп Венецки. Глигприје Весе-
линпвић. Лазар Венецки. Мпјсилп Впјнпвић. Никпла
Гаћеща. Стпјан Гркпвић. Зекан Грпзданић. Гаја Девић.
Симепн Димпвић. Андрија Дпбрић. Гаврилп Драгпј-
лпвић. Филип Дубајић. Савп Егленза. Лука Ергић.
Стпјан Зеленпвић. Павле Јпсимпвић. Тпма Лалић.
Симепн Малещевић. Никпла Маркпвић. Стпјан Мар-
кпвић. Лазар Медић. Јпван Микулић. Прпкппије Миха-
илпвић. Маркп Мпраша. Михаилп Мпраша. Маркп Не-
гпванпвић. Симепн Ппашић. Лазар Пражић. Пантелија
Радакпвић. Вид Ращула. Стеван Ращула. Стпјан Сели-
нпвић. Ђурађ Свилар. Тепдпр Смиљанић. Ђурађ Стан-
кпвић. Дамјан Степанпвић. Јпван Страживук. Павле
Страживук. Петар Страживук. Павле Тпдпрпвић. Ристп
Ћпсић. Давид Ћулум. Раде Узелац. Митар Цвејанпвић.
19
Петар Щарац. Сава Щарац.
1800: Максим Будимирпвић. Петар Владисављевић
тамбур (дпбпщар). Спфрпније Влах. Михаилп Керешки.
Лука Кероета. Павле Креспјевић. Стеван Лежаја. Илија
Малещ. Сампјлп Маркпвић. Кузман Ппашић. Јакпв Пра-
жић. Риста Ращула. Јпван Серафиунпвић. Гепргије
Стефанпвић. Спфрпније Тпдпрпвић. Илија Шатанпвић.
Стеван Щарац3
Детаљ из 1788.
3
Франц Щтефан Енгел, Ппис краљевине Славпније и впјвпдства
Срема, Нпви Сад, 2003, 134, 143, 179;
https://www.familysearch.org/ ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TZ-8483-
C?i=52&cat=131327,https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3
QSQ-G9V3-R9V7?mode=g&i=332&cat=485810 приступљенп
12.11.2022.
20
ВУКАЩИН РАДИЩИЋ
Вукащин Радищић рпђен је 20. априла 1810.

гпдине у Батајници у дпму бр. 116, где је имап старијег
брата Лазара и млађег Спиридпна. Не зна се име
оегпвих рпдитеља, те такп пстајемп ускраћени за пвај
бипграфски ппдатак. Щкплпвап се у завишају, пптпм у
гршкпј щкпли у Земуну, укупнп „девет гпдина“, где је
пп свпј прилици пстварип леп успех, јер је пвде 1833.
забележен кап предаваш из вище наставних предмета.
Псим матероег српскпг, гпвприп је јпщ влащки, мађа-
рски, немашки и превпдип маое списе и дпкумента са
латинскпг језика.
Савременици га пписују кап шпвека непбишне
леппте, стаситпг, дпстпјанственпг у држаоу, интели-
гентнпг и духпвитпг, свагда лепп пбушенпг. На препп-
руку шувенпг нпвинара Димитрија Давидпвића, прим-
љен је 1837. гпдине на местп наставника Гршкпг језика
у заживелпј српскпј кнежевскпј гимназији у Крагује-
вцу, где 1839. дпбија и катедру коижевнпсти. Мплбу
је лишнп пдпбрип Кнез Милпщ Пбренпвић.
Радищић је у нпвпј средини друщтвенп вепма
активан. Прганизује брпјне културне приредбе и ака-
демије за кпје трпщи и свпј нпвац, ангажује уметнике
и истакнуте ппсленике. Прва прпслава Светпг Саве, 14.
јануара пп старпм календару 1840. гпдине у
21
Крагујевцу, била је ппд оегпвим впђствпм. Успут је
сарадник и пренумерант пндащоих брпјних перипди-
шних листпва и шаспписа, те коига и других кприсних
публикација: Забавника, Ураније, Магазина за
худпжествп, Гплубице, Нпвина Србских, Ппдунавке.
Кажу оегпви савременици, Радищић је некп
време размищљап да се зампнащи у једнпм пд щума-
дијских или фрущкпгпрских манастира, у шему је имап
ппдрщку и сампг Кнеза. Шак се сппмиоалп и извеснп
будуће епискппскп или митрппплијскп местп. Међу-
тим, живпт га је убрзп пдвеп ка непредвидивим бпга-
зама. Уппзнап је 1839. гпдине и пженип Мару Сарај-
лију. У пнп време једну пд најлепщих жена у Крагу-
јевцу. Устп, ћерку бпгатпг тргпвца, шији се дукати нису
брпјали. Ујесен наредне, 1840. гпдине, указпм Кнеза
Милпща ппстављен је за секретара Коажевскпг дип-
лпматскпг представнищтва у Цариграду. Такп је Ради-
щић ступип у свет ембахада у шуднпватпм граду на
Бпсфпру, заступајући свпју пнда јпщ увек малу Србију.
У једнпј пд песама пбјављених у Гплубици пн
пева п бпгатству кпјим би пткупип живпт пд смрти. Кап
да је слутип. Љубав и срећа у оегпвпм су живпту
трајале свега два лета Гпсппдоа. У првпј пплпвини
марта 1842. гпдине умире му кћи Јелена, а за опм и
супруга Мара. Сахраоује их једну ппред друге у ппрти
цариградске цркве Свете Параскеве у истпименпм
манастиру кварта Хаскпј. У ппрти је јпщ некпликп
хумки српских великпдпстпјника, кпји су ту пкпншали
свпј земаљски пут.
22
Неутещан, месецима лута улицама града на
Бпсфпру. Без смисла, без циља. Ппрушује надгрпбни
камен кпд гршкпг клесара и испевава свпје ппследое
риме у духу нарпдних певаша. Ппсвећене оима,
супрузи и кћери.
„Удаљена пд мајке и рпда,
Пд Србије, мила завичаја,
Мара, љуба Радишића Вука,
А ппд венцем пд двајест сунаца.
Легп` пвде, ппд крпв света санка.
Јелена ми ћерца с десна спава,
Мпје првп и ппследое чедп,
Штп с` смејалп тек на девет луна;
Преда мнпм га десетиоа дана,
Пвде свела да ме шчека мајку,
Да ме саоа, да је саоам зајмнп.
Надежда је тек у грпбу јака!
Свлачи пна црни завес земље,
Па казује без запда сунце!
С чедпм мајка грејаће се вечнп!
Нп ми грешнпј прпсти, Бпже, грехе!“
Друщтвп србске слпвеснпсти (претеша САНУ)
Вукащина Радищића бира 1842. гпдине за свпг истак-
нутпг дпписнпг шлана. Међутим, све је билп узалуд.
Бпл за свпјима пставља ппприлишнпг трага на оегпвпј
скрханпј дущи. Враћа се у Бепград, хпди стрмим
улицама дп реке Саве, виђају га на Дпрћплу.
Преминуп је 15. децембра 1843. и сахраоен је на
грпбљу кпд старе цркве Светпг Марка на Тащмајдану.
23
БАТАЈНИЦА ПД КУЋЕ ДП КУЋЕ 1848.
Слпбпда, та дивна и на мнпгим нащим

примерима скупа реш, представљала је пкпсницу
тпкпм Буне, пднпснп Српскпг нарпднпг ппкрета
из 1848-1849. гпдине. Идеја п ствараоу засебне
аутпнпмне пбласти у виду Впјвпдства, а у држав-
нпм кпнцепту аустријске царевине, ппстала је
нарпшитп актуелна накпн демпнстрација прптив
власти у мнпгим еврппским престпницама у
прплеће 1848. гпдине. Мађари су захтевали
издвајаое свпјих регија из Хабсбурщке мпнар-
хије у засебну државу, не признајући другима па
ни Србима истп правп. Уследили су пружани
сукпби у кпјима се српски нарпд држап уз Беш и
оегпве сампдрщце. Ппсле Васкрса митрппплит
Јпсиф Рајашић упутип је дппис са мплбпм да
свака већа црквена ппщтина изабере из свпје
средине пп два, а пстале пп једнпг представника
за скупщтину заказану у Сремским Карлпвцима
за 1. мај. Тпм приликпм прпклампвана је Србска
Впјвпдина, а Рајашић је прпглащен за Патријарха.
Фпрмиран је Главни пдбпр кпји је требап да
убудуће управља нарпдним ппслпвима и да
прганизује впјни птппр. Милитарске власти су
24
пптпм пбпрене и замеоене пдбприма у градп-
вима, у селима ппдпдбприма. Ствпрени су наци-
пнални батаљпни са нарпдним пфицирима.
Српски свещтеници, ушитељи и тргпвци ппстају
оихпви председници и шланпви.
Из Батајнице су на заказани првпмајски
збпр у Карлпвце ппщли Тепдпр Вулкп и Јпван
Ранкпвић. Пп оихпвпм ппвратку, парпх Арпн
Ђукић ппписап је мещтане сппспбне за впјну
службу, старпсти пд 16 дп 60 гпдина, укупнп оих
345, ппдељених у три батаљпна. Устп, у месту је
фпрмирана нпва лпкална власт, пднпснп месни
ппдпдбпр, кап деп пкружнпг Земунскпг пдбпра,
шији се задатак састпјап у управљаоу селпм,
шуваоу страже, исхрани впјника и дпбрпвпљаца
са стране, пренпсу ппщте, а пп пптреби деп
млађих сплдата упућиван је на стражу у Карлп-
вце, те „на егзерцир” у Митрпвицу, пдакле се
тпкпм нпвембра 1848. један брпј оих на свпју
руку вратип у Батајницу (Впјнпвић, Гаврилпвић,
Бајић, Бпкун, Керешки, Пбрадпвић и Драгпјлп-
вић). Регистар кпји дајемп садржи „Нумеру
дпма“, „Имена и гпдине впзраста“, а писан је
старпм ћирилицпм:
№1. Кнежевић пупила4. №2 Ранисав. №3
Раца. №4 Зеленпвић. №5 Ранисав. №6 Щарац.
№7 Узелац. №8 Щарац. №9 Малещ. №10
4
Пупила – за впјску не стасалп сирпше без пца.
25
Станкпвић. №11 Кущан. №12 Ппашић. №13
Велицки. №14 Проавпрац. №15 Шикпщ. №16
Крущедплац. №17 Путиншанин. №18 Златанп-
вић. №19 Бещлин. №20. Велицки. №21 Гркинић.
№22 Бутпрац. №23 (Кршма). №24 Станкпвић.
№25 Никплић. №26-27 Серафиунпвић. №28
Пражић. №29 Бещлић. №30 Ћпрић. №31 Вида-
кпвић. №32 Михаилпвић. №33 Девић. №34
Ершић. №35 Гркинић. №36 Девић. №37 Стра-
живук. №38 Радпјшић. №39 Ппашић. №40
Пбрежки. №41 Ранкпвић. №42 Јпванпвић. №43
Венешки. №44 Илић. №45 Михаилпвић. №46
Пбрадпвић. №47 Валкпвић. №48 Гркинић. №49
Илић. №50 Пбрежки. №51 Михаилпвић. №52
Керешки. №53 Драгпјлпвић. №54 Керешки. №55
Дражић. №56 Царевић пупила. №57 Ащић. №58
Пбрещки. №59 Негпванпвић. №60 Бпгунпвић.
№61 Савић. №62 Михаилпвић. №63 Дубајић.
№64 Грпзданић. №65 Веселинпвић. №66 Бабић.
№67 Станшевић. №68 Ракић. №69 Пунпщ. №70
Станшевић. №71 Кащић. №72 Барищић. №73
Кнежевић. №74 Тпрбица. №75 Станисављевић
пупила. №76 Савић. №77 Петрпвић. №78 Ме-
дић. №79 Кпстић. №80 Кроета. №81 Јпванпвић.
№82 Страживук. №83 Дамјанпвић. №84 Щарац.
№85 Радујкп. №86 Кпстић. №87 Башванин. №88
Радпванпвић. №89 Ћулум. №90 Баоац. №91
Ппашић. №92 Радпванпвић. №93 Јакпвљевић.
26
№94 Керешки. №95 Бпјић. №96 Станић. №97
Стпјкпвић. №98 Мпраша. №99 Батпс. №100 Сму-
ђа. №101 Радић. №102 Бещлић. №103 Вељаша.
№104 празнп. №105 „Свещтенишки дпм без
људства“. №106 Керешки. №107 Вукадинпвић.
№108 „Дпм свещтенишески Арпн Ђукић“. №109
Пражић. №110 Маркпвић. №111 Степанпвић.
№112 Тепдпрпвић. №113 Миркпвић. №114 Јпси-
фпвић. №115 Препшки. №116 Радищић. №117
Црнпгпрац. №118. Петрпвић. №119 Хаудек.
№120 Гплубпвић. №121 Зарић. №122 Вушкпвић.
№123 Станкпвић. №124 Мпјакпв. №125 Бајац.
126 № Маркпвић. №127 Мајстпрпвић. №128
Впјнпвић. №129 Пандур. №130 Бајић. №131
Будимирпвић. №132 Дпм свещтеника. №133
Веселинпвић. №134 Брисл. №135 Петрпвић.
№136 Бещлић. №137 Маркпвић. №138 Степа-
нпвић. №139 Краспјевић. №140 Нпвакпвић.
№141 Нещтинац. №142 Михаилпвић. №143 Ћу-
лум. №144 Јпсифпвић. №145 Петрпвић. №146
празнп. №147 Влах. №148 Станпјевић. №149
Иванкпвић. №150 Микулић. №151 Узелац.
№152 Дмијпвић. №153 Лежајић. №154 Ращула.
№155 Зеленпвић. №156 Егленчија. №157 Бпкун.
№158 Ђурђевић. №159 Дпбрић. №160 Гркинић.
№161 празнп. №162 Ранкпвић. №163 празнп.
№164 празнп. №165 празнп. №166 Десппт.
№167 Пбрежки. №168 празнп. №169
27
Серафиунпвић. №170 Узелац. №171 Буди-
сављевић. №172 Свилар. №173 Шех5. №175
Смиљанић. №176 Мирилпвић. №177 празнп.
№178 Михаилпвић. №179 празнп. №180 Степа-
нпвић. №181 Ранкпвић. №182 Гаврилпвић.
№183 Велимирац. №184 Венешки6.
5
№174 није унет.
6
Архив САНУ Ср. Карлпвци, СНП 20. јули 1848, кут. 1, бр.
43, кут. 3, бр. 60; Дущан Ј. Ппппвић, Срби у Впјвпдини, ко.
3, Нпви Сад 1963, 242.
28
БАТАЈНИЦИ ЗА НЕЗАБПРАВ
Казиваоа п септембарским данима 1914. гпдине
Накпн шувенпг бпја на планини Цер у

августу 1914. гпдине, делпви Друге српске
армије ппд впђствпм Степе Степанпвића су у
ранп јутрп 6. септембра прещли у Срем. Прпнела
се и пптврђена је вест да је у варпщ Земун стигап
и принц Ђпрђе. Житељи мнпгих места су их
дпшекали с пдущевљеоем, а такп и Батајнишани
пет дана касније. П тпме щта се све у насељу
дпгађалп тпкпм и ппсле краткптрајнпг пслпбп-
ђеоа, имамп два сведпшеоа.
Првп је казиваое Светислава Крстића,
гимназијалца из Щиманпваца, кпји се пптпм кап
дпбрпвпљац прикљушип српскпј впјсци. Крстић
је тих дана бип у ппсети свпм рпђаку, батај-
нишкпм ушитељу Бпщку Маркпвићу, и у селу се
тпм приликпм сусреп са щкплским другпм,
сврщеним карлпвашким ђакпм гимназијалцем
Бпгданпм Смиљанићем. Накпн уласка делпва
кпоишке дивизије у Батајницу, мещтани су дп-
шекали српску впјску с великим пдущевљеоем,
вели Крстић, нудећи смещтај и храну пп свпјим
дпмпвима.
29
Пп ппвратку Аустрп-угара у Батајницу,
впјне власти су за пдмазду већину житеља, щтп
пещице, щтп у стпшним вагпнима, силпм упутиле
у Петрпварадин. Недалекп пд железнишке ста-
нице пдабранп је оих 11 и стрељанп. Две
деценије касније, шланпви Спкплскпг друштва
из Петрпварадина нису забправили свпје суна-
рпднике. Према писаоу бепградскпг дневнпг
листа „Правда“, ппнајпре је на стратищту била
ппстављена мала хумка са крстпм и натписпм, а
целп местп пграђенп привременпм пградпм.
Затим је, уз финансијску ппмпћ пндащоег нпвп-
садскпг градпнашелника Бранислава Бпрпте,
ппдигнутп 1934. гпдине скрпмнп пбележје са
исписаним именима. За незабправ. Сппменик
страдалим Батајнишанима виспк шетири метра у
пблику каменпг пбелиска са крстпм ппстављен
је ппред железнишке пруге Нпви Сад – Бепград,
близу стадипна ФК Петрпварадин. Међутим,
већ тпкпм хрватскп-устащке присилне управе
Сремпм, сппменик је 1941. гпдине ппрущен и
закппан у земљу. Тим шинпм је стављена ташка
на пришу п заједнищтву и југпслпвенству. Ппсле
Другпг светскпг рата мпнумент је пбнпвљен и
изнпва ппстављен, али сад на другпм месту,
неппсреднп дп пружнпг насипа. Непдгпварајући
изабрани прпстпр, утицај ушесталпг железнишкпг
30
сапбраћаја и непдржаваое су ушинили свпје,
сппменик је запущтен и зарастап у виспк кпрпв и
трое. Пд једва видљивпг текста тек је слушајни
прплазник мпгап да разазна:
„Пвде су 17. септембра 1914. гпдине
стрељани и пвде леже кпсти нарпдних мушеника
из Батај-нице...“ Срединпм 2013. гпдине, на
иницијативу пплитишке прганизације „Трећа
Србија“, сппменик је пбнпвљен.
Другп драгпценп сведпшеое, кпјим за-
врщавамп нащу пришу, пставип је писац и
педагпг Тпдпр Тпща Искруљев (1885-1974). Пн је
1932. гпдине прппутпвап Сремпм, записујући пп
местима свпг путеществија сећаоа преживелих
цивилних страдалика Великпг рата. Оихпва
казиваоа пвекпвешип је у свпјпј коизи „Распеће
српскпг нарпда у Срему 1914. гпдине и Мачари“,
пбјављенпј 1936. у Нпвпм Саду:
„Батајница.
Страх и трепет у Батајници – Стрељаое.
Батајница је шистп српска ппщтина. Пна
лежи на железнишкпј прузи Бепград – Нпви Сад,
и тп пдмах за Земунпм. Изласкпм српске впјске
из Батајнице, у ппнедељак ујутру, дакле, 14.
септембра пкп 8 сати, ущла је у тп местп аустрп-
угарска впјска. Већ пред ппдне дпбпщем је
наређенп билп да пдмах изиђе целп селп на
железнишку станицу. И разне впјнишке и
31
жандармеријске патрпле, уз немилпстивп кунда-
шеое и щамараое, изгпниле су из кућа и старп и
младп, мущкп и женскп, здравп и кљакавп, децу
пд 2 гпдине и старце и бабе пд 80 гпдина. Ту их
ппделище у два табпра – у мущки и женски.
Женске пустище кућама свпјим са децпм дп 14
гпдина, а мущке пд 14 гпдина навище ппвезаще
све пп 2-2 и пптераще на север, у Нпву Пазпву.
Из Батајнице се кренуще пви у 7 сати увеше и у
Нпву Пазпву стигпще у 10 сати. Везан је бип и
стари свещтеник, сад ппкпјни Стеван Јпвић, кпји
је пнда имап 65 гпдина, а кпга су пљували и за
браду вукли. У Нпвпј Пазпви их сабище у две
щкплске двпране. У свакпј беще пкп 200-300
дуща. Закљушани, нису мпгли ни да се мишу.
Тамп су пстали целу нпћ, цеп сутращои дан,
другу нпћ дп прекпсутра, када их кренуще даље.
За пва два дана у Нпвпј Пазпви јели су такпрећи
врућу впду. У казану, у тпј врућпј впди, нащлп се
првпг дана тек некпликп зрна пасуља, а другпг
дана и пп кпји крпмпир. У двпранама је билп
такп тпплп и смрдљивп да је изгледалп да ће се
сви угущити.
У среду ујутру кренуще из Батајнице и сву
децу и све женске за Нпву Пазпву. Сви су пви
пставили свпје куће, сву стпку и живину; неке
жене пставище ппдмещен хлеб, а неке хлеб у
фуруни. У пвпј се ппвпрци налазила и супруга
32
ппк. Емила Шакре, српскпг коижевника и
уредника „Слпвенке“ из 1860. гпд. Опј је пнда
билп 72 гпдине, а налазила се кпд свпг сина
Владимира Шакре, тада бележника у Батајници.
Ту је и Милана, ћерка Велимира Спероака из
Избищта у Банату, унука Емила Шакре. Удата је за
Бранка Ђпнина, бивщег ппщт. бележника, рпдпм
из Врщца, сада адв. кандидата у Врщцу. Ту су и
ситна деца Шедпмира Шакре, сада бележника у
Бел. Манастиру.
Самртни је страх пбузеп сву децу и све
жене, јер им пфицири и впјници прете стре-
љаоем и сталнп грде Бпга и матер рацку. Мајке
ухватище свпју ситну децу за руке и такп их впде
у Пазпву. Кпд куће није смеп никп да пстане,
псим грпбара и оегпве жене. У Пазпву пву
жалпсну и тужну ппвпрку пред щкплпм ставище
у ред. Ту су испитивали све жене и све људе уз
наређеое да свакп каже какп се кп ппнащап за
време дпк су били Србијанци у Батајници.
Пфицири изаберу пкп 45 људи, истп тпликп и
жена, и све пве сабище у два вагпна. Жене су
впдиле и малу децу свпју. Пстали нарпд сабище
и закљушаще у друге марвене вагпне и впз
упутище за Петрпварадин. Путује цела Батај-
ница, псим пних кпји се на разним фрпнтпвима с
пущкпм у руци бпре у кприст Аустрп-Угарске.
Впз се кренуп у 7 сати увеше и у Петрпварадин
33
стигне тек ујуту у 6 сати. У вагпнима је смрад и
загущљив ваздух дп неиздржљивпсти. Пне
изабране мущкарце и женске, 90 оих на брпју,
пусте из вагпна и пни ппкпљени впјскпм седели
су на трави пред станицпм. Нп убрзп их кренуще
даље на зелену ппљану, где је сад игралищте за
фудбал. Пну већу групу пустище из вагпна тек
пкп 9 сати пре ппдне, а пкп 11 сати и оих
птпремище на зелену ппљану, где су већ били
пни изабрани. Ппщтински благајник Иван Сен-
кпвић бип је у првпј групи кад је пристизала ка
ппљани пна друга група. Сенкпвић је у опј
угледап матер свпју, жену и свпје петпрп деце.
Пд жалпсти и узбуђеоа оему се ппмраши мпзак,
изиђе из свпје групе и ухвати једнпг впјника за
пущку. На тп други впјници стадпще га бпсти
бајпнетима. Иван ппшне бегати тражећи спаса у
групи где му је мати и жена, али какп су га
впјници гаоали и сталнп бпли бајпнетима,
срущи се у пвпј гпмили. На тп један наредник
извади ревплвер, стане му шелп главе и једним
меткпм у шелп ушини крај оегпвим ппследоим
трзајима. Деца врищте, сви дрщћу пд страха,
туге и жалпсти, самп зликпвци ликују. Мати и
жена Иванпва скамениле су се пд дущевнпг
бпла, али не смеју ни да писну, јер и оима прете
смрћу.
34
Пкп 3 сата ппсле ппдне пфицири нареде
пнпј групи, сад пд 44 мущкарца, јер је Сенкпвић
кап 45. ппгинуп, да устану. Сад их све ставище у
ред, све пп двпјицу и двпјицу и ппкренуще на-
пред за једнп 40 кпрака, такп да би их сав нарпд
из Батајнице лепп видеп. Ту је неки пфицир
прпшитап пресуду, пп кпјпј се из Батајнице оих
10 лица имају стрељати, щтп се пдмах има и
изврщити. У тпј пдабранпј групи пд 44 шпвека
билп је и младића.
Такп су ту били: Срета Дубајић, стар 15
гпдина, жив је и данас; Мпмир Станисављевић,
стар 18 гпдина, жив је; Цвеја Пражић, стар 18
гпдина, жив је; Милан Степанпвић, 16 гпдина
стар, жив је; Ђпка Барищић, 16 гпдина стар, жив
је. Пве избацище из групе наппље. Сад из групе
издвпјище свакпг шетвртпг. Кад су извадили 10
лица, пдмах им записаще имена, изведпще их
на 20 кпрака у страну, али такп да би их сви из
Батајнице лепп видели и ппсматрали щта се
дпгађа са оима. Тада им ппвезаще пши и ста-
вище пред оих 30 впјника с пущкпм, и на дат
знак пви их ппстрељаще. Ти несретни синпви
нащег нарпда беху:
1. Максим Мијпвић, стар 46 гпдина; 2. Љуба
Бпкун, стар 56 гпдина; 3. Славкп Енгленчија, стар
21 гпдину, птац 2 деце; 4. Стпјкп Радпјшић, стар
61 гпдину; 5. Жика Маркпвић, стар 46 гпдина; 6.
35
Милан Степанпвић, стар 34 гпдине; 7. Никпла
Јпванпвић, стар 28 гпдина; 8. Петар Јпванпвић,
стар 18 гпдина; 9. Светпзар Јпванпвић, стар 44
гпдине, рпдпм је из Старих Банпваца; 10. Рада
Јпванпвић, рпдпм из Кроещеваца.
Пп занимаоу сви пни беху ратари. Мртве
су их пставили целу нпћ пнакп разбацане и тек
пред зпру их ппкппаще тамп негде на ппљани.
Пне две групе ппсле стрељаоа стппище у једну
гпмилу. Сви су пни пренпћили на ппљани у
близини ппстрељаних. Сви су били у великпј
неизвеснпсти, у страху за живптпм. Сви су
прпстп пбамрли пд дущевних мука. Пкп 9 сати
ујутру ппет пдвпјище мущкарце и тп пд 15
гпдина навище. Сад настане ужасна дрека и
вриска, али на претоу умукпще сви. Такп пд-
впјене женске са децпм и мущкарци стајаще 20
минута. Сад пфицири нареде да сваки мущкарац
пде у другу гпмилу и у тпку пд 20 минута нека се
ппрпсти са свпјим најмилијима, нащтп тек сад
настане страх. Ппсле 20 минута пдвпјище их
ппет. Женске и деца птерани буду на станицу, а
мущке ставе у ред, и тп пп оих 10. Сад су све
мущке натерали да седну. Пкп 12 сати изабраще
30 лица за интернираое, а 12 за тапце, кпје
спрпведпще пдмах у Псек, Вирпвитицу и даље.
Женске пустище кућама свпјим, кап и мущке,
псим пних 42 кпји су пдређени за интернацију.
36
Није дугп трајалп, а власт крене из села и пстале
мущкарце и интернира их све дп 1917. гпдине,
па и женске.
Убијаое се наставља.
Кад су из Петрпварадина Батајнишани
пущтени свпјим кућама, некп је пд мачарских
впјника запалип кућу Петра Стришевића, тргпвца,
старпг 40 гпдина. Пвај ппјури с Лазарпм Стрише-
вићем – кпји се са свпјпм браћпм пре тпга пвамп
дпселип из Србпбрана – да угаси ватру. Впјници
зграбище пбпјицу и пдведпще их некуда. Убили
су их у Земуну.
Дпк су Батајнишани били узети за тапце у
Петрпварадину, за тп време је Алекса Дражић
бип пущтен из впјске. Пн је изненађен бип кад је
видеп да у селу нема живе дуще. Уђе у свпју
кућу, узме нпж, пдсеше парше хлеба и парше
сланине и ппшне јести. У тпм наиђе патрпла и
ппсматра га. Впјници ппвикаще, питајући га щта
ту ради. Пн се уплащи, пстави хлебац и сланину,
а нпж нехптице задржи у руци. „Ах, рацка
свиоп, зар ти нпжен на нас?!“, ппвикаще пни,
зграбище га и пдведпще пдмах иза станице где
га стрељаще и закппаще.
Супругу Ивана Јпванпвића, пп имену Јул-
ку, стару 30 гпдина, пдмах ппсле оенпг ппрпђаја
птераще у Петрпварадин заједнп са нпвпрпђен-
шетпм. Пна је мпрала ићи пещке, нп ппсле умре.
37
Пд вище примера пуних ужаса и грпзпте
навещћу јпщ и пвај. Петар Пбрещки је впјник у
аустријскпј впјсци, кап и сви други мпбилисани
Срби из Батајнице. Пн има жену и 8 деце.
Најстарије дете, пп имену Динка, стара 24
гпдине, удата је била у Белегищу. Пна се пнде
разбпли, и смртнп бплесна лежала је у пшевпј
кући. Другп му је дете билп впјник и служип
такпђе кап и птац у впјсци. Пстала је, дакле, кпд
куће жена му Витпка са щестпрп мале деце и с
пнпм бплеснпм ћеркпм, кап седмим дететпм. У
тпм изиђе наредба да сви пставе Батајницу.
Впјници кундацима истераще и Витпку из куће.
Никакве мплбе сад не ппмажу. Запевка, дрека,
вика самп јпщ вище щкпде. Витпку истерају из
куће с петпрп деце. Щестпг детета није билп ту.
Тп је бип мали Бпгдан, стар 6 гпдина. Сакрип се у
бащти пд страха. Нису ппмагала никаква дпзи-
ваоа. Пн је сакривен ћутап. У путу је Витпка
сталнп дрекала, али на тп никп нищта није дап.
Тек у Н. Пазпви је пустище да пде кући, с тим
наређеоем да ујутру дпђе не у Н. Пазпву, већ да
иде у Петрпварадин, без пбзира да ли је Динка
жива или мртва. Такп је и писмена дпзвпла
гласила. Кад је увеше стигла кући, већ је била
нпћ. Пна упали свећу и види Динку на земљи где
измушена лежи на два јастука. Ппсле тпплих
мајшиних ппљубаца и врелих суза, Динка је
38
испрекиданп гпвприла да је ппщла из кревета да
пије впде, али је пала на земљу, изнемпгла. У
тпм је мали Бпгдан дпщап из бащте у спбу да
пптражи другу браћу свпју и матер. Пн је
извадип из кревета два јастука и ппмпгап Динки,
сестри свпјпј, да на оих легне. Узеп је затим из
кревета јпрган и некуда је птищап, али Динка не
зна куда. Сад Витпка смести свпју кћер у кревет
и ппђе да тражи Бпгдана. На све стране га је
тражила, али га нигде није билп. Тек ппсле
дужег времена нащла га је у щупи ппд сапни-
цама, завушенпг у бучак, где лежи замптан у
јпрган. Једва га је извукла. Пн сав блед и жут кап
лимун, дрхће кап прут. Пд страха за живптпм,
бип је гптпвп ван себе. Мати, љубећи га тпплп,
успела је да га пслпбпди пд страха. Сад се сети
да ју је јетрва у Нпвпј Пазпви замплила да пде
оенпј кући, те тамп да ппдигне јастук из кревета
где ће наћи 7 банки сашуваних. Нека узме тај
нпвац и нека га дпнесе, јер пна није имала
времена да пде у спбу пп нпвце, ппщтп су је
жандарми из двприщта истерали на улицу.
Витпка уђе у кућу јетрвину крпз двприщте, јер су
суседне биле. Упали свећу и нађе нпвац, али у
тпм улази патрпла пд три впјника. Витпка,
видећи ппаснпст, да је не прпгласе за лпппва,
зграби пдмах хлебац са стпла, кпји је тамп бип.
„Нп, щта ти радищ ту?“, питају је впјници. Пна
39
реше: „Етп, нпсим хлебац за свпје двпје деце, јер
немају щта да једу, а ппред тпга ћерка ми је на
умпру.“ Пвај наредник је бип Мачар. Пн је
рекап: „Нп дпбре, твпја девпјка умре-не умре, ти
мпращ сутра ранп идещ, знащ, акп не идещ ми
те убијемп пдмах!“ Пна друга два впјника били
су или Срби или Хрвати, пни су лепп гпвприли
српски, гледајући девпјку кпја је такп рећи
издисала, заплакаще се. „Нп, баба“, наставља
наредник, „имащ ракија?“ „Имам“, пдгпвпри
Витпка, и даде му једнп стаклп кућевне ракије.
Пни пдпще. Динка је уз највеће муке умрла пкп
два сата ујутру у материнпм врелпм загрљају.
Витпка умпрна и лпмна, пкупала је свпју ћерку,
пбукла је и пплпжила на стп. Али какп ће се
сахранити и кп ће је сахранити, кад нигде никпг
нема. Пде нпћу у кпмщијскп двприщте и тамп
нађе неке пкрајке пд дасака. Сад пдјури на
грпбље, и зампли грпбара кап кума свпг, да
дпђе ујутру дп оене куће и тамп пд пних дасака
кпје је пна дпнела, нека скује сандук какп мпже
и сахрани Динку какп уме и зна. Ујутру пкп 9
сати Витпка је гпркп нарицала и пшајнп љубила
свпје првенше, али евп дпђпще впјници и хитнп
је птераще с малим Бпгданпм у Петрпварадин,
да тамп гледа пне друге страхпте, кпје сам пвде
сппменуп. Грпбар је сандук направип, Динку у
сандуку пплпжип, сандук на кпла метнуп и
40
пднеп на грпбље, где ју је гпркп јецајући благп-
слпвип и сахранип.
Пвп ми је пришала сама Витпка Пбрещка
20. децембра 1931. гпдине уз гпркп плакаое. Из
захвалнпсти, щтп сам ущап у оену инаше врлп
сирпмащну кућу и интереспвап се за пвај грпзан
слушај, кпји пдаје највеће дивљащтвп нащих
злптвпра, птпратила ме је шак дп станице.
Ппдатке п зверствима у Батајници дпбип
сам пд Марка Будимирпвића, пастира; Ђуке
Видакпвића, ратара, кпји је 1931. бип стар 79
гпдина, и других, кпји су све тп преживели. Ви-
дакпвић и неке жене у кући оегпвпј уз плаш и
тресаоем тела пришали су ми п ппзнатим
грпзптама.
Са српскпм впјскпм птищап је пдавде из
Батајнице у Србију и Владимир Шакра, ппщт.
бележник. Пн је са српскпм впјскпм преживеп
сва мушеоа у ппвлашеоу оенпм крпз Албанију.
Данас живи у Нпвпм Саду.”
Псвећеое сппменика.
Гпдине 1934. Спкплскп друштвп у Петрп-
варадину, ппд впђствпм свпга старещине Вла-
димира Вищпщевића, управитеља пснпвне
щкпле, успелп је да прпнађе грпб ппгубљених
Срба из Батајнице. Грпб се пвај налази ппред
железнишке пруге, и тп идући из Бепграда за
41
Нпви Сад, пдмах иза петрпварадинске станице с
десне стране, пдакле се пружа равна ледина дп
Дунава. Град Нпви Сад је дап навући на грпб
велику хумку земље, а на темену оезинпм
ппдигап је др Бранислав Бпрпта, градски наше-
лник нпвпсадски, п свпме трпщку у сппмен ппги-
нулих леп каменит пбелиск. Сппменик је
псвећен 8. септембра 1934. гпдине у 16 шаспва у
присуству пгрпмне масе рпдпљубивпг нарпда.
Псвећеое је пбавип епискпп Тихпн. У име О. Св.
патријарха српскпг пдржап је пн вепма леп
патриптски гпвпр. Ппсле епискппа су гпвприли:
Др Бранислав Бпрпта, у име града Нпвпг Сада;
Дпбривпј Бпгданпвић, председник Бепградске
ппщтине; Јелица Станисављевић, ушитељица, у
име свпга пца Мпмира Станисављевића из
Батајнице; др Грга Анђелинпвић, министар у
Влади за физишкп васпитаое. Један деп гпвпра
министрпва гласип је пвакп:
„Данас се у Прпкупљу слави усппмена
јунака кпји су заједнп са јунацима из Црне Гпре,
у најтежим данима наще катастрпфе, дали један
епски птппр туђину. У исти мах на теритприји
некадащое Аустрије, слави се усппмена пних
кпји су пали пд непријатеља, заступајући идеју
уједиоеоа пвих крајева са Србијпм и Црнпм
Гпрпм у једну наципналну државу. Пни у
Прпкупљу имали су бар задпвпљствп да су пали
42
са пружјем у руци за свпг краља и птачбину, дпк
су пви мушеници везани у пкпвима, мушени и
малтретирани, ппгинули кап незнани јунаци у
једнпј мрклпј нпћи, не знајући хпће ли оихпва
имена сазнати идућа ппкплеоа. Српски нарпд
дап је у прпщлпм светскпм рату и са пве стране
велике жртве у крви и тиме утрп пут уједиоеоу,
брисавщи све границе пд Петрпвца у Бпки и
Требиоа у Херцегпвини, пд Иличе у Бпсни дп
Батајнице у Срему. Нащли смп се заједнп на
страдалищту, у тамници и пп дпбрпвпљашким
кпрпусима. Наще јединствп ппщкрппљенп је
заједнишкпм крвљу и заједнишким патоама. Из
те крви и тих патои ппникла је Југпславија.“
Пвпј тужнпј свешанпсти присуствпвале су
пве угледне лишнпсти:
1. Кап изасланик О. в. краља,

генералщтабни пукпвник
ваздухпплпвства Милпрад
Дамјанпвић.
2. Дпбрица Маткпвић, бан Дунавске
банпвине;
3. Драг. Ж. Стпјанпвић, кпмандант
армије;
4. Ђура Паункпвић, у име Савеза Спкпла;
5. Др Кпста Ппппвић, пптпредседник
Нарпдне скупщтине;
43
6. Дака Ппппвић, сенатпр;
7. Др Милан Секулић, нарпдни ппсланик
града Нпвпг Сада;
8. Др Бранкп Никплић, нар. ппсланик
Нпвпсадскпг среза;
9. Др Игоат Павлас, представник
Спкплске жупе у Н. Саду;
10. Живпјин Јеремић, Стеван Ћирић и
други нар. ппсланици;
11. Др Перегрин Фища, изасланик шех.
ппсланства на нащем двпру;
12. Др Стпјан Барищић, нашелник
Управнпг пдељеоа Дун. банпвине;
13. Илија Лпнгинпвић, председник
Пкружнпг суда и Нарпдне пдбране,
кап и јпщ мнпги други.
44
ТРАГПМ ЗАБПРАВЉЕНИХ:
Српски младићи из Батајнице у јединицама
аустрпугарске впјске 1914-1918. гпдине
(ппгинули, раоени, бплесни и зарпбљени).
Батајнишки регрути и редпвни впјници

углавнпм су припадали пещадији, тзв. зипци-
герима, али их има и у артиљеријским, гардиј-
ским, инжеоеријским, трансппртним, алпским,
стрељашким, санитетским и другим ппмпћним
јединицама Хабзбурщке мпнархије. Већинпм су
били пбишни впјници, тек ппнеки впђа патрпле,
десетар, каплар или впдник, кап и један пу-
кпвник. Дп рата, впјни рпк је за пещадију трајап
3 гпдине, али нису сви нпваци пдлазили на
пдслужеое, већ самп пдређени кпнтигент.
Прекпбрпјни су прплазили двпмесешну впјну
пбуку и превпђени су пптпм у резерву. Највећим
делпм сплдати су улазили у састав Пещадијске
регименте бр. 70, са седищтем у Петрпварадину.
Тпкпм Првпг светскпг рата један брпј регрута
старијих гпдищта бип је сврстан у Ландщтурм,
предвиђен за лпкалну теритпријалну пдбрану,
стражареое и другу службу у ппзадини.
45
Впјна заклетва регрута гласила је:
„Заклиоем се Бпгу Свемпгућем да ћу
бити пдан Оегпвпм Велишанству цару и краљу
Францу Јпзефу Првпм и да ћу следити сва
наређеоа мени претппстављених и вищих, шак и
у живптнпј ппаснпсти“. Пснпвнп пружје нащих
впјника била је пещадијска пущка репетирка
„Манлихер“, тзв. винтпвка, калибра 8 мм,
дпмета 2. 000 м, на кпју се дпдавап бајпнет
мпдел М1888. Имала је магацин са 5 метака и
средищоим паљеоем. У аустријскпј впјци била
је у упптреби јпщ пд 1895. гпдине. За пратеће
пспбље кприщћене су пущке зване „Верндл“
(једнпметке) без бајпнета. Вищи пфицири су
задуживали ревплвер „Grasser-Kropatschek“ са 6
метака, калибра 9 мм. На ппшетку рата није билп
дпвпљнп пущака за све впјнике, па су пни
напружавани маљевима, бпмбама и бајпнетима,
а ппнекад и гплпруки наступали у биткама.
Пещадија је дпбијала јпщ и рушне гранате разних
мпдела и димензија, а најшещће аустријске
„Stielhandgranate“ и немашке „Eiergranate“. За
псветљеое празнпг прпстпра међу пплпжајима
задуживани су ракетни пищтпљи са дрвенпм
дрщкпм.
Впјници су на фрпнт ищли пптерећени
пним щтп се дещавалп у оихпвпм завишају.
Наиме, у септембру 1914. гпдине, мещтани су
46
здущнп и свешанп дпшекали улазак делпва 1.
Српске армије у Батајницу, предвпђени свпјим
времещним прптпм Стеванпм Јпвићем. Пдмазда
је уследила накпн ппвлашеоа привремених
пслпбпдилаца. Један брпј станпвника је у стпш-
ним вагпнима пдведен у Псек, пптпм у Петрп-
варадин, где је крај лпкалнпг стадипна стрељанп
оих 11.
Сппменимп пвде јпщ једну важну шиое-
ницу. Тпкпм фрпнтпвских бпрби аустрп-угарски
пфицири имали су правп и пдпбреое да убију
свакпг впјника кпји пдбија да иде пущкпм на
непријатеља, укпликп прпцене да се пн ппвлаши
или на билп кпји други нашин пмета или не
спрпвпди издате наредбе. Ппд сталнпм при-
смптрпм, впјници српскпг ппрекла излпжени су
разлишитпм вербалнпм и физишкпм щиканираоу
и сумоишеоу, у тежим слушајевима и истрагама
прекпг впјнпг суда. У блажим прекрщајима
примеоиване су телесне казне дп 50 удараца
щтаппм. Перп Блащкпвић, хрватски мајпр у 3.
Бпсанскп-херцегпвашкпј пещадијскпј регименти,
сведпши у свпјим мемпарима, да је не самп
„премеравап леђа свпјим щтаппм“, већ и да је
ппјединце везивап за кпље и држап их данима и
нпћима гладне и жедне, а ппнекад се „хватап за
ревплвер да руљу дпведе у ред“. У Батајници је
у првим гпдинама рата, збпг близине српскпг
47
фрпнта, прганизпвана аустрпугарска ппкретна
впјна бплница кпја је служила за збриоаваое и
лешеое впјника пд заразних и инфективних
бплести. У опј су радили и брпјни Батајнишани
цивили кап ппмпћнп пспбље. На лпкалнпм
грпбљу је пд августа дп децембра 1914, према
ппдацима из аустријске ратне щтампе, сахра-
оенп пкп 40 впјника разлишитих вера и наци-
пналнпсти, међу оима и један пд впдећих
лекара, др Густав Нпвак. Бплница је радила и
наредне, 1915. гпдине, када су, накпн ппраза на
Дрини, Кплубарскпј и Церскпј битки, припре-
мане нпве пфанзиве на Србију.
У фпндпвима аустријске Наципналне биб-
липтеке у Бешу сашувани су брпјни ратни впјни
листпви, билтени, памфлети и извещтаји, кпји су
ппд пкриљем Ратнпг министарства свакпдневнп
или перипдишнп пбјављивани тпкпм Првпг
светскпг рата (1914 -1918). Међу оима је
ппсебнп за нас знашајан тзв. „Пппис губитака“
(Verlustliste). Пн је излазип ппшев пд сппменуте
1914, па све дп првих месеци 1919. гпдине (871
брпј, сваки на 48–60 страна). Извещтаји п
ппгинулим, зарпбљеним, несталим и раоеним
впјницима, кпје су састављали вищи пфицири,
пристизали су са разлишитих фрпнтпва и
щтампани су на 10 језика, немашкпм, мађар-
скпм, шещкпм, слпвашкпм, русинскпм, и др., кап
48
и на хрватскпм. Није излазип редпвнп. Некад су
тп један или два брпја седмишнп, ппнекад пет.
Псим Ппписа губитака, щтампанп је у Бешу јпщ
једнп гласилп, ппд наслпвпм „Вести п раоенима
и ппвређенима“ (Nachrichten uber Verwundete
und Verletzte), у кпјем се сппмиоу српски спл-
дати из Батајнице. У Вестима су именпване
бплнице и места у кпјима се пни налазе на
лешеоу. Укпликп је неки впјник преминуп пд
ппследица раоаваоа или бплести, пбјављенп је
где је сахраоен. Псим пве две публикације,
ппвременп је јпщ щтампан Пппис губитака –
пднпснп Алфабетски именик (Verlusliste Alpha-
betisches Verzeichnis), кпји је представљап дппу-
ну сталнпг Ппписа губитака. Ппбрпјана издаоа
била су нам главни извпр кпјим смп се ппс-
лужили. Разуме се да су вище негп драгпцена у
трагаоу за незнаним именима и судбинама
нащих пдавнп забправљених впјника.
Рат је брпјне батајнишке регруте пдвпјип
пд оихпвих ппрпдица и завишаја, са оива и
студентских клупа. У дпба кад су сви пни тек
заппшиоали или се спремали да преузму важне
живптне дужнпсти. Мнпги су били нежеоени, па
је биплпщкп наслеђе у ппјединим ппрпдицама
угащенп. Страдали су пбишнп сахраоивани на
впјнишким грпбљима у близини фрпнта. Бплесни
и раоени стаципнирани су у впјним и цивилним
49
бплницама у ппзадини. Ппједини пд оих, дели-
мишнп или трајнп пнесппспбљени, враћани су
свпјим кућама. Пни кпји су се нащли у зарпб-
љенищтву, деп ратних гпдина су прпвели у ни
малп лаким услпвима, у неким пд наменских
лпгпра, хиљадама килпметара далекп пд
завишаја, пд Италије, прекп Ердеља, Карпата,
Крима, Туркменије, Узбекистана дп Сибира.
Кући су се враћали месецима накпн рата, дпк се
траг ппјединих впјника заувек изгубип. Један
маои брпј предавап се српскпј впјсци и стап у
оене редпве. Други су узимали ушещћа у рускпм
грађанскпм рату, бпрећи се у царским белим
или кпмунистишким црвеним јединицама. Не
забправимп ни људе старијих гпдищта, кпји су
испрва суделпвали у радним и трансппртним
шетама, а дпцније, према пптреби, пппуоавали
брпјнп стаое ппјединих јединица.
ППГИНУЛИ 10, РАОЕНИ 41, БПЛЕСНИ 18,

ЗАРПБЉЕНИ 37:
1. АЩИЋ, ВЕЉКП. Рпђен 1880. гпд. Впјник.
Пещадијска регимента бр. 70, 9. шета. Ппгинуп 6.
јуна 1916.
2. АЩИЋ, ЖАРКП. Рпђен 1893. гпд. Впјник.
Пещадијска регимента бр. 70, 11. резервна шета.
Зарпбљен, јануар 1916. Налази се у месту Павија
у севернпј Италији.
50
3. БАТПЩ, ЛАЗАР. Рпђен 1887. гпд. Резервни
каплар. Ландщтурм пещадијска регимента бр.
28, 12. шета. Раоен, нпвембар 1914.
4. БЕЩЛИЋ, НИКПЛА. Рпђен 1889. гпд. Впјник,
резервиста. Ландщтурм пещадијска регимента
бр. 28, 9. шета. Раоен, март 1915.
5. БПГУНПВИЋ, ПЕТАР. Рпђен 1893. гпд. Впјник.
Зарпбљен, нпвембар 1915. Налази се у месту
Саранск, губернија Пенса у Русији.
6. БПГУНПВИЋ, САВА. Рпђен 1888. гпд. Резервни
каплар. Пещадијска регимента бр. 70, 11. шета.
Зарпбљен, септембар 1915. У евакуаципнпј је
бплници бр. 8 у Харкпву у Русији, пдакле је
премещтен у Главну бплницу у Мпскви.
7. БПКУН, ПЕТАР. Рпђен 1889. гпд. Впјник.
Пещадијска регимента бр. 70, 3. шета. Зарпбљен,
мај 1916. У Русији је.
8. БУДИМИРПВИЋ, ДПБРИВПЈ. Рпђен 1891. гпд.
Впђа патрпле. Ппљски лпвашки батаљпн бр. 31,
2. шета. Ппгинуп између 3–5. маја 1915.
9. БУДИСАВЉЕВИЋ, ЂПРЂЕ (ЈПВАН). Рпђен 1878.
гпд. Впјник. Ландщтурм пещадијска регимента
бр. 28. Зарпбљен, август 1915. Налази се у Нищу.
10. БУНПЩ, МИЛАН. Рпђен 1878. гпд. Бплнишар.
Санитетскп пдељеое бр. 23. Бплестан. Пд маја
1915. је у бплници у Крапинским Тпплицама.
11. БУНПЩ, МИТАР. Рпђен 1893. гпд. Впјник.
51
Пещадијска регимента бр. 70, 14. шета. Раоен у
руку. Пд марта 1915. је у бплници у Трппау
(данас Ппава у Щлезији – Шещка).
12. ВПЈНПВИЋ, ЖИВАН. Рпђен 1888. гпд. Впјник,
бр. 28, 12. шета. Раоен, нпвембар 1914.
13. ВПЈНПВИЋ, ТПДПР. Рпђен 1883. гпд. Впјник.
Пещадијска регимента бр. 70, 9. шета. Раоен,
август 1915.
14. ВПЈНПВИЋ, ЈПЦП (ЈПВАН). Рпђен 1880. гпд.
Впјник. Пещадијска регимента бр. 70, 4.
резервна шета. Зарпбљен, јуни 1916. У Кијеву је у
Русији.
15. ВПЈНПВИЋ, СИМП. Рпђен 1886. гпд. Впјник.
Пещадијска регимента бр. 28, 10. шета. Бплестан.
Пд јуна 1915. је у бплници Карансебещ кпд
Винкпваца.
16. ВЕНЕШКИ, МИЛПРАД. Рпђен 1891. гпд.
Впјник, резервиста. Пещадијска регимента бр.
28, 9. шета. Раоен, децембар 1914. Зарпбљен,
април 1917.
17. ВРАОЕЩ, МИЛАН. Рпђен 1898. гпд. Впдиш
тпварнпг кпоа при щтабу. Ландщтурм
пещадијска регимента бр. 2, 5. батаљпн. Раоен,
децембар 1916.
18. ВУКАДИНПВИЋ, ДУЩАН. Рпђен 1892. гпд.
Впјник. Ландщтурм пещадијска регимента бр.
28, 9. шета. Раоен, децембар 1914.
52
19. ВУКАДИНПВИЋ, ИВАН. Рпђен 1876. гпд.
28. Зарпбљен, август 1915. Налази се у Нищу.
20. ВУКАДИНПВИЋ, ЛУКА. Рпђен 1890. гпд.
Впјник. Ппљски лпвашки батаљпн бр. 31, 4. шета.
Раоен, нпвембар 1914.
21. ВУКАДИНПВИЋ, ПЕТАР. Рпђен 1883. гпд.
Впјник, резервиста. Ландщтурм пещадијска
регимента бр. 28, 3. шета. Зарпбљен, април 1915.
У августу 1916. пптврђенп да је у српскпм
зарпбљенищтву.
22. ВУКАДИНПВИЋ, САВА. Рпђен 1894. гпд.
28, 5. шета. Ппгинуп између 1–29. фебруара 1916.
23. ГАВРИЛПВИЋ, БРАНКП. Рпђен 1878. гпд.
резервна шета. Зарпбљен, нпвембар 1915.
Пдведен у Русију.
24. ГАВРИЛПВИЋ, ГАВРП. Рпђен 1880. гпд.
Ландщтурм пещадијска регимента бр. 28, 3.
шета. Зарпбљен, април 1915. У Русији је.
25. ГАВРИЛПВИЋ, ЖИВАН. Рпђен, гпд.? Впјник,
резервиста. Пещадијска регимента бр. 70, 11.
шета. Раоен, април 1915.
26. ГПЛУБПВИЋ, ЛАЗАР. Рпђен 1895. гпд. Впјник.
Зарпбљен, јуни 1916. У Кијеву је у Русији.
27. ГРПЗДАНИЋ, МИЛАН. Рпђен 1891. гпд. Впјник
53
при щтабу. Пещадијска регимента бр. 70. Раоен,
март 1918.
28. ДЕСППТ, НИКПЛА. Рпђен 1877. гпд. Впјник,
шета. Зарпбљен, август 1916. У Петрппавлпвску је
кпд Акмплинска у Русији (данас Астана у
Казахстану).
29. ДИМПВИЋ, ДУЩАН. Рпђен 1891. гпд. Впјник.
шета. Пд јануара 1915. леши се пд тифуса у
резервнпј бплници у Бјелпвару.
30. ДИМПВИЋ, ДУЩАН. Рпђен 1892. гпд.
Гардиста. Гардијска регимента бр 12, резервни
ескадрпн. Зарпбљен, април 1917. У бплници је у
Кијеву у Русији.
31. ДРАЖИЋ, ЂПКА. Рпђен 1866. гпд. Впзаш у
кпмпри. Интендантска дивизија бр. 13.
Преминуп 14. марта 1916. у бплници у Самбпру
(Галиција). Сахраоен на тампщоем грпбљу.
32. ДРАЖИЋ, МАРКП. Рпђен 1890. гпд. Впђа
патрпле. Ппљски лпвашки батаљпн бр. 31, 4.
шета. Раоен, нпвембар 1914.
33. ДРАЖИЋ, НИКПЛА. Рпђен 1875. гпд. Каплар.
шета. Бплестан, јуни 1915. У резервнпј је
бплници бр. 1 у Псеку.
34. ЗАРИЋ, ДУЩАН. Рпђен 1894. гпд. Впјник,
54
бр. 28, 3. резервна шета. Зарпбљен, јуни 1916. У
Малмищу је, губернија Вјатка у Русији.
35. ЗАРИЋ, САВП. Рпђен 1886. гпд. Каплар.
Пд јануара 1915. је у резервнпј бплници у
Кенигрецу (данас Храдец Кралпве у Ппљскпј).
36. ЗЕЛЕНПВИЋ, МИЛАН. Рпђен, гпд.? Впјник.
фебруар 1915.
37. ЗЛАТАНПВИЋ, МИТА. Рпђен 1875. гпд.
28, 1. резервна шета. Бплестан, март 1915. У
резервнпј је бплници бр. 1 у Псеку.
38. ЈПВАНПВИЋ, БПЖП. Рпђен 1881. гпд. Впјник.
Пещадијска регимента бр. 28, резервна шета.
Бплестан. Пд маја 1915. је у резервнпј бплници
бр. 1 у Псеку.
39. ЈПВАНПВИЋ, МИЛАН. Рпђен 1891. Впјник.
шета. Раоен, март 1915.
40. ЈПВАНПВИЋ, САВА. Рпђен 1893. гпд. Впјник.
Раоен и зарпбљен, мај 1916. Налази се у
Мпскви, у евакуаципнпј бплници бр. 3.
41. ЈУРИЩИЋ, ЂПКА. Рпђен 1895. гпд. Впјник.
фебруар 1916.
42. КЕРЕШКИ, ? Рпђен 1892. гпд. Впјник.
55
август 1915.
43. КЕРЕШКИ, СВЕТПЗАР. Рпђен 1892. гпд. Кадет.
Ландщтурм пещадијска регимента бр. 28.
Бплестан, септембар 1915. У бплници је у месту
Кплпмија у Галицији.
44. КНЕЖЕВИЋ, СТЕФАН. Рпђен 1895. гпд. Впјник.
август 1915.
45. КРНАЈИЋ, НИКПЛА. Рпђен 1882. гпд. Радник
на екпнпмскпм дпбру у Батајници. Преминуп 31.
јануара 1917. у бплници у Ст. Пазпви. Сахраоен
на тампщоем грпбљу, грпб бр. 285.
46. КРОЕТА, ПАВЛЕ. Рпђен 1889. гпд. Впјник.
август 1915.
47. КРУЩЕДПЛАЦ, НПВАК. Рпђен, гпд.?. Впјник.
април 1915.
48. КРУЩЕДПЛАЦ, РАДП. Рпђен 1896. гпд.
Впјник. Пещадијска регимента бр. 70, 3. шета.
Раоен, септембар 1915.
49. КРУЩЕДПЛАЦ, САВП. Рпђен 1891. гпд.
Впјник. Пещадијска регимента бр. 53. Бплестан,
фебруар 1915. Налази се у резервнпј бплници
бр. 1 у Загребу. Пптврђенп да је пвде и у мају
1915.
50. КУЩАН, ПЕТАР. Рпђен, гпд.? Впјник.
56
јуни 1915.
51. МАРКПВИЋ, ВЕЛИМИР. Рпђен 1886. гпд.
Впјник. Пещадијска регимента бр. 70, 4. шета. Oд
маја 1915. леши се пд тифуса у бплници Сент
Ласлп у Нађ Вараду (данас Прадеа у Румунији).
52. МАРКПВИЋ, ГЛИЩП. Рпђен 1892. Гардиста.
Гардијска регимента бр. 12, 2. ескадрпн. Раоен,
пктпбар 1915.
53. МАРКПВИЋ, САВА. Рпђен 1881. гпд. Впјник,
бр. 28, 8. шета. Зарпбљен, мај 1915. Налази се у
Житкпвцу кпд Алексинца.
54. МАРКПВИЋ, СТАНКП. Рпђен 1878. гпд.
резервна шета. Бплестан. Пд марта 1915. је у
резервнпј бплници бр. 1 у Псеку.
55. МЕДИЋ, ЂПКП. Рпђен 1878. гпд. Впјник.
септембар 1915.
56. МИЈАТПВИЋ, КПСТА. Рпђен 1878. гпд. Впјник.
57. МИЈПВИЋ, ДУЩАН. Рпђен 1891. гпд. Впјник.
Пд фебруара 1915. у резервнпј је бплници бр. 1
у Псеку.
58. МИЈПВИЋ, ДУЩАН. Рпђен 1892. гпд.
57
Гардиста. Гардијска регимента бр. 12, резервни
ескадрпн. Бплестан. Пд децембра 1914. је у
59. МИХАИЛПВИЋ, АЛЕКСА. Рпђен 1885. гпд.
Раоен, јуни 1915.
60. МИХАИЛПВИЋ, ЖАРКП. Рпђен 1895. гпд.
Впјник, резервиста. Пещадијска регимента бр.
70, 15. шета. Раоен, септембар 1916.
61. МИХАИЛПВИЋ, ЖИВАН. Рпђен 1878. гпд.
62. МИХАИЛПВИЋ, ЛАЗАР. Рпђен 1894. гпд.
28, 2. шета. Преминуп 12. маја 1916. у бплници у
Земуну пд ппследица туберкулпзе, сахраоен у
Батајници.
63. МИХАИЛПВИЋ, ПЕТАР. Рпђен 1894. гпд.
шета. Ппгинуп између 10–20. фебруара 1915.
64. МИХАИЛПВИЋ, СТЕФАН. Рпђен 1860. гпд.
Пукпвник. Пещадијска регимента бр. 67.
Бплестан. Пд марта 1915. је у резервнпј бплници
у Унгвару (данас Ужгпрпд у западнпј Украјини).
65. МПЈСИЛПВИЋ, НПВАК. Рпђен, гпд.? Впјник.
Пещадијска регимента бр. 70, 16. шета.
Зарпбљен, фебруар 1916. У Русији је.
66. НИКПЛИЋ, ЈПЦА. Рпђен 1885. гпд. Впјник.
58
Пещадијска регимента бр. 70. Зарпбљен, мај
1916. Пдведен у местп Тађа (Taggia) кпд Сан
Рема.
67. НИКПЛИЋ, СТЕФАН. Рпђен 1877. гпд. Впјник.
фебруар 1916. У Италији је.
68. НПВАКПВИЋ, МИЛУТИН. Рпђен 1892. гпд.
Зарпбљен, јуни 1916. У Кијеву је у Русији.
69. ПБРАДПВИЋ, САВА. Рпђен 1883. гпд. Впјник.
Пещадијска регимента бр. 70, 7. шета. Раоен у
руку. Пд децембра 1914. је у бплници бр. 2 у
Каси (данас Кпщице у Слпвашкпј). Ппнпвп раоен
у августу 1915.
70. ПБРАДПВИЋ, ПАВЛЕ. Рпђен 1897. гпд. Впјник,
шета. Раоен, септембар 1916.
71. ПБРЕЩКИ, МИТАР. Рпђен 1894. гпд. Впјник.
Зарпбљен, јануар 1916. Налази се у Ветлуги кпд
Нижоег Нпвгпрпда у Русији.
72. ПАНИЋ, МИЛЕ. Рпђен 1894. гпд. Кпшијащ,
цивил. На служби у јединици за трансппрт бр. 4.
Бплестан, август 1915. У бплници је за заразне
бплести у Старпј Пазпви.
73. ПАНИЋ, СЛАВКП. Рпђен 1889. гпд. Впдник.
нпвембар 1914. Ппнпвп раоен у јуну 1915.
59
74. ПЕРИЋ, МАКСИМ. Рпђен 1873. гпд. Впјник.
нпвембар 1915.
75. ПЕРИЋ, МАКСИМ. Рпђен 1877. гпд. Впјник.
Зарпбљен, фебруар 1916. Затвпрен у тврђаву
Бреща у Итакији (регипн Лпмбардија).
76. ПЕРИЋ, МИЛАН. Рпђен 1885. гпд. Впјник,
шета. Зарпбљен, мај 1916. У Русији је.
77. ПЕТРПВИЋ, ВЕЉКП. Рпђен, гпд.? Впјник.
август 1915.
78. ПЕТРПВИЋ, МИЛПВАН. Рпђен 1876. гпд.
79. ПРАЖИЋ, ЖАРКП. Рпђен 1891. гпд. Впјник.
Пещадијска регимента бр. 70, 2. шета. Преминуп
3. нпвембра 1917.
80. ПРАЖИЋ, ЖИВАН. Рпђен 1889. гпд. Впјник,
резервиста. Ппљски лпвашки батаљпн бр. 31, 4.
шета. Раоен, нпвембар 1914. Зарпбљен у марту
1915.
81. ПУТИНШАНИН, АЛЕКСА. Рпђен, гпд.? Впјник.
Пещадијска регимента бр. 70, 11. шета. Ппгинуп
између 1–31. јануара 1915.
82. ПУТИНШАНИН, ДУЩАН. Рпђен 1890. гпд.
60
резервна шета. Бплестан. Пд априла 1915. је у
83. ПУТИНШАНИН, ПАВЛЕ. Рпђен 1891. гпд.
28, 9. шета. Раоен, децембар 1914. У фебруару
1915. јављенп да је у Зита-бплници у
Будимпещти.
84. РАДПЈШИЋ, МИТА. Рпђен 1882. гпд. Впјник,
резервна шета. Зарпбљен, август 1916. У Кијеву је
у Русији.
85. РАНИСАВ, ЖИВАН. Впјник. Рпђен 1887. гпд.
шета. Раоен у надлактицу. У бплници је у Псеку.
86. РАЩУЛА, МИТАР. Рпђен 1877. Впјник.
Зарпбљен, август 1915. Налази се у Нищу.
87. РАЩУЛА, РАДЕ. Рпђен 1886. гпд. Резервни
впјник при щтабу. Ландщтурм пещадијска
регимента бр. 28, 2. батаљпн. Зарпбљен, јули
1915.
88. РАЩУЛА, РАДПВАН. Рпђен 1876. гпд.
Ппсилни. Ландщтурм пещадијска регимента бр.
28, 10. шета. Зарпбљен, децембар 1916. У
Сердпбску је, губернија Саратпв у Русији. 89.
РАЩУЛА, ТПЩА. Рпђ. 1877. гпд. Впјник,
шета. Зарпбљен, нпвембар 1915. гпд. Затвпрен у
61
тврђаву Асти истпименпг града у севернпј
Италији.
90. САВИЋ, СТЕВАН. Рпђен 1884. гпд. Впјник.
август 1915.
91. СЕРАФИНПВИЋ, ДУЩАН. Рпђен 1874. гпд.
Раоен, фебруар 1916.
92. СМИЉАНИЋ, МИЛАН. Рпђен, гпд.? Каплар.
Пещадијска регимента бр. 70, 1. шета. Ппгинуп
између 1–31. марта 1915.
93. СМУЂА, НИКПЛА. Рпђен 1881. гпд. Впјник,
бр. 28, 11. шета. Зарпбљен, мај 1915. Налази се у
Житкпвцу кпд Алексинца. У априлу 1917.
јављенп да је и даље у зарпбљенищтву.
94. СТАНКПВИЋ, СЛАВКП. Рпђен 1887. гпд.
Раоен, нпвембар 1914. Ппнпвп раоен у јуну
1915.
95. СТАНКПВИЋ, СТЕВАН. Рпђен 1875. гпд.
96. СТЕПАНПВИЋ, ИЛИЈА. Рпђен 1883. гпд.
26, 3. шета. Раоен у щаку. Пд децембра 1914. је у
впјнпј бплници у Будимпещти, у Бајца улици.
97. СТРАЖИВУК, ЖИВАН. Рпђен 1892. гпд.
62
Гардиста. Гардијска регимента бр. 12. Раоен,
98. СТРАЖИВУК, МИЛАН. Рпђен 1883. гпд.
28, 3. шета. Раоен у руку. Пд децембра 1914. је у
резервнпј бплници бр. 2 у Псеку. Пптврђенп да
је пвде и у мају 1915.
99. СУМАНАВАН, СТЕФАН. Рпђен 1882. гпд.
Бплестан. Пд јануара 1915. је у гарнизпнскпј
бплници у Темищвару.
100. ТАМАЩ-ВЛАХ, ВЛАДИМИР. Рпђен 1892. гпд.
Раоен, јуни 1915.
101. ТАПАВИЦА, СЛАВКП. Рпђен 1881. гпд.
Впјник, резервиста. Ландщтурм пещадијска
регимента бр. 28, 11. шета. Зарпбљен, мај 1915.
Налази се у Житкпвцу кпд Алексинца. 102.
ТПДПРПВИЋ, ЖИВАН. Рпђен 1893. гпд. Впјник.
август 1916. У Петрппавлпвску је кпд кпд
Акмплинска у Русији (данас Астана у Казахстану).
103. УЗЕЛАЦ, БРАНКП. Рпђен 1898. гпд. Впјник
при щтабу. Пещадијска регимента бр. 70. Раоен,
март 1918.
104. УЗЕЛАЦ, САВА. Рпђен 1875. гпд. Впјник.
Зарпбљен, август 1915. Налази се у резервнпј
63
впјнпв бплници у Свилајнцу.
105. УЗЕЛАЦ, САВА. Рпђен 1877. гпд. Впјник.
Зарпбљен, август 1915. Налази се у Нищу.
106. ЩАРАЦ, СЛАВКП. Рпђен 1894. гпд. Десетар.
нпвембар 1915.
АУ впјници на путу Батајница-Земун 1914. гпд.
64
Храм Св. Архангела Михаила и Гаврила.
65
ПДЛПМЦИ
ИЗ ИСТПРИЈЕ ЦРКВЕ
66
СВЕЩТЕНСТВП У БАТАЈНИЦИ 1566-1941.
Прилпзи бипграфијама7
Несумоивп је да је у насељу Батајница

правпславна црква имала важну и пресудну
улпгу у ппстанку и друщтвенпм развитку српскпг
нарпда. Какп нам пскудни истпријски извпри
ппказују, храм је ппстпјап ппшеткпм XVI стплећа
у дпба Мајке Ангелине. Свпју мисију наставља и
тпкпм непуна два века турске владавине (1526–
1718), кап и за време нпвих гпсппдара, плишених
у аустријским и угарским племићима (1718–
1918). Јесте, у нащем српскпм Срему цркве су
исппшетка плетаре, шатмаре, брвнаре, мпжда и
земунице. Ппкриване су слампм, трскпм, щин-
дрпм, щащпм. Грађене рукама незнаних неи-
мара, без виспких тпроева и звпна, или
велишанствених икпнпстаса, без псликаних зи-
дпва, и имале су тек нещтп пд пптребних утвари,
свећоака, кандила, барјака, бпгпслужбених
коига. Па и тп недпвпљнп, скрпмнп, малп.
Свещтеници кпји су у оима служили, щкплпвани
7
Из првпбитнпг текста изпставили смп бипграфије угринп-
вашкпг свещтенства, а дпдали батајнишкп за перипд кпји
смп пзнашили.
67
су пп манастирима или при црквама већих
насеља. Бавили се стпшарствпм, земљпрадопм,
винпградарствпм, пшеларствпм, а најшещће били
сирпмащни кап щтп је бип и нащ нарпд. Јесте, и
са таквим бпгпмпљама и са таквим пастирима,
српска је црква представљала бастипн, неп-
свпјиву тврђаву пред земаљским силама и
силницима. И такп све дп XVIII и XIX века, кад
материјални и истпријски услпви ппстају снпщ-
љивији. Граде се велелепни хрампви, међу
другима и у Батајници (1785), ппсвећен Светпм
Архистратигу Гаврилу. Ппдвуцимп да су Батај-
нишки ђакпни и парпси испрва и пп пптреби
били ушитељи или надзпрници щкпла у свпм
месту. Држали су наставу у скрпмним сепским
грађевинама или пп парпхијским дпмпвима.
Градивп се најпре ушилп из Буквара, Псалтира,
Мплитви и других црквених коига. Сппменимп,
илустрације ради, Петра Веселинпвића, дугпг-
пдищоег ушитеља, ппсле парпха у Батајници
крајем XVIII стплећа; Затим оегпвпг прези-
меоака, Рафаила, кпји ради кап педагпг
пплпвинпм нареднпг века, такпђе у Батајници;
Запищимп и шаснп име Јевтимија Јпванпвића,
парпха кпји се примип катедре у Угринпвцима
(1780); Не забправимп Арпна Ђукића, кпји кап
ђакпн ушитељује у Угринпвцима (1842–1849) и
пптпои је свещтеник у Батајници и Впјки.
68
Пвпг пута у прилици смп да представимп
27 парпха. Списак, засигурнп, није пптпун.
Пптрага се наставља. Акп сумирамп пвај нащ
кратки увпд, закљушимп да је наслеђе кпје су за
спбпм пставили набрпјани свещтеници вреднп
ппщтпваоа. Мещтани имају киме да се ппнпсе, а
млађе генерације на кпга да се угледају.
ПЕТАР: 1546. Навпди се у турскпм пппису
Бепграда и пкплине.
ТПМАЩ: 1566–1567. Забележен је у турскпм
фискалнпм пппису насеља у Срему. Уплатип је
50 акши кап гпдищои ппрез на цркву и црквенп
земљищте. Акша или аспра била је ситан среб-
рни нпвац. Реш акша на турскпм знаши „бели“
(беле паре). Птприлике, за једну акшу мпглп је да
се купи пкп 20 кпкпщијих јаја.
ВЛАДИСЛАВЉЕВИЋ, Стпјан: 1733. Рпђен је у
Ппжаревцу. Рукппплпжип га је бепградски мит-
рппплит Михаилп пкп 1710. гпдине. Прещап је
1730. у Срем и испрва служип у цркви у Ща-
щинцима, бавећи се успут пшеларствпм. Имап је
винпград на имаоу манастира Кувеждин, три
сина и две кћери. Ппщтп је пстап удпвац,
наређенп му је да ппђе у манастир.
СЕКУЛИЋ, Стпјкп: 1736–1767. Рпђен је 1698. „у
Бијанлаку“ у Банату. Коигу је ушип у манастиру
Крущедплу, где га је 23. априла 1735. гпд.
рукппплпжип епискпп Никанпр. Испрва краће
69
време служи у Сакулама и Дпбанпвцима. У летп
1743. је записанп да је дап 6 фпринти за
сидпксију (таксу намеоену свпм дијецезану) и
прикупип пд мещтана 10 фпринти милпстиое.
Накпн щтп је пстап удпвац, Стпјкп је 1767.
гпдине „пщел у манастир“. „Шитати средое
мпжет, ппјати сампгласнп, писати прпстп.” Имап
је синпве Бпщка и Мпју. Преминуп је 6. или 27.
нпвембра 1773. гпдине.
ВЕСЕЛИНПВИЋ, Павел: 1762-1780. Рпдпм из
места. Рукппплпжен је 30. јануара 1762, а
синђелију примип 20. марта 1762. гпдине, када
је верпватнп птппшеп са службпм у Батајници.
Ппвременп је служип у цркви Св. Никплаја у
Земуну. Гпдину 1775. прпвеп је кап впјни
свещтеник, „фелдпатер“, у Петрпварадинскпј
регименти. Имап је калиграфски рукппис.
Преминуп је 26. маја 1780. гпдине и сахраоен је
„внутр в церквеʺ.
ПЕТРПВИЋ, Јпван: 1766 (администратпр). Рукп-
пплпжен је 9. маја 1738. гпд, а синђелију примип
27. фебруара 1739, верпватнп за Впјку, где се
сппмиое пд 1743-1774. Гпдину 1775. прпвеп је
кап впјни свещтеник у Петрпварадинскпј
регименти. Заслужан је за пбнпву храма у Впјки.
БЕЩЛИЋ, Павле: 1767-1781. Рпдпм из места.
Краткп време служи кап фелдпатер у Петрп-
варадинскпј регименти (1775) и парпхије
70
администратпр у Щидским Банпвцима (1777).
Рукппплпжен је 16. фебруара 1767, а синђелију
је примип 22. марта 1768. гпдине. Ппвременп
пастирује у храму Светпг пца Никплаја у Земуну.
Преминуп је 22. јануара 1781. у 62-гпј гпдини и
сахраоен је у ппрти батајнишке цркве.
РАНКПВИЋ, Живкп: 1781-1788. Испрва ђакпн у
месту (1756). Рукппплпжен је 7. јануара 1757, а
синђелију је примип 19. јануара 1757. гпдине.
Испрва с прекидима ради у Угринпвцима (1766-
1794), где је заслужан за градоу цркве. Имап је
сина Василија, кћери Марту (рпђ. 1770) и
Анастасију (1774), снаху Марију и унуке Филипа
и Марију. Преминуп је 8. септембра 1794. и
сахраоен је у Впјки. Испратилп га је псам
свещтеника.
ЛАЗАРЕВИЋ, Димитрије: 1781 (администратпр).
Раније парпх у хрампвима у Угринпвцима (1758–
1785) и Бешмену (1785), кап администратпр.
Пище вепма лепим рукпписпм. Имап је жену
Ану и сина Григприја (рпђ. 1775).
МАРКПВИЋ, Тепдпр: 1781–1805. Име му је
записанп на вище коига месне цркве. Испрва
предвпди храм у Пппинцима (1771-1881), где
му је име записанп на вище црквених коига.
Једну је гпдину прпвеп при Петрпварадинскпј
регименти кап фелдпатер (1775). Имап је жену
Љубицу, кћери Стану (☦1784, сахраоена у
71
ппрти), Љубицу и Спфију (рпђ. 1797) те сина
Вукащина (рпђ. 18. јан. 1792, а 1807. ушитеља у
Пппинцима). Преминуп је 4. јуна 1805. гпдине и
сахраоен је у Батајници.
ППППВИЋ, Кирил: 1781-1782 (администратпр).
Раније капелан у Угринпвцима (1764–1785), где
је заслужан за ппдизаое нпве цркве, затим
дпбар администратпр (1779-1780) у земунскпм
Успенскпм и храму Св. Никплаја, а накпн Ба-
тајнице администратпр у Дпбанпвцима (1783) и
Впјки (1794). Имап је жену Марту, синпве
Гепргија (рпђ. 1770), Тепдпра (1775) и Павела
(1778), кап и кћи Спфију (1781).
ВЕСЕЛИНПВИЋ, Петар: 1789–1797. Краће време
је привремени ушитељ у месту (1779–1790). Са
пппадијпм Мартпм изрпдип је кћи Тадиану (рпђ.
1795) и синпве Никплаја (р. 1789), Марка (1791)
и Јпвана (1793). У кумству је са Венешкима.
Уреднп је впдип Матрикуле лепим рукпписпм.
Преминуп је 20. августа 1797. гпдине и сахраоен
је на батајнишкпм грпбљу.
ШПБАНПВИЋ, Нестпр: 1797–1830. Рпђен је 1768.
у Пппинцима. Сврщип је гимназију и бпгпслпвију
(1795) у Сремским Карлпвцима. Испрва ради кап
ушитељ у щкпли у Субптищту (1796). Пище вепма
лепим рукпписпм. У кумству је са Гепргијем
Месарпвићем, парпхпм у Пппинцима. Имап је
супругу Марту, децу Јелисавету, Теклу (рпђ.
72
1798), Јпакима (1804), Катарину (1806) и Персиду
(1810). Други син му Гепргије бип је ппмпћник у
цркви. Преминуп је 4. јан. 1830. и сахраоен је на
батајнишкпм грпбљу.
ВЕСЕЛИНПВИЋ, Матеј: 1806-1824. Рпдпм је из
места. Сврщип је бпгпслпвију (1802) у Сремским
Карлпвцима. Испрва је ушитељ и ђакпн у Ст.
Банпвцима (1803). Рукппис му је пдлишан. Имап
је жену Дмитру, децу: Живкп (рпђ. 1803),
Јелисавета (1806), Павел (1808), Петар (1810),
Гепргије (р. 1812, ☦1812), Јпван (р. 1814, ☦
1814), Кпнстантин (1816), Рафаилп (р. 1817, ☦
1817), Петар (1819) и Елена (1822). Преминуп је
19. нпвембра 1824. гпдине и сахраоен је два
дана касније на грпбљу.
МАРКПВИЋ, Антпније: 1825–1844. Рпђен је 1786.
у Субптищту, у сељашкпј ппрпдици. Сврщип је
ретприку и бпгпслпвију (1810) у Ср. Карлпвцима.
Испрва ушитељује у Шеревићу (1811), Дивпщу
(1821) и Субптищту (1826). Рукппплпжип га је 22.
августа 1825. епискпп Путник. Најпре је две
гпдине администратпр парпхије у Батајници, а
дпцније стални свещтеник. Пријатељ је прпф.
Јакпва Живанпвића. У кумству је бип са пбер-
лајтнантпм Гепргијем Ђуркпвићем. Пренумерант
је вище листпва и коига, бавип се пшеларствпм и
гајеоем впћа. „Немецки и латински глагпљает.”
Са супругпм је ппседпвап свпј дпм на бр. 108,
73
целу сесију, синпве Тихпмиља, Шедпмиља и
Александра. Преминуп је 27. септембра 1844.
гпдине и сахраоен је на сепскпмк грпбљу.
ПАЈАНПВИЋ, Петар: 1830–1849. Рпђен је 1795. у
Јакпву, у старпседелашкпј фамилији, где му је
мати била удпва, а пцу је шини се име Павле.
Сврщип је немашку щкплу, гимназију и бпгп-
слпвију (1817) у Сремским Карлпвцима. Испрва
ушитељује у Јакпву. Рукппплпжип га је 15. августа
1824. Стратимирпвић. Прву парпхију дпбија у
Петрпвшићу (1826-1829), а краће време бип је
ппмпћник парпха у Старпј Пазпви (1830). Знап је
„пт шасти немецки”. Пренумерант је вище
листпва и коига. Удпв је пд 1838. гпдине. Имап
је рпђаку Милицу (1841), кућу и целу сесију.
Ушесник је Буне (1848). Преминуп је 22. нп-
вембра 1849. гпдине и сахраоен је на грпбљу.
РАДПСАВЉЕВИЋ, Сава: 1845–1847 (намесник и
администратпр). Испрва је ушитељ у Суршину
(1842) и јерпђакпн у Земуну (1842-1844). Пище
вепма лепим рукпписпм. Са супругпм Екате-
ринпм имап је кћери Ану (рпђ. 1842) и Јефимију.
Преминуп је 1847. гпдине у Батајници.
САБПВЉЕВИЋ, Александар: 1844-1845 (капелан
и администратпр). Рпђен је 1816. гпдине.
Сврщип је гимназију и бпгпслпвију у Сремским
Карлпвцима. Испрва ушитељује у Батајници
(1842-1843). Рукппплпжип га је 1843. Јпсиф
74
Рајашић. Ушесник је Буне 1848 (председник Ппд-
пдбпра у Субптищту). Шлан је свещтенишкпг
пензипнпг фпнда. Претплаћивап се на брпјне
коиге, знап немашки и латински језик и писап
врлп лепим рукпписпм. Са супругпм Спфијпм
изрпдип је кћи Христину (1842). Ппсле је парпх
дугп гпдина у црквама у Субптищту (1845-1855) и
Мартинцима (1855-1879).
ЂУКИЋ, Арпн: 1847–1886. Рпђен је. 26. пктпбра
1816. у Бплману у Бараои. Сврщип је гимназију
и бпгпслпвију у Сремским Карлпвцима. Испрва
је ушитељ и ђакпн у Угринпвцима (1842-1847).
Рукппплпжип га је 26. маја 1847. Карлщтадски
епискпп Евгеније Јпванпвић. У вище наврата бип
је администратпр у Угринпвцима (1851, 1858-
1859) и храму у Впјки (1851-1852). Ушесник је
Буне (1848), шлан свещтенишкпг пензипнпг
фпнда, знап је немашки и латински. „Крптке је
нарави.“ У ппседу је имап кућу у Впјки, жену
Елену (1826-1849 ), синпве Петра (рпђ. 1843),
Милана (1846, ппсле ушитељ) и Михаила (1846),
две кћери Екатерину (1845 ) и Елену (1849), и
унуке Петра и Жарка ппсле парпха. Преминуп је
14. пктпбра 1888. гпдине у Батајници и сахраоен
је на грпбљу уз ушещће прпте Јефтимија Вука-
динпвића и десет сабраће свещтеника.
ВЕСЕЛИНПВИЋ, Рафаил: 1850–1866. Рпђен је
1818. гпдине у Батајници. Сврщип је гимназију и
75
бпгпслпвију у Сремским Карлпвцима. Кап ђакпн
ушитељује у Белегищу (1840-1845) и Батајници
(1846-1849). Рукппплпжип га је 9. јануара 1850.
епискпп Стефан Крагујевић. Бип је шлан свещ-
тенишкпг пензипнпг фпнда. Имап је кућу у
Батајници на бр. 105, жену Наталију рпђ.
Масникпсић (рпдпм из Пппинаца, прем. 1880.
кпд кћери у Нпвим Карлпвцима) и кћи „кпју
пристпјнп впспитава“ (кћи Ана/Анка рпђ. 1843.
удата за капетана Никплу Јпванпвића с кпјим
има сина Алексу). Збпг бплести ппвукап се 1866.
из службе. Преминуп је 30. августа 1870. гпдине
и сахраоен је на грпбљу.
ВУКАДИНПВИЋ, Јевтимије: 1862 (краће време
администратпр). Рпђен је 20. јануара 1833. гпди-
не у Силбащу, где му је птац бип кпваш. Пснпвну
щкплу ппхађап је у завишају, гимназију у Врбасу,
Псеку, Баји и Пещти, затим бпгпслпвију у Срем-
ским Карлпвцима (щкплски друг бип му је Г.
Бранкпвић, пптпои патријарх). Испрва ушитељ у
Каћу, пнда је прпф. гимназије у Нпвпм Саду
(1847-1862). Рукппплпжен је у нпвембру 1860.
гпдине. Бип је парпх у Мпщприну, пптпм у
Врбасу где је некп време и катихета у мађарскпј
гимназији. Прптппрезвитер је Земунски пд 2.
априла 1871. и уједнп управитељ српских
пснпвних щкпла у месту. Бип је шлан карлпвашке
Кпнзистприје и Коижевнпг пдељеоа Матице
76
Србске. Пдликпван је надбедреникпм, кап и
прденпм Светпг Саве пд краља Ал. Пбренпвића
(1902). Сарадник је листпва Седмице (1853),
Гласа нарпда (1874), Темишварскпг календара
(1854), Заставе (1870), Српскпг Сипна и др.
Бавип се прпппведнищтвпм. Дпбрптвпр је пре-
парандије у Пакрацу. Удпв је пд 1889 (жена
Персида), са кпјпм је имап пет синпва и кћи. За
живпта пбјавип је коиге: Пбрана правпславија
(1861), Духпвне беседе (1871), Мплитвпслпв
(1872), Хришћански весник (1880) и др.
Преминуп је 3. априла 1906. и сахраоен је на
земунскпм грпбљу. „Беще шпвек тихе и мирне
нарави, а свпје свещтенствп љубип кап браћу.”
ТРИФУНПВИЋ, Петар: 1866–1870. Рпђен је 1833,
а рукппплпжен 1866. гпдине. Дпцније је парпх у
Михаљевцима (1871–1903) и Субптищту (1888).
Са супругпм Персидпм изрпдип је синпве Жарка
(рпђ. 1868) и Стефана (1870, кпји је ранп
преминуп). Пензипнисан је 1903. гпд.
СУБПТИЋ, Милан: 1890–1899. Рпђен је 1845.
гпдине у Сремским Карлпвцима, пд мати Марије
и пца Петра. У месту је сврщип све свпје щкпле.
Испрва ушитељује у Вукпвару (1870-1872). Рукп-
пплпжен је 1872. и затим је служип у хрампвима
у Вукпвару (1872-1874) и Лединцима (1875,
1878, 1880, 1884). Бип је дугп гпдина шлан
архидијецезалнпг Административнпг пдбпра,
77
скупщтине жупаније Сремске и скупщтине ми-
трппплијскпг Свещтенишкпг удружеоа (слика му
је пбјављена у оихпвпј Сппменици). Пдликпван
је правпм нпщеоа црвенпг ппјаса (1892). Пд
сељанке Драге удпве Малещ, кап дар за цркву у
Батајници, примип је 11 јутара земље (1898). Са
супругпм Еленпм (1846-1873) имап је синпве
Каменка (1870-1932) и Златана (1872-1905).
Преминуп је 30. априла 1899. гпдине и сахраоен
је на грпбљу. „Беще реван свещтеник и прп-
ппведник.“
ЂУКИЋ, Жаркп: 1899-1903. Рпђен је 1869. гпдине
у Сремским Карлпвцима, пд пца Милана и мати
Драгиое (рпђ. Милпщевић), пбпје ушитеља, и
где је сврщип гимназију (1889) и бпгпслпвију
(1889-1893). Унук је парпха Арпна Ђукића.
Рукппплпжип га је 5. маја 1894. Герман Ппашић.
Писап је прпппведи и бип сарадник Српскпг
Сипна (1894). Са супругпм Јеленпм (рпђ.
Ђпрђевић) имап је сина Петра, бпгпслпва.
Преминуп је 13. јуна 1902. у 33-пј гпдини и
сахраоен је на грпбљу. Оегпва лишна библи-
птека пд некпликп хиљада коига налази се
данас у библиптеци у Смедереву.
ЈПВИЋ, Стеван: 1899-1918. Рпђен је 1844. гпдине.
Рукппплпжен је 1872. и бип ппмпћник и капелан
при Сабпрнпм храму у Ср. Карлпвцима дп 1899.
гпдине. Дап је 1886. златни дукат за раоенике у
78
српскп-бугарскпм рату. Пдликпван је црвеним
ппјаспм (1903). Сашинип је регистар Батајнишких
свешара и пптеса (1906). Хапщен је тпкпм
Великпг рата.
ЈПВИЋ, Јпван: 1924-1940. Рпђен је 17. септембра
1871. у Ср. Карлпвцима, где је сврщип пснпвну
щкплу, гимназију, пптпм бпгпслпвију (1895).
Рукппплпжип га је 13. августа 1900. гпд. у Ади
епискпп Щевић. Служи најпре у Врднику (1901-
1903), у храму у Путинцима (1904-1905), Гпроем
Тпварнику (1905-1909), Щид. Банпвцима (1909) и
Габпщу (1918). Сарадник је Привредника (1903),
щаље ђаке на занат. Пдликпван је црвеним
ппјаспм (1926). Са супругпм је имап двпје деце.
ЩУВАКПВИЋ, Павле: 1940-1941. Рпђен је 1.
децембра 1891. гпдине у Ср. Карлпвцима, пд
мати Милене (р. Мркщић) и пца Кпнстантина. У
месту је ппхађап пснпвну щкплу и гимназију, а
1915. сврщип бпгпслпвију. Рукппплпжен је 1917.
гпд. Испрва је парпх у Беденику кпд Белпвара,
пптпм 1924-1929. у Ащаои, те у Ст. Сланкамену
(1929-1940). Важип је за дпбрпг зналца црквенпг
ппјаоа. Избегап је 1941. у Бепград. Брат му
Стефан такпђе је бпгпслпв. Преминуп је 9.
јануара 1962. гпдине у Земуну.
„Били су углед вернима у реши, у живпту,
у љубави, у духу, у вери, у шистпти.“
(Гласник српске правпславне патријарщије, 1965, бр. 12.)
79
КРПЗ СТАРЕ МАТИШНЕ КОИГЕ
У Истпријскпм архиву Бепграда шувају се

збирке старих Матишних коига (Матрикула)
крщтених, веншаних и умрлих из ппјединих
насеља у Срему, и тп за перипд пд друге
пплпвине 18. века дп Великпг рата (1760-1914):
Батајнице, Дпбанпваца, Земуна, Јакпва, Суршина
и Угринпваца. На хиљаде страна је скениранп и
представљенп у дигиталнпм пблику, те мпгу да
се листају пријавпм на линк сппменутпг архива
(https://digitalni.arhiv-beograda.org). Ппдаци су
писани старпм ћирилицпм, пднпснп рускп-
слпвенскпм варијантпм, кпја се у нас кпристила
за црквену и щкплску администрацију, а имала
је щиру примену у култури и уметнпсти. Пбавеза
увпђеоа ппдатака п правпславним верницима у
Срему је уведена пплпвинпм 18. века заслугпм
митрппплита Павла Ненадпвића. У Архиву САНУ
у Сремским Карлпвцима ппстпје тзв. Извпди из
прптпкпла п канпнскпј визитацији (1748, 1751,
1754), у кпјима су псим ппдатака п хрампвима,
прихпдима, именима сепских кнезпва и парпха,
унете и белещке п тпме да ли су заведене
80
Матишне коиге у свакпм пд пндащоих 134
насеља у Срему. У лепп щтампаним пбрасцима
впђена је евиденција перпм и мастилпм кпје су
свещтеници сами справљали пд стипсе, спли,
галице и гуми-арабике:
„За дпбрп мастилп пвакп уради: све ситнп
у пра утуци и у двпфлащу успи, кищницпм налиј,
па метни стаклп на сунце или на врућу пећ, и за
два дана шестп прпмућкај, и имаћещ гптпвп и
дпбрп мастилп“ (рецепт из Циркуларнпг прптп-
кпла цркве у Бресташу кпд Пећинаца из гпдине
1807).
Прптпкпл крщтених 1785-1801.
81
Рукпписи су ппшестп изузетнп лепи и
калиграфски писани, щтп нам гпвпри да је
свещтенствп впдилп рашуна п свпм језику и
писму и ппгледалп на време кпје дплази ппсле
оих. Матице представљају културнп дпбрп пд
изузетнпг знашаја, јер садрже пбиље ппдатака за
разлишита истраживаоа. Матишне коиге цркве
Св. Арханђела Михаила и Гаврила у Батајници
(данас храм Сабпра Св. Aрх. Гаврила), сашуване
су делимишнп за перипд 1777-1949. гпдине, а
впдили су их следећи свещтеници:
Павле Бещлић 1777-1781, Павле Весели-
нпвић 1777-1780, Димитрије Лазаревић 1781,
Кирил Ппппвић 1781-1782, Тепдпр Маркпвић
1781-1785, Живкп Ранкпвић 1781-1786, Петар
Веселинпвић 1789-1797, Нестпр Шпбанпвић
1797-1830, Матеј Веселинпвић 1806-1824, Антп-
није Маркпвић 1825-1844, Гепргије Шпбанпвић
1826-1827, Петар Пајанпвић 1830-1849, Алекса-
ндар Сабпвљевић 1844-1845, Сава Радпсав-
љевић 1845-1847, Арпн Ђукић 1846-1887,
Рафаил Веселинпвић 1850-1856, Јефтимије Вука-
динпвић 1862, Петар Трифунпвић 1866-1870,
Милан Субптић 1891-1898, Жаркп Ђукић 1899-
1902, Дущан Маркпвић 1899, Иларипн Кпларп-
вић 1902, Стеван Јпвић 1902-1914. и 1918, Јпван
Јпвић 1924-1940, Павле Щувакпвић 1940-1941,
82
јерпм. Емилијан 1946. и Лазар Шавић пд 1946.
Крщтени Веншани Умрли
1785-1801 1777-1801 (149) 1777-1800
(308 стр.) (257)
1801-1802 ( 1803-1827 (156) 1807-1824
36) (237)
1802-1820 1828-1860 (217) 1824-1828
(332) (120)
1820-1827 1860-1892 (262) 1829-1842
(172) (354)
1827-1841 1885 (8) 1842-1848
(385) (187)
1842-1849 1893-1895 (24) 1849-1860
(219) (320)
1849-1860 1896-1905 (104) 1860-1869
(310) (294)
1860-1867 1869-1876
(281) (253)
1868-1875 1876-1887
(256) (275)
1888-1897
(236)
1896-1905
(260)
1895-1949
(58)
Из батајнишких Матишних коига за пери-

пд пд 1778-1868. гпдине ппписали смп имена
фамилија кпје се навпде, мущка и женска лишна
имена, брпјна занимаоа, те имена бабица.
83
Фамилије:
Алаваоа, Алвирпвић, Аранбащић, Арпнпвић („из
Сент Андреје“), Ачић, Ащић, Бабић, Бајац, Бајић,
Банац, Баракпвић (пгранак у Гргуревцима кап
Баркпвић), Барищић, Барпщевић (Барпщ), Батпс
(Батас), Башванин, Бещлић (пфицири, ушитељи,
свещтеници), Бпгунпвић, Бпжић, Бпјић, Бпкун,
Бркпвић, Будимирпвић, Будисављев(ић), Буђа-
нпвшанин, Булпван, Васиљевић, Велимирпвић
(Велемирац), Велицки (Велићански), Венешки
(Фенешки), Веселинпвић (ушитељи, свещтеници),
Виншић, Влах (Вла), Впјнпвић („из Сербије“),
Вујић, Вукадинпвић, Вукпсављевић, Вушкпвић,
Гајић, Гаћеща, Гепргијевић (щпицнамен Вулкп,
пд 1815. пищу се Вулкп, а ппнекад и Вулкпвић,
имају пгранак у Јарку), Гплубпвић, Гркинић
(Геркинић, Гршинић, Гршић), Грпзданић, Девић,
Дедић, Деспптпвић (Десппт), Дпбрић, Драгпј-
лпвић, Дражић, Дмијпвић, Дубајић, Ђурђевић,
Ергић, Зарић, Зекпвић, Зеленпвић, Златанпвић,
Иванкпвић, Илић, Инглеж (Егленж, Енглија,
Егленчија, Егленчић, Ингленчић), Јакпвљевић,
Јпванпвић, Јпвић, Јпвшић, Јпсимпвић, Јпсифпвић,
Карталија (деп фамилије нпси щпицнамен
Микулић), Катић, Кащић, Керешки (ппреклпм из
Керека, бивщег насеља кпд Земуна – пгранак
фамилије живи у Впјки где су свещтеници),
84
Кнежевић, Кпвашевић, Кпраћ, Кпстић,
Кпцкарпвић, Краспјевић, Крнета (Кернета,
Кроета), Крущедплац, Лежаја (Лежајић), Малещ,
Малещевић, Мајстпрпвић, Марић, Маркпвић,
Масникпса (ппреклпм из Пппинаца где су
свещтеници), Маткпвић, Машванин, Медић,
Мијаилпвић, Ми-улић, Милић, Мирилпвић,
Миркпвић, Михаи-лпвић („из Крущевашке нахије
у Турецији“), Мпјсилпвић, Мпраша, Негпванпвић,
Недељкпвић (цигани из Радищне у Кара-
влащкпј), Нещтинац (ушитељи, свещтеници),
Никплић, Нпвакпвић, Пбрадпвић, Пбрещки
(Пбрежац), Ппашић, Пан-телић, Пашић, Перић,
Перищић, Пескар, Петп-јевић, Петрпвић, Пражић
(пгранак у Јакпву), Препшанин (Препшки), Проа-
впрац, Путиншанин, Пунпщ, Радищић (ушитељи),
Радпишић, Радпјевић, Радујкп (Радујкпв), Ракић,
Ранисав (Велкп-Ранисав), Ранкпвић, Рацић (Рац,
Раца), Ращула (ппнекад Ващула), Рус, Савић
(пгранак у Земуну ппреклпм из Вищоице кпд
Бепграда), Серафимпвић (Серафипнпвић, Сера-
фиунпвић), Свилар, Серданпвић, Смиљанић,
Смуђа, Стајић, Станкпвић, Станпјевић, Стан-
шевић, Степанпвић, Стефанпвић, Стпићевић,
Стпјкпвић, Стражевић, Страживук, Тинтпр, Тпдп-
рпвић, Тпмащевић, Тпрбица, Трпглавица, Ћулум,
Угринпвашки, Узелац, Урп-щевић, Царић
(Царевић), Цетина (ппреклпм из насеља
85
Радпвица кпд Цетинграда на Кпрдуну), Шамбић,
Шарапић, Шернпгпрац, Шикпщевић, Шуршић,
Щаинпвић („цигани из Баната“), Щарац и
Щпаревић.
Мущка лишна имена:

Авакум, Аврам, Аксентије, Алекса, Александар,
Андреј, Антпније, Арсеније, Атанасије, Бпгпљуб,
Вид, Висарипн, Вићентије, Впјин, Вукащин, Гав-
рилп, Генадиј, Гепргије, Григприје, Давид,
Данилп, Димитрије, Драгища, Драгпјлп, Ема-
нуил, Живпјин, Захарије, Игоатије, Илија, Исак,
Исидпр, Јакпв, Јанкп, Јеремија, Јеркп, Јерптеј,
Јефрем, Јпаким (Аћим), Јпсиф, Касиан, Кирил,
Кпнстантин, Кузман, Лепнтије, Љубпмир, Мак-
сим, Мартин, Матеј, Мелентије, Милета, Милп-
ван, Милпщ, Миркп, Михаилп, Мпјсеј, Наум,
Недељкп, Никпла, Нпвак, Павел, Пантелејмпн,
Партеније, Радпван, Рафаил, Сава, Сампил, Све-
тпзар, Спфрпније, Спиридпн, Срета, Тадеј,
Тепдпр, Тещан, Тимптеј, Урпщ, Филип, Харитпн и
Шедпмиљ.
Женска лишна имена:

Агрипина, Ана, Анастасија, Ангелина, Аница,
Антпнина, Бела, Бпјана, Бпсиљка, Василија,
Васиљка, Везиља, Венедикта, Вида, Витпка, Дам-
јанка, Дафина, Дева, Дмитра, Ђурђија, Ева,
Елена, Живана, Икпнија, Илинка, Илка,
86
Јелисавета, Јелица, Јана, Јеврпсима, Јерина,
Јефимија, Јпвана, Јудита, Јулка, Крунија, Ксенија,
Кумрија, Латинка, Макавеја, Манасија, Манда,
Марија, Марта, Милица, Мирјана, Мисирка,
Невена, Неранча, Пава, Пауна, Пеладија, Петра,
Петрица, Пплексија, Рахила, Рпксанда, Ружица,
Савка, Сара, Сегединка, Симепна, Симка, Син-
ђелија, Скевија, Смиљана, Спфија, Стамена,
Стана, Станица, Стефанија, Стпјана, Татјана,
Тпмка, Угринка, Фемија, Филимпна, Христина и
Цвета.
Занимаоа:
Тещин епитрпп 1782 (председник Црквене
ппщтине); Јпван Дмијпвић грншар 1783-1785;
Нићифпр пандур 1789; Кпста шикпщ (пастир)
1789; Максим бирпщ (наднишар) 1789; Маркп
кпваш 1789; Димитрије кпваш 1789; Димитрије
Бещлић гпведар 1809; Петар биртащ 1817;
Никифпр пандур 1817; Илија пандур 1817; Петар
гпведар 1817; Сава Јпванпвић шпбанин 1817;
Мартин Самуилпв „житељ Дубпски из Баната
пвде шпбанин“ 1817; Кирил Щеатпвић (Щес-
тпвић) пберлајтнант (натппрушник) 1819; Стпјан
Вукпманпвић лајтнант (ппрушник) 1819; Аврам
Будимирпвић екпнпм капрал 1819; Филип Зарић
и Јпван Савић тутпри у цркви 1828; Лаза Бещлић
винцилир (винпградар) 1830; Григприје Илић
87
„пвшар из Баната пвде служи“ 1836; Прпкппије
Маринкпвић из Фелдвараца (Башкп Градищте),
„служи у Карлпвшићу“ 1838; Маркп Кптур „слуга“
1838; Рпксанда Церна „шпбанка“ 1841; Спфија
Кптур „шпбанка“ 1841; Григприј Бер „гпстилник
Батајнишки“ 1841; Симепн Шпбанић из Тпроа
„пвде служи“ 1841; Тепдпра „служавка“ 1841;
Игоатије Пбрещки и Станкп Грпзданић епитрппи
1842; Матеј Бущак „служитељ из Баната“ 1845;
Маркп Жутић, гпстипнишар 1850-1852; Рпман и
Шава Грујан „служитељи из Ешке“, имају сина
Светпзара 1851; Гепргије Кузминац пбер-
лајтнант, има жену Анастасију и сина Стефана
1853; Димитрије син Јпвана Вулка купец
(тргпвац) 1868; Никпла Јпванпвић ппрушник
1868; Александар Петрпвић крпјаш 1868; Стефан
Вељаша кпваш 1868; Стефан Царевић кпваш 1868.
Бабице 1830-1868:
Бабице су дп 1841. гпдине у Матрикулама писа-
не сппрадишнп, а пд 1841. редпвнп, у рубрици
исппд датума са десне стране. Пд 1842. гпдине у
Матицама је на дпопј левпј страни, исппд
имена впспријемника (кума), щтампан назив
„Бабица“, ппред кпјег је свещтеник бип дужан
да упище име и презиме жене кпја је ппмагала
при ппрпђају.
Јелисавета Ащић, Ана Бајац, Витпка Бајац,
88
Јефимија Бајић, Јпванка Бајић, Макрена Бајић,
Јулијана Батпс, Екатерина Бещлић, Марија Бпгу-
нпвић, Фемија Бпгунпвић, Манда Будисављевић,
Марија Будисављевић, Латинка Велимирпвић,
Икпнија Веселинпвић, Марија Венешки, Марија
Впјнпвић, Јулијана Вукадинпвић, Ксенија Грки-
нић, Јпванка Грпзданић, Јулијана Дамјанпвић,
Марија Дамјанпвић, Анастасија Дмијпвић, Ружа
Дпбрић, Василија Ђурђевић, Дмитра Венешки,
Смиљана Егленшан, Јулијана Егленчија, Персида
Ергић, Игоатија Зарић, Кумрија Зекпвић „житељ-
ница Впјашка“, Тепдпра Зеленпвић, Јулијана
Златанпвић, Дафина Иванкпвић, Будимка Јпси-
мпвић, Марта Јпсимпвић, Јелисавета Кащић,
Анущка Керешки, Екатерина Керешки, Јефимија
Керешки, Тепдпра Керпан, Јелисавета Кнежевић,
Савка Кнежевић, Спфија Кптур, Аксентија Красп-
јевић, Катарина Краспјевић, Савка Кроета, Ана
Крущедплац, Ивана Лежаја, Бпјана Маркпвић,
Марија Маркпвић, Живана Медић, Ксенија
Мирилпвић, Макрена Миркпвић, Франциска
Миркпвић, Марија Михаилпвић, Сара Михаилп-
вић, Савка Мпраша, Бпжана Негпванпвић,
Марија Нещкпвић „из Бежаније“, Агрипина
Нещтинац, Милица Нещтинац, Спфија Никплић,
Терезија Никплић „из места Загајица“, Манасија
Пбрадпвић, Ана Ппашић, Јпванка Петкпвић „из
Петрпваца“, Марија Петрпвић, Спфија Пражић,
89
Василија Препшанин, Ангелина Проавпрац,
Василија Пунпщ, Анђелија Радпванпвић, Живана
Ранкпвић, Скевија Ращула, Јеврпсима Савић,
Елена Серафимпвић, Јелисавета Серафимпвић
„житељница Бежанијска“, Мисирка Серафимп-
вић, Ана Смиљанић, Јелисавка Стајић, Јулијана
Станкпвић, Василија Станпјевић, Елена Станпје-
вић, Аксентија Станшевић, Василија Станшевић,
Екатерина Станшевић, Марта Степанпвић, Пела-
гија Степанпвић, Ана Страживук, Јулијана
Страживук, Спфија Тернић „житељница Нпвп-
садска“, Спфија Ћулум, Ана Узелац, Симепна
Узелац, Катарина Хплб „житељница Нпвппа-
зпвашка“, Ана Царевић, Стана Царевић, Ружа
Церна „из Бешеја“, Елена Шернпгпрац, Марта
Шернпгпрац, Рпксанда Шернпгпрац, Екатерина
Шех, Ангелина Шикпщ, Милица Щарац, Милица
Щпаревић, Тепдпра Щпаревић.
90
ППМЕНА ДПСТПЈНИ
Свещтенишка и ушитељска ппрпдица Ђукић
На свакпм пд грпбаља пп насељима у

Срему ппстпји оихпв стари деп. Тп су ппнекад и
тещкп приступашна тихпвита места шијим путима,
стазама и бпгазама реткп кп хпди и прплази.
Натписе на пвещталим сппменицима не шита
вище никп псим неба и пблака. Са оима кап да
ћуте минула стплећа. Каменпви стпје нахерени и
пптамнели, са давнп писаним избледелим слп-
вима. Сведпше да су ппд оима земни пстаци
некад срећних, заслужних и впљених. Мпжда
нащих знаних и незнаних предака, првих кпм-
щија, давнащоих ушитеља. Кп ли их уппщте
данас памти и п оима ппнещтп зна.
Нека пва наща приша п ппрпдици Ђукић
буде један мали ппмен и сппмен.
Најпре, дужни смп да ппщтпванпм шита-
пцу укажемп на шиоеницу да дпкумента кпјима
распплажемп нису кпнашна. Ппнещтп смп пп-
брали у Митрппплијскпм архиву у Сремским
Карлпвцима. Записе смп прпналазили и у регис-
трима претплатника у коигама пбјављеним
тпкпм 19. века. Затим, један деп имамп из
91
црквених и щкплских листпва. Мпжда све
заједнп неће бити дпвпљнп да се ппвест Ђукића
испище у правпј мери, али се надамп да и пвакп
представља један кпрак напред у псветљаваоу
оихпвих бипграфија.
АРПН ЂУКИЋ – Свещтеник, 1848 – 1886.

Рпђен је 26. пктпбра 1816. гпдине у
Бплману у Бараои Пп сврщетку српске гим-
назије у Ср. Карлпвцима, уписује се на тампщоу
шувену бпгпслпвију. У тп су дпба пву устанпву
углавнпм ппхађала деца из имућнијих дпмпва,
пднпснп тргпваца, свещтеника, ушитеља. Кпд
примаоа питпмаца впдилп се рашуна „да нису
синпви злпшестих и развратних рпдитеља, п
шему пружају дпказ увереоем издатим пд свпг
парпха, да су пдгпварајућег стаса и раста, да су
им руке шисте, да нису крезуби и да разгпветнп
гпвпре“. Јпщ један пд услпва је да су претхпднп
щкп-лпваое заврщили са пдликпм. Трпгпдищое
пбразпваое није билп скупп, али се највище
издвајалп за станпваое и исхрану. Пд Ђукићевих
предаваша издвајамп Прпкппија Ивашкпвића,
дпцније Арадскпг епискппа и митрппплита-
патријарха Карлпвашкпг (1874-1881).
Не знамп верпдпстпјнп када је млади
Арпн Ђукић заврщип бпгпслпвију, јер други
сашувани регистар пплазника ппшиое тек пд
92
1875 (први пд 1794-1820). Шини се да је тп билп,
птприлике, дп 1840. гпд. Тп нам казују оегпве
ппрпдишне прилике, п кпјима пищемп у даљем
тексту. Пре рукппплпжеоа, испрва су будући
свещтенишки кандидати мпрали да се дпкажу на
два нашина. Првп су кап ушитељи радили у некпј
пд сепских щкпла, а затим кап ђакпни у цркви. И
тп вище гпдина. Накпн тпга се надлежним
духпвним властима у Карлпвцима дпстављала
мплба за пастирски ппзив, са прилпзима сепске
ппщтине п раду и владаоу. Такп је Ђукић кап
ушитељ прпвеп пет гпдина у Угринпвцима (1842-
1847), у щкпли кпја је заведена 1756. На пвпм је
месту наследип ушитеља Лазара Никплића,
рпдпм из Срем. Каменице, кпји је даљу службу
наставип у Гплубинцима.
Из списка претплатника на коигу Вука Карачића

„Deutsch-serbisches Wörterbuch“. Wien, 1872.
Ђукићев наум да ппстане свещтеник

пстварип се 26. маја 1847. гпдине. Тпг дана у
Сабпрнпј цркви у Сремским Карлпвцима
рукппплпжип га је Карлщтадски епискпп Евге-
није Јпванпвић. Враћа се у Угринпвце и катедру
предаје Јпвану Рпгићу, ушитељу рпдпм из
93
Михаљеваца. Следеће, 1848. гпдине, дпбија
службу у Батајници, у цркви Светпг Архангела
Гаврила, саграђенпј 1780. На парпхијскпм месту
наслеђује Петра Пајанпвића. Пвде га затише
шувена Буна, кад су Срби устали у защтиту свпјих
наципналних права и дпщли у пружани сукпб с
Мађарима. Гпдинуипп траје тај рат. Ђукић
регрутује и прганизује впјнп сппспбне Батај-
нишане у пдбрану места, а пдабране щаље на
стражу у Карлпвце. На прпппведима у цркви
ппзива вернике на слпгу и заједнищтвп.
Тпкпм 1851. и 1852. гпдине Арпн Ђукић
бип је администратпр треће парпхије цркве у
пближопј Впјки. Изгледа да је пвде наследип и
једну кућу, кпја се дпцније сппмиое у извеснпм
ппрпдишнпм власнищтву.
Следпм оегпвпг даљег живптнпг пута,
издвајамп ппдатак да је Ђукић бип шлан тзв.
мирпвинскпг фпнда Карлпвашке архидијецезе,
пднпснп у свпје време шувенпг „Свещтенишескпг
пензипнпг удпвишкпг сирптинскпг нпвпппдиг-
нутпг заведенија“, пснпванпг 1847. гпдине. Пва
устанпва спцијалнпг карактера у тп је време
представљала први важан ппмак ка збриоа-
ваоу пстарелих парпха, а у слушају оихпве
преране смрти и најближих шланпва оихпве
ппрпдице. Име му прпналазимп у „Сшетима“
(рус. сшëт – српски рашун) кпји се щтампају у
94
Земуну, и где се редпвнп пбјављују прилпжници
и уплаћени изнпси за сппменути фпнд.
Ђукић је бип велики и ревнпсни шитапц
не самп српских већ и других, ппсебнп руских и
немашких коига и шаспписа. Претплаћивап се на
брпјне публикације, у дпба дпк у нас јпщ увек
нема прганизпваних коижара, и кад је коига
била скупа и ретка, а шиталашке публике малп.
Ђукић на тај нашин, кап щтп су тп шинили и други
оегпвпг ранга, затим тргпвци, шинпвници и
пфицири, ппмаже щиреое писменпсти и културе
у свпм нарпду. Нереткп су пви пдлишни спискпви
пренумераната били једини дпказ п нешијем
ппстпјаоу. П судбини оегпве библиптеке биће
реши у даљем тексту.
Арпн Ђукић се пженип кап вепма млад
шпвек. Са 24 гпдине већ је имап шетвпрп деце,
два сина и две кћери. Изгледа да је пн јпщ кап
слущалац бпгпслпвије бип у браку, щтп се у тп
време није бащ услпвљавалп, јер је у нас
пптреба за пбразпваним свещтенствпм била
преша. Међутим, пвде имамп једну недпумицу.
П оегпвпј супрузи Елени знамп самп пнп щтп
пище на оенпм сашуванпм надгрпбнпм
сппменику – „да је била дпбра и верна“, да је
„на велику тугу супруга и шетвпрп деце“
сахраоена 11. нпвембра 1840., у дпби пд свпјих
25 гпдина. Пва пптпоа цифра, нула (0), мпгла би
95
да се тумаши и кап 6, пднпснп 1846. гпдина. Па
шак и кап 1848. Запис у ппследоим редпвима је
временпм избледеп и једним делпм утпнуп у
земљу. Мпжда клесар није правилнп изрезап
брпј, а мпжда је и сппменик ппдигнут касније,
кад већ ни оен Арпн није бип међу живима, па
се забправила и ташна гпдина уппкпјеоа оегпве
пппадије. Акп је такп, пнда ствари дплазе на
свпје местп. Све пвп гпвпримп затп щтп п
Ђукићевим кћерима немамп ппдатака, али
имамп п синпвима, Петру и Милану. Први је свет
угледап 1844, а други 1846. гпдине. Дакле, деца
су рпђена за време оегпвпг ушитељства у Угри-
нпвцима, а запппљен је, ппдсећамп, 1847.
гпдине. Сад ппнпвп имамп дилему, или, щтп би
рекап нащ нарпд, двпумицу. Какп је Арпн Ђукић
рукппплпжен акп је већ бип удпвац? Пвп ппд
претппставкпм да је Елена ппживела дп 1846.
гпдине. Пн је кап ушитељ и светпвоак имап
правп на други брак, па какп тп већ бива, у
интересу деце и свпг дпмаћинства дпвеп другу
жену кпја га је мпжда и надживела. Билп какп
билп, Ђукић је преминуп 26. јуна 1888. гпд. и
сахраоен је на грпбљу у Батајници. За живпта је
пплакап супругу, сина и унука. Сппменик му је
пирамидалнпг пблика и на оему пищу пснпвни
ппдаци п рпђеоу и смрти.
96
ПЕТАР ЂУКИЋ – Ушитељ, бпгпслпв
(1844 – 1872).
Рпђен је 1843. гпдине у Батајници, пд
мати Елене и пца Арпна, занимаоем ушитеља.
Накпн сврщене ниже щкпле, пдлази у Винкпвце,
где ппхађа све разреде гимназије. Пдгпвпр,
защтп далекп пд свпјих, бащ тамп у западни
Срем, а не у пближои Земун или Карлпвце, је
мпжда да му је мати ппреклпм из тих крајева, и
да је имала блиску рпдбину кпја се старала п
оенпм сину за време оегпвпг пбразпваоа. Тим
пре щтп је ранп пстап без мајке. Све се пвп збива
дп 1860. гпдине. Млади Ђукић се пптпм уписује
на бпгпслпвске науке. Не знамп ташнп кад, нити
гпдину сврщетка оегпвих наука у Карлпвцима.
Ппдсећамп, регистар пнпвремених клирика није
сашуван. Биће да је тп дп 1864, јер је тад заведен
кап ушитељ у Путинцима. Дакле, и Петар, бащ
кап некад и оегпв птац, пре рукппплпжеоа
дужан је да прпђе извесни степен праксе и
дпказиваоа најпре кап педагпг. У Путинцима је
држап наставу у једнпм малпм пдељеоу, у
кпјем, према запису щкплскпг референта Ђпрђа
Натпщевића, „једва стану три клупице“. У щкплу
дплази на местп Петра Мирпсављевића,
ушитеља рпдпм из Старпг Футпга, кпји је прещап
у Србију и даљу службу наставип у Мајданпеку.
Пет гпдина је у два наврата (1864-1867,
97
1871-1872) млади Ђукић прпвеп за катедрпм у
Путинцима, у щкпли кпја се први пут сппмиое
1756. гпдине. Плата му је мала, свега 126
фпринти на гпдину. Скрпмна примаоа су један
пд пснпвних ппвпда щтп су ушитељи радп
меоали свпј друщтвени статус и прелазили у
свещтенике, бирајући шестп за невесту управп
ппппвску кћи. Уз нпвшана ищла су и натурална
даваоа, па је дпбијап житп и кукуруз, лпјане
свеће за псветљеое, свега 3 хвата тврда дрва за
грејаое и један мали стан при щкпли, кпји се
састпјап пд „спбице и кухиое“ у кпјпј је лпжена
ватра грејала и ушипницу. У извещтају щкплским
властима, щтп датира из 1871. гпдине, над-
зпрник щкпле у месту, свещтеник Петар
Јпванпвић, за Ђукића је записап „да се дпбрп
влада и приљежнп труди“.
Щкплску 1867/1868. гпдину Петар Ђукић
је прпвеп у щкпли у Земуну, а 1871. у Дпоим
Петрпвцима. Вплеп је изузетнп гепграфију и
претплаћивап се и скупљап пренумеранте за
коиге кпје су се бавиле „земљепписанијем“. Сав
пвај оегпв прпсветни стаж представља пут ка
рукппплпжеоу и дпбијаоу жељене парпхије. У
Батајницу дплази ппшеткпм 1872. гпдине и
спрема се испрва за рукппплпжеое и пдабранп
местп парпхијскпг ппмпћника. У сущтини, пн је
требап да за плтарпм и предикапницпм замени
98
свпг већ времещнпг пца Арпна Ђукића. Пре-
минуп је изненада 21. априла и сахраоен је на
лпкалнпм грпбљу.
МИЛАН ЂУКИЋ – Ушитељ, 1846 - пкп 1914.

Рпђен је 1846. у Угринпвцима, где му је
птац Арпн радип кап ушитељ. У Батајници је
пплазип прве разреде пснпвне щкпле, а српску
гимназију у Ср. Карлпвцима. На предлпг прпфе-
спрскпг збпра и пп пдпбреоу тампщое Кпнзи-
стприје Башке, дпбип је вепма дпбру стипендију
„Платпнеума“ пд 100 фпринти на гпдину, кпја му
је била пптппра за време дпк је ппхађап уши-
тељску щкплу у Спмбпру. Задужбину је 1862.
гпдине пснпвап нпвпсадски епискпп Платпн
Атанацкпвић, па је пп оему и дпбила назив. Кап
ђак претплатип се на Вукпве „Српске нарпдне
приппветке“ 1870. На кпју је страну пптпм Ђукић
птищап тещкп је рећи, јер тих гпдина имамп јпщ
једнпг ушитеља истпг имена и презимена, кпји
служи у местима Вукпвару, Щиду, Щаренграду,
Ппганпвцима, Шепину. Мпжда бисмп нащег Ђу-
кића мпгли да следимп према бипграфији ое-
гпве супруге Драгиое, такпђе ушитељице, јер им
се места службе ппклапају. Налазимп их у щкпли
у Карлпвцима, затим Нещтину, Ващици, Адащев-
цима, Угринпвцима. Све тп дп ппшетка 20. века.
Пред избијаое Великпг рата, пна је ппет у Кар-
99
лпвцима, а Милан, шини се, ппнпвп у Ващици. Ту
негде му и губимп траг. Међутим, имамп један
други ппдатак кпји иде у прилпг оегпвпм живп-
тппису: Ђукићева је 1919. гпдине забележена
кап удпва. Са опм је имап сина Жарка.
ДРАГИОА ЂУКИЋ – Ушитељица, 1846-

1922. Рпђена је 14. августа 1846. гпдине у Ср.
Карлпвцима. Мати јпј се звала Милка Милп-
щевић, дпк нам је име оенпг пца неппзнатп. У
месту је сврщила нижу и пет разреда главне
щкпле. Удаје се пптпм за ушитеља Милана Ђуки-
ћа, кпјег прати пп оегпвим мнпгим местима
службе. Ушитељску щкплу успещнп заврщава у
Спмбпру 1874. гпд. Сва се ппсвећује пбразпваоу
и васпитаоу свпг сина Жарка. У Карлпвцима је
друщтвенп активна. Шланица је Дпбрптвпрне
задруге Србкиоа, Певашкпг друщтва и удружеоа
Србскп кплп. Даје дпбрптвпрне прилпге за
разлишите намене, за Фпнд Светпг Саве и за
сппменик митрпп. Стратимирпвићу. На оен
предлпг 1898, једнпм гпдищое се ищлп Бранку
на Стражилпвп и спремала свешана при-редба.
Претплатник је брпјних щкплских и наципналних
листпва. Рат, 1914-1918, прпвела је у Карлпв-
цима, где је и пп пслпбпђеоу била на служби.
Преминула је 21. јула 1922. гпд.
100
Српски Сипн, 28. јан. 1891, бр. 4.
ЖАРКП ЂУКИЋ - Свещтеник, 1869 – 1902.

Рпђен је 1869. гпдине у Карлпвцима, у
ушитељскпј ппрпдици, пд мати Драгиое и пца
Милана. Све свпје щкпле ппхађап је у месту,
пснпвну, гимназију и бпгпслпвију. Пву ппследоу
ушип је пд 1894-1898. Рукппплпжип га је 5. маја
1894. епискпп Герман Ппашић, кпји је такпђе
Карлпвашки ђак, а једнп време катихета и
прпфеспр бпгпслпвије. Ђукић исте гпдине бива
пдређен за капелана и лишнпг ппмпћника
парпху Павлу Нпвакпвићу у Щиду, а када је пвај
преминуп 1896, бип је и администратпр.
Захваљујући „Српскпм Сипну“, црквенпм
листу кпји је излазип пд 1891-1907. гпдине у Ср.
Карлпвцима, унекпликп мпже да се следи
101
Ђукићев не самп пастирски већ и наципнални
рад. У друщтву шувенпг Тепфана Кпспвца, игу-
мана манастира Привина Глава, 5. нпвембра
1895. ушествује на псвећеоу нпвппбнпвљенпг
храма у Батрпвцима: „Те такп, јутрпс ранп, нарпд
се нащ већ кретап и нестрпљивп ищшекивап
дплазак свпјих милих гпстију. Пкп 8½ сати укаже
се на шетверппрежним кплима изасланик
Оегпве Светпсти г. игуман Кпспвац уз пратоу
парпха беркаспвашкпг Љубпмира Ракића, јереја
Жарка Ђукића капелана из Щида и привинп-
главскпг намесника п. Серафима Никплића.
Дплазак би ппздрављен пуцаоем тпппва и
звпоеоем звпна.“
На Митрпвдан 1895. гпдине је у Сабпрнпј
цркви у Сремским Карлпвцима, где су држане
свешане беседе и сакупљани дпбрпвпљни
нпвшани прилпзи за ппдизаое сппменика мит-
рппплиту Стефану Стратимирпвићу и дпбрптвп-
рима Карлпвашке гимназије. На трећи дан
Духпва 14. маја 1896. пдржана је свещтенишка
исппвед и збпр свещтенства прптппппијата
Вукпварскпг, где се сабралп 27. свещтеника.
Прикупљани су прилпзи за Фпнд Светпг Саве, а
Ђукић је тпм приликпм издвпјип 3 фпринте. Са
мајкпм Драгиопм је у летп 1897. гпдине такпђе
ппнудип свпј прилпг за фпрмирани Светпсавски
фпнд.
102
Свещтенишка служба Жарка Ђукића из
Щида најзад дпвпди у Батајницу, у кпјпј је 1899.
гпдине једнпгласнп изабран за парпха у храму
Рпђеоа пресвете Бпгпрпдице. Такп су били
пстварени снпви оегпвпг деде Арпна, да му
пптпмци наследе местп у цркви. Не задугп.
Преминуп је 13. јуна 1902. гпд. и сахраоен је на
грпбљу у Батајници.
Жаркп Ђукић је имап супругу Јелену, с
кпјпм је дпбип сина Милана, кћери Спфију,
Даницу, Драгиоу и Мару, кап и јпщ једну кпјпј
не знамп име. П Милану засад сведпшимп самп
тпликп, да је 1898. гпдине ппхађап српску
гимназију у Ср. Карлпвцима, и да је дпбип
стипендију Клирикалнпг фпнда пд 120 фпринти,
јер се „спрема за бпгпслпвске науке“. Милан,
Спфија и Даница, према пнпме щтп пище на
Жаркпвпм сппменику, ппшивају крај оега.
Дужни смп да ппнещтп запищемп п
Јелени Ђукић. Ппслужиће нам један тестамент
кпји смп дпбили пд Радпвана Сремца, археплпга
и писца из Щида. Наиме, Спфија Нпвакпвић,
ппседница из Щида, удпва свещтеника Павла
Нпвакпвића, 11. јуна 1902. гпдине пппрукпм за
свпју једину наследницу именује Јелену Ђукић.
Ппдсећамп, Нпвакпвићу, кпји је умрп 1896. и
сахраоен у Будимпещти, Жаркп је свпјевременп
бип сапарпх. У каквпм су српдству оих две,
103
засад је неппзнатп. Парпху Нпвакпвићу је, инаше,
Стеван Анђелић, мецена, свещтеник и велики
задужбинар, на уживаое пставип камату пд
20.000 фпринти намеоених за Митрпвашку пп-
щтину. Нема места сумои да је Спфија на тај
нашин збринула ппрпдицу Жарка Ђукића.
„Мпју кућу пстављам у власнпст на
равне делпве деци Јелене и Жарка Ђукића из
Батајнице, дпчим правп служнпсти дпжи-
вптнпг плпдпужитка пд те куће пстављам
Јелени.“ Псим дпма, датп је јпщ пет ланаца
праће земље „и две пплуланице ливада“
Драгиои Ђукић дпк се пва не уда. Jелени је јпщ
припап тзв. щрајблищ, пднпснп писаћи стп,
„празан, јер све пнп щтп се буде налазилп у тпм
щрајблищу пстављам Јелени Ђукић“. Слушајнп
или не, датум израде тестамента ппклапа се са
смрћу Жарка Ђукића.
Већ смп навели да се свпјевременп Арпн
Ђукић претплаћивап и куппвап брпјне коиге и
листпве, и да су оегпви деца и унуци наставили
ту традицију. Дакле, у оихпвпј кући у Батајници
је ппстпјала бпгата библиптека са, сигурнп,
ретким и знашајним издаоима. Ташна цифра је
неверпватних 6.000 публикација. Све је тп ппс-
тпјалп дп 1935. гпдине, када их је Жаркпва удпва
ппнудила на прпдају. Најпре Управи Матице
Српске: „Иза умрлпг супруга мпга Жарка Ђукића,
104
парпха Батајнишкпг, пстала је једна бпгата
библиптека с пкплп 6.000 свезака, кпја је сада на
прпдају. Слпбпдна сам п пвпме п. н. (ппщтпвани
наслпв) известити тиме, да се иста библиптека
јпщ у Батајници налази“. Пдгпвпренп јпј је да
ппщаље списак. Не знамп да ли је тпм приликпм
дпщлп дп билп какве тргпвине, али имамп јпщ
једну ппнуду кпја је реализпвана 1943. гпдине,
за време немашке пкупације. Библиптеку је пвај
пут дала на прпдају Жаркпва кћи Мара, шинпв-
ник ппщте у Бепграду. За 220.000 динара, тзв.
Изванредни кпмесаријат за пбнпву Смедерева
пткупип је 1.881 примерак. Најстарија и највред-
нија коига, изрезана у бакру, била је „Стема-
тпграфија: изпбраженијe пружиј илиришеских“
Христпфпра Жефарпвића из 1741. гпдине.
Српски Сипн, 16. јуни 1902.
105
ПЕТАР МАРКПВИЋ – Ушитељ, 1863-1886.
Рпђен је 1862. у Купинпву. Мати му је била једна
пд кћери Батајнишкпг парпха Арпна Ђукића, а
птац Владимир Маркпвић (1836-1902), ушитељ у
Ср. Митрпвици, кпји су имали и другпг сина пп
имену Каменкп. Сврщип је 4 разреда тзв. реалне
гимназије у Митрпвици и ушитељску щкплу у
Спмбпру (1882), уз стипендију „Платпнеума“.
Прву службу имап је пд 1882-1885. у щкпли у
Купинпву, пдакле прелази у Щиманпвце. Пре-
минуп је 9. августа 1886. у Батајници, у кући свпг
деде, парпха Арпна Ђукића. На оегпвпм над-
грпбнпм белегу стпји следећи текст: „Пвде у
дединпм грпбу, ппчивам ја први унук оегпв
Перица Маркпвић. Смртна ме кпса сасјече у 24
гпдини живпта мпга“.
106
***
Свещтенишка и ушитељска ппрпдица
Ђукић за спбпм је пставила усппмену вредну
ппщтпваоа. А кпликп је тек таквих и слишних
неисказаних ппвести са Батајнишкпг грпбља!
Арпн, Петар, Милан, Жаркп, Драгиоа и пстали,
свакп ппнапспб свпм нарпду и данас и заувек
служи на ппнпс и шаст.
Нека су и пвај пут ппмена дпстпјни!
Арпн Ђукић
107
Елена Ђукић
Перица Маркпвић
108
Петар Ђукић
Жаркп Ђукић
109
КРСНЕ СЛАВЕ БАТАЈНИШКИХ ФАМИЛИЈА
1907. ГПДИНЕ
Крсна слава је најпспбенији деп духпвнпг

и ппрпдишнпг живпта Срба, карактеристишна тп-
ликп да представља знак нащег преппзнаваоа и
идентификације. Тп је ппрпдишни празник кпји
се пренпси са кплена на кпленп, прпслављаое
светитеља на шији дан су, у давна времена,
преци примили Хрищћанствп крщтеоем. Крсна
слава или Крснп име је српски нарпднп-црквени
пбишај, и ппсле Бпжића најважнији ппрпдишни
празник, увек ппвезан са данпм пдређенпг пра-
впславнпг светитеља. Батајнишани, кпји пптишу
из разних српских пбласти, спбпм су у нпви
завишај дпнели и свпје Крснп име. Пдређене
ппрпдице имају за патрпне Србе светитеље. У
Митрппплијскп-Патријарщијскпм архиву, кпји се
налази у згради Бпгпслпвије Св. Арсенија
Сремца у Сремским Карлпвцима, међу брпјним
дпкументима шува се и један извещтај с ппшетка
1907. гпдине, кпји је за пптребе карлпвашке
Архидијецезалне Кпнзистприје сашинип Батај-
нишки парпх Стеван Јпвић. Реш је п пппису
свешара и оихпвих Крсних слава. Уз ппједина
110
презимена уписан је и надимак (щпицнамен). На
крају је дат и кратак пппис лпкалних пптеса.
Списак ппрпдишних презимена у парпхији
Батајница (у загради је уписан брпј ппрпдица
истпг презимена):
„Свети архиђакпн Стефан (9. јануар):
Будисављевић – надимак Хрвацки (2 куће),
Мајстпрпвић (1), Путиншанин (3), Ращула (4),
Станпјевић (3), Тпрбица (2).
Свети Јпван (20. јануар): Барищић (2),
Батпс (3), Бпгунпвић (3), Бпјић (3), Впјинпвић (3),
Вулкп (Грк, па нема права Крсна имена, али узеп
је Светпг Јпвана), Грпзданић (2), Грујић (1), Дам-
јанпвић (3), Егленчија (4), Јпсимпвић-надимак
Страјинић (4), Кнежевић (6), Кроета (1), Кру-
щедплац (3), Казимирпвић (1), Малещев (1),
Маркпвић-надимак Ајгирпвић (8), Михаилпвић-
надимак Песлаћ (7), Ранкпвић (4), Ранисав (4),
Страживук (6), Ћулум (3), Цар-надимак Радпва-
нпвић (1).
Свети Сава (27. јануар): Савић (3).
Свети Трифун (14. фебруар): Бещлић (5).
Свети Гепргије (6. мај): Бајац (3), Гплу-
бпвић (1), Дмијпвић (4), Дубајић (1), Керешки-
надимак Пејишин (7), Кащић (1), Кущан (2),
Михаилпвић-надимак Тпмин (4), Перић (1), Пра-
жић (7), Савић - надимак Чамба (3), Сабпвљевић
(1), Тпдпрпвић (1). Св. Маркп (8 мај): Панић (1).
111
Свети Српски Кнез Лазар (28. јун):
Дражић (6), Пунпщ (3).
Свети аппстпли Петар и Павле (12. јул):
Станкпвић (6), Старшевић (3).
Свети Архенгел Гаврилп (26. јул):
Будимирпвић (2).
Света Петка (27. пктпбар): Маркпвић-
надимак Щимански (5).
Свети Лука (31. пктпбар): Кпстић (3), Мпј-
силпвић (1), Ппашић (3), Пбрещки (2), Ракић (1),
Степанпвић-надимак Власи (2), Стефанпвић (1).
Свети Димитрије (8. нпвембар): Јпва-
нпвић (2), Стајић (2), Тпмић (2).
Свети Кузман и Дамјан – Врашеви (14.
нпвембар): Башванин (2).
Свети Ђурђиц (16. нпвембар): Бещлић-
надимак Бартул (3), Гаврилпвић (6), Златанпвић
(2), Михаилпвић-надимак Кљушан (4), Нещтинац
(1), Проавпрац (3), Смуђа (1), Шикпщ (2).
Свети Арх. Михаил (21. нпвембар):
Велицки (8), Михаилпвић-надимак Видакпвић
(1), Пандур (2), Петрпвић-надимак Рус (1), Пре-
пшки (2), Ргић (2), Смиљанић (4), Црнпгпрац (2).
Свети аппстпл Матеј (29. нпвембар):
Вукадинпвић (3).
Свети Алимпије Стплпник (9. децембар):
Станшевић (2), Стпјкпвић (1).
112
Свети Никпла (19. децембар): Ащић (2),
Бпкун (3), Велимирац (2), Венешки (2), Весе-
линпвић (1), Вељаша (1), Гркинић (6), Десппт (3),
Дпбрић (4), Ђурђевић (3), Зарић (3), Зеленпвић
(3), Јакпвљевић (2), Јпсимпвић-надимак Дедић
(2), Керешки-надимак Андрић (5), Карталија (2),
Лежајић (1), Максимпвић (1), Мијатпвић (1),
Михаилпвић-надимак Трипић (2), Михаилпвић-
надимак Брезнић (2), Мпраша (2), Нпвакпвић (1),
Пбрадпвић (5), Пбрещки (4), Петрпвић-надимак
Бугарски (2), Петрпвић-надимак Щнајдерај (1),
Плавщић (1), Радпванпвић (3), Радищић (1),
Щарац (3), Узелац (4), Тпмащ-надимак Влах (3),
Щијак (1).
Примјешание (примедба). Има слушајева
где ппрпдице истпг презимена, щта вище два
брата рпђена, разну Крсну славу славе, а тп
птуда, щтп је један брат приженип се у другу
кућу пднпснп фамилију, те држећи да у тпј нпвпј
му кући Крсна слава не сме се прпменити, прп-
мене пн и пптпмствп му свпју Крсну славу
занавек.”
113
ППРТРЕТ ЗА ПКВИР ПД ЗЛАТА
Прелиставајући српску међуратну щтампу

(1918-1941), у бепградскпм дневнику Еппха прп-
нащли смп један шланак пбјављен на Велики
петак, 14. априла 1922. гпдине. Текст је неппт-
писан, щтп кап да сведпши п скрпмнпсти али и п
велишини пнпга кпји га је представип. Садржај,
рекли бисмп већ на први ппглед, не пставља нас
равнпдущним. Иакп је реш п извещтају једнпг
римскпг службеника пд пре две хиљаде гпдина,
пн није самп истпријски дпкумент, далекп је
вище пд тпга. Пн је ппртрет за пквир пд злата.
Публије Лентула, намесник Јудеје инаше
(претхпдник Пилатпв), између псталпг пбавещ-
тава свпг императпра и п једнпм непбишнпм
шпвеку. Седма је индикција, месец једанаести пп
старпм римскпм календару. Местп дпгађаја -
Јерусалим.
„Цезаре, пвде се налази шпвек кпји живи
у великим врлинама, а зпве се Исус Христпс.
Нарпд га назива прпрпкпм, а оегпви га ушеници
сматрају за бпжанствп. Веле да је син Бпга твп-
рца неба и земље и свега щтп на опј има и бива.
114
Заиста, Цезаре, сваки дан се шују шудне
ствари п пвпме Христу. Да леши бплеснике самп
дпдирпм и да мртве васкрсава једнпм решју.
Пн је шпвек средоег, леппг стаса. Изглед
му је благ и дпстпјан ппщтпваоа. Кпса му је бпје
зрелпг лещника и пада му у увпјцима прекп
ущију, и са бескрајнпм милинпм щири му се пп
плећима; кпса је раздељена пп темену на
назаретски нашин. Шелп му је виспкп и шистп.
Пбрази су му љупкп румени. Нпс и уста оегпва
дивнп су правилни. Брада му је шеста, бпје кап и
кпса, није дуга и на средини ппдељена. Пши су
му лепе и сјајне, кап суншани зраци и никп не
мпже правп да га гледа пд сјаја.
Укправа с велишанствпм, а пппмене су му
пуне благпсти; или гпвприп или твприп, увек тп
шини с милинпм и пзбиљнпщћу. Никада га не
видеще да се смеје, али су га видели да плаше.
Вепма је умерен, врлп скрпман и вепма
мудар. Једнпм реши, тп је шпвек кпји свпјпм
великпм лепптпм и свпјим бпжанским преи-
мућствпм надмащује синпве шпвешанства.
Наукпм задивљује сав Јерусалим. Пн није
нигде нищта ушип, а зна све науке. Иде бпспнпг и
гплпглав. Мнпги га исмевају, али у оегпвпм при-
суству стрепе и шуде се. Веле да такав шпвек није
никада ни виђен, ни шувен у пвим пределима.
115
Мнпги Јевреји га сматрају за бпжанствп и
верују му, а други га туже мени да је прптивник
твпме Велишанству. Пн није никад никпме
ушинип зла, али јесте дпбра. Ипак сам, Цезаре,
гптпв да те слущам, какп ми наредищ биће
изврщенп.
Твпга Величанства највернији и најппслушнији
слуга, Намесник Публије Лентула."
П Публију Лентули (лат. Publius Lentulus,

грш. Ппулиплус Лантпулпс) и оегпвпм писму у
светскпј истприпграфији, али и у хрищћанским
списима, ппстпје мнпга ппрешна мищљеоа. Пп
једнима, Лентула је истпријска лишнпст кпја је
владала Јудејпм у дпба Тиберија Цезара и у
верпдпстпјнпст оегпвпг извещтаја нема сумое.
Пп другима, пн јесте аутентишна лишнпст, али је
писмп измищљенп. Пп трећима, ппет, све је ппд
великим знакoм питаоа, будући да у Јудеји
никада није ппстпјап римски кпнзул ппд тим
именпм. Следственп тпме, дпкумент је лажан.
Међутим, један финансијски извещтај из тпг
времена, у кпјем се гпвпри п прихпдима пд
пщенице, недвпсмисленп ппмиое Лентулинп
име и титулу.
Билп какп билп, истпријска расправа п
пвпм шпвеку и оегпвпм писму не престаје ни дп
нащих дана. „Дпсије" Лентула и даље је птвпрен.
116
Један службени дппис из далекпг римскпг дпба,
акп је заиста аутентишан, представља такп мнпгп
вище пд пукпг дпкумента. У свакпм слушају, без
пбзира на тп да ли је некп хрищћанин или не,
заслужује нпвп шитаое.
Јер пн је ппртрет за пквир пд злата.
Исус Христ на Гплгпти

(Парпхијски весник бр. 2, 2009).
117
ПДЛПМЦИ
ИЗ ИСТПРИЈЕ ЩКПЛСТВА
Прва щкпла у Батајници

(данас парпхијски дпм)
118
СРПСКИ УШИТЕЉИ У БАТАЈНИЦИ 1779 – 1941.
Прилпзи Бипграфијама
Тпкпм друге пплпвине XVIII века ушитељи

у српскпм Срему су щкплпвани углавнпм у
већим духпвним средищтима. У насељима кпја
су имала щкплу, трпщкпви су ищли на терет
цркве, п шему су бринули тутпри и свещтеници,
кпји су ппстављали наставнике или су се и сами
прихватали пве дужнпсти. Сремски Карлпвци, са
нпвпустрпјеним гимназијпм и бпгпслпвијпм,
били су расадник будућих ушитеља. Педагпщка
спрема у пвпм перипду је дпнекле разлишита,
првенственп збпг недпстатка пдгпварајућих
пбразпвних устанпва. Пбишнп се ппхађала
Ппкрпвп-бпгпрпдишна щкпла у Карлпвцима, кпју
је 1749. устанпвип митрппплит Павле Ненадпвић
(трајала дп 1768), или гимназија у Нпвпм Саду,
дпк није редак слушај да су предаваши имали
сврщену самп пснпвну щкплу. Ушитељи су били
пбавезни да ппхађају педагпщке тешајеве (пд
1778-1811 у Спмбпру), на кпјима се изушавала
дидактика и метпдика наставе, пп тзв. нпрмал-
нпј метпди, тп јест пнакп какп је тп прпписап
ппат Фелбингер у свпм прирушнику преведенпм
119
на српски језик (Ручнаја коига). У 8 параграфа
Щкплскпг устава из 1776. гпдине, регулисана су
права и пбавезе ушитеља. У селима са правп-
славнпм већинпм и пн је мпрап бити исте вере,
да дпбрп ппзнаје све предмете кпје предаје и
метпдику наставе, да има неппхпдне коиге за
впђеое исте. Ушитељ је ппнекад и катихета, а
надзпр врщи свещтеник. Касније је, пд пплпвине
XIX века, у настави кприщћен прирушник Ђпрђа
Натпщевића, „Краткп упутствп за сербске на-
рпдне ушитеље“, щтампан у вище дппуоених
издаоа.
Назив ушитеља у тп време бип је даскал
(према старпгршкпј реши — мада нам пвп даскал
вище звуши српски, јер су ђаци испрва писали на
дащшицама премазаним впскпм), пптпм мещтер,
дјетпушитељ, дјетпнаставник и магистер. У недп-
статку квалификпванпг пспбља, наставе су се
прихватали ђакпни, парпси, мпнаси, ппнеки
писменији тргпвац или занатлија. Ппред свпје
дужнпсти, ушитељи су имали и других пбавеза,
пд кпјих је најважнија ппмагаое свещтенику
приликпм службе у цркви, пднпснп у звпоеоу,
ппјаоу или шитаоу, ушещћу на ппјединим
црквеним празницима, или крсним славама и
ппгребима. Ушитељска плата није била фиксна.
Селп дп 60 кућа из касе црквене ппщтине даје 30
фпринти. Акп дпмпва има између 60 и 100,
120
плата је 40 фпринти, а акп је ималп прекп 100
дпмаћинстава, спремалп се 60 фпринти. Уз
нпвшана ищла су и натурална даваоа, у пдећи,
дрвима, слами, житарицама, лпјаним свећама. У
мнпгим местима ушитељи су, ппред стана и
пгрева, дпбијали ливаде за испащу две краве,
кап и кпмад земље п шијпј се пбради бринула
лпкална заједница. Станпви су им пбишнп у
склппу щкплске куће (тесни, ниски, влажни).
Настава се пдржавала пре и ппсле ппдне,
распуст је трајап месец дана. Угпвпр п раду, тзв.
кпнтракт, сашиоаван је између ушитеља и
властелина у пет примерака, пд кпјих је један
пстајап у ппщтини, други у властелинству, трећи
упућен щкплскпј управи жупаније, шетврти се
предавап на ратификацију такп званпм Угарскпм
намеснишкпм већу, дпк је пети примерак пстајап
ушитељу. У Впјнпј граници, кпјпј је припадала
Батајница, угпвпр је склапан са впјним властима.
Према дппису краљевскпг намеснищтва
пд 14. пктпбра 1806, пдређенп је да се убудуће
за ушитеље узимају пни кпји су за тп „сппспбни
пп знаоу, знашају и мпралнпсти, те кпји имају пд
меснпг парпха или прптппрезвитера сведпчбу
да су испитани у верпнауци, светим пбредима,
шитаоу и ппјаоу.“ Ппнегде је женску децу у
сепским щкплама, плетеоу, щивеоу, везу,
куваоу и праоу ппдушавала ушитељева супруга.
121
За оен рад ппщтине су издвајале 4 фпринте.
Истишемп пвде упутствп за рад ушитеља,
садржанп у пндащоем щкплскпм закпну:
„Не иди у щкплу дпк се ниси за преда-
ваое спремип. Не ппшиои щкплу, дпк се ниси
Бпгу ппменуп и оему ппмплип. Уђи у щкплу ти
први, а изађи ппследои. Дпшекуј децу милпстнп,
држи благп, пдпущтај љубазнп, нека завпледу с
тебе и щкплу и науку. Живећи самп за свпје
знаое, не траћи щкплскпг времена на другп
кпјещта. Гледај да свака наука, щтп је деци
дајещ, буде и срцу и уму храна. Буди у свему
леппм и дпбрпм пример деци, нека за тпбпм
кап за светилпм хпде. Твпја су дела јашег утицаја
негп реши. Из твпјих уста нека никада не крене
ружна реш или клевета. Са светпм лепп живи.
Према ђацима се пшински ппнащај. На преда-
ваоа дпћи пристпјнп пдевен. Буди правишан и
према бпгатпј и према сирпмащнпј деци.”
Према једнпм налпгу из 1860. гпдине,
сваки ушитељ је требап да кпд себе увек има
спреман и ажуриран Пппис. Пн, између брпјних
ствари, садржи следеће: Име места у кпјем
ради, брпј кућа, брпј правпславних дуща и деце
пба ппла стасале за щкплу, брпј уписане деце у
щкплу, а међу оима брпј буквараца, шаслпваца,
псалтираца, кпје учбенике ппседују, брпј деце
изпстале пд наставе, затим владаое, кпликп су
122
пута узимали ушещћа у цркви и да ли су се
пришещћивала, кпликп их ппхађа недељну
щкплу (ппвтпрну), кпликп у месту има щегрта,
има ли щкпла бащту и да ли је засађена, да ли
ппстпји фпнд из кпјег се ппмажу сирпти ђаци,
састав и брпј щкплских ушила, име катихете, име
ушитеља и оегпви пснпвни бипграфски ппдаци,
претплаћенпст на щкплске шаспписе и другп.
Међутим, ппнекад је билп и ушитеља кпји
се нису увек придржавали пптребних нпрми.
Према једнпм Натпщевићевпм записнику, ппје-
динци су вплели друщтвени живпт, „пгуглали у
нешистпћи”, картали се пп кршмама, каснп се
враћали из сватпва, пущили и „пили силпвита
пића”. Пд таквих је Натпщевић захтевап да се
писменп пбавежу да ће се ппправити.
Тпкпм хрватске сампуправе (1868-1918)
ушитељи су дпбијали плату из бучета лпкалних
власти, и мпрали су бити пне вере кпјпј припада
већина за щкплу стасале деце. Ушитељи су у
Препарандијама, кпје су пд 1889. преименпване
у Ушитељске щкпле, ушили три гпдине, а пд
решене 1889. пбразпваое им је ппвећанп на
шетири. Накпн сврщетка щкплпваоа пплагали су
такп звани псппспбљујући испит, а пд щкплске
1889/1890 испит зрелпсти. Пд сппменуте гпдине
плата ушитеља у сепским щкплама је једин-
ствена, дпбијалп се 400 фпринти на гпдину.
123
Накпн 40 гпдина службе стицали су правп на
пензију. Ушитељицама је, пп некпм шуднпм
ппвпду, кажу мпралнпм, била забраоена удаја.
Према тада важећем закпну, уз несумоив
хрватски уплив, ушитељ је приликпм ступаоа на
дужнпст пплагап заклетву.
„Ппшем сам ја за ушитеља у пушким
щкплама најмилпстивије наименпван, тп се
Бпгпм свемпгућим свешанп заклиоем, да ћу
оегпвпм велишанству пресветлпм цару и краљу
Фраои Јпсифу првпм, нащем најмилпстивијем
земаљскпм владару и свима виспкими нај-
вищим властима веран и ппслущан бити, да ћу
се пп свим мени дпстављеним налпзима и
наредбама кап и пп свим уредбеним прпписима
ташнп владати, да ћу све ппасне реши и делаоа
прптиву највище пспбе оегпвпг царскп-
краљевскпг велишанства за кпје дпзнап будем,
без свакпг пдлагаоа и пкплищеоа пп реду при-
јавити, уредпвне тајне шувати, ппверене ми
ушевне коиге и щкплске ппреме нећу злпупп-
требити, нити злпупптребу пвих трпити, и без
знаоа претппстављених власти најмаое щтп
уклпнити, да ћу у свпм зваоу марљивп, и свпм
снагпм радити, ппверену ми младеж щкплску,
пп прпписанпм метпду васпитаоа и наставе, пп
мпм најбпљем знаоу савеснп управљати, васпи-
тати и настављати, да ћу се свакпг насилнпг и
124
сампвласнпг ппступка према щкплскпј деци
шувати, и у свим службеним ппслпвима кпристп-
љубља се клпнити, какп би пред Бпгпм и пред
мпјим претппстављеним властима кап ппщтен
званишник оегпвпг ц. кр. велишанства пправдати
мпгап.
Такп ми Бпг ппмпгап!“
Интересантна пп свпм садржају је и
ушитељска заклетва из пплпвине XVIII века, кпју
су Карлпвашки ушитељи пплагали пред митрппп-
литпм Ненадпвићем. У опј се такпђе заклиоалп
Бпгу, али и митрппплиту: „Заклиоем се Бпгпм
живим и Трпјствпм, Светим Пцем, Синпм и
Духпм светим, прешистпм девпм Бпгпрпдицпм и
свим светим...“
Између два светска рата (1918-1941), у
перипду Краљевине Југпславије, ушитељ је
према пптреби службе мпгап бити привремени
или стални. Привремени је накпн две гпдине
пплагап практишни ушитељски испит и дпбијап
сталну службу и већу плату. Ушитељи су мпрали
да имају заврщену Ушитељску, Вищу педагпщку
щкплу или Педагпщке науке на Филпспфскпм
факултету. Ушитељице су мпгле да раде у
забавищтима, ппд услпвпм да су пплпжиле
испит за забавиљу. Сви су имали пдпбреое да
предају у нарпднпј щкпли без пбзира на ппл
125
ушеника. Ушитељи су пплагали заклетву прппи-
сану Уредбпм Министарства прпсвете. Са на-
врщених 35 гпдина стажа стицалп се правп на
пензију, кпја је увећана за 15% пснпвне плате.
Ушитељица кпја је имала вище пд трпје свпје
деце, у пензију је пдлазила накпн 20 гпдина
службе.
ПЕТАР ВЕСЕЛИНПВИЋ – У списима Карлпвашке

Митрппплије бележи се кап ушитељ у Батајници
у перипду пд 1779-1790. гпдине. Примап је на
рате гпдищоу плату пд 40 фпринти. Пд 1790.
Веселинпвић је парпх у месту.
СИМЕПН ТПМАЩЕВИЋ – Најпре се 1780. гпдине
сппмиое кап ушитељ у Суршину. У щкпли у Батај-
ници је ушитељ и катихета у перипду пд 1791. дп
1797, за плату пд 101. фпринту — 80 у гптпву
нпвцу, а 21 у натури. Дпбијап је успут и 400
снпппва трске за пгрев щкпле и свпг стана.
ТРИФУН БЕЩЛИЋ – Рпдпм је из места. Кап
ушитељ у Батајници забележен је у перипду пд
1802-1808, уз један прекид. Ппсле је сврщип
бпгпслпвију у Карлпвцима и ппстављен је за
парпха у Суршину (1814-1844).
ВУКАЩИН МАРКПВИЋ – Рпђен је пкп 1785. гпд. у
Батајници, где му је птац Тепдпр парпх. У щкпли
у месту је кап ушитељ записан 1805-1808. гпдине.
Преппрука за службу му је била „да је пн сирпше,
126
па да га ппмпгнемп ппщтп је оегпв птац пвде
кап свещтеник дугп службпвап и са свима бип
дпбар”. Маркпвић пдлушује да се ппсвети
свещтенишкпм ппзиву и заврщава 1813. гпдине
бпгпслпвију у Карлпвцима.
ГЕПРГИЈЕ БЕЩЛИЋ — Ушитељ је у Батајници у
прплеће 1808. гпдине. Сппмиое се 1818. кап
парпх у месту.
ГЕПРГИЈЕ (Ђпрђе) ШПБАНПВИЋ– Рпђен је 1795. у
Батајници, где му је птац Нестпр парпх. Старина
им је из Пппинаца. Првп је ппхађап гимназију
(1812), а затим 1818, заврщип бпгпслпвију у
Карлпвцима. У Батајници је ушитељ и ђакпн
тпкпм 1823-1824. гпдине.
КУЗМАН ШПБАНПВИЋ – Рпдпм је из Впјке. На
списку успещних и сврщених сремскп-
карлпвашких бпгпслпва налазимп га 1808.
гпдине. Ушитељ је у Батајници тпкпм 1825. Дпц-
није је парпх у Петрпвшићу (1838-1848) и цркви у
Дпбанпвцима (1848-1853). Ушесник је Буне
(1848-1849). Имап је супругу Јулијану. Преминуп
је 1853. гпдине.
ГЕПРГИЈЕ АДАМПВИЋ – Рпђен је 1792. у Букпвцу.
Сврщип је гимназију и бпгпслпвију у Сремским
Карлпвцима. Пренумерант је вище српских кои-
га и нпвина. Са пппадијпм је имап шетвпрп деце.
Испрва је ушитељ у Бресташу (1817), затим у Јарку
(1825-1826). Краткп служи у Земуну (1827). У
127
Батајницу у щкплу дплази 1827. и пстаје дп 1829.
гпд. Ппнпвп је 1832. у Земуну, из кпјег га пут
впди у Пппинце: „приђе за ушитеља из Земуна 4.
јулиа 1832”. Ппсле га кап ушитеља налазимп у
Ащаои, 1838. и 1842. гпдине („у црквенпм пп-
јаоу и шитаоу искусан, дпбре је нарави“), најзад
у Петрпвшићу, 1849-1850.
ЈЕВТИМИЈЕ БАРБАРИЋ – У аналима Карлпвашке
митрппплије сппмиое се кап ушитељ у Батајници
у јануару 1835. гпдине. Испрва је на служби у
Буђанпвцима (1826), па с прекидима у селима
Гплубинцима (1832-1840) и Мартинцима (1839).
У списима Српскпг нарпднпг ппкрета забележен
је тпкпм Буне 1848. гпдине, када је кап ушитељ у
Бпљевцима дап пставку, накпн щтп се жалип
Главнпм пдбпру да га парпх удаљује из службе.
Ппследои је пут записан 1854. у щкпли у Иригу.
Пжеоен је бип Спфијпм, рпдпм из Гплубинаца,
сестрпм ушитеља Павла Нещкпвића. Имали су
сина Велимира, ушеника шувене Црташке щкпле у
Карлпвцима (1840), кпји је 1887. гпдине, кап
царски саветник у Бешу, ппрушип израду брпн-
занпг сппменика Тепдпру Павлпвићу за ппрту
цркве у Карлпву. Псим тпга ппмагап је щтам-
паое брпјних коига из српске истприје.
Велимир је преминуп 1903. гпд. Завещтап је
4.000 круна за стипендију двпјици ушеника
Карлпвашке гимназије.
128
АЛЕКСАНДАР САБПВЉЕВИЋ – Рпђен је 1816.
гпдине. Пп заврщетку гимназије и бпгпслпвије у
Ср. Карлпвцима, ппстављен је за ушитеља у
Батајници, где пстаје три гпдине (1840-1843).
Рукппплпжип га је 1843. у шин свещтеника Јпсиф
Рајашић. Местп јереја дпбија у Субптищту (1843-
1855), а затим у насељу Мартинцима (1855-
1879). Ушесник је Буне из 1848. гпдине, шлан је
знашајнпг првпг свещтенишкпг пензипнпг фпнда
и претплатник вище коига, међу кпјима се
издваја Оегпщев „Лажни цар Щћепан Мали”.
ЖИВПЈИН ВЕСЕЛИНПВИЋ – Рпђен је 1798. у
Батајници. Сврщип је гимназију у Карлпвцима.
Са супругпм је имап једнп дете. У Батајници је
ушитељ тпкпм 1838-1839. гпдине, где је
приликпм редпвне визитације щкпла за оега
записанп: „У црквенпм ппјаоу и шитаоу искусан,
дпбре је нарави и са дпбрим успехпм пбушава
ђаке”, за плату пд 150 фпринти на гпдину. Ппсле
је ушитељ у Дпбанпвцима (1843) и Петрпвшићу
(1843-1849).
РАФАИЛ ВЕСЕЛИНПВИЋ – Рпђен је 1818. гпд. у
Батајници. Сврщип је гимназију и бпгпслпвију у
Карлпвцима. За време щкплпваоа старатељ му
је Василије Никплајевић, парпх из Сурдука.
Испрва је ушитељ у Белегищу (1845-1849), а
затим дплази на службу у щкплу у Батајници, где
ушитељује три наредне гпдине (1846-1849). У шин
129
свещтеника рукппплпжип га је 9. јануара 1850.
Пакрашки епискпп Стефан Крагујевић. Један је пд
псниваша свещтенишкпг пензипнпг фпнда (1854).
Ппсле је парпх у Батајници (1850-1870), где је
ппдигап свпју кућу, имап жену и кћи.
ПАВЕЛ НЕЩКПВИЋ – Рпђен је 1792. гпдине у
Гплубинцима. Заврщип је шувену Спмбпрску
препарандију, из кпје је изащап са знаоем
немашкпг и латинскпг језика. Службује у Шпрта-
нпвцима (1826), Гплубинцима (1827-1836) и
Старпм Сланкамену (1836-1849). У Батајници је
ушитељ тпкпм 1849-1850. гпдине. Претплатник је
бип вище коига из српске наципналне истприје.
Преминуп је у Батајници 1850, где је и сахраоен.
Пстала му је жена са трпје деце.
ПЕТАР БПРКПВШАНИН — У щкплу у Батајници
дпщап 1856. из Дпбанпваца. Дпцније парпх у
Купинпву (1860-1881). Са супругпм Александрпм
Јулијанпм имап је две кћери, Јулијану и Спфију.
КПНСТАНТИН ЈПВАНПВИЋ – Ппхађап је
гимназију и бпгпслпвију у Срем. Карлпвцима. У
Батајници је, пп свему судећи, привремени
ушитељ 1856. гпдине. Уједнп је бип ђакпн у
цркви. Мплип је духпвне власти да га ппставе за
парпха у Щащинцима или Јарку (1856). Ппсле је
свещтеник у Дпоим Петрпвцима (1860-1887).
СВЕТПЗАР ЈПВАНПВИЋ – Рпђен је 1838. гпдине.
Ппхађап је педагпщки курс у Паншеву (1858) и
130
Спмбпру (1872). Прва му је служба у Старпј Па-
зпви (1865-1869). У Батајнишку щкплу дплази
1865. и ради кап ппмпћни ушитељ с прекидима.
Пд 1869. дп 1897. је стални педагпг, а једнп
време и управитељ. У инспекцији щкпла 1879. је
за оега забележенп: „У цркву уреднп дплази и
дужнпст певца пбавља за плату пд 60 фпринти
на гпдину“, кап и да щкпла има 197 ђака. Дап је
нпвшани прилпг за ппдизаое сппменика знаме-
нитпм митрппплиту Ст. Стратимирпвићу (1894).
Преминуп је 4. децембра 1897. гпд. у Батајници.
Сппмиое га прпта Стеван Араницки у свпјпј мп-
нпграфији п Старппазпвашкпј парпхији.
МАРИЈА ЩИЈАК – Рпђена је 1860. у Митрпвици,
где је ппхађала пснпвну щкплу и 3 разреда
реалке. Ушитељску препарандију заврщила је
1879. у Спмбпру. У щкплу у Батајници за уши-
тељицу дплази 1880. гпдине и пстаје наредне
две деценије. Истицала се свпјим лепим гласпм
и певаоем, ппсебнп на щкплским и црквеним
прпславама. Сакупљала је прилпге за ппдизаое
сппменика Стратимирпвићу. Преминула је 1911.
у Батајници. У Шкплскпм гласнику је 15. децем-
бра 1911. гпдине пбјављенп, да је ппщтарка
Емилија Щијак дала прилпг Српскпм ушитељскпм
кпнвикту у Нпвпм Саду „уместп венца на пдар
свпјпј дпбрпј запви”.
ЂПРЂЕ АЛЕКСИЈЕВИЋ – Рпђен је 1860. у Земуну.
131
Сврщип је 7. разреда гимназије у Псеку са
испитпм зрелпсти, затим српску препарандију у
Спмбпру (1881). Изванредан је бип кап ппјац. У
щкплу у Батајници дплази ппшеткпм 1882.
гпдине: „Сврщени приправник, ппставља се за
привременпг ушитеља“. Преминуп је изненада 9.
јула 1882. у Земуну.
МАРИЈА ТПМАЩЕВИЋ – Рпђена је 1862. у Старим
Банпвцима. Заврщила је 2 разреда реалке у
Земуну и Ушитељску устанпву 1882. у Спмбпру с
врлпдпбрим успехпм. Батајница јпј је прва и
једина педагпщка служба. У щкплу дплази ујесен
1882. Испрва је привремена ушитељица, а затим
стална, дп 1891. гпдине, кад се пдрекла службе
и престала са радпм.
ТЕПДПР ПАНИЋ – Рпђен je 29. пктпбра 1862. у
Митрпвици. Пп сврщетку пснпвне щкпле у месту
рпђеоа, пдлази у Нпви Сад, где ппхађа српску
гимназију. Ушитељску щкплу у Спмбпру сврщип
је 1884, уз стипендију Петрпварадинскпг пука,
ппсебнп се истакавщи у знаоу српскпг језика и
коижевнпсти. Прву службу дпбија у Купинпву,
где пстаје дп 1893, кад стиже у Батајницу, у кпјпј
ради све дп 1914. гпдине. Бип је у свпје време
ппзнат кап дпбар ппјац, беседник и прганизатпр
прпслава Светпг Саве. Дап је нпвшани прилпг за
ппдизаое сппменика Ст. Стратимирпвићу (1894).
Сарадник је Шкплскпг листа, у кпјем пбјављује
132
свпје шланке п Светпм Сави (1881-1895). Имап је
жену и трпје деце.
ДУЩАН Р. ПЛАВЩИЋ – Рпђен је 1865. гпдине у
Батајници. Ппхађап је гимназију у Карлпвцима, а
затим препарандију у Спмбпру, кпју заврщава
1882. Убрзп дпбија службу у Јакпву, испрва кап
заменик, а пнда кап стални ушитељ (1882-1894).
Краће време прпвпди у щкпли у Прхпву (1893),
пптпм у Врднику (1897-1898). У рпднпј Батај-
ници је ппстављен за ушитеља 1898, и у опј ће
прпвести наредних десет гпдина. Службу затим
наставља у Мартинцима (1909-1918), где је бип
и управитељ щкпле. Сарадник је Привредника
(1912), упутивщи Стевана Грујића из Мартинаца
на тргпвашки занат у Жамбаљу. Имап је жену и
петпрп деце. Преминп је ппсле рата у Спмбпру.
МАРИЈА (МАРИЦА) Ј. СТАРШЕВИЋ – Рпђена је
1877. гпд. у Руми. Заврщила је вищу девпјашку
щкплу у Нпвпм Саду, а српску препарандију у
Спмбпру с пдлишним успехпм (1897). Ујесен исте
гпдине дпбија службу кап ушитељица у Јамени.
Следеће, 1898, је у щкпли у Батајници, где птпп-
шиое са радпм у септембру. Пстаје свега два
месеца, па прелази у Щуљам. У щкпли је у
Кроещевцима 1901, а у Дпбанпвцима пд 1901-
1906. гпдине.
РАДИВПЈ ППППВИЋ – Заврщип је Ушитељску
щкплу у Спмбпру. Пд 1863. је на служби у Впјки.
133
Ушитељ је у Батајници 1879. гпдине. Шини се да
није бип распплпжен за исппмпћ свещтенику у
цркви, јер је у списима Карлпвашке митрппплије
записанп: „у цркву уреднп дплази и дужнпст
певца пбавља никакп“. Краће време је ушитељ у
Мартинцима (1882) и Ракпвцу (1882).
НАТАЛИЈА МАКСИМПВИЋ – Рпђена је 6.
септембра 1881. гпд. у Псеку. Ушититељску
щкплу сврщила је 1902. у Загребу. Пдлишнп је
знала немашки и француски језик, на кпјима је
„извпдила арије”. Према Службенпм гласнику
Пдјела за бпгпщтпвје и наставу, у Батајници је
стална ушитељица пд 1904. дп 1906. гпдине.
КАТАРИНА БПГДАНПВИЋ – Ушитељица у
Батајници 1909-1910. гпд. Ппд пвим именпм и
презименпм имамп јпщ једну ушитељицу, кпја је
пд 1893-1907. радила у щкплама у Дивпщу,
Миркпвцима и Вукпвару.
БПЩКП МАРКПВИЋ — Испрва ушитељ на служби
у Дивущкпј Правици на Банији, где ради кап
заменик ушитеља. У Батајницу стиже ппшеткпм
1915. гпд. и предаје свега два месеца. Преминуп
је 19. марта 1915. у Батајници.
МИЛЕВА ЂУКИЋ – Рпдпм је из Краљевшана кпд
Петриое. Сврщила је српску Ушитељску щкплу у
Пакрацу, шије је ђаке касније нпвшанп ппмагала
(1907). Прва јпј је служба у Бпљевцима (1904-
1910). За време Првпг светскпг рата је шестп
134
премещтана, кап и други ушитељи српскпг
ппрекла. Служи 1915. у месту Дивущка Правица
на Банији, а затим, исте гпдине, у насељу
Меминска кпд Сиска. Пба пута кап заменица
ушитеља. У другпј пплпвини 1915. гпдине дпбија
сталнп местп у щкпли у Батајници, где ради с
прекидима. Ппсле рата је ушитељица у Бресташу.
Милева Ђукић била је сарадник шувенпг Српскпг
привреднпг друщтва „Привредник”, и за време
рада у Бпљевцима упутила је на пчашарски занат
у Велики Бешкерек ушеника Глищу Кнежевића.
Дпдатак 1. Ушитељи у Батајници 1918-1940:

СПАСЕНИЈА КПША – Ппхађала је вищу девпјашку и
Ушитељску щкплу у Псеку с пдлишним успехпм. У
Батајници је ушитељица тпкпм 1918-1919. гпд.
Кпнкурисала је 1919. за Руму. ДУЩАН СТА-
НИЩИЋ – Рпдпм је из Миклущеваца. Накпн
гимназије у Вукпвару, уписује се на српску Уши-
тељску щкплу у Пакрацу, кпју заврщава с
врлпдпбрим успехпм. Прва му је служба у
Малим Радинцима (1906-1912), а пред крај рата
у Щидским Банпвцима (1918). У Батајници је бип
ушитељ пд 1924-1926. гпдине. Најзад је у щкпли
у Земуну, па у Бепграду, где ради кап шинпвник у
Министарству прпсвете (1927). Сарадник је
Привредника (1924) - ушеника Алексу Лазића из
Щид. Банпваца упутип је на хптелијерски занат у
135
Велики Бешкерек. МЕЛАНИЈА ЖАКУЛА —
Батајница, 1926 (дпщла из Купинпва). РАДПСАВА
ППППВИЋ — Батајница, 1926 (дпщла из
Бежаније). ЉУБИЦА ГРК — Батајница, 1928
(дпщла из Бещенпва). КАТАРИНА РПЖМАН —
Батајница, 1928 (дпщла из Будимаца кпд Псека).
ПЛИВЕРА СПАСИЋ — Батајница, 1930 (дпщла из
Меленаца). СТАМЕНКА МЛАДЕНПВИЋ —
Батајница, 1930 (дпщла из Впјске у Ресавскпм
срезу); ЂПРЂЕ СТРАЈНИЋ – У Батајници је ушитељ
пд 1931. гпдине. Испрва ушитељ у Бингули (1918-
1931). Кап ппвереник Привредника вище је ђака
из места упутип на занат. СМИЉА Д. КРСТИЋ —
Батајница, 1932 (дпщла из Старпг Врбаса).
РАДМИЛА ВАЈС — Батајница, 1932 (дпщла из
Старпг Сивца). МИЛИЦА Б. МИЛИЋ — Батајница,
1933 (дпщла из Шиба, данас Шеларевп, кпд Башке
Паланке). ДУЩАНКА Б. ДЕШЕРМИЋ — Батајница,
1933 (дпщла из Бпсанске Дубице). ДЕСАНКА В.
ПЕТРПВИЋ — Батајница, 1934 (дпщла из Деша).
МИЛИЦА Д. ДИЦИЋ — Батајница, 1937 (дпщла
из Јакпва). ВЛАДИСЛАВА Д. ИГОАТПВИЋ —
Батајница, 1940 (дпщла из Теоа). ДЕСАНКА Ш.
ЈПВАНПВИЋ — Батајница, 1940 (дпщла из
Врншана кпд Такпва).
Дпдатак 2. Ушитељи на страни рпдпм из
Батајнице :
МАРКП БУДИМИРПВИЋ – Рпђен је 1783. гпд. у
136
Батајници. Сврщип је бпгпслпвију у Карлпвцима
(1806). Пренумерант је вище листпва и коига. Са
супругпм је имап једнп дете. Ушитељ је 1807-
1808. у Щиду („метпду и катихисису нештп в
Карлпвце пбушавалсја. Искусен в пјенији цер-
кпвнпм. Шужагп јазика не знает“). С прекидима
ради у щкплама у насељима Щиду (1825, 1843),
Дивпщу (1827, 1829), Вукпвару (1834) и Грку
(1834-1837).
ЖИВПЈИН ДЕСППТПВИЋ – Рпђен је 1816. гпд. у
Батајници, у сељашкпј ппрпдици. Пцу му име
Василије. У Матрикулама Карлпвашке гимназије
записан је кап ушеник 1835. гпдине. Уписује се
пптпм на бпгпслпвију и заврщава један разред.
Забележен је кап ушитељ у Суршину и пближоим
Бпљевцима (1842-1850). Имап је жену и дете.
ТЕПДПР ПРОАВПРАЦ – Рпђен је 1830. гпд. у
Батајници. Пцу му име Тимптеј. Сврщип је 6
разреда гимназије у Ср. Карлпвцима. Педагпщки
курс пплагап је у Митрпвици (1858), Карлпвцима
и Спмбпру (1872), где је заврщип и један разред
Ушитељске щкпле (1875). Ушитељује у Впјки
(1858-1862), Крущедплу (1863-1865), Нерадину
(1865-1873, за плату пд 168 фпринти, 400 пка
жита, 4 хвата тврда дрва и 6 фунти лпјаних
свећа, уз бесплатан стан пд једне спбе и
кухиое); затим у Бещенпву (1873), ппсле у
Дпоим Петрпвцима (1873-1874, где има 70 ђака
137
и гпдищоу плату пд 300 ф.), ппнпвп је у
Крущедплу Селу (1874-1887. Са супругпм је имап
двпје деце. Пензипнисан је 1887. гпдине.
ПЕТАР МАРКПВИЋ – Рпђен је 1863. у Купинпву, у
ушитељскпј ппрпдици. Птац му Владимир бип је
дугп гпдина ушитељ у Митрпвици и истакнути
педагпщки радник (1842-1902). Сврщип је
шетири разреда реалке у Сремскпј Митрпвици и
препарандију у Спмбпру (1882), уз стипендију
„Платпнеума” (кпју је пснпвап владика Платпн
Атанацкпвић). Првп намещтеое дпбија у
Купинпву на Сави, 1882-1884, пдакле пдлази у
Щиманпвце. Преминуп је 9. августа 1886. гпдине
у Батајници, у кући свпг деде пп мајци, парпха
Арпна Ђукића. Сахраоен је у Батајници, уз
ушещће 8 свещтеника, 16 кплега ушитеља и 3
ушитељице.
ПЕТАР ВУКАДИНПВИЋ – Рпђен је 1868. гпд. у
Батајници. Ппхађап је пснпвну щкплу у месту и
тзв. реалку у Земуну. Сврщип је српску
Ушитељску щкплу у Спмбпру (1888), уз ппмпћ
стипендије Петрпварадинскпг пука (щтп га је
ппсле пбавезивалп да ради пп щкплама у
Петрпварадинскпм впјнпм пкругу). Испрва је на
служби у Прпгару (1888), а затим ппбпљева и
престаје с радпм. Враћен је на ппсап 1893, у
ппщту нарпдну щкплу у Белегищу. пдакле 1894.
пдлази у Букпвац за сталнпг ушитеља.
138
СЕДАМ БЛАГПРПДНИХ ДУЩА
Прилпзи бипграфијама ушитеља у Батајници
1931 – 1941.
У једнпм пд прпщлих брпјева нащег

цеоенпг Весника приказали смп бипграфије
српских ушитеља у Батајници за перипд пд 1718.
дп 1918. гпдине. Пвај пут шаст нам је да спп-
менемп светла имена прпсветних радника у
међуратнпм перипду, тпкпм 1918-1941. гпдине.
Знамп за оих двадесетседам: Бланка Кпсанић
(1919-1920), Ангелина Михаилпвић (1926), Ду-
щан Станищић (1926), Меланија Жакула (1926),
Павле Угар-кпвић (1926), Радпсава Ппппвић
(1926-1928), Иванка Малещевић (1927), Станпјка
Ћеранић Кпларпвић (1928), Катарина Рпжман
(1928-1930), Љубица Ф. Грк (1928-1933), Алек-
сандар Вељкпвић (1930), Стаменка Младенпвић
(1930), Пливера Спасић (1930-1933), Милена
Тривунац (1930-1934), Милица Б. Вилић (1933),
Десанка В. Петрпвић (1934), Ана Ђ. Впрпбјев
(1939), Видп-сава Ж. Маркпвић (1940), Славка С.
Пејкпвић (1940). Не забправљамп ни Ђпрђа
Жутића, ушитеља у Батајници 1930. гпдине, кпји
је прещап на рад у Завпд за слепе у Земуну.
139
Ђпрђе је птац нащег прпслављенпг филмскпг и
ппзприщнпг глумца Милпща Жутића.
Пвпм приликпм наще ппщтпване шитапце
детаљније уппзнајемп са ликпм и делпм седам
српских ушитеља. Избпр је ушиоен кпд пних са
релативнп кпмплетнијим перспналним дпсије-
има, укљушујући и снимљене фптпграфије, а кпје
смп прпнащли у фпндпвима прпсветнпг пдеље-
оа некадащое Краљевске банске управе у
Архиву Впјвпдине у Нпвпм Саду. За препсталима
трагамп и надамп се да ћемп у једнпм пд наред-
них брпјева приказати јпщ ппнеку лишнпст.
Акп су батајнишки ушитељи дп 1918. гпди-
не завишајем најшещће били из српскпг Срема
или Башке, у нпвпј уједиоенпј држави Краље-
вини Срба, Хрвата и Слпвенаца (СХС), дпцније
Краљевини Југпславији, пвај пут пни дплазе из
разлишитих српских пбласти: Щумадије, Ппмп-
равља, Славпније, Црне Гпре, са Кпрдуна, Лике и
Далмације. Ушитељи старијих генерација су пре-
парандије раније ппхађали у Спмбпру или
Пакрацу, сада се у оихпвим перспналним бип-
графијама навпди да су педагпщке щкпле и
завпде заврщили у Бепграду, Крагујевцу, Јагп-
дини, Алексинцу, Нпвпм Саду, Псеку или Кар-
лпвцу. За време Хабсбурщке мпнархије ушитељи
у Срему мпгли су да сами кпнкурищу на нпва
радна места (или у пкружју из кпјег су дпбијали
140
нпвшану пптппру), али су сад ищли тамп где је
билп насущне пптребе, а щтп је пдређивала
щкплска власт. Премещтаји су ппнекад били
шести – рецимп, пп шетири пута у једнпј щкплскпј
гпдини, а устп и физишки наппрни, јер су
ушитељи са спбпм впдили свпје ппрпдице, ппје-
дини и пстареле рпдитеље или млађу браћу и
сестре. Псим железнишкпг, једва да је ппстпјап
други сапбраћај, па се једним делпм путпвалп
пещке и кпоскпм запрегпм, ппсебнп у сепске
забити. Смещтај је ушитељима нуђен у щкплским
станпвима, неуслпвним, малим, тесним, слабп
намещтеним, препсталим из предратнпг дпба.
Псим тпга, щкплске зграде су пскудевале у мате-
ријалним и дидактишким средствима.
Све је тп разумљивп акп имамп у виду да
је нпва држава тек превијала свпје тещке ране са
Сплуна и Кајмакшалана. И у таквим услпвима,
данас пп мнпгп шему за нас неппјмљивим,
ушитељи су ушествпвали у псниваоу и раду се-
љашких радних задруга, Спкплских удружеоа,
певашких или културних друщтава, впдили аграр-
не и аналфабетске тешајеве, слали ђаке на занат.
Делили су свпју са судбинпм свпга нарпда. Збпг
свега тпга немамп правп да их забправимп, већ
да им се ппклпнимп и пд срца благпдаримп.
141
ЂПРЂЕ СТРАЈНИЋ (1931-
1941). Рпђен је 4.
пктпбра 1896. гпдине у
српскпј ппрпдици у
Псеку, где је ппхађап
пснпвну щкплу, затим
гимназију и државну
ушитељску щкплу, а 12.
септембра 1919. гпд.
пплпжип је тзв. испит
псппспбљеоа. Впјску је
служип једну гпдину
тпкпм Великпг рата
1915-1916. у Срем. Митрпвици, кап припадник
аустријскпг 28. дпмпбранскпг пука. Пп пслпбп-
ђеоу, прву службу дпбија ујесен 1916. у щкпли у
Бингули, у кпјпј је управитељ пд 1923. дп 1931.
гпдине. Са већ знатним ушитељским стажпм, 11.
марта 1931. прелази у Батајницу, где је пдмах
ппстављен за управитеља щкпле и у опј пстап
дп 1941. гпдине. Према перипдишнпм Листу пце-
оиваоа ушитеља, щкплски надзпрник Стеван
Тинтпр је 28. јуна 1935. за Страјнића записап да
је: „Пзбиљан, сабран и пажљив, дпследан у
гпвпру и раду, са децпм рпдитељски ппступа, у
служби је ташан и савестан, а ван ое примеран и
према грађанству предусретљив“. У Батајници је
ушитељ Страјнић бип и друщтвенп ангажпван у
142
раду Земљпраднишке задруге, црквенпг пдбпра,
у ппдмлатку Црвенпг крста и Спкпла.
У браку са Ангелинпм Кпхут Аћимпвић
имап је синпве Велимира (рпђ. 1920, студирап
касније ветерину у Бепграду 1939/1940), затим
Радпвана (1922), Владимира (1923) и Радпмира
(преминуп 1928).
РАДМИЛА ТАЩИЋ ВАЈС
(1932-1933). Рпђена је 2.
нпвембра 1909. гпдине
у Бепграду, кап другп
дете у ппрпдици Јули-
јане и Драгпмира Тащи-
ћа, пп занимаоу стпла-
ра завишајем из срем-
ских Мартинаца. У месту
свпг рпђеоа је ппхађала
гимназију и 1928. гпди-
не заврщила ушитељску
щкплу, а затим, дана 12.
априла 1934, пплпжила струшни испит. Прву
службу дпбија 1928. гпд. у Дпбрпдплу кпд Ирига.
Ујесен прелази у Мар-тинце, у кпјима пстаје дп
30. нпвембра 1929, када дпбија премещтај у
щкплу у Старпм Сивцу кпд Врбаса. Пд 15.
нпвембра 1932. је у Батајници. Накпн гпдину
дана прелази на рад кап шинпвник у Мини-
старствп прпсвете.
143
СМИЉА МАЛЕЩЕВИЋ КРСТИЋ (1932-1941).
Рпђена је 9. фебруара
1905. гпдине у Сремскпј
Каменици, кап треће дете
у фамилији мајке Персе
(Каленић) и пца Никпле
Малещевића, државнпг
шинпвника. Оене две рп-
ђене сестре Анђелка и
Иванка су такпђе биле
ушитељице – прва у
Кисашу, а друга, какп смп
видели, 1927. у Батај-
ници, а ппсле у Мартин-
цима. Нижу пснпвну щкплу ппхађала је у месту
рпђеоа (1911-1915), вищу девпјашку у Нпвпм
Саду (1915-1919), где је заврщила и државну
Ушитељску щкплу (1919-1923). Првп местп служ-
бе јпј је Дубпвац кпд Кпвина (1923), затим
Тпварищевп у Башкпј (1923-1929) и Стари Врбас
(1929-1932). У Батајницу приспева 26. јануара
1932. и пстаје дп рата 1941. гпдине. Срески
щкплски надзпрник је за оу записап да је
„пзбиљна и пажљива, са децпм ппступа благп,
прати савремену педагпщку литературу и заслу-
жује унапређеое“. Била је удата за инж.
Драгпслава Крстића рпдпм из Крущевца.
144
ДУЩАНКА САВИЋ ДЕШЕРМИЋ (1933-1939).
Рпђена је 18. јуна 1905.
гпдине у месту Бјелпппље
кпд Кпренице у Лици.
Оен птац Стпјан Савић
бип је прпта у Кпзарскпј
Дубици. Пп сврщетку
пснпвнпг и гимназијскпг
пбразпваоа, уписује се
на Ушитељску щкплу у
Карлпвцу, кпју за-врщава
1923. гпдине. За прва
шетири лета свпје службе
прпменила је укупнп
шетири щкпле, и све пп местима у Банату:
Делиблатп (1923), Глпгпо кпд Паншева (1923-
1924), Пстрвп (1924-1925) и Дп-лпвп (1925-1929).
Пд 1929-1933. служи у Дубици кпд Кпстајнице. У
щкплу у Батајници прещла је 10. марта 1933.
гпдине и пстала дп краја марта 1939, кад дпбија
намещтеое у Бепграду. Ујесен исте гпдине ступа
у щкплу „Впјвпда Путник“ у Н. Саду. Ппсле рата
била је директпр нпвпсадске Щкпле ушеника у
привреди. Пензипнисана је 1959. гпдине и
преселила у Бепград.
Щкплски надзпрник је тпкпм Дущанкинпг
ушитељеваоа у Батајници записап да је: „сталп-
жена, пажљива и пзбиљна у раду, а ван службе
145
примерна“. Из оенпг дпступнпг перспналнпг
дпсијеа дпзнајемп да је у месту била истакнута
шланица Певашкпг друщтва.
У браку са Бприславпм М. Дешермићем,
завишајем из Дплпва, рпдила је два сина,
Бпгдана (1928-2006) и Стпјана (1931-1992).
Бприслав је бип сирпше кпјег је ппсинип један
бпгатији мещтанин, пмпгућивщи му да испрва
студира певаое у Бешу и Риму (где се веншап са
Дущанкпм). Збпг ппрпдице је свпје пбразпваое
наставип у Бепграду, а издржавап се радећи за
месешну плату пд 744 динара у стпварищту на
железнишкпј станици у Батајници. Пред рат је
дпбип ангажман кап пперски певаш у Српскпм
нарпднпм ппзприщту у Нпвпм Саду, са знатнп
већим примаоима пд 2.000 динара. Са супругпм
и децпм је станпвап у Раднишкпј улици бр. 10.
Ппсле рата бип је управник ппзприщта у Паншеву
и Тузли. Син Бпгдан је студирап нпвинарскп-
пплитишку щкплу на Правнпм факултету у Беп-
раду и пптпм радип кап нпвинар и уредник у
„Раду“, „Бпрби“ (стални дпписник из САД и
Уједиоених нација) и „Нпвпстима“. Пратип је
Иву Андрића 1961. у Стпкхплм, приликпм дпде-
ле Нпбелпве награде за коижевнпст. Други
Дущанкин син Стпјан, заврщип је глумашку
щкплу у Нпвпм Саду и Академију драмских
уметнпсти у Бепграду, где је затим наступап у
146
Југпслпвенскпм драмскпм ппзприщту и играп у
некпликп филмпва. Аутпр је две коиге. Пд 2004.
једна улица у земунскпм насељу Алтина нпси
оегпвп име.
МИЛИЦА НИКПЛИЋ ДИЦИЋ (1937-1940). Рпђена
је 22. фебруара 1911.
гпдине у Алексинцу, кап
щестп дете у фамилији
Милеве (Гплубпвић) и
Илије Никплића. У месту
је ппхађала све щкпле,
кап и Ушитељску, дпбив-
щи диплпму 1931. гпд.
Каријеру и рад птппшиое
у насељу Мпзгпвп кпд
Алексинца (1934-1937),
наставља у Јакпву кпд
Земуна (1937) и у Батај-
ници пд 31. пктпбра 1937. дп 1940. гпдине.
Забележенп је да је у месту била активна у
ппдмлатку Црвенпг крста и Спкплскпм
удружеоу.
У браку са супругпм, „апптекарским
капетанпм II класе“ у Впјнп-санитетскпм завпду у
Земуну, Драгпљубпм В. Дицићем, рпдила је сина
Зпрана (1938).
147
ВЛАДИСЛАВА ИГОАТПВИЋ (1940-1941). Рпђена
је 10. јуна 1902. гпдине у
Старпм Сланкамену у
угледнпј тргпвашкпј пп-
рпдици. Мајци јпј је име
Јелена (рпђ. Керешки), а
пцу Димитрије. Прва ше-
тири разреда пснпвне
щкпле заврщила је у за-
вишају, пптпм један
разред вище девпјашке у
Земуну (1913-1914), пре-
пстала три у Нпвпм Саду
(1915-1917), а пнда Уши-
тељску щкплу у Пакрацу
(1917-1921). Прву службу дпбија у селу Цабуна
кпд Вирпвитице (1921-1922), затим у Пакрацу
(1922-1924. у вищпј девпјашкпј щкпли, пд 1924-
1932. гпд. у вежбапници краљевске Ушитељске
щкпле, пд 1932-1939. у пснпвнпј щкпли). Пут је
затим впди у Теое кпд Псека (1939-1940). У
щкплу у Батајницу дплази 19. септембра 1940. и
пстаје дп ппшетка рата. Била је музишки
пбразпвана и са певашким талентпм. Истицала
се свпјим тенпрпм приликпм брпјних щкплских
свешанпсти, пратећи себе на клавиру.
148
ДЕСАНКА Ш. ЈПВАНПВИЋ (1940-1941). Рпђена је
9. маја 1905. у Крагу-
јевцу, где је ппсле пп
свпј прилици заврщила
Ушитељску щкплу. Прва
намещтеоа дпбија у Не-
гптинскпј крајини: у ма-
лим местима Јабукпвцу
(1921) и Плавни (1921),
пптпм у Саранпву кпд
Раше у Щумадији (1921-
1925), селу Прељини
кпд Шашка (1925-1927), у
Крагујевцу (1927-1928),
у насељу Претпке кпд Груже (1928), Книћу (1928-
1929), Краљеву (1929-1935), ппнпвп у Крагујевцу
(1935-1940), Бепграду (1940), Врншанима кпд
Гпроег Миланпвца (1940) и најзад у Батајници,
пд 4. нпвембра 1940. гпдине дп избијаоа нпвпг
светскпг рата. Свуда где је радила и бправила,
била је друщтвенп и прпфесипналнп активна кап
шланица разних удружеоа. Писала је кратке
прише инспирисане српскпм истпријпм, впдила
је свпје ушенике на брпјне излете пп Бепграду и
Щумадији.
149
САВИНДАНУ У СЛАВУ И ХВАЛУ
Према навпдима Земунскпг хрпнишара и

бивщег градпнашелника Петра Маркпвића, у
коизи „Земун пд најстаријих времена дп данас”,
пбјављенпј 1896, пп први пут уведен је празник
Св. Саве и уједнп щкпле 1812. гпдине, у време
када је у месту пснпван Црквенп-щкплски фпнд.
Пдавде се пва светкпвина прпщирила и на друга
насеља и щкпле у Срему. Сувищнп је гпвприти п
тпме кпликп је наципналнпг симбплизма у пра-
знику и свецу кпји је дптле прпслављан самп у
цркви. Заслугу за пвп има пндащои Земунски
прпта Јевтимије Иванпвић, кпји је прпписап и
правила пбележаваоа: на Савиндан црквенп-
щкплске ппщтине држе свпје скупщтине кпје
благпслпви парпх, затим се сппмиоу имена свих
прилпжника кпјима један пд ушеника изражава
захвалнпст, а изабрани ушеници држе краће
пригпдне беседе и ппју јунашке песме. Скуп се
наставља литургијпм у цркви, у кпјпј се на крају
шитају мплитве за дпбар успех српске прпсвете.
У каснијим гпдинама светкпвини су дпдати и
драмски прилпзи и други садржаји, кпје је при-
премап ушитељ са свпјим ушеницима.
150
Прпслава Светпг Саве је у време хрватске
управе Сремпм прпписана наредбпм Пдјела за
бпгпштпвје и наставу пд 13. јануара 1897.
гпдине. У даљем тексту навещћемп некпликп
примера п празнпваоу Савиндана кап щкплске
славе, а кпје су прганизпвали ушитељи у српским
насељима у Срему.
„Србске нпвине” су п прпслави Светпг
Саве у Земуну дпнеле један текст 1847. гпдине, у
брпју 8, щтп нам гпвпри да је пвај датум имап
свпј наставак и прещап у традицију. Петар Мале-
тић је 1859. у Сусеку ушествпвап у прганизацији
ппсвећенпј Савиндану. Христивпј Вукићевић је
1863. у Великим Радинцима увеп прпслављаое
Светпг Саве и резаое кплаша, кап и скупљаое
прилпга за щкплу. Тепдпр Недељкпвић је у
Габпщу 1869. предлпжип празник заслужнпг
светитеља. Василије Милутинпвић је 1873. у Бе-
легищу устанпвип прпславу Св. Саве, щтп је истп
1876. гпдине и у Гргетегу проавпру ушинип
ушитељ Кузман Пущић. Оегпв кплега Петар Кућа-
ншанин је 1880. у Вукпвару држап беседу, а
Владимир Дренпвшанин је 1882. у Бешмену увеп
рецитал на прпслави Св. Саве, щтп је ппсле оега
у месту наставила Стана Мутавчић, приредивщи
1888. ђашкп весеље.
151
Прва прпслава Светпг Саве у щкпли у Батајници.
Пд друге пплпвине 18. века па све дп
1914. гпдине и Великпг рата, у српскпј щкпли у
Батајници радилп је 27 ушитеља. Испрва су тп
били ђакпни и свещтеници, кап и ппнеки
пдлишни гимназијалац, а дпцније педагпзи пбра-
зпвани у пдгпварајућим завпдима у српскпј Сент
Андреји, Спмбпру и Пакрацу.
Прпслављаое Светпг Саве кап щкплске
славе у Батајници, први је пут заведенп 1882.
гпдине. Пвај важан истпријски ппдатак пбјављен
је у „Щкплскпм листу”, у брпју 6, пд 31. марта, на
страни 93.
„Из Батајнице нам пищу да је тамп први
пут пве гпдине прпслављен Свети Сава прп-
светитељ Србски. Ппсле службе Бпжије ищлп се
с литијпм у нпвп прекраснп щкплскп здаое, где
је најпре свещтеник впдицу светип, а затим су
ушеници деклампвали некпликп песама, кпје се
на светкпвину пднпсе. Нарпду се светкпвина пва
врлп дппала. Нпвп щкплскп здаое у Батајници
зиданп је на спрат. У оему су три прпстране
щкплске двпране и три ушитељска стана. Људи,
кпји пнуда прплазе, веле да у целпј бивщпј
впјнпј крајини нема лепщег щкплскпг здаоа.
Жалпснп је, щтп је на пвпј шистп србскпј
нарпднпј щкпли – кпју је србскп селп п свпм
трпщку сазидалп – стављен натпис с латиницпм
152
„Pučka učiona”, кад је оенп пунп име Србска
нарпдна щкпла.”
Кап щтп шитамп, у сппменутпј прпслави
нису била наведена имена ушесника, пднпснп
ушитеља, свещтеника и првих људи у месту.
Знамп, из списа кпјима распплажемп, да 1882.
гпдине у Батајници ради три прпсветна радника
и да щкплу ппхађа 197 ушеника.
Први и најстарији, уједнп и управитељ
щкпле, је Светпзар Јпванпвић. Рпђен је 1838.
гпдине. Накпн сврщених педагпщких наука у
Паншеву и Спмбпру, служи најпре кап ушитељ у
Старпј Пазпви, а затим дплази у Батајницу, где
пстаје у наредне три деценије. Другпм ушитељу
име је Ђпрђе Алексијевић. Рпђен је 1860. у
Земуну, а ппсле заврщене Ушитељске щкпле у
Спмбпру прву службу дпбија управп у Батајници.
Трећи педагпг је ушитељица Марија Щијак.
Рпђена је 1860. у Митрпвици и истп је Спм-
бпрски ђак. На жалпст, ни једнп пд оих није
билп дугпг века. Првп је, 1882. у Земуну, пре-
минуп Алексијевић, Јпванпвић 1897, а Щијакпва
1911. гпдине – пбпје у Батајници.
Кп је приликпм прпславе предвпдип
литију? Гпдине 1882. у месту служи парпх Арпн
Ђукић, рпђен 1816. Накпн щтп је ппхађап
гимназију и бпгпслпвију у Ср. Карлпвцима, ради
испрва пд 1842. дп 1847. кап ушитељ у
153
пближоим Угринпвцима. Стални је парпх у Ба-
тајници пд 1848. дп 1886. гпдине, кад је заврщип
свпј земаљски пут и бип ппгребен на сепскпм
грпбљу.
Трпјици ушитеља и оихпвим ђацима,
једнпм свещтенику, сепским првацима и мещта-
нима кпји су ппдигли нпву щкплску зграду у
Батајници, имамп да пдамп вешну славу и хвалу
щтп су 1882. гпдине заснпвали и ушествпвали у
првпм светкпваоу свпг щкплскпг заступника
Светпг Саве.
Беседа на Светпг Саву 1893. у Батајници.

Нащпј ппвести п прпслави Савиндана у
Батајници није крај. Знамп да је за једнп таквп
пкупљаое заслужан ушитељ Тепдпр Панић.
Наиме, пн је у „Щкплскпм листу”, кпји је у раз-
дпбљу пд 1858 – 1910. гпдине излазип у Нпвпм
Саду, затим Будиму, Спмбпру и Ср. Карлпвцима,
ппшеткпм 1894. пбјавип свпју пдлишну Беседу.
Оу је, какп стпји, изгпвприп 14. јануара пп
старпм календару претхпдне 1893. гпдине у Ба-
тајнишкпј щкпли, приликпм прпславе. Пре негп
щтп наведемп текст у целини, щтп засигурнп
завређује, навещћемп ппнещтп из Панићеве
бипграфије.
Рпђен je 29. пктпбра 1862. у Сремскпј Ми-
трпвици. Пп сврщетку пснпвне щкпле у месту,
154
пдлази у Нпви Сад, где ппхађа српску гимназију.
Ушитељску щкплу у Спмбпру сврщип је 1884, уз
стипендију Петрпварадинскпг пука, ппсебнп се
истакавщи у знаоу српскпг језика и коиже-
внпсти. Прву службу дпбија у Купинпву, где
пстаје дп 1893, кад стиже у Батајницу, у кпјпј
ради све дп 1914. гпдине. Бип је у свпје време
ппзнат кап дпбар ппјац, гпвпрник и прганизатпр
щкплских и црквених прпслава. Дап је нпвшани
прилпг за ппдизаое сппменика митрппплиту
Стефану Стратимирпвићу (1894). Са супругпм је
имап трпје деце.
Тепдпр Панић
ГПВПР П СВЕТПМ САВИ
Щкплски лист, бр. 1-2. у Спмбпру, за јан-феб. 1894. гпд.
„Ппщтпвани збпре!
Евп дпђпсмп из храма Бпжјег у храм
прпсвете у щкплу, да и пвде прпславимп милу
усппмену првпг српскпг ушитеља и прпсветитеља
и архиепискппа Св. Саве, да прпславимп успп-
мену псниваша прве српске щкпле и прпсвете,
јер данас се и у најмаоем сепцету гдегпд Срби
живе, где се српски гпвпри и српским духпм
дище ппји светпсавска песма: „Ускликнимп с
љубављу светитељу Сави!“
Узнпсећи славу и хвалу нащем великпм
српскпм светитељу, дпказујемп ми, дпказује цеп
155
српски нарпд, кпји га такп пдущевљенп на све
стране васкпликпг српства щирпм свих српских
земаља слави и велиша, да је дпстпјан такпвих
великана, кап щтп бијаще Свети Сава, јер уме да
цени и изражава неизрециве заслуге и жртве
кпје је Св. Сава на плтар среће и напретка
српскпг нарпда принеп, те се тиме бар уне-
кпликп пдужујемп пнпм силнпм ппжртвпваоу и
пнпј великпј љубави кпјпм је Св. Сава цеп српски
нарпд љубип и за оега се жртвпвап.
Да видимп пак шиме је Свети Сава за-
служип, да га цеп нащ српски нарпд такп
пдущевљенп прпславља. Свети Сава бијаще син
првпг српскпг краља Стевана Немаое. Име му је
билп Расткп. Јпщ у детиоству радп је пн шитап
свете коиге п закпну бпжјем, радп је ищап у
цркву, и бип је врлп ппбпжан и смеран и угледап
се самп на дпбре људе, а зле примере није хтеп
ни гледати, а некмпли примати; никад није
ружнп гпвприп и ппщтпвап је старије, а пспбитп
свещтенике. Рпђен и васпитан у краљевскпм
двпру у сред највећег сјаја и бпгатства, ипак је
радије имап тихи и смирени живпт негп бушни и
рас-кпщни живпт на краљевскпм двпру. Те када
калуђери светпгпррски дпђпще да у пца Св. Саве
милпстиое затраже, пде щоима у Свету гпру и
тамп се у манастиру рускпм закалуђери и дпбије
у калуђерству име Сава.
156
У светпгпрским манастирима прпвеп је
Св. Сава вище гпдина ушећи се светим коигама,
и бпгатећи дущу свпју и ум знаоем, држећи, да
ће самп такп свпме нарпду највище кпристити
мпћи. Ппставщи архимандритпм, видеп је да
српски нарпд неће мпћи напредпвати у свпме
српскпм напреднпм духу, дпк не буде свпга
независнпг црквенпг ппглавицу и српскп све-
щтенствп имап, стпга изради Св. Сава кпд гршкпг
цара и вселенскпг цариградскпг патријарха у
Никеји, ппд кпјега је пнда српска црква ппд-
падала, те Срби дпбище архиепискппа, кпји је
независнпм српскпм црквпм управљап, и тп пп
жељи и нагпвпру сппменутпг цара и патријарха
буде Св. Сава за првпг српскпг архиепискппа
ппсвећен.
Кап старещина српске цркве ушинип је Св.
Сава мнпга дпбра српскпм нарпду и српскпј
држави. Сазидап је мнпге цркве и манастире, а
уз пве је щкпле ппдизап. Ищап је пп свим
српским земљама, те је мудрпм свпјпм беседпм
крепип српски нарпд у вери правпславнпј и
ппбпжнпсти, ушип га закпну бпжијем, упућивап
га да дпбре пбишаје шува и пбдржава, а зле да
изпставља. Бпгатаще је светпвап да се не узфају
у свпје бпгатствп, јер пнп није сталнп ни трајнп,
негп на Бпга. Ушип их је да буду милпстиви
према сирпмащнпј браћи свпјпј и да живе
157
ппщтенп, јер је ппщтеое најдрагпценије благп
на свету, јер све другп мпже се шпвеку пдузети,
али име ппщтенп никад и дп века. Светпвап их је
да се шувају греха, да друге људе не вређају, и да
не враћају злп за злп, већ да у слпзи и љубави
живе, јер без слпге и љубави нигде среће ни
напретка нема, јер се самп слпжним, зајед-
нишким и сппразумним радпм и највећа и нај-
тежа дела пстварити мпгу. Па је затп и завађену
браћу свпју измирип.
Сећајмп се и ми тих дпбрих дела и ппука
Св. Саве, примимп их к срцу свпме, те упућујмп и
нащу децу, нащу младеж да се и пни пп тим
решима владају. Засађујмп у млађана срца свпјих
пптпмака јпщ из најранијег детиоства све
врлине кпје шпвека шпвекпм шине.
Ушимп их да ппщтују старије, да буду
ппслущни јер је ппслущнпст извпр свију врлина.
Привикајмп их да буду вредни и щтедљиви,
смерни и искрени, да истину збпре и правп да
твпре, да љубав и щтпваое међу спбпм имају, а
вище свега да благпга Бпга љубе и щтују, да се
Оему мпле и да у Оега тврду веру и уздаое
имају.
Самп пнда, акп будемп у срца свпје мла-
ђане узданице пве врлине брижљивп укпре-
оивали и оима их пшелишили, мпћи ћемп мирне
дуще и светла пбраза рећи, да смп свпју
158
рпдитељску дужнпст савеснп изврщили, и пнпј
великпј задаћи кпју рпдитељи у ппгледу вас-
питаваоа деце свпје имају, у пунпм смислу
пдгпвприли.
Такп радећи, пплпжићемп шврст темељ
срећи и будућнпсти деце свпје и нарпда свпга, а
и нама самима биће тп на кприст и на радпст, на
дику и ппнпс.
Васпитаое детета ппшиое пдмах пд рп-
ђеоа, кпје не траба пдлагати, кап щтп мнпги
рпдитељи незнајући неупутнп пдлажу, јер срп-
ска ппслпвица вели: Щтп дикла навикла! И
младп се дрвп савија. Има пак мнпгих рпдитеља,
кпји виде ппгрещке свпје деце, али неће да их
пдмах у ппшетку у клици оихпвпј пд свпје деце
пдклпне, негп веле: Нека га, нек` прпвпди свпје
детиоствп, неће пн бити такав дпк буде зрелији,
ппправиће се пн. Али, такпви рпдитељи, кпји
такпвп гпвпре, не ппмищљају да је навика једна
мука, а пдвика две, те кпликп свпјпм нехатпщћу
и равнпдущнпщћу у изврщиваоу свпје најваж-
није рпдитељске дужнпсти щкпде и себи и деци,
а птежавају рад щкпли, јер пва, местп да
наставља даље заппшету зграду пкп васпитаоа
щкплске младежи зидати, мпра првп да
исправља пнп щтп је неупутнп и искпреоује зле
навике, кпје су деца спбпм при ступаоу у щкплу
дпнела.
159
Затп драги и ппщтпвани рпдитељи, драги
пше и мати ппдај шеду свпме дпбра и лепа при-
мера међуспбне љубави, слпге и сваке шести-
тпсти, јер се деца најрадије на свпје рпдитеље
угледају; следимп пп примеру светитеља Саве,
те васпитавајмп и ушимп на свакп дпбрп свпју
децу, свпју наду, пд најмаое малпће и најра-
нијег детиоства свим жарпм и плампм рпди-
тељске љубави, кап щтп је и Св. Сава цеп српски
нарпд ушип и васпитавап у духу српске нарпд-
нпсти и свете наще вере правпславне.
Пбдржавајмп и шувајмп пп примеру Св.
Саве све пне наще лепе и дивне српске пбишаје,
кпји се п Св. Никпли, п Пцевима и Материцама,
п Бпжићу, Нпвпм лету, Ускрсу, Духпвима, Крс-
нпм имену и другим нащим светкпвинама
пбдржавају, и кпји Србина пдликују пд свију дру-
гих нарпда, и кпје су нам нащи дишни прадедпви
у аманет пставили, да их кап зеницу пка свпга
шувамп, јер су мнпги нащи пбишаји нарпдни са
верпм сппјени, те акп оих презремп, презре-
ћемп и сами себе. Пмилимп деци свпјпј коигу а
нарпшитп српску, из кпје ће пна наушити све пнп
щтп је дпбрп и кприснп, щтп је узвищенп и
племенитп, кпја ће их бпдрити и спкплити и пд
зла и стран-путице пдвраћати, кпја ће јпј бити
кажипут к дпбру, срећи и пнпј мети, кпјпј сваки
Србин треба да тежи.
160
Предајмп им у аманет славље светп-
савскп и све наще најдраже светиое, кпје смп
ми пд нащих славних предака шисте и светле у
аманет примили, наиме свету веру правпславну
и ппнпснп име српскп.
Тим ћемп уједнп ппказати да смп ревни
ппследпватељи Св. Саве, кпји је цеп свпј живпт
щкпли и нарпднпј прпсвети ппсветип, кпји је пвп
свпје благп на плтар среће и напретка српскпг
нарпда, на цркве и манастире жртвпвап, те је
тиме пмилеп и Бпгу и људима. Кпд Бпга је
стекап велику милпст, а кпд људи вешиту успп-
мену. Па стпга Св. Сава и заслужује да га цеп нащ
нарпд и слави и хвали, све дптле дпк гпд Србин
живеп буде.“
161
НАПРЕДНИ ППСЛЕНИЦИ
Питпмци „Привредника“ из Ппщтине Батајница
1907 – 1944.
Заслугпм ушитеља, свещтеника и тргпваца

из Батајнице и опј у тп време припадајућим пп-
щтинским насељима Кроещевцима и Угринпв-
цима, сврщени ушеници шетвртпг разреда пснп-
вне щкпле ппщли су на занат у варпщи и градпве
пндащое аустрп-угарске државе, а касније Кра-
љевине СХС и Југпславије. Главни прганизатпр
билп је српскп привреднп друщтвп „Привре-
дник“. Идејни твпрац и псниваш пве прпсветнп-
привредне институције бип је банкар и тргпвац
Владимир Матијевић са свпјим кругпм сарад-
ника. Гпдина настанка је 1897, сврха –
пбразпваое и збриоаваое надарених сирпмащ-
них ђака, а циљ ппбпљщаое екпнпмских и
спцијалних прилика српскпг нарпда. „Привред-
ник“ је будуће мајстпре упутип кпд угледних
тргпваца и занатлија, а касније им ппмагап
прекп щтеднп–кредитних задруга да птвпре
свпје сампсталне радое. „Једнпм реши, ради се
да се пд деце стварају напредни ппсленици,
пкретни привредници, прпсвећени људи.“
162
У међуратнпм перипду на ппљпприв-
редну праксу су кпд успещних газдинстава слати
и сепски младићи узраста 18 – 20 гпдина. „Ти
мпмци живе у кући и ппрпдици свпјих гпсппдара
бесплатнп, а ппсле дпбивају – према владаоу –
и примерну награду. Наук траје две гпдине. Ту
виде и науше, ппред практишнпг и напреднпг
рада, уједнп и пстали кућевни и фамилијарни
ред и ппредак.“ Дп 1940, друщтвп је ппмпглп
скпрп 40.000 ушеника. Међу ктитприма издва-
јамп Јпвана Цвијића, Михаила Пупина, Никплу
Теслу. „Привредник“ је распущтен 1914. гпд.
пдлукпм хрватских власти, а шланпви оегпвпг
рукпвпдства су ппхапщени и пптужени за веле-
издају. Рад друщтва пбнпвљен је ппсле 1918, а
затим 1993. гпдине у Загребу.
163
Ђаци из Батајнице, Кроещеваца и Угри-
нпваца на занатима (гпдина упута на занат, име
ушеника, име оегпвпг пца или скрбника, пре-
зиме, местп бправка и ппщтина, име и презиме
ппвереника, име, презиме и седищте власника
радое - ппслпдавца:
1907. Живпјин (Димитрије) Ппппвић, Угринпвци

(Батајница). Јпван Дренпвшанин ушитељ. Перп Бакић,
тргпвац мещпвитпм рпбпм, Двпр на Уни.
1907. Радпван (Лазар) Славуљ,Угринпвци (Батајница).
Јпван Дренпвшанин ушитељ. Јпсиф Гаврилпвић,
тргпвац, Глина.
1907. Сава (Иван) Јефтић, Кроещевци (Батајница).
Сава Пещић парпх. Антпн Аутер, кпбасишар, Апатин.
1908. Светпзар (Нпвак) Путиншанин, Батајница.
Дущан Летић, ушитељ. Наталија Станкпвић, ппаншар,
Земун.
1908. Милан (Сава) Ппщащ, Батајница. Дущан Летић,
ушитељ. Павле Фпдпрић, пбућар, Земун.
1908. Трифун Миланкпв,Угринпвци (Батајница).
Никпла Ђурић, ушитељ.Тепдпр Бпщкпвић, пекар,
Брпд на Сави.
1909. Ранкп (Ђпрђе) Петрпвић. Угринпвци
(Батајница). Димитрије Дамјанпвић. Witwe Weiss
Móhr, тргпвац, Пешуј.
1909. Ранкп (Живпта) Белић, Кроещевци (Батајница).
Стеван Крунић, ушитељ. Csőgl Johann, башвар, Пешуј.
164
1909. Милпрад (Арсеније) Лещић, Кроещевци
(Батајни-ца). Стеван Крунић, ушитељ. Петер Елинг,
ципелар, Пешуј.
1909. Живан (Недељкп) Никплић, Кроещевци
(Батајница). Стеван Крунић, ушитељ. Јпзеф Шаои,
кпбасишар, Щиклпщ.
1909. Симепн (Љубпмир) Савић, Кроещевци
(Батајница). Стеван Крунић, ушитељ. Арнплд Стерн,
тргпвац, Вараждинске Тпплице.
1909. Сава (Михаилп) Јанкпвић, Кроещевци
(Батајница). Стеван Крунић, ушитељ. Ференц Рајит,
ципелар, Спмбпр.
1910. Светпзар (Петар) Вујишић, Кроещевци
(Батајница). Стеван Крунић, ушитељ. Рудплф Прандл,
тргпвац, Велики Бешкерек.
1911. Илија (Ватима) Кпвашевић, Угринпвци
(Батајница). Живкп Дракулић, коигпвпђа. Милутин
Рпсић, тргпвац, Митрпвица.
1911. Светпзар (Ђпрђе) Радпванпвић, Угринпвци
(Батајница). Милпван Гавраншић, ушитељ. Јакпб
Дпрнщтатер, ппсластишар, Нпви Сад.
1914. Ранкп (Петар) Вујишић, Кроещевци
(Батајница). Живпјин Терзин, тргпвац. Јелена
Маркпв, тргпвац, Велики Бешкерек.
1918. Никпла (Милка) Тарбук, Угринпвци (Батајница).
Јпван Дренпвшанин, ушитељ. Маркп Пстермаг, кплар,
Јасенпвац.
1923. Милан (Милутин) Анушин, Угринпвци
(Батајница). Димитрије Дамјанпвић, парпх. Н.
Щверер, кплар, Срем. Карлпвци.
165
1924. Живпјин (Влада) Бајац, Батајница. Јпван Јпвић,
парпх. Милан Бугарски, кпваш, Паншевп.
1924. Кпста (Јпсиф) Јпванпвић Угринпвци (Батајница).
Стеван Тпдпрић, шинпвник, Бепград. Никпла
Фабинпвић, берберин, Бепград.
1925. Милпщ (Ђура) Михаилпвић, Батајница. Бранкп
Кпвашевић, ушитељ. Јпца Удпвишки, тргпвац, Мпл.
1927. Шедпмир (Владимир) Јурищић, Угринпвци
(Батајница). Лука Јакщић, ушитељ. Никпла
Фабинпвић, бербер, Бепград.
1935. Ђпрђе (Славкп) Зарин, Угринпвци (Батајница).
Све-тпзар Милурпвић, ушитељ. Угринпвци.
Александар Сувајчић, берберин, Бепград.
1937. Иван (Даница) Антунпвић, Батајница. Ђпрђе В.
Страјнић, управитељ щкпле. Славкп Радивпјщић,
месар, Сеоак пијаца, Бепград.
1937. Александар (Даница) Антунпвић,
Батајница.Ђпрђе В. Страјнић, управитељ щкпле.
Никпла Данилпвић, кпларски тргпвац, Бепград.
1938. Срета (Вукин) Аћимпвић, Угринпвци
(Батајница). Светпзар П. Милурпвић, управитељ
щкпле у Угринпвцима. Александар Матис, месар и
кпбасишар, Бездан.
1938. Лазар (Жаркп) Милурпвић, Угринпвци
(Батајница). Светпзар П. Милурпвић, управитељ
щкпле у Угринпвцима. Веља Пещић, пбућар, Нищ.
1944. Владимир (Светпзар) Субак, Угринпвци
(Батајница). Привредник, Бепград.Ђпрђе Ђпкић,
стплар, Бепград.
166
Кап щтп смп истакли на ппшетку нащег
текста, улпгу ппвереника, кпји су пратили и кпн-
трплисали напредак ушеника и ппступаое према
оима, преузели су на себе српски ушитељи, све-
щтеници и тргпвци. Знамп ппнещтп из оихпвих
бипграфија.
Јпван Дренпвшанин, ушитељ. Рпђен је 18.
јануара 1877. гпдине у Бпсуту, пд мати Ане и пца
Влајка, пп занимаоу ушитеља. Сврщип је пс-
нпвну щкплу у месту, гимназију у Митрпвици, а
Ушитељску щкплу, уз стипендију Петрпвара-
динскпг пука, 1895. у Спмбпру. Испрва ушитељује
у Бешмену (1895-1905), затим у Угринпвцима
(1905-1919), ппсле рата у Земуну. Ппзнат је пп
тпме щтп је сам израђивап щкплске скамије и
дидактишки материјал неппхпдан у настави. У
браку са супругпм Даницпм (рпђенпм Шпвић)
имап је шетвпрп деце, пд кпјих је кћи Видпсава
била ушитељица. Слика му је пбјављена 2007. у
коизи Дущана Г. Кпвашевића: „Кпрени и пп-
мени: Щкпла и селп Угринпвци дп 1944. гпдине“.
Дущан Летић, ушитељ. Рпђен је 14.
пктпбра 1864. гпдине у селу Параге у Башкпј.
Пснпвну щкплу ппхађап је у месту, шетири
разреда гимназије сврщип је у Нпвпм Саду
(1880), а Ушитељску щкплу у Спмбпру 1883, с
врлпдпбрим успехпм. Свпј радни век прпвеп је
кап ушитељ у Земуну (1883-1913). Сарадник је
167
листа „Щкплски пдјек“, шлан щкплске епархијске
скупщтине у Карлпвцима, један је пд псниваша
Земљпраднишке задруге у месту, бесплатнп
впдип аналфабетске тешајеве за пдрасле, уше-
ствпвап у раду црквенпг пдбпра. Бип је пжеоен
Јулкпм, са кпјпм је изрпдип три кћери и два
сина. Преминуп је 10. марта 1913. у Земуну. „За
све време свпга ушитељскпг рада, бип је вредан,
дпбар радник и дпбар ушитељски друг.”
Никпла Т. Ђурић, ушитељ. Син је ушитеља
Трифуна Ђурића, рпдпм из Брщадина у српскпј
Славпнији. Псим щтп знамп да је пд 1908.
ушитељ у Угринпвцима, имамп запис да је, накпн
щтп је пензипнисан 1913. гпдине, у Загребу из-
давап „Нпви наращтај“, „лист за сузбијаое
пппјних пића.”
Стеван Крунић, ушитељ. Рпдпм је из
Прхпва. У месту је ппхађап пснпвну щкплу, а
ушитељску је заврщип 1904. гпдине у Пакрацу.
Испрва ради у щкпли у Прхпву (1904-1905),
затим у Кроещевцима дп рата, пдакле је 1915.
интерниран у лпгпр, у кпјем је прпвеп две
гпдине (1915-1917). Пп пслпбпђеоу ради у Вукп-
вару, где је пензипнисан 1930. кап заслужни
прпсветни шинпвник.
168
Милпван
Гавраншић 1901-
1906. Рпђен је 1. де-
цембра 1881. гпдине
у Субптищту. Пцу му
је име Милан. Пп
сврщетку пснпвне
щкпле у месту, ппха-
ђап је 4 разреда
гимназије у Срем.
Карлпвцима, а затим
ппзнату српску Уши-
тељску щкплу у
Пакрацу, кпју је заврщип 1901. гпдине.
Дефинитивни испит за сампсталне ушитеље пп-
лпжип је 6. фебруара 1904. у Псеку. Тпкпм 1905.
бип је на пдслужеоу впјнпг рпка. Прву службу
дпбија у Грабпву са прпсешнп 50 ушеника, а
пптпм у щкпли у Угринпвцима (1906-1914, 1918-
1919). Хрватске щкплске власти су 1915. утврди-
ле да је Гавраншић „пдријещен пд службе јер је
кап впјник пребјегап непријатељу” (предап се
српскпј впјсци). Према „Државнпм календару
Краљевине Срба, Хрвата и Слпвенаца за гпдину
1921ʺ, Гавраншић је у пећинашкпј щкпли бип
ушитељ и управитељ пд 2. септембра 1919. дп
13. септембра 1921 (са гпдищопм платпм пд 8.
200 динара и дпдаткпм пд 1.800 динара за
169
станарину), када је на свпју мплбу премещтен у
Руму, у щкплу кпд Никплајевске цркве. Пд фе-
бруара 1925. дп 1937. гпд. забележен је кап
ушитељ и управитељ щкпле са службпм у Бежа-
нији где се трајнп настанип. Бип је шлан Управе
Савеза земљпраднишких задруга са седищтем у
Нпвпм Саду. Са супругпм Леппсавпм (рпђенпм
Радпванпвић из Бежаније) имап је две кћери:
Милицу (рпђ. 1909) и Спфију (1911) кпја је сту-
дирала Филпспфски факултет (удату пд 1937. за
Милана Данилпвића шинпвника из Бепграда).
Пензипнисан је 6. пктпбра 1937. гпдине.
Бранкп Кпвашевић, ушитељ. Рпђен је 1878.
гпдине у Щащинцима, где је заврщип пснпвну
щкплу. Гимназију је ппхађап у Митрпвици, а уши-
тељске науке 1899. у Спмбпру. Првп му је раднп
местп у щкпли у Врднику (1899-1902), затим у
Щащинцима дп 1907, а ппсле у Прпгару дп рата.
Пп пслпбпђеоу ушитељује у Батајници, Лаћарку
и Бепграду.
Лука М. Јакщић, ушитељ. Ппсле Батајнице
служи пд 1928 - 1933. гпдине у пснпвнпј щкпли у
Кршедину, где дпбија сталну службу. Пдавде га
прпсветне власти премещтају 1933. у Крајищте,
кпје пнда припада Вардарскпј банпвини у Старпј
Србији. Накпн гпдинуипп службе, ппнпвп је
враћен у Кршедин. Слика му је пбјављена у
коизи Мипдрага Пбрадпвића „Кршедин, мпје
170
селп“ 2010. гпдине.
Светпзар П. Милурпвић, ушитељ. У Угри-
нпвцима је у щкпли пд 1936. гпдине, а једнп
време и кап оен управитељ. Премещтен је 1938.
у Бежанију, где је такпђе преузеп управу.
Пдржап је 1940. гпдине ппздравни гпвпр кпд
евангелистишке цркве у Бежанији, ппвпдпм
крщтеоа деветпг детета мещтанина Јакпба
Милиха, а шија је кума била Краљица Марија.
Ђпрђе В. Страјнић, ушитељ. Испрва ради у
Бингули (1918-1931), а пд 1931. у щкпли у Ба-
тајници, где је једнп време и оен управитељ.
Димитрије Дамјанпвић, свещтеник. Рпђен
је 1866. гпдине у Митрпвици, где му је птац бип
шинпвник. Сврщип је 1888. гпд. гимназију „с
пдликпм“, а 1892. бпгпслпвију. Пбе у Карлпв-
цима. Рукппплпжип га је 1892. патријарх Гепр-
гије Бранкпвић. Испрва је капелан у Нпвим Кар-
лпвцима (1892-1894), а пд 1894. стални парпх у
Угринпвцима. Бип је у вище наврата шлан свещ-
тенишкпг Кпнвикта. Са супругпм Спфијпм имап је
трпје деце.
171
ПРИЛПЗИ
Захвалница
Аутпр се најлепще захваљује на указанпм
ппвереоу и ппдрщци СПЦП Батајница, старе-
щини храма Рпђеоа Пресвете Бпгпрпдице п.
Сппменку Грујићу, свещтенству и уреднищтву
Парпхијскпг весника.
∞
Ђпрђу Бпщкпвићу, музејскпм саветнику Завишај-
нпг музеја у Руми.
Катарини Дпбрић, истпришару уметнпсти у
Ппкрајинскпм Завпду за защтиту сппменика
културе у Нпвпм Саду.
Небпјщи Мазићу, библиптекару Библиптеке
Матице српске у Нпвпм Саду.
Јпванки Алимпић Вујишић, архивисти Архива
Впјвпдине у Нпвпм Саду.
Радпвану Сремцу, археплпгу и писцу из Щида.
Ивану Филиппвићу, истпришару Завпда за защ-
титу сппменика културе у Ср. Митрпвици.
Стевану Кпраћу, писцу и хрпнишару из Впјке.
Дијани Милинпвић, Слађани Ђурић, архиви-
стима Архива САНУ у Ср. Карлпвцима.
172
П аутпру
Предраг Пузић (Пчаци, Србија, 1965).
Коижевну критику, истпријске текстпве и
ппезију пбјављује у дпмаћим и страним перип-
дишним публикацијама. Ради кап средоп-
щкплски наставник у Нпвпм Саду, а живи у
Ракпвцу пд 2003. гпдине. Пбјавип је 20 коига,
међу кпјима су црквене, щкплске и сепске мпнп-
графије, песме за децу и публицистика. Коиге су
му превпђене на енглески и щпански језик.
Дпбитник је прве награде Диспвпг прплећа за
есеј (1993), награде Задужбине Милпщ Цроан-
ски за публицистику (2003), награде Иланча за
коигу гпдине (2003), Enzimi di pace, Рим, Италија
(2010), Ппвеље кпјпм је прпглащен за ппшаснпг
станпвника насеља Бресташ у Срему (2017) и
Медаље Теслине наушне фпндације (2019).
173
ДОБРОТВОРИ
„Кп дпбрп шини за Цркву,
дпбрп шини и за нарпд“
Патријарх Павле
САША ЉУБИНКОВИЋ - БАТАЈНИЦА
174
175
__________________________________________
CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотеке Матице српске, Нови Сад
94(497.11 Batajnica)
ПУЗИЋ, Предраг, 1965-

Батајници на дар / Предраг Пузић ;
[фотографија Мишо Божић, Стеван Кораћ]. -
Батајница : Српска православна црквена
општина Батајница : Храм рођења Пресвете
Богородице, 2022 (Нова Пазова : Београф). - 176
стр. : илустр. ; 20 cm
Тираж 1.000. - Стр. 6-7: Реч уредника /

Споменко Грујић.
ISBN 978-86-904928-1-7
а) Батајница - Историја
COBISS.SR-ID 82877449
176

Предраг Пузић, Батајници на дар

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Предраг Пузић, Батајници на дар

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

БАТАЈНИЦИ НА ДАР

Пва коига пбјављује се ппвпдпм 30 гпдина

Припремајући се за радпсне предстпјеће Бпжи-

Прптпјереј-ставрпфпр Сппменкп Грујић,

Садржај коиге кпји је пред ппщтпваним шита-

Пснпвне ппдатке за нащ рад налазимп у коизи

У аналима аустријскпг истпријскпг архива,

Вукащин Радищић рпђен је 20. априла 1810.

Слпбпда, та дивна и на мнпгим нащим

Накпн шувенпг бпја на планини Цер у

1. Кап изасланик О. в. краља,

Батајнишки регрути и редпвни впјници

ППГИНУЛИ 10, РАОЕНИ 41, БПЛЕСНИ 18,

АУ впјници на путу Батајница-Земун 1914. гпд.

Несумоивп је да је у насељу Батајница

У Истпријскпм архиву Бепграда шувају се

Прптпкпл крщтених 1785-1801.

Из батајнишких Матишних коига за пери-

Мущка лишна имена:

Женска лишна имена:

На свакпм пд грпбаља пп насељима у

АРПН ЂУКИЋ – Свещтеник, 1848 – 1886.

Из списка претплатника на коигу Вука Карачића

Ђукићев наум да ппстане свещтеник

МИЛАН ЂУКИЋ – Ушитељ, 1846 - пкп 1914.

ДРАГИОА ЂУКИЋ – Ушитељица, 1846-

ЖАРКП ЂУКИЋ - Свещтеник, 1869 – 1902.

Српски Сипн, 16. јуни 1902.

Крсна слава је најпспбенији деп духпвнпг

Прелиставајући српску међуратну щтампу

П Публију Лентули (лат. Publius Lentulus,

Исус Христ на Гплгпти

Прва щкпла у Батајници

Тпкпм друге пплпвине XVIII века ушитељи

ПЕТАР ВЕСЕЛИНПВИЋ – У списима Карлпвашке

Дпдатак 1. Ушитељи у Батајници 1918-1940:

У једнпм пд прпщлих брпјева нащег

Према навпдима Земунскпг хрпнишара и

Беседа на Светпг Саву 1893. у Батајници.

Заслугпм ушитеља, свещтеника и тргпваца

1907. Живпјин (Димитрије) Ппппвић, Угринпвци

САША ЉУБИНКОВИЋ - БАТАЈНИЦА

CIP - Каталогизација у публикацији

ПУЗИЋ, Предраг, 1965-

Тираж 1.000. - Стр. 6-7: Реч уредника /

You might also like