CLAUS EN KAAN VS. FRANCIS SOLER Metodologija projekta Rukovodioci predmeta: Doc. mr Vladimir Milenkovi Doc.

Aleksandru Vuja April 2011.

1. Uvodna razmatranja Claus en Kaan Architecten i Francis Soler, se uklapaju u tematski okvir rada koji se odnosi na razmatranje i analizu postupaka projektovanja pomenutih arhitekata. Prilikom analize najpre e se izvriti osvrt na nain izrade projekata, potom e panja biti usmerena na vane osobine samog rada, kao i na karakteristike posebnih faza, odnosno etapa u procesu geneze projekta. Cilj rada ogleda se u identfikaciji projektnog metoda, utvrivanju razlika i slinosti u nainima na koji ovi arhitekti stvaraju, kao i prikazivanju veza i odnosa izmeu istraivakih metoda koje oni koriste prilikom arhitektonskog projektovanja. Holandski biro Claus en Kaan Architecten, osnovali su Kees Kaan i Felix Claus 1988. godine. Na dve adrese, u Roterdamu i Amsterdamu, on danas okuplja ezdesetak arhitekata, a u protekle dve decenije osim rada na podruju Holandije, zasluni su za mnotvo prepoznatljivih internacionalnih projekata. Kvalitet je glavni cilj njihovog kontinualnog projektantskog procesa, a od razvoja posebnog arhitektonskog stila, vanija im je izgradnja vlastitog identiteta. Claus en Kaan Architecten stvara arhitekturu, dizajn enterijera, obnovu i ureenje grada i u nacionalnim i meunarodnim projektima. Biro francuskog arhitekte, Francisa Solera, osnovan 1985. godine, smatra se jednim od najaktivnijih biroa u Parizu. Rad i istraivaka pitanja koja se ovde razmatraju veoma su raznovrsna i tiu se pre svega arhitekture i urbanog razvoja. 2. Claus en Kaan Architecten iste, hladne linije, bez ikakvih suvinih detalja i originalni ritam sa to je mogue vie otvora, najkrae su crte pristupa projektnog tima Claus en Kaan Architecten, poevi od najmanjih projekata vila (limena kua u Tokiju) ili poznatih stambenih tornjeva (u Almeru) do velikih stambenih blokova (Joure u Ter Huivri bila je specifina reminescencija na pionire holandske moderne) i celih naselja (meu kojima su najvaniji Nesselande u Rotterdamu i Riethof u Haagu). Claus en Kaan Architecten su tokom procesa rada teili da zadre relativnu fleksibilnost u projektima, kako bi ih mogli po potrebi u svakom trenutku menjati i prilagoavati

eventualnim novonastalim zahtevima. Njihovi projekti nisu u potpunosti fiksirani slikom. Meutim, istovremeno su eleli da pritom ipak budu potpuno precizni. Stoga su to blie definisali izrazom idealnog standarda. Tvrde sa su propustili moda mnogo prilika za realizaciju projekata, jer se deavalo da veoma esto izgube na konkursima zato to slika koju proizvedu nije dovoljno atraktivna, ve vie tvrda i hladna. To se dogaa usled tenje da tokom rada na projektu, ne stvore sliku neega to ne mogu realizovati, ve radije streme ka tome da se na kraju, projekat moe izvesti tako da ne odudara od pomenutog prikaza, ve da izgraeno mora da bude bolje od slike koja je prethodila. Takvim pristupom radu se umanjuje ansa za razoarenje do kog moe doi nakon izvoenja objekta.

Slika 1. Claus en Kaan Architecten, De Eekenhof in Enschede.

U odrednicama koncepta, prilikom definisanja projekta, trude se da anticipiraju proces izgradnje. Slobodno se moe rei da projektu pristupaju na krajnje konzervativan nain i da igraju na sigurno, ali da kvalitet njihovog rada ogleda u injenici da jako vode rauna o tome da mogu da ispune ono to u projektu obeaju, kao i da e izgraeni objekat poprimiti svoj vlastiti karakter. Taj karakter treba da bude toliko snaan da ga nikakve promene ne mogu otetiti, toliko jednostavan i jak da ga drutvo moe prihvatiti, a da ljudi

s njim mogu ugodno iveti i raditi. Smatraju da graevine treba da budu velikodune prema svojim korisnicima, a ne opsednute linim programom arhitekata. Objekat De Eekenhof in Enschede odlikuje se koherentnou i inteligentnim dizajnom koji proizlazi iz tri kljuna elementa, a to su pokret, rast i dinamizam. On ne samo da predstavlja specifinu znamenitost, zahvaljujui snazi svojih inherentnih kvaliteta, ve isto tako, kao postojei reper podsea da ovo podruje ima problematiu prolost i nagovestava njegovu budunost koja obeava. Stilske reference istiu se svojim ikonografskiim znaajem, a takoe i arhitektonskim dinamizmom prilikom dodavanja figurativnog pokreta. Elementi objekta takoe imaju mogunost komunikacije sa svojim neposrednom okruenjem. 3. Francis Soler Specifinost procesa projektovanja tima arhitektonskog biroa Francisa Solera, ogleda se u nainu povezivanja i usklaivanja ekonomske i prostorne komponente projekta, gde on poput atipinog umetnika, koji tei da obuhvati sve aspekte i sfere arhitekture, ide od apstrakcije do figuracije, pratei pritom kontekst u kome se nalazi. Njegov rad i istraivanja su izuzetno raznovrsna i odlino se primenjuju kako na objekte stanovanja, tako i na objekte javne namene, obrazovne ustanove, umetnike ateljee, biroe, mostove itd. On se tokom svih faza projektovanja vodi idejom da svaki objekat, bez obzira na veliinu i namenu mora imati znaajno mesto u gradu, i tretira ga kao svojevrsno umetniko delo. Pri suoavanju sa novim projektnim izazovom, uvek se trudi da bez obzira na stilske efekte objekata, na sadraj i na kontekst, na samom poetku proizvede neto novo i drugaije. Njegov projekat je nepredvidiv, on predstavlja asambla razmiljanja i atmosfere koji sainjavaju realnost jedne svrsishodne, odnosno efikasne arhitekture. Francis Soler, je tokom svog dugogodinjeg iskustva uestvovao na velikom broju nacionalnih i internacionalnih konkursa gde je neretko i pobeivao. On ima dvadesetak izvedenih objekata, ali meu najznaijnijim i najzanimljivim moe se istai projekat za Ministarstvo kulture.

Slika 2. Francis Soler, Ministarstvo kulture u Parizu.

Cilj projekta bio je da se na samo jednom mestu grupiu svi sadraji Ministarstva kulture, koji su se do tada prostirali na 17 razliitih lokacija u gradu. Arhitekta Francis Soler premostio je glavne prepreke - razlike u datumima izgradnje, a samim tim i stilovima dva postojea objekta - upotrebom elemenata jedinstva i prepoznatljivosti. Pomenuto jedinstvo je sveprisutno kako u unutranjem planiranju prostora, koji je remodelovan i prilagoen novom, guem strukturalnom i sadrajnom okviru, tako i u novonastalom spoljnjem omotau. On je itavu strukturu obmotao ipkom od nerajueg elika dajui joj na takav nain veoma specifian izgled koji je u promenljiv u zavisnosti od doba dana i noi, odnosno od poloaja sunca i senke. 4. Zakljuna razmatranja Poredei metodologije rada ova dva tima, dolazimo do odreenih zakljuaka koji nas upuuju na to koliku fleksibilnost moemo dostii pod sadanjim, realnim i neophodnim uslovima, zatim na koji nain moemo eliminisati hijerarhiju u umetnosti i arhitekturi. Sadanja umetnost konstantno dovodi u pitanje konvenkcione poglede i trai nove

perspektive, a i sama arhitektura se bavi stvaranjem novih senzibiliteta, teei pritom ka novitetima i originalnosti. Arhitektura grupe Claus en Kaan Architecten se odlikuje prepoznazljivim jakim osvetljenjem, funkcionalnou, vrstim formama, hladnim i snanim linijama, kao i prirodnim materijalima, te na perfektan nain ostvaruju svoj identitet. Tokom procesa projektovanja nastoje da zadre relativnu fleksibilnost u projektima, kako bi ih mogli po potrebi menjati i prilagoavati eventualnim promenama zahteva. Prilikom rada na projektu, streme ka tome da se na kraju, projekat moe izvesti tako da ne odudara od pomenutog prikaza, ve da izgraeno mora da bude bolje od slike koja je prethodila. Rad ovog tima odlikuje konzervativan pristup projektovanju. Francis Soler i ostatak njegovog tima prilikom procesa projektovanja kreiraju specifian asambla trenutnih razmiljanja i atmosfere, odnosno samog konteksta pri nastanku nove arhitekture. Svaki njihov projekat zaista i jeste nova arhitektura, jer uvek poinju ispoetka, ne vezujui se posebno za osobenosti svojih prethodnih projekata. Meutim, ono to je zajedniko za sve projekte ovog tima, jeste da je svaki od njih, bez obzira na veliinu i drutveni znaaj tretiran kao svojevrsno umetniko delo. Jedna od zajednikih karakteristika ova dva tima ogleda se u tome to njihova dela, bez obzira na razliite sklonosti kada je re o oblikovanju, stilovima i prikazivanju, uvek postaju jaka i bezvremenska sa vlastitim, razliitim identitetima. Autonomija prostora i doza realnosti odnosi se na obe grupe arhitekata, mada je vie izraena kod prvog arhitektonskog tima. U oba arhitektonska tima prepliu se jake i neobine linosti koje svojom kreativnosu daju peat svakom delu. Povezuje ih i detaljan pristup pri izboru materijala i strukture prostora, a takoe je neosporno i da se apstrakcija izdvaja kao jedan od glavnih motiva. Claus en Kaan Architecten insistiraju na vrsto oblikovanim i jakim formama, dok se tim Francisa Solera, vodi finijim, nenijim, mekim i prilagodljivijim oblicima pri projektovanju.

5. Internet izvori:

1.) www.ClausenKaanArchitecten.com 2.) www.archdaily.com/.../de-eekenhof-claus-en-kaan-architekten 3.) www.soler.fr