РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАД ОДСЕК БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА
БЕОГРАД

Zaha Hadid

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

Одељење за дизајн
Станимировић Ивана 2021/10347
Студијски програм:Дизајн индустријских производа
Предмет: Dizajn proizvoda 2
Професор: проф. др. Ivan Erkić
Београд, 2023.
Садржај
1.Биографија .............................................................................................................................................. 3
2.Стил .......................................................................................................................................................... 3
3.Vitra Station ............................................................................................................................................. 4
4.MAXXI ..................................................................................................................................................... 5
5.Phaeno Science Center ............................................................................................................................ 6
6.Guangzhou Opera House ........................................................................................................................ 7
7.London Aquatics Centre ......................................................................................................................... 8
8.Heydar Aliyev Cultural Center .............................................................................................................. 8
9.SERPENTINE PAVILION ..................................................................................................................... 9
10.Утицај после смрти ............................................................................................................................ 10

2
1.Биографија

Заха Хадид рођена у Багдаду у Ираку 31.октобра 1950.године студирала је математику на

Америчком универзитетуу Бјруту пре негошто се преселила у Лондон 1972.године.
Преселила се да би наставила своје студије у Архитектонском удружењу где је добила
награду за диплому 1977.године.Предавала је у архитектонској школи (Architectural
Association School), све до 1987.године ,била је на бројним катедрама и гостујућим
професорима на универзитетима широм света ,укључујући Колумбију,Харвард,Јејл и
Унивезитет примењених уметности у Бечу.Током школованја је била препозната као
таленат од стране професора Рема Колхаса ,који је био један од водећох архитекти
експеримрнталне европске архитектуре.
Заха је 1979.године основала Zaha Hadid Architects,који садржи све њене пројекте током
живота.Освојила је Притзкерову награду 2004.године која се сматра Нобеловом наградом
за архитекте.Изненадно је умрла 2016.године од срчаног удара.

2.Стил

Пионирска визија Захе Хадид редефинисала је архитектуру 21.века и заокупила машту

широм света.Сваки њен пројекат транформисао је представу о томе шта се све може
постићи у бетону,челику и стаклу са њеним иновацијама у дизајну,матријалу и
конструкцији, узима ове материјале савија их у форме које суптилно подсећају на природне
облике.Позната као "краљица облина" користи геометријске облике за стварање
динамичних флуидних структура. Велике део њеног утицаја почиње од њене велике љубави
према апстрактном сликарству и цртању.Посебно је била инспирисана делима руског
сликара Казимира Маљевич. "Цела идеја о лакоћи ,лебдењу,структури како нежно пада на
земљу" је оно што је инсприше њен процес дизајна. Доживљавање Хадидине архитектуре
даје разумевања да сама потрага за лепотом није била њен модус операнди.Њене зграде су
прелепе ,њихово присуство је урбано ,лепота и виртуозност су у ускладу са значењем.Њена
архитектура је инвентивна и оригинална,нуди великодушне јавне просторе који су јасно

3
организовани.Свака зграда заузима своје место у историји архитектуре због своје виртуозне
конструкције и своје архитектонске идеологије.
Њен допринос архитектонској професији признале су професионалне,академске и
грађанске институције широм света укључујући и Форбсову листу „Најмоћнијих жена на
свету“.

3.Vitra Station

Прво велико изграђено дело Захе Хадид, Ватрогасна станица Витра у Вајлу на Рајни,
Немачка.Дизајниран од стране Захе Хадид 1993. године, зграда је била кључно дело у
успостављању стила деконструктивизма и сада служи као простор за изложбе и догађаје.
Динамична форма станице била је изграђени превод Хадидиних раних, визионарских слика,
које су приказивале неуређене, динамичне форме које „експлодирају у мале комадиће“ са
осећајем покрета који ће постати карактеристичан за деконструктивистички стил. У
Ватрогасној станици Витра, овај осећај кретања је ухваћен у равнима изложеног бетона који
секу преко пута дуж стаза које информише околина. Необично уски, нагнути простори
створени где се ови авиони падају заједно имају за циљ да створе осећај "напетости",
предвиђајући изненадну навалу активности која би се могла десити у било ком тренутку
ако зазвони аларм на станици.
„Ова зграда је 'замрзнута у покрету' – живописан, луцидан израз напетости неопходних да
останете 'будни', да експлодира у акцији по потреби," рекла је Заха Хадид.
Ватрогасна станица се налази на југозападној ивици кампуса, где прати кривину на путу са
два облика у облику паралелограма који су организовани према „линеарним обрасцима у
суседним пољима и пејзажима“. „Замишљен као завршни део постојећих фабричких
зграда… дизајниран је као повезујућа јединица, а не као изоловани објекат, који дефинише,
а не заузима простор“, објашњавају из студија. Да би се одржала јасноћа ове формалне
композиције, детаљи у станици су сведени на апсолутни минимум, избегавајући светиљке,
оквире врата и прозора, завршну обраду пода и ивице крова.

4
Станица је добила велико признање, хваљена због своје способности да оно што су многи
сматрали само "папирном архитектуром" на Хадидиним сликама преведе у изграђени
облик.
„Ватрогасна станица – дуга, линеарна, уска – појављује се као слојевити низ нагнутих и
ломљених зидова“, каже пракса

4.MAXXI

Дизајниран од стране Заха Хадид, MAXXI или Национални музеј уметности 21. века је
национални музеј савремене уметности и архитектуре у римској четврти Фламинио, у
Италији. Комплекс има за циљ промоцију уметности и архитектуре кроз колекцију,
конзервацију, проучавање и излагање савремених дела. Поред два музеја, укључује
аудиторијум, библиотеку и медијатеку, књижару и кафетерију, просторе за привремене
изложбе, отворене просторе, догађаје уживо и комерцијалне активности, лабораторије и
просторе за учење и разоноду.
Пројекат је први пут најављен 2000. године и требало му је више од 10 година да се заврши.
Дизајн Захе Хадид био је победник међународног конкурса за дизајн. Зграда је награђена
Краљевским институтом британских архитеката (РИБА) 2010. године за ударну награду за
архитектуру.
Главни концепт MAXXI је директно повезан са наменом зграде као центра за излагање
визуелних уметности. Зидови који укрштају простор и њихова укрштања дефинишу
унутрашње и спољашње просторе. Овај систем делује на сва три нивоа зграде, од којих је
други сложенији, са богатим везама са разним мостовима који повезују зграде и галерије.
Посетилац је позван да уђе у низ непрекидних простора, а не у компактну запремину
изоловане зграде.
Посебна пажња је посвећена природном осветљењу, танким бетонским гредама на плафону,
заједно са стакленим покривачем и системима за филтрирање. Исте греде имају доњу шину
са које ће бити окачена уметничка дела.

5
5.Phaeno Science Center

Научни центар Пхаено, налази се у Волфсбургу, малом граду у централној Немачкој који је
основан 1930-их за смештај радника онога што ће касније постати Фолксваген. Пројекат је
коштао 79 милиона евра и финансиран је кроз шему јавно-приватног партнерства у којој су
учествовали град Волфсбург и неке од његових великих компанија, укључујући Фолксваген
и чувеног произвођача микрофона Сенхајзер.

Има 250 интерактивних експоната на којима посетиоци могу, између осталог, да разумеју
саобраћајну несрећу сопственим телима или како настају цунамији у огромном резервоару.

Тешке је запремине и оштрих ивица са јаком хоризонталом, веома израженом, која као да
лебди на тлу. Његов облик подсећа на чамац од челика и стакла. Угаоне линије постају више
вијугаве и пластичне, тако да се зидови, плафони и подови мешају и шире, стварајући осећај
сталне трансформације.Она хвата динамику околног пејзажа у његовом издуженом облику
који је одмакнут од земље, у разбијеним отворима и зидовима који дају илузију да је зграда
у покрету.Унутрашњост карактерише неправилна и артикулација простора, где постоји
јасна подела равни и простора, али изненадни отвори између зида и другог празног и
упућивања из неочекиваних перспектива. Велике стаклене површине нуде панорамски
поглед на пејзаж.Запремина је од армираног бетоначеличних греда.

6
6.Guangzhou Opera House

Попут шљунка у потоку заглађеном ерозијом, опера у Гуангџоу је савршено у складу са

својом локацијом на обали реке. Опера је у срцу културног развоја Гуангџоуа.Његов
јединствени дизајн двоструких громада унапређује град тако што га отвара према Бисерној
реци. Гледалиште Опере са 1.800 седишта садржи најновију акустичну технологију, а мања
мултифункционална сала са 400 места је дизајнирана за перформансе, оперу и концерте у
кругу.
Дизајн је еволуирао из концепта природног пејзажа и фасцинантне интеракције између
архитектуре и природе; бавећи се принципима ерозије, геологије и топографије. На дизајн
опере у Гуангџоу посебно су утицале речне долине - и начин на који су оне трансформисане
ерозијом.
Прегибне линије у овом пејзажу дефинишу територије и зоне унутар Опере, пресецајући
драматичне унутрашње и спољашње кањоне за циркулацију, лобије и кафиће, и
омогућавајући природном светлу да продре дубоко у зграду. Глатки прелази између
различитих елемената и различитих нивоа настављају ову аналогију пејзажа

7
7.London Aquatics Centre

Архитектонски концепт Лондонског воденог центра инспирисан је флуидном геометријом

воде у покрету, стварајући просторе и окружење које одражава пејзаже Олимпијског парка
поред реке. Таласасти кров се као талас издиже са земље - окружујући базене Центра
уједињујућим гестом флуидности, док такође описује запремину базена за пливање и
роњење

8.Heydar Aliyev Cultural Center

Дизајн Центра Хеидар Алииев успоставља непрекидан, флуидан однос између околног трга
и унутрашњости зграде. Плаза, као површина тла; доступан свима као део БакуаУрбано
ткиво 'с, уздиже се да обавија подједнако јавни унутрашњи простор и дефинише низ
просторија за догађаје посвећене колективној прослави савремене и традиционалне
азербејџанске културе. Разрађене формације као што су таласи, бифуркације, набори и

8
флексије модификују ову површину трга у архитектонски пејзаж који обавља мноштво
функција: дочекује, прихвата и усмерава посетиоце кроз различите нивое унутрашњости. .

9.SERPENTINE PAVILION

Састоји се од два различита дела, односно конверзије класичне структуре од цигле из 19.
века и вучне структуре 21. века. Галерија је други уметнички простор у коме су архитекте
Захе Хадид створиле синтезу старог и новогСастоји се од два засвођена простора од сирове
цигле (где је барут био складиштен) и ниже квадратне околне структуре са чеоном
колонадом. Зграда је била у војној употреби до 1963. године. Од тада су Краљевски паркови
користили зграду за складиште. Часопис је тако до сада остао недовољно
искоришћен. Временом је дошло до много измена и измена унутар историјске зграде и њене
околине.

9
10.Утицај после смрти

Како је утицај Хадидиних потпуно реализованих зграда евидентан, читав њен процес и
свеобухватна методологија дали су њеном раду још већи значај на ширем нивоу. Веровала
је у моћ архитектуре и њену способност да помогне у решавању неких од најхитнијих
питања наше генерације. Архитекта са више од 30 година, она је веровала да „архитеке сада
имају вештине и алате за решавање ових критичних питања, а многе заједнице широм света
су посвећене њиховом решавању“. Хадидова истинска забринутост и осећање обавезе
према добробити нашег садашњег и будућег друштва били су јасни јер је објаснила моћ
архитектуре и урбанизма као способност да „помогне у реорганизацији животних образаца
тако да свако може да допринесе еколошки и социјално одрживо друштво.
Што се тиче дизајна, „краљица кривине“ је била промишљена у својим одлукама. Када је
говорила о својој патентираној естетици смелих, течних облина, увела је идеју флуидног
простора – концепт инспирисан односом науке и природе и његовом везом приликом
креирања окружења. На питање зашто у њеном раду нема правих линија или углова од 90
степени, одговорила је саморазумљивом истином: „Живот није направљен у мрежи. Ако
размишљате о природном пејзажу, он није уједначен или регуларан – али људи иду на ова
места и мисле да је веома природно, веома опуштајуће. Мислимо да се то може учинити у
архитектури и дизајну.”
Као што је Хадид и сама рекла, архитекте имају алате и вештине да позитивно утичу на свет
на толико нивоа, а добитник Притзкерове награде за архитектуру 2004. је управо то
урадио. Док је наставила да истражује различите слојеве архитектуре – гурајући се ка
напретку у ангажовању и интеграцији изградње, и на путу до нових развоја у технологији и
методама, Хадидов утицај и трајни утисак на свет архитектуре су јасни. То је пуни домет
њеног утицаја на друштво и сам свет који тек
треба у потпуности да се оствари.
Након изненадне смрти од срчаног
удара током лечења од бронхитиса 2016.
године, Хадид је оставила низ недовршених
пројеката. Њен пословни партнер,Патрик
Шумахер, који је преузео вођење њене
фирме, осигурао је завршетак постојећих и
набавку нових. Заиста, такви пројекти као што
су Антверпен Порт Хоусе (2016), Центар за
студије и истраживање нафте краља Абдулаха
(2017; КАПСАРЦ), Ријад , Саудијска Арабија ,
и стадион Ал Јаноуб (2019), Ал Вакрах, Катар,
завршени су пре крај деценије.

10
11.Литература

https://www.zaha-hadid.com/

https://www.archdaily.com/433507/the-serpentine-sackler-gallery-zaha-hadid-architects

https://www.archdaily.com/433507/the-serpentine-sackler-gallery-zaha-hadid-architects

11