Kepner - Telesni Proces

Telesni proces
James I. Kepner
---------------------TELESNI PROCES – JAMES I. KEPNER--------------------
SADR@AJ:
Prolog
Predgovor
Joseph C. Zinker
Zahvalnice --------------------------------------------------- str 12.
O autoru---------------------------------------------------- str 13.
Uvod: Telesni proces i psihoterapija ------------------------------ str 14.
DEO I: OSNOVNI PRINCIPI
Poglavlje I: Self i telesnost--------------------------------------------- str. 16

Telesno iskustvo kao iskustvo selfa…. 17 str.
Telesnost – utelovljenje …. 18 str.
Self koji integri{e iskustvo …. 19 str.
Poglavlje II: Telo i nepriznati self (kojeg smo se odrekli) ------------------- str 20.
Prilago|enost na sloèno, te{ko okruènje … 20 str.
Razdvajanje ”JA” od tela (self koji ose}a; pokretan self; bolan self, seksualan)… 21 str.
Raspon iskustva …. 27 str.
Telesni proces i polaritet selfa…. 30 str.
Integracija tela i selfa…. 33 str.
Poglavlje III: Pristup li~nosti kao celini---------------------------------- str. 34.
Orijentisanje na li~nost…. 35 str.
Li~nost shva}ena parcijalno
Li~nost kao celina – singularni pristup… 37 str.
Integracija kao razvojni proces – alterniraju}i, slojeviti pristupi… 39 str.
Radni proces… 43 str.
Poglavlje IV: Struktura i proces – Organizacija tela i selfa---------------------str. 47.
Priroda i poreklo adaptivne telesne strukture … 48 str.
Struktura, proces i terapeutski zadatak … 51 str.
Svesnost o onome {to jeste …. 52.
Pojavljivanje telesnog procesa iz telesne strukture… 53 str.
Razvoj teme iz strukture…. 54 str.
Poglavlje V: Otpor i telesni proces--------------------------------------- str 54.
Shvatanje prirode otpora (psihoanaliti~ko, rajhijansko, ge{taltisti~ko)… 56 str.
Somatski procesi: Poruke otu|enog selfa… 62 str.
Poglavlje VI: Terapeutska upotreba dodira---------------------------------- str 64.
Kori{}enje dodira u terapiji …
Priroda, su{tina dodira u terapiji…. 65 str.
Dodir kao ljudska potreba … 65 str.
Dodir kao komunikacija …. 66 str.
Vrste dodira …. 68 str.
Eti~ko i klini~ko razmatranje dodira … 70 str.
Rezultati kori{}enja dodira
Terapeutove granice …. 71 str.
Radni sporazum …. 72 str.
Klini~ka razmatranja
DEO II - FENOMEN TELA I CIKLUS ISKUSTVA

Uvod u II deo – Regulacija selfa i ciklus iskustva ------------------------- str 74.
Poglavlje VII: Senzacije i telesni proces-----------------------------------str 78.
Senzacije i stvarnost … str 79.
Ometanje ~ulne oblasti
2
Neutemeljen self … 80 str.
Proces desenzitizacije selfa … 82 str.
Ponovno uspostavljanje osetljivosti selfa … str 83.
Fokusiranje
Disanje … str 84.
Oìvljavanje … 85 str.
Pro{irenje selfa … str 86.
Probijanje …. Str 87.
Poglavlje VIII: Formiranje figure / Telesni proces----------------------------- str 87.
Gubljenje vlasni{tva, iskustvo kojeg se odri~emo: telesna projekcija … str 90.
Rad sa projekcijama telesnog iskustva … str 92.
Projekcije i konflikt … str 96.
Poglavje IX: Mobilizacija i telesni proces------------------------------------ str 98.
Mobilizacija i prilago|avanje na okolinu
Tri uslova za mobilizaciju (spremnost, podr{ka, energetsko punjenje)
Telesni proces i smetnje u domenu mobilizacije
Mobilizacija i otpor ….. 110 str.
Poglavlje X: Akcija i telesni proces-------------------------------------- str 112.
Self koji pokre}e
Organizmi~ka va`nost akcije … 114 str.
Retrofleksija: akcija usmerena na sebe
Prou~avanje retrofleksije u telesnom procesu
Rad na pokretima … 124 str.
Op{ti komentari … 129 str.
Poglavlje XI: Kontakt, finalni kontakt i telesni procesi------------------------ str 131.
Telo kao granica … 132 str.
Pitanje granica
Introjekcija i reaktivna formacija introjekcije
Rad na introjekciji – dubina telesnog – rad orijentisan na telo … 143 str.
Finalni kontakt … 145 str.
Poglavlje XII: Povla~enje, asimilacija i telesni proces-------------------------- str 147.
Elementi faze povla~enja … 149 str.
Odupiranje procesu povla~enja … 153 str.
Kevinova istraìvanja … 156 str.
Dodatak: Komparacija Rajhijanske i Ge{talt terapije------------------------- str 161.

Reference
Registar
3
PROLOG
Otkada je ova knjiga izdata 1987., kao deo liste od posebnog zna~aja za malu psiholo{ku
ku}u, imao sam zadovoljstvo da gledam kako ona postaje standard u ovoj oblasti. Bez sumnje
ova oblast ima samo nekoliko diskusija koje su deo knjige namenjene stru~njacima.
Zadovoljstvo mi je {to su i profesionalci i laici uvideli va`nost i zna~aj pristupa orijentisanog
ka telu, sa posebnim osvrtom na ono {to je opisano u telesnom procesu – Rad na telu u
psihoterapiji.
Ja sam, naravno, zadovoljan ovakvim pozitivnim odgovorom na knjigu, ali mislim da je takav
prijem samo delimi~no rezultat njenih vrednosti. Verujem da se ne{to drugo de{ava ovde,
postoji jo{ ne{to vi{e, ne{to {to je povezano sa snagom ove, ~esto potpuno strane
egzistencije a koja me je izazvala da nau~im ne{to vi{e o ìvotu i prirodi fizi~kog selfa.
Telesni proces se pridruùje tradiciji koja poku{ava da ukaè na pojave poricanja i

potiskivanja u nesvesno, onoga {to je fundamentalno na{oj prirodi, tako va`nog za na{e
funkcionisanje, da je ~udo da smo izostavili u toliko poku{aja da razumemo sebe. To je
na{ ìvot kao telesnih Bi}a.
Na{a telesna priroda je nedovoljno istraèna jer mi poti~emo iz kulture koja je podelila
ljudsko iskustvo pa je svako istraìvanje ili obja{njenje ljudske egzistencije tako|e podeljeno.
Ovakvo deljenje ljudskog iskustva i funkcionisanje na ”um” i ”telo” pridruùje se sli~noj
ve{ta~koj deobi bliskoj na{em kulturnom nasle|u, kao {to je ”civilizovano” i ”prirodno” i
ostavlja nas bez pristupa ka celoj sferi na{eg bivstvovanja koje se sada transformi{e u ~ist
mehanizam.
Mi dobro znamo jo{ iz Frojdovog u~enja da, kada mi ne{to {to je za nas tako bitno
ignori{emo i potiskujemo, to ne zna~i i da ne postoji. Ta~nije, ono nas mnogo ja~e poziva iz
tame, ali ~esto na na~in koji saznajemo intuitivno ili samo indirektno ili je izraèn na
pervezan na~in ili iskrivljen na{im unutra{njim o~ajem. Na taj na~in biva uni{ten na{ pravi
self.
Potreba da prepoznamo celovitu prirodu ”mentalnih” i ”emocionalnih” problema je urgentnija

nego {to je ikada bila. Mi smo kona~no i kao kultura spremni da prepoznamo i podrìmo
Frojdovo originalno delo, kao {to je ukazala Judith Herman. On je bio u mogu}nosti da se
usprotivi pritisku kulturnog konteksta da psihi~ka bolest moè imati veze sa pravom ozledom
~iji se izvori ne mogu prepoznati. Ove ozlede su ~esto seksualne ili fizi~ke prirode ali je
opseg tako|e ~esto emocionalne prirode - kao na stvarnu povredu reaguje stvarna osoba, dete
koje oblikuje sebe i svoje telo paralelno sa svojim umom i emocijama oko povrede. Kao i
osobe koje le~imo, mi moramo biti spremni ne samo da se suo~imo sa stvarnom prirodom
takvih povreda ve} da vidimo osobu pred nama kao nekog ko donosi u potpunosti izvore svog
detinjstva dok se suo~ava sa povredama: svoje telo, svoj um i svoju du{u.
Slede}i poziv nama da nastavimo istraìvanje, razumevanje i integraciju na{e vizije li~nosti
koja postoji, dolazi od ~injenice sve ve}eg priznavanja da su zdravlje i bolest ”ve{to”, i po
pravilu, uzrokovani na{im stavovima, napeto{}u, na~inom disanja i ose}anjima. Postalo je
neizdrìvo za nas da posmatramo ljude druga~ije od onoga {to su – celovita Bi}a. Misli i
stavovi su telesni i mi{i}ni, jer uti~u na funkciju na{ih }elija, isto koliko i na raspoloènje.
Ovo razlikuje ovaj pristup od ostalih u okviru psihoterapije. U ovom trenutku, glavni tok
psihoterapije daje naglasak verbalnom i mentalno orijentisanom pristupu, kao {to je
4
kognitivna terapija, psihoanaliza objektnih relacija, strate{ki i problemski orijentisane kratke
terapije i sistemska terapija.
Medikalizacija psihoterapije ujedinjena sa sve ve}im ekonomskim pritiskom na zdravstvene

centre da usavr{e tehniku i standardizuju tretman, tako|e uti~u na ovu oblast da postane vi{e
stvar konvencije i bude vi{e kognitivna u orijentaciji. Mo`da je ovaj trend samo deo prirodnog
pomeranja klatna. Na{a tendencija za dihotomizacijom i razdvajanjem li~nosti ima korene u
na{oj kulturi kao i u psihi~koj i fizi~koj organizaciji.
U domenu psihoterapije, moèmo primetiti istorijsko prepoznavanje zna~aja, povezivanje

telesnog ìvota sa mentalnim problemima. Kao jedan od prvih Frojdovih u~enika, Wilhelm
Reich je prou~avao odbrane u li~nosti koje nalaze manifestaciju u poloàju tela i mi{i}ne
napetosti. Njegov rad se smatra klasi~nim u psihoanalizi, uprkos kasnijem prekidu sa
pristupom njegovog mentora i ru`nog, ludog kraja. Reich je insistirao na va`nosti disanja,
poloàju tela, telesnom oklopu, energiji, procesu mentalne adaptacije koja pomaè svesnost o
emocijama, kretanju, telesnom, {to je sve izraz mentalnog zdravlja, ~ak i onda kada je
psihoanaliza postojala sve odvojenija u domenu intelektualne i mentalne li~nosti.
Neko bi mogao re}i da je ovo precizno razdvajanje na intelektualno i mentalno, bio trend u
psihoterapiji koji je kreirao uslove za pojavljivanje u 1960-toj, pristupima koji su dali
naglasak kretanju, emocionalnoj ekspresivnosti, telesnoj svesnosti kao {to su one u
humanisti~koj psihologiji - Alexander Loven i Frederich Perls, oboje studenti Reicha,
inkorporirali su u svoje pristupe Bioenergetiku i Ge{talt, razli~it naglasak na telo i njegovo
po{tovanje.
Ovo je tako|e u to vreme bilo interesovanje i u terapiji plesom, Rolfingu i masaì, neverbalnoj
komunikaciji, ~ulnoj svesnosti, Tai Chi Chuan-u i ostalim umetnostima tela kao dodatak
procesu rasta i ozdravljenja. Iako su mnogi aspekti ovog pokreta bili reakcija pobune na
potpuni konformizam 50-tih i ja verujem da ovaj pokret reflektuje duboku potrebu; potrebu da
se dostigne holisti~ki pristup telu, umu i selfu, koji je bio nedostiàn, holizam za koga se
znalo intuitivno ali ne uvek razumljiv zbog ometanja od strane na{e kulture.
Kao {to je slu~aj sa svakom dihotomijom, kada aspekti celine ne mogu biti integrisani i
posmatrani kao takvi oni pokazuju polaritet. Terapija orijentisana na telo izgleda ~esto kao
neka vrsta hirovitog klatna koje se nji{e, ili je prognana od strane dominantnih glavnih
pristupa u senku terapija koje ~ine okvir, iako je jasno da }e samo postojanje na{eg tela
produìti nastojanje da razumemo ljudske procese i iskustva, dotle je, tako|e, jasno da su telo i
um jo{ uvek u dihotomiji u ve}em delu na{e kulture i naravno unutar oblasti psihoterapije.
Ova oblast je, nakon svega, izraz na{e kulture.
Ali nema ni jedne stvari koja ima samo jednu stranu medalje. Danas, uprkos dominantnim
mentalnim trendovima, poziv upu}en nama od strane fizi~ke prirode nastavlja da pronalazi
puteve izraàvanja u psihoterapiji. Prepoznavanje da traume i povrede stvarno postoje i
holisti~ki pristup zdravlju i bolestima, indikacija da se klatno ne pomera samo napred –
nazad, ve} da sa svakim zamahom razvija se i integri{e na{ pristup.
Vreme ja za mnogo ozbiljniji rad na integraciji. Ova knjiga je sigurno jedna takva diskusija o
ovim razlikama. Interesantno je da jungijanske {kole (Mc Dugall 1989.) koje se tradicionalno
oslanjaju na simboli~ke i intelektualne modele, tako|e sve vi{e prepoznaju istinsko u~e{}e
telesnog Bi}a u ljudskim procesima. Ovome moèmo dodati popularno interesovanje za
holisti~ki pristup zdravlju, mnoge bioenergetske pristupe le~enju, rad koji koristi ma{tu u
5
ozdravljenju i druge pristupe. To sve ukazuje da postoji ne{to {to nastavlja da ìvi sa
vitalno{}u i zna~ajem.
Pristup koji je prikazan u ovoj knjizi, sve ove godine primene, je dobro prihva}en zbog snage
i iskustva Ge{talt pristupa na kome se bazira. Koriste}i metodologiju koja se bazira na
iskustvu a ne na interpretaciji, terapeut ne svrstava klijenta u ve} formiran sistem telesne
tipologije koja moè biti irelevantna za aktuelno telesno iskustvo klijenta. Ovaj pristup
omogu}ava terapeutu otvorenost: otvorenost za klijentov na~in funkcionisanja, otvorenost za
nove mogu}nosti, za jedinstvena kreativna re{enja i obezbe|uje spontanost.
Terapeutu je potrebno da zna na koji na~in dela i kako da pomogne klijentovo prosvetljenje
ali ne putem analize li~nosti i predvi|anja klijentovog pona{anja kao kod pristupa koji se
bazira na interpretacijama koje vi{e ne moraju biti zna~ajne za aktuelno iskustvo. Osim toga,
po{to je ovo metodologija procesa, ovaj na~in rada sa telesnim iskustvom moè biti
iskori{}en da dopuni mnogo specifi~nije tehnike intervencije koje se ne fokusiraju na
klijentovo telesno iskustvo i proces. Telesni terapeuti, su na primer otkrili da je ovaj metod
dragocen pri razumevanju na koji na~in njihove intervencije mogu kreirati nepotreban otpor
kod pacijenta ili kako je napetost deo pacijentove adaptacije na bolest i nemogu}nost. Tako|e
su ustanovili da ovaj metod pomaè samom pacijentu da uspostavi kontrolu nad njegovim
telesnim funkcijama.
NOVI PRAVCI I RAZVOJI
Ono {to je bilo vidljivo u mojim prethodnim komentarima jeste ~injenica da je, u poslednjih
pet godina, podru~je najve}eg delovanja psihoterapije orijentisano na telo, rad sa odraslima
koji su preìveli zloupotrebe u detinjstvu. Bez obzira na isticanje psiholo{kih apekata trauma,
ve}ina njih koje su rezultat zloupotrebe, su fizi~ke prirode: udarci, seksualna zloupotreba,
seksualno maènje, posmatranje seksualnog ~ina. Ve}ina onog {to se pamti kao rezultat ovih
zloupotreba, naro~ito kada se de{avaju na preverbalnom stupnju razvoja je otkriveno kao
”telesno pam}enje” ~esto u formi somatskih simpotoma, telesnih ose}anja i senzacija,
mi{i}ne napetosti i nau~enih radnji. Psihoterapeuti, zdravstveni radnici rade sa ovom
populacijom i primenjuju rad na telu da osvetle ono {to je rezultat traume kako bi pomogli
preìvelima u njihovom ozdravljenju.
Pristup koji je opisan u ovoj knjizi posebno odgovara radu sa preìvelima, jer otpor posmatra
kao kreativni deo li~nosti, pre nego kao oklop koji treba uni{titi i nagla{ava postepen razvoj
svesnosti i imanja sopstvenog telesnog doìvljaja. Ovi principi pomaù da se osigura takav
pristup da rad na telu ne bude nametljiv klijentu, da terapeut ne patologizira klijentove telesne
simptome i strukturu li~nosti, kao i da pristup pokre}e pona{anje klijenta koje je u skladu sa
njegovom brzinom asimilacije.
Ovo su najva`niji faktori koji se primenjuju u radu na ozdravljenju od fizi~ke zloupotrebe, jer
je fizi~ko nasilje koje prati viktimizaciju osobe preplavljuju}e, neprihvatljivo iskustvo
karakteristi~no za zlostavljanu decu. Terapija bi trebalo da izbegne ponavljanje takvog
zlostavljanja ovom metodologijom izle~enja.
Drugo podru~je primene rada na telu jeste rad sa zavisnicima, onim koji se oporavljaju od
posledica uzimanja hemijskih i drugih sredstava. Kao dodatak visoke prevalencije porema}aja
zavisnosti kod ljudi sa istorijom zloupotrebe u detinjstvu, zavisnost je sama po sebi oblik
zloupotrebe, posebno telesne zloupotrebe.
6
Zna~ajnije, od toga {ta je vodilo klijenta da postane zavisnik, jesu telesne senzacije i ose}anja
koje takva osoba nastoji da negira ili kontroli{e koriste}i hemikalije. Kako su zavisnici
prerastali osnovnu potrebu za otre`njenjem bazi~ne organizacije ìvljenja, oni ne mogu da se
pomere na vi{i nivo integracije i funkcionisanja bez suo~avanja i prihvatanja telesnog selfa
koji su umrtvili i putem adikcije napali. Ose}anja, senzacije, bol, patnje, radost, tuga – sve je
to deo ìvota koji takva osoba mora da povrati. Telesni self je lokus ovakvog ìvota.
Novo podru~je istraìvanja jeste primena rada na telu kada su u pitanju bolesti – hroni~ne
bolesti. Vrata se upravo, uz {kripu otvaraju u carstvo psihoneuroimunologije. Pomo}u metoda
intervencije kao {to su ma{ta, relaksaciona terapija, grupna terapija za hroni~no obolele
pacijente i biofeedback, eksperimentalne metode rada na telu, nude alternativne na~ine
ljudima koji se bore sa svojom bole{}u.
Mnogi ljudi se bore sa bolestima za koje je medicina limitirala mo} izle~enja kao {to je
reumatski artritis, sklaraderma, hroni~ni sindrom umora, miofascituas, HIV i druge. Ostale
bolesti nam postaju jasnije kada se imaju u vidu njihove emocionalne komponente koje uti~u
na tok, kao {to su odre|eni kanceri i sr~ana oboljenja. Upravo smo po~eli sa istraìvanjem
puteva kako moèmo koristiti telesno iskustvo i procese da razvijemo intervencije koje mogu
uticati na tok takvih bolesti. Ovo je oblast u kojoj se nalaze potencijali za ljude koji rade sa
ovim problemima. U ovom trenutku samo moèmo naga|ati kakav je zna~aj koristiti ovaj
pristup i eksperimentisati u pogledu {irenja ovih tehnika na nove oblasti.
Dakle, èlim dobrodo{licu novim ~itaocima ali i starim u ovo novo osloba|anje telesnog
procesa. Dobrodo{li u avanturu integracije, mnogo obuhvatniju viziju ljudskog funkcionisanja
i vernoj tradiciji koja insistira na tome da na{e telesno bi}e ne bude zaboravljeno. Nadam se
da }ete ovde prona}i nova otkri}a i afirmisati ono {to ste intuitivno ose}ali i razumevali, ~ak i
ako niste javno izgovorili.
Cleveland, Ohio
James I. Kepner
Maj, 1993.
PREDGOVOR
SINTETI^KO MI[LJENJE
@ivimo u eri specijalizacije u okviru terapija. Naglasak je na individualnoj kreativnosti i

inovacijama, mo`da ~ak i na improvizacijama gde je eklekticizam tipa trava-koren potekao iz
prakti~nih poku{aja sa jedne strane, nje/njega da pobedi u terapeutovoj sobi i sa druge strane,
èlji terapeuta da odgovara potrebama klijenta.
Tako imamo ”terapiju mi{ljenja”, ”terapiju ose}anja”, terapiju uslovljavanja, transakcionu,

sistemsku terapiju orijentisanu na parove i porodice i grupnu terapiju. Tu su Rajhijanska, Neo-
Rajhijanska, Rolferova, Alexander, Felderkrajs i hipnoza. Zatim tu su i egzistencijalisti,
Rodèrijanska, transakciona analiza, bihejviorizam i laserski zraci koji nude promenu po cenu
kratkog putovanja kroz neurolingvisti~ki softer gde osoba moè u potpunosti svesno da
kona~no pronadje privremeno olak{anje od dnevnih stresova.
Svi su oni tu, unapre|uju}i se i prilago|avaju}i ljudskim potrebama sa jasno}om, ekspresijom

ose}anja, mi{i}nom relaksacijom, ponovnim uspostavljanjem kontrole nad nedovoljno
aktivnom grupom mi{i}a.
7
U ovoj knjizi, James Kepner daje sebi zadatak zajedni~ki posmatraju}i sve pacijente u okviru
ljudske vrste i to kroz Ge{talt teoriju i aktuelnu praksu. Na kraju krajeva, Ge{talt terapija sa
njenim korenovima u Levinovoj teoriji i njen naglasak na principu figura-pozadina, trebalo bi
da posluì formiranju celovitog pristupa li~nosti.
PROCES INTERVENCIJE
[ta ja kao Ge{talt terapeut radim dok sedim sa nekim? [ta ja primam? Koji model u sebi
konstrui{em a koji uti~e na prirodu moje intervencije?
Vidim ~oveka da sedi preko puta mene, naginje se napred, pri~a uzbu|eno, grudni ko{ mu se
pomera. Vidim crne o~i, ~oveka ne`ne gradje koji poku{ava da svoje iskustvo izrazi najbolje
{to moè.
Mogu da ~ujem njegov promukli glas, glasne ìce mu se napinju da bi proizvele zvuk. Mogu
da ~ujem naprezanje grudi i njegovo disanje.
Mogu da odaberem da li }u ga mirisati ili dota}i?
Svestan sam njegovog govora, njegovih de~a~kih fantazija, njegove nervozne navike da
ponavlja omiljene re~i. Svetan sam da smo prisutni ”ti i ja” sa gomilom drugih osoba koje
stoje iza svakog od nas (na{i roditelji, ujaci, tetke, u~itelji, prijatelji) unesre}uju}i svakog od
nas, kritikuju}i, izjavljuju}i i traè}i, procenjuju}i i pitaju}i, itd.
Mogu, ako to èlim, da se usresredim na njegovu ”bolest”, patnju i uznemirenost ili mogu da
se usresredim na njegovu snala`ljivost, kompetenciju, dobar izgled, ili mogu imati zajedno sve
ovo u glavi.
Suo~en sam sa velikim brojem ~injenica – ako gledam, ~ujem, miri{em, dodirujem i
analiziram i prou~avam ovu osobu - preplavljen sam. Hvala bogu, moji klijenti vole da svoja
razmi{ljanja glasno izraàvaju. Mo`da }u im se na tom mestu pridruìti. Slobodno
razmi{ljanje je ono {to ima ja mogu pruìti.
Ali u trenutku kada mi odgovara, ne vidim ga jasno, moje vidjenje je maskirano vidjenjem
sebe ili procesom dijagnosti~kog prou~avanja. To je kao da oboje postajemo dve male crne
kutije priklju~ene na aparat za govor. Odjednom o~i zasijaju kada se desi uvid. Ja se
pridruùjem klijentovim jezi~kim vidicima, spu{tam se na tra~nice njegovog voza, ka~im se
kao konj za njegov vagon opaànja. [ta se istovremeno de{ava sa grudnim ko{em? [ta se
de{ava sa roditeljima koji stoje iza njega? [ta se de{ava sa nama u sobi? Kako moèmo svime
time da upravljamo bez zbunjenosti i konfuzije?
Mogu da zamislim sliku osobe a ona uklju~uje sve {to je u ovom trenutku ona. Po~injem da
se pitam {ta je njena tema? [ta je ideja vodilja pri~e? Koji su podaci korisni za formiranje
slike o ovom ~oveku koji je ovde preda mnom?
U trenutku kad integri{em njegovu pri~u, glas i govor, na~in na koji se naginje ka meni,
napreè vrat, o~ajno zuri u mene, ono {to mi pada na pamet je da je to vrsta molbe kao da me
preklinje. Gledam ga ponovo i po~inju da mi budu jasnije stvari koje sam ve} opazio slu~ajno
pre par trenutaka: njegove ruke koje pruà ka meni, glas koji ne{to pita, glava koja se naginje
na tankom vratu. U ma{ti vidim pti}a sa otvorenim kljunom koji moli majku da mu da crva.
8
Gde je mama? Ako je ovde onaj koji moli, gde su osobe koje su imale puno ali su odbile da
mu to i daju.
METAFORA
Pri~ao je ne{to o tome kako je pitao {efa da mu da dozvolu da dolazi ovde jednom nedeljno u
15 h. Rekao sam mu: imam utisak da si i mene molio kao u ovom slu~aju o kome pri~a{ i
odjednom sam stavio u vezu stvari koje spolja izgledaju nepovezano. Odgovorio mi je
se}anjem na situaciju kada je njegova majka molila oca da ne putuju toliko. Iznenada je stao i
postavio pitanje. Tako je eho rastao (sazrevao). Izgledao je tu`no. O~i su mu se ovlaìle. Sve
sam to video i posle nekoliko radova, traìo sam od njega da pozicionira sebe kao da stvarno
moli. Za trenutak je premi{ljao, onda odlu~io da proba.
U momentu kada po~nje da se pomera sa stolice, njegova kolena se naginju, a pokreti su

uko~eni kao u starca. Mora da je onaj koji moli u meni iako generalno ja ~inim kao neko ko
je ponosan - to me podse}a na ujaka Melvina. Melvin je izgledao kao da je oduvek bio star.
To ima sli~nosti sa ovim kako se ja ose}am sada. Ja ose}am kao da nisam, kao da nikad
nisam, kao da nikad ne}u, kao da ne zasluùjem ono za {ta molim ~ak iako to dobijem.
Sudbina mi je da molim ali da nikad ne dobijem pravo na to.
Posle nekoliko eksperimenata u ulozi ujka Melvina prestao je. Sede}i na podu, po~eo je tiho
da pla~e. Izgubio sam ponos – {aputao je. Posle toga je stomak po~eo da se steè zbog
dubljeg jaukanja. Sedeo sam pored njega dok je prolazio kroz iskustvo àljenja za izgubljenim
delom sebe. Mnogo kasnije, u slede}oj seansi, pri~ao mi je ponovo kako se njegovo telo
ose}alo dok je molio, a ja sam se pitao kako bi mogao izgledati kao neko ko je ponosan i nije
mu dosadno da glavu drì visoko. [ta bi se dogodilo sa glavom i grudima i kolenima i
karlicom?
Koja vrsta vizije bi mogla da proistekne iz ovakve celovitosti. To je vizija procesa. To je
vizija metafora koje imamo u kontaktu sa tom osobom u kojima on ne moè videti sebe jer je
zauzet predavanju samoj pri~i.
Kako da otkrijemo proces intervencije. Treba da se udaljimo od njega, odvojimo od stvari

koje vidimo, ali u isto vreme budemo sa njim. Treba da u|emo u na{ prostor dokle on ne moè
dopreti, gde moèmo da kreiramo nekompromisnu, sveù viziju ovog {to stoji pred nama.
U momentu okretanja od klijenta stvara se bolja mogu}nost da mu se pridruìmo na

»su{tinskom mestu«, na mestu gde je »seme«, gde njegova svesnost jo{ nije stigla. Ovog
puta, mi mu se pridruùjemo putem metafora.
Odakle dolazi metafora prosjaka? Da li je prosjak ceo njegov. Naravno da nije, on je prosjak
kojeg sam video u uli~ici u Jerusalimu, on je prosjak o kome sam ~itao u romanu, on je
prosjak koji je postojao u mom detinjstvu, za vreme rata, usudio sam se da zakora~im napred
i da molim za koru hleba.
Govorim mu o njegovom prosjaku kao o ekspertu me|u prosjacima, ~iji grudni ko{ èli da
stane, ~ije rame èli da se pogne da za{titi srce, ~ija kolena èle da padnu u pozu drevnog
Jevrejina.
U ovom trenutku, mi smo obojica prosjaci. Ja »stariji prosjak«, èlim mu dobrodo{licu u staro
bratstvo i on »mladi prosjak«, koji izgleda da se privremeno spa{ava traè}i sebi mesto u
svetu u kome postoji korporacija rukovodilaca i prakti~ara.
9
Ako konstrui{emo procesnu sliku njega, sa~injenu od re~i, glasa, fizi~ke koreografije, tu`nog
posmatranja, onda }e ta slika, ideja, metafora posluìti kao prilika da se vidimo u celini.
Metafora bi u ovom slu~aju omogu}ila organizovanje njegovog iskustva u formi uvida koji }e
proiste}i iz njegovog vlastitog ego-sintonog malog Weltanshaung i ubaciti ga u unutra{nji
prostor gde je nekada ìveo i gde njegovo telo i du{a jo{ uvek izgleda ìve. Na primer, on se
se}a scene iz detinjstva kada je molio oca da ga odvede na posao – predstavio je sebi u ma{ti
oca koji nosi crni zimski kaput, okre}e mu le|a i odlazi u hladno rusko jutro.
Pri~a koju on pri~a je za njega poznata. Ako ga vrati{ tamo, bukvalno tamo u njegovu
pro{lost – pridruì}e{ se njegovoj podeli karakternih uloga. Ako stoji{ sa strane i gleda{ ga
ponovo sa nevinim ~u|enjem deteta, primeti}e{ prosjaka, ubicu, starog mudraca ili prevaranta
ili de~aka koji traì slatki{e. Tvoja vlastita pri~a razvijaju}i se iz detinjstva tvog unutra{njeg
ìvota podjednako kao pod dejstvom njegove ìve ma{te }e kreirati komad koji moè ponovo
da orijenti{e njegovo sagledavanje sebe samog.
RAZVOJ SELF PROCESA
Ne postoji na~in na koji bismo koristili telesni proces u okviru Ge{talt terapije bez oformljene
bogate i slojevite slike o sopstvenom ìvotu. Telesni proces moè primenjivati terapeut koji
ìvi sopstveni proces.
Pre vi{e godina Karl Rodèrs je konstruisao model procesa svesnosti u kome je jedan od
centralnih procesa svesnosti bio kongruencija izme|u izra|enog, i onog {to je doìvljeno.
Kongruencija izme|u ~initi i biti. Izme|u ose}anja i misli.
Terapeutova sopstvena terapija zahteva od nje/njega da ìvi potpunim ìvotom. Dobar terapeut
je onaj koji ìvi potpunim ìvotom. Dobar terapeut je onaj koji ìvi u potpunosti. Sve to
ìvljenje, u svoj svojoj puno}i vra}a se u terapeutsku sobu i on radi na kongruenciji onog {to
je bilo iskustvo i onog {to sada ose}a.
Tako se metafore i smisao {ta je tema za druge, ne izvla~e iz {e{ira, one proizlaze iz dubine
vlastitog literarnog bi}a, vlastitog unutra{njeg doìvljaja poezije, ìvosti, ma{te, susreta sa
svetom, ~iste radoznalosti i hrabrosti da se napravi ne{to posebno iz ne~eg jednostavnog ili
da se napravi ne{to jednostavno iz sloènosti izraàvanja druge osobe. Metafora tada nastaje iz
unutra{njeg saznanja koje je kona~no dovoljno zrelo da se preto~i u jezik i izrazi verbalno –
jednostavno, jasno, konkretno – bez maski i pompeznosti.
Rilke je rekao ne{to o saznanju:

U cilju stvaranja jednog stiha, osoba mora da poseti mnogo gradova, upozna ljudi, stvari,
osoba, mora da upozna ìvotinje, kako ptice lete i sazna pokret kojim se cvetovi otvaraju
ujutro. Mora biti spreman da se vrati u mislima unazad na puteve po nepoznatim regionima,
na neo~ekivane susrete i rastanke za koje je unapred znao da }e se desiti, na dane detinjstva
koji su jo{ uvek nerazja{njeni, na roditelje koje je morao da povredi kada su mu doneli radost,
a on je nije doìveo (to je bila radost za nekog drugog), na bolesti iz detinjstva koje su tako
~udno zapo~injale sa velikim brojem ozbiljnih transformacija, na tihe i povu~ene dane u
sobama i na jutro kraj mora, na no}i posve}ene putovanjima koje su odletele sa zvezdama. I
sve to nije dovoljno ako, ~ak iako osoba moè svega ovoga da se seti, moraju se imati se}anja
na mnoge no}i ljubavi, nijedna sli~na drugoj, na pla~ èna pri poro|aju i na belo svetlo koje
obasjava usnulu ènu u krevetu sa detetom. Ali osoba tako|e mora biti uz uzglavlje umrlog,
10
mora da sedi kraj mrtvaca u sobi sa otvorenim prozorima, na mahove bu~noj. I ipak to nije
dovoljno da se imaju se}anja. Osoba mora biti u stanju da ih zaboravi kada postanu brojna i
mora imati veliko strpljenje da ~eka dok se ponovo ne vrate, jer to nisu samo memorije, dok
se ne pretvore u krv koja kola na{im venama, bezimena i ne vi{e u mogu}nosti da se odvoji
od nas samih sve dok se ne desi prva re~ stiha, ne pojavi i ne nastavi da te~e iz njih.
Mi dozvoljavamo ovim saznajnim intervencijama da slete ili jo{ bolje podupru svesnost na{ih
klijenata. Mi im dozvoljavamo da ga/nju golicaju. Na kraju, on ili ona moè da ih oseti u
svojim kostima, zglobovima, mi{i}ima, tetivama, o~nim kapcima, suznim `lezdama, ustima,
pljuva~ci.
To je vrsta intervencija koje J. I. Kepner opisuje tako dobro, organizuju}i na{a razmi{ljanja
tako jasno oko svih okolnosti da omogu}ava ovaj integrisani rad. Upore|uju}i Perlsov rad sa
Rajhom, Dèjkobsonom i Aleksandrom, Kepner pokazuje kako Ge{talt terapija pristupa
pacijentovim senzacijama i svesnosti ne zaobilaze}i otpore ve} inkorporiraju}i rad na telu sa
pacijentovom svesno{}u i ose}anjem izbora.
Kepnerov rad je, kao i ve}ine predstavnika klasi~ne Ge{talt terapije, baziran je na svesnosti.
Fenomenologija njegovog rada u terapijskoj seansi izgleda ovako: Klijent po~inje sa
svesno{}u o sebi, uklju~uju}i i senzorni doìvljaj fizi~kog selfa. Nakon rada na njemu,
fizi~ka strana se menja, a u isto vreme i svesnost: »Kada napunim grudi vazduhom, ose}am
se mo}no i opasno«. Klijent ima kao svoju vlastitu odluku da udahne vazduh i doìvi ponos i
snagu. Mi{i}no-skeletna promena i promena telesnog stava pove}ava svesnost i doìvljaj
vlastitih izbora, kompleksnosti i bogatstva. Ove promene su potpune, uklju~uju totalni
organizam i izgleda traju niz godina.
Promena u strukturi karaktera ne nastaje iz harizmati~nih uputstava terapeuta, kako da se

di{e, stoji ili kre}e, ve} iz klijentovog vlastitog eksperimentisanja usmerenog na svesnost. I iz
moje vlastite terapije sa autorom i iz pitanja ove knjige jasno mi je Kepnerovo ogromno
po{tovanje za klijentov integritet i ponos kao ljudskog bi}a. Terapeut i klijent su tim koji radi
zajedno na istraìvanju, razumevanju, eksperimentisanju sa klijentovim iskustvom u kome
otkriva.
Dr Kepner podràva otpor kao integralni deo selfa u smislu da mu pridaje »somatski glas«,
koji je klijentu potreban da bi nau~io ne{to va`no, posebno kao izraz selfa, kome je
dozvoljeno da se pojavi svesno, namerno, po izboru. Otpor se sagledava kao odcepljeni deo
telesnog selfa koji je potrebno osvestiti i ponovo integrisati u potpuno funkcionisanje osobe.
Njegovo razumevanje i rad sa otporom vidim kao bitan doprinos psihoterapiji, a posebno
Ge{talt terapiji.
Ova knjiga je prvi, ozbiljan, obuhvatan napor da se integri{u kognitivno-svesna terapija sa

razli~itim telesnim procesima i terapijama manipulacije sa telom. Autor predstavlja Ge{talt
terapiju u njenom naj{irem smislu kako ona sagledava ceo organizam i kako tretira odnos
terapeut - klijent kao vo|enje, dodirivanje i eksperimentisanje u atmosferi bliskog kontakta.
[iroko zami{ljen i jasno izraèn, ovaj rad ne obe}ava ni{ta {to ne moè ispuniti. Bez drame,
preterivanja ili fanfara Kepner daje detaljne klini~ke primere svih principa i tehnika o kojima
govori. Iako ne koristi ~esto kori{}enu re~ »kreativno«, ipak pokazuje kako i na koji na~in
kreativnost funkcioni{e u radu sa drugim bi}ima.
Klivlendski Ge{talt Institut i zaposleni u njemu su zadovoljni {to mogu da predstave ovu
divno napisanu knjigu ~itaocu.
11
Joseph C. Zinker, PhD
ZAHVALNICE
Jedan broj ljudi zasluùje moju posebnu zahvalnost za ono {to su mi pruìli tokom stvaranja
ove knjige.
Joseph Zinker, ~ije mentorstvo, terapeutski rad, nagovaranje, suze i verna ljubav mi je
omogu}ila da prepoznam moje dubine i da ocenim moje granice. Njegova borba, koja
odgovara mojoj viziji, pomogla mi je da uspem.
Fakultet, uprava i studenti Ge{talt instituta u Klivlendu, koji su mi dali svoj sud o mojim
idejama i podràvali moje u~enje.
Robert Hall, Richard Heckler, Allysa Hall i Catherine Flaxman iz Lomi {kole koji su mi
pruìli osnovu iz koje se razvijao moj rad.
Ansel Woldt, Ed. D, i Kent Stale Univerzitet, za podr{ku Univerziteta Fellowship (po
Anselovoj preporuci), koji mi je omogu}io da razvijem originalni rukopis do nivoa ove
knjige.
Moje kolege Tom Cutolo, Jody Telfair Richard, Jeffrey Schaler, Rene Royak Schaler i
Warren Grossman za njihov poseban duh, prijateljstvo i ohrabrenje.
Mojim roditeljima i mojoj porodici za njihovo kontinuirano interesovanje i podr{ku za

pisanje.
Shirley Loffer za njenu izvanrednu izdava~ku asistenciju, savete o spisateljskom zanatu,

poznavanju pravopisa i pomo}i u transformaciji rukopisa u jedinstven tekst.
Kona~no i najva`nije, zahvaljujem svojoj supruzi Mary Ann Kraus za njenu ljubav i brigu dok
sam prolazio putem visina i dubina pisanja. Ostala je uvek verna hodu na stazi mog srca.
O AUTORU
James I. Kepner je psiholog koji ima privatnu praksu u Clivlendu, Ohajo, gde je tako|e i
saradnik Ge{talt Instituta. On je rukovodilac programa obuke »Rad na telesnom procesu« u
Ge{talt Institutu u Clivlendu. Diplomirao je psihologiju (1976) magna cum laude na
Clivlendskom Dràvnom Univerzitetu, gde je tako|e magistrirao (1978) u oblasti klini~ke
psihologije zajednice. Doktorirao je (1982) u oblasti savetodavne psihologije na Kent
Dràvnom Univerzitetu.
Kapnerova profesionalna interesovanja tako|e uklju~uju i podu~avanje u oblasti Ge{talt

terapije i pripreme za rad psihoterapeuta metodama orijentisanim na telo. Njegova posebna
interesovanja su odrasli koji su preìvali zloupotrebe u detinjstvu i primena terapije
orijentisane ka telu u slu~aju hroni~nih i bolesnih stanja. On je sa~inio i rukopis »Zadaci
izle~enja«, baziran na modelu rada sa preìvelima koji su bili zlostavljani.
Kepner je bio dotiran od strane Kent Dràve da razvije svoj teorijski materijal ba{ u ovoj
knjizi »Telesni proces«.
12
UVOD:
TELESNI PROCES I PSIHOTERAPIJA
Psihoterapija uobiàjeno defini{e terapeutski proces kao rad sa mentalnim doga|ajima i

stanjima i rad na njihovoj korekciji. Struka je uporno nagla{avala psiho aspekt terapije –
verbalizaciju, misli, ideje, snove i sli~no. âk su i emocije posmatrane kao mentalni doga|aji.
Bilo da je cilj »redukcija psiholo{kog konflikta« ili »razvoj selfa« ili »restruktuiranje
spoznaja«, na{e teorije i metode po obi~aju poklanjaju manju pa`nju telesnom fenomenu u
kontekstu psihoterapije. U osnovi, to je rezultat u najve}oj meri ekstremnog isticanja intelekta
i razuma u na{oj kulturi. Svetski pogled na psihoterapiju, na kraju krajeva, limitiran je
svetskim pogledom na kulturu u koju ona uranja.
Ovo jednostrano isticanje kognitivne strane ljudske prirode, razumljivo iz perspektive

kulturnog konteksta uvek je izazivalo u meni radoznalost da otkrijem telesnu prirodu onog {to
ljudi donose nama ulaze}i u terapiju. Takvi problemi su: gojaznost, psihosomatski problemi,
emocionalno mrtvilo, hroni~na tenzija, nedostatak emocionalnog izraàvanja, seksualni
problemi i telesna razdra`ljivost. Oni proizlaze iz fizi~kog i seksualnog zlostavljanja i svi su
povezani sa osnovnom ~injenicom da je na{e postojanje telesno utemeljeno. [ta se nama, kao
osobama, de{ava – doga|a nam se u fizi~kom smislu isto koliko i u psiholo{kom. Mi ne
ìvimo samo kroz na{e mi{ljenje i imaginaciju, ve} tako|e, kroz kretanje, drànje, ose}anja i
ekspresiju. Kako onda u ovoj profesiji, gde je cilj izle~iti self i celokupnu li~nost, moèmo
ignorisati osnovnu fizi~ku prirodu osobe.
Mada se promene doga|aju polako, postaje uobi~ajeno za najve}i broj psihoterapeuta sa

razli~itim profesionalnim i teorijskim osnovama, da uvode telesni fenomen kao zna~ajan deo
terapije, ~ak iako njihovi sada{nji metodi nisu povezani sa razumevanjem takvog fenomena.
Isticao sam ovu promenu kroz dugi niz godina, podu~avaju}i i vode}i radionice za terapeute u
uvo|enju i razumevanju telesnog procesa u terapiji. Studenti sada prihvataju kao razumno ono
{to su mi godinama osporavali – a to je, da su klijentova poza, pokret, telesna iskustva
relevantna za terapiju.
U proteklim godinama, dva nova uticaja izdvojila su se u vezi sa telesnim fenomenom u

psihoterapiji. Jedan je interes za telesne sposobnosti, humanisti~ki orijentisane terapije i
orijentacija ka ljudskim pokretima uklju~uju}i i oìvljavanje Rajhijansko orijentisane terapije,
nagla{avanje telesnog u Ge{talt terapiji i telesna ume}a kao {to su Hatha joga, martial-
umetnost, Feldenkrajs, Aledsandar tehnike i Rolfing (strukturalna integracija). Drugi uticaj je
razumevanje neverbalnog pona{anja u komunikaciji. Ovi, navodno novi uticaji, bili su
kori{}eni u psihoterapijama kao {to su Eriksonova hipnoza i moderne komunikacijske {kole
u okviru terapija (e. g. parovi i komunikacija).
Me|u ovim novijim strujama interesovanja za telesni fenomen, ima zna~ajnih razlika u na~inu
na koji je telesni proces shva}en u kontekstu psihoterapije. Ove razlike se ogledaju u ~etiri
gledi{ta:
(1) Terapije kao {to su psihoanaliza i kognitivna terapija koje poklanjaju malu pa`nju
telesnom osim kao simptomima koji leè u osnovi mentalnih problema (kao propratni
fenomen misli/saznanja).
(2) Telesne tehnike, kao {to su gore pomenute, koje rade samo sa telesnim procesom u
najve}oj meri isto kao {to psihoanaliza radi sa mentalnim procesom.
13
(3) Komunikacione i bihejvioralne {kole-terapije koje vide telesni fenomen kao skup signala
koje treba opaziti ili kao pona{anje koje treba modifikovati.
(4) Duboka telesna terapija kao {to je Ge{talt i Rajhijanske {kole koje telo opaàju kao istinu
za sebe i za li~nost kao celinu.
Cilj ove knjige je da predstavi i razjasni jedan »dubok« pristup razumevanju i radu sa telesnim
fenomenom u psihoterapiji. Namera je da se predstavi i prikaè okvir u kome prakti~ari
razli~itih uverenja mogu bolje ceniti telesne procese u kontekstu celokupne li~nosti, a ne kao
izolovane doga|aje. Ja }u opisati kako je telo isto su{tinski samosvojno, kako je zna~ajno
povezano sa na{im emicionalnim ìvotom i ìvotnim temama i da li je fizi~ki aspekt
utemeljenje na{e egzistencije u svetu.
Za one terapeute koji vide njihov rad u najve}oj meri kao rad na mentalnom aspektu ljudske
prirode, ja èlim da pokaèm kako obra}anje pa`nje na telesni proces moè njihov terapeutski
rad sa emocijama i mi{ljenjem u~initi uspe{nijim uklju~ivanjem telesnih ose}anja, svesti,
izraàvanja i pokreta. Za prakti~are u domenu telesnog ume}a, nadam se da }e ova knjiga
osvestiti va`nost telesnog poloàja i iskustva u emocionalnom i psiholo{kom funkcionisanju.
Za terapeute sa perspektivom bavljenja kontaktom, èlim da pokaèm da zna~enje telesnog ne
leì samo u komunikaciji informacija, ve} i u njegovom egzistencijalnom izraàvanju selfa. I
za one terapeute koji su ve} prihvatili duboko telesno orijentisan rad, nadam se da }e ova
knjiga pruìti saèt pogled koji }e utemeljiti telesno-orijentisane intervencije u klijentovu svest
i spoznaju sebe.
Materijal u ovoj knjizi proizi{ao je iz mojih sopstvenih frustracija koje proisti~u iz uvo|enja
telesnog pristupa terapiji. Teoretska struktura je izvedena iz one u Ge{talt terapiji, naro~ito
opisana od strane Perlsa (1947/1969) i Perls et al. (1951) dok sam bio na Ge{talt Institutu, gde
sam bio ujedno i student i predava~. Mada je ovde fokus specijalno na telesnom pristupu i
nije mi namera da obja{njavam Ge{talt terapiju, îtaoci koji nisu upoznati sa ovim pristupom
mogu prona}i adekvatan uvod u njegove principe u ovom tekstu. Oni koji èle dublja saznanja
Ge{talt terapije, morali bi da konsultuju literaturu koja je preporu~ena kroz knjigu. Ja vidim
ovaj rad kao jedno produènje gledi{ta Ge{talt terapije a ne kao novu {kolu terapije.
Oni koji su pisali o psihoterapiji imali su dvojak zadatak, da opi{u jasno i detaljno slu~ajeve u
nameri da ilustruju ideje pri tome {tite}i privatnost i pravo na poverljivost svojih pacijenata.
Poku{avam da po{tujem oba aspekta zna~ajno menjaju}i detalje sadràne u materijalu koji se
odnosi na slu~aj maskiraju}i u~esnike bez izvrtanja klini~ke slike. U ve}ini slu~ajeva, koriste
se elementi koji ~ine strukturu, ali dijalozi nisu dati doslovno.
I DEO - OSNOVNA NAÊLA
GLAVA I -
SELF I UTELOVLJENJE
14
Mnogima je ~udno kada kaèm da obra}anje pa`nje na telesno iskustvo, sopstveno ili drugih,
moè biti zna~ajno u re{avanju problema svakodnevnog ìvota: izlaànju na kraj sa
napeto{}u, izmi{ljanju odnosa, razumevanju ose}anja. Moè izgledati jo{ ~udnije
pretpostavka da je telesno iskustvo zna~ajno ~ak i za dublje probleme li~nosti, kao {to su
konfuzija identiteta, emocionalni konflikti, ili ose}aj fragmentacije. Obi~no smatramo da je
telo ne{to razli~ito od selfa i zbog toga irelevantno za »JA« koje se bori sa problemima ìvota
kako bi bio potpun i ispunjen smislom.
Ljudi koji ose}aju patnju koja ih pobu|uje da traè pomo} obi~no èle da se oslobode
neprijatnog telesnog iskustva. Oni èle da budu oslobo|eni lupanja srca i te{kog disanja koji
prate anksioznost. Oni èle da nastupi besa i ose}aji straha nestanu. Oni èle da neprijatna
mi{i}na tenzija i stalne glavobolje budu otklonjene.
Uz telesne simptome i neprijatnosti, klijenti obi~no ne prihvataju sebe kao fizi~ka bi}a. Oni
mogu da misle da su ru`ni ili neadekvatni. Oni mogu da misle da je obra}anje pa`nje na
sopstveno telesno iskustvo »pogre{no«, previ{e seksualno ili animalno. Doìvljaj sopstvenog
tela je mogao da bude asociran sa bolom, bole{}u ili povredom tako da je ono postalo ne`to za
izbegavanje. Zato, traìti od njih na po~etku da obrate pa`nju na ovaj aspekt iskustva deluje
kao da je u suprotnosti sa problemima zbog kojih traè pomo}.
Ve}ina terapeuta tako|e prilazi terapiji sa aspekta takvog nepovezanog stanja, mada iz ne{to
druga~ijih razloga. Teorije i metode kojima smo nau~eni sme{taju centar promene na
mentalne konstrukcije: konflikte, kognicije, me|usobna razmimoilaènja i strukture mi{ljenja.
Telesni fenomeni se smatraju samo simptomima koje treba dijagnostifikovati, ponaànjima
koje treba modifikovati, komunikacijama koje treba razumeti ili simbolima za procese koji se
odvijaju ispod povr{ine.
Pored toga, vaàn je i terapeutov nivo kontakta sa svojim telesnim iskustvom. êsto ose}amo
istu nelagodnost u vezi sa svojim telom kao i na{i klijenti. Mi smo proizvodi obrazovnih
sistema i programa za obu~avanje gde se intelekt posmatra kao jedino sredstvo za rad sa
ljudskim problemima. Ovo je o~igledno u radnom okruènju terapeuta: nepokretno sedenje
satima, jedva di{u}i, gde on slu{a i odgovara iz intelekta.
Psihoterapijski kontekst nije jedini faktor koji naru{ava vezu izme|u tela i selfa. Na{ jezik
podstiè razlikovanje izme|u tela i »JA«. Nemamo re~ koja nam omogu}ava da kaèmo »JA-
telo«. U najboljem slu~aju moèmo re}i »moje telo« na prili~no isti na~in kao {to bi rekli
»moj auto«, podrazumevaju}i da je ne~ije telo posed, ali sigurno ne »li~ni« self. Na{ jezik
podràva predstavu da je na{e telo objekat, ne{to {to mi se de{ava, pre nego »JA koje se
de{avam«.
Nije nikakvo ~udo, s obzirom na ~esto iskustvo telesne nepovezanosti {to se umesto
odvojenog selfa i telesnog iskustva ideja o sveobuhvatnom iskustvu sebe sama do~ekuje sa
nevericom. Za{to onda tako ne{to predlaèm?
TELESNO ISKUSTVO KAO ISKUSTVO SELFA
U vezi sa iskustvenim aspektom ove knjige, nudim vam eksperiment da se usmerite na

sopstveno telesno iskustvo i vezu izme|u selfa i ose}aja tela.
Ba{ kao {to sedite, bez namernog menjanja va{eg poloàja tela, po~nite da pratite svoje
telesno iskustvo: Koje su va{e prve senzacije? Kako ose}ate napetost? Gde? Kako di{ete:
15
brzo, sporo, duboko? Kakav vam je telesni stav? Da li ste mlitavi, opu{teni, uspravni ili
uko~eni? Kako taj sede}i stav uti~e na va{e disanje?
Do sada ste tek zapo~eli proces pra}enja svog telesnog iskustva. Mnogi mi kaù da ne ose}aju
ni{ta kada se prvi put usmere na svoje telo. Ako je ovo istina za vas tada je ovaj nedostatak
ose}anja, sam po sebi, zna~ajan iskaz o va{em ose}anju »selfa«. Ali ve}ina ljudi }e imati
neke senzacije o svojim telesnim procesima; ako dovoljno uporno pratite svoje telo, detalji }e
postati bogatji i potpuniji.
Kako nastavljate da pratite svoje telesno iskustvo, dajete izjave u sebi ili naglas, npr. sa:
»Sada zapaàm da je moje disanje plitko i ste{njeno.« »Upravo prime}ujem toplinu u
stomaku.« Dajte sebi vremena. Pustite da vam izve{taji pomognu da se usmerite na sopstveno
telesno iskustvo u ovom trenutku.
Moète primetiti da su neke senzacije istaknutije od drugih. Moète biti svesni disanja ili
telesnog stava, ili mo`da napetosti u vratu ili nogama. U Ge{talt terminima, ove senzacije su
figure koje se uo~avaju naspram celokupne pozadine va{eg telesnog iskustva. Figura, ne{to
istaknuto u va{oj svesnosti, po~inje da privla~i pa`nju i dobija energiju, ako je to va`no za
va{ self.
Sada, probajte da promenite »ja zapaàm...« u »ja sam...«, da bi eksperimentisali sa

povezivanjem va{eg »ja« i va{eg telesnog iskustva. Na primer, promenite »zapaàm napetost
u svojim ramenima« »ja stvaram napetost u svojim ramenima«. Promenite »zapaàm slabost u
svojim rukama« u »ja sam slaba u rukama«. Nastavite ovo na jo{ 5,6 izjava.
[ta se doga|a kada promenite upotrebu izraza »JA« u odnosu na va{e telesno iskustvo? Neki
ljudi se protive ideji o vlasni{tvu: »ja ne stvaram napetost u ramenima, ona su takva.« Ako ste
osetili ovu potrebu da protestujete, upitao bih vas: Ko zateè va{a ramena ako to niste vi?
Napetost je ne{to {to stvarate vi sami kao odgovor na ne{to. Ali, mogu}e je da jo{ niste
dovoljno jasno osetili napetost kako bi osetili da ste to vi, koji je stvarate. Hajde da se vratimo
na telesni eksperiment i vidimo da li moèmo da proizvedemo jo{ potpuniji ose}aj »JA« u
odnosu na va{ telesni proces.
Usmerite pa`nju na dve ili tri senzacije napetosti koje se najvi{e isti~u za vas. Posmatrajte ih
sada, jednu po jednu, kako biste opisali karakteristiku te napetosti? Da li je ose}ate kao
nagomilavanje? Zadràvanje? Zbijanje? Stvrdnjavanje? Sputavanje? Tu vam moè pomo}i da
svesno preuveli~ate napetost kako bi stekli jasniji ose}aj te vrste napetosti napetosti.
Koriste}i re~i koje opisuju vrstu te napetosti (napetosti mogu biti razli~ite), dozvolite mi da
predloìm dodatni eksperiment. Pretpostavimo, zbog na{eg eksperimenta, da va{e telo jeste
va{ "self". Ako je npr., karakteristika jedne od dvodelne izjave o sebi »Ja stiskam sebe, i to je
moja egzistencija«. Ili, »Ja obuzdavam sebe, i to je moja egzistencija.«
Ponovite izjave nekoliko puta da sasvim uvidite njihovo zna~enje za vas. Osetite uticaj
uva}avanja svog telesnog stanja da bi opisali svoje egzistencijalno stanje.
Ako ste zaista u~estvovali u eksperimentu, poneka od va{ih izjava je dobila neko zna~enje za
vas. Mo`da ste iskusili »klik« prepoznavanja svog telesnog iskustva i ose}aja sada~njeg ìvota
ili neke pro{le situacije.
Ili ste, mo`da, imali te{ko}a u pronalaènju bilo ~ega zanimljivog unutar telesnog iskustva.
Zaustavili ste se na pola eksperimenta, ili niste zapazili »ni{ta« u vezi sa svojim telom, ili ste
osetili samo »trivijalne« senzacije. U kontekstu eksperimenta zamolio bih vas da date izjave o
16
svojim te{ko}ama na isti na~in na koji sam traìo od vas da napravite izjave o svom telesnom
iskustvu: »Ne ose}am mnogo sebe, i to je moja egzistencija«. »Moje telo je za mene
trivijalno, i to je moja egzistencija«.
Va{ otpor, ili smisao nemanja zna~enja je isto toliko izjava o va{em odnosu prema telesnom
selfu kao i bilo koja druga izjava.
UTELOVLJENJE
Eksperiment vam je pruìo iskustvenu osnovu koja se nalazi u osnovnoj pretpostavci Ge~talt
pristupa telesnoj terapiji: self ili »JA« je utelovljen self isto kao i misaoni self. Mi postojimo,
volimo, radimo i sre}emo se sa na{im stalno promenljivim potrebama kroz na{e fizi~ko
postojanje i interakcije u svetu. Doìvljaj sopstvenog tela je iskustvo selfa ba{ kao i {to su
na{e mi{ljenje, predstave i ideje, delovi na{eg selfa.
Kada doìvljavamo svoje telesno iskustvo kao »TO« umesto »JA«, mi ~inimo sebe manjim
nego {to jesmo. Postajemo smanjeni. [to smo vi{e telesno iskustvo li{ili identeteta, to nam se
vi{e ~ini da nam se stvari de{avaju. Ose}amo gubitak kontrole, disocirani smo, fragmentirani.
Gubimo kontakt sa primarnom osnovom ljudskog iskustva – na{om telesnom stvarno{}u.
Ovo je, naravno, uobi~ajen opis pote{ko}a koje smo kao terapeuti pozvani da tretiramo. Ali
to, tako|e, nije tako razli~ito od slabosti na{eg dru{tva, uop{te: fragmentirano, odse~eno od
na{ih ose}anja, desenzitizirano i izvan kontrole. Da li bi ovaj socijalni fenomen mogao da ima
korene u na{em odnosu prema sopstvenom telu?
Tokom ove knjige, opisa}u kako je na{e telesno postojanje intrinzi~ko za odnos prema svetu,
i ~ini osnovu za kontakt sa okolinom – fizi~kom i posebno ljudskom – tako da moèmo da
zadovoljim svoje potrebe i rastemo. Rad sa ljudima koji utelovljuju sebe, pomaè nam kao
terapeutima da konkretizujemo apstraktne predstave o selfu, egzistenciji i bi}u i doprinosi
uvaàvanju osobe u celini.
SELF KAO INTEGRATOR ISKUSTVA
Budu}i da }u ~esto koristiti izraz »self« (kroz celu knjigu) bilo bi korisno da detaljnije
opi{em kako ja koristim ovaj koncept. Koncept selfa je kompleksan i zbunjuju}i u literaturi
Ge{talt terapije, ali centralan za na{u orijentaciju. Sloènost te zamisli doprinosi njenom
statusu efemernog dela organizma, i ta konfuzija proisti~e iz brojne razli~ite upotrebe tog
termina. Self u Ge{talt terapiji nije stvar, stati~na struktura, ve} pokretljiv proces. Self nije
zamrznut skup karakteristika (»Ja sam to i samo to«). Self zdravog organizma je raznovrstan i
fleksibilan u svojim sposobnostima i kvalitetima u zavisnosti od odre|enih zahteva organizma
i sredine. Self nema sopstvenu prirodu izuzev u kontaktu sa ili u odnosu prema sredini. Self je
opisan kao sistem kontakata ili interakcija sa sredinom. U tom pogledu bi bilo ispravno re}i
da self nije ni{ta drugo do sistem funkcije kontakta. Po Ge{talt shvatanju - self i funkcije
kontakta su jedno isto. Self je opisan kao »sistem uzbu|enja, orjentacije, manipulacije i
raznovrsnih identifikacija i alijenacija...«(Perls, et al., 1951, s.315). Ove op{te kategorije
funkcija kontakta opisuju osnovne na~ine na koje uzajamno delujemo sa okolinom da bi
zadovoljili na{e potrebe i prilagodili se promenama sredine. Kroz uzbu|enje ose}amo na{e
potrebe. Preko orjentacije se organizujemo da zadovoljimo te potrebe u odnosu na na{u
okolinu. Kroz manipulaciju radimo u slu`bi svojih potreba. Preko identifikacije primamo u
organizam (stvarno »JA«) ono {to moè biti asimilovano, i preko alijenacije odbacujemo
(stvarno »NE-JA«) ono {to je strano na{oj prirodi i zato ne moè biti asimilovano.
17
Puno i prihvatljivo funkcionisanje zavisi od funkcija kontakta koje su u potpunosti dostupne

organizmu kako bi ostvario potrebne promene interakcije u sredini. Kada funkcije kontakta
postanu nedostupne svesnosti, organizam vi{e ne moè da se lako adaptira u svom svetu. Ovi
aspekti ne~ijeg funkcionisanja koji su nepriznati – tj. koji se ne doìvljavaju kao self – nisu
potpuno dostupni za kontakt sa okolinom. [to su ne~ije sposobnosti ograni~enije za kontakt,
to je vi{e njegovo doìvljavanje selfa i okoline fragmentirano, dezorganizovano i ~ini da se
stvara otpor.
Zasnovan na ovoj definiciji selfa, moj cilj je da pokaèm zna~aj telesne osnove za na{e
funkcije kontakta i kako je psiholo{ko zdravlje i bolest povezano sa gubitkom ovih funkcija
preko otu|ivanja od na{eg telesnog bi}a. Prvi deo ove knjige je posve}en razumevanju na~ina
kako ono {to je intrinzi~ki deo selfa, telo, postaje otu|eno i tretirano kao ne-self, i klini~kom
aspektu le~enja ovog rascepa. Drugi deo pruà detaljan teoretski i klini~ki opis telesne prirode
funkcija kontakta: uzbu|enje (senzacija), orijentacija (formiranje figure i mobilizacija),
manipulacija (akcija), identifikacija (kontakt) i alijenacija (povla~enje i asimilacija).
POGLAVLJE II
TELO I NEPRIZNAT SELF
Deskripcija psiholo{kog zdravlja i bolesti je jednostavna. To je pitanje identifikacija i otu|

ivanja selfa: ako se osoba identifikuje sa selfom koji se razvija, ne inhibira svoje kreativno
uzbu|enje i poseè za nadolaze}im re{enjem; i suprotno, ako odstranjuje {to nije organski
njegovo i zato ne moè biti od vitalnog zna~aja, ve} ometa figura/pozadinu, tada je on
psiholo{ki zdrav. Ali obrnuto, ako on otu|uje sebe i zbog la`nih identifikacija poku{ava da
obuzda sopstvenu spontanost, tada on ~ini svoj ìvot dosadnim, konfuznim i punim bola
(Perls, et al., 1951, s 235).
Ve}ina nas ne identifikuje niti doìvljava svoje telo kao »self«. êsto ose}amo sebe kao da
ìvimo u telu, ili smo potpuno van kontakta sa svojim fizi~kim bi}em. Prema Ge{talt terapiji,
kako je navedeno u gornjem citatu, psihi~ka bolest se javlja kada li~nost otu|uje ono {to je
organski njeno i tako ometa funkcionisanje. Kako dolazi do toga da otu|ujemo svoje fizi~ko
bi}e i identifikujemo se sa sobom samo kao sa mentalnim i bestelesnim bi}ima?
PRILAGO\ENOST NA TE[KU SREDINU
U Ge{talt modelu ljudskog razvoja, rast i formiranje selfa se doga|a kroz kontakt (interakciju
sa sredinom). Kroz ovaj kontakt mi traìmo i nalazimo to {to nam je potrebno za opstanak i
razvoj, asimilujemo ta nova iskustva koja mogu biti iskori{}ena za rast i promenu, i
udaljavamo (odbacujemo) ono {to ne moè biti asimilovano (Perls, 1947/1969). Tokom ovog
procesa kontaktiranja, rasta i razvoja, aspekti ili svojstva na{eg selfa mogu postati
problemati~ni u odre|enom fizi~kom ili socijalnom okruènju. Na primer, detetova ekspresija
potrebe za ljubavlju se do~ekuje odbacivanjem, agresija ka`njavanjem, ranjivost okrutno{}u,
radoznalost neodgovaranjem ili osiroma{enim okruènjem.
18
Ljudska bi}a su rezilijentna ba{ kao i izdrìva, i pojedina~ni slu~ajevi odbacivanja ili
ka`njavanja retko o{te}uju li~nost. Mi ne traìmo perfektnu sredinu za rast, ali samo da
parafraziram Winnicott (1960), onu koja je »upravo dovoljno dobra« za zdrav razvoj. Me|
utim, postoje odgovori iz okoline koji imaju manje zdrave posledice. êsto ponavljan
odgovor, kao {to je stalna i redovna kritika i obeshrabrenje od drugih, moè imati zna~ajan
uticaj na osobu u razvoju. Pojedina~ni doga|aji u kojima se detetovi prirodni impulsi
do~ekuju sa velikom pretnjom uskra}ivanja negovanja, tako|e mogu imati vrlo duboke
posledice, kao {to npr. bebin gladan pla~ izaziva pogled mr`nje preoptere}enog roditelja. Isto
tako, duple poruke (double binds), kao {to je kada roditelj ka`njava detetovu prirodno
seksualnu igru kao »prljavu i odvratnu«, dok se potajno pona{a koketno i zavodljivo prema
njemu, mogu tako|e imati opasne posledice na formiranje selfa.
Uslovi kao {to su ovi zahtevaju od osobe da savlada konflikt izme|u potrebe za opstankom i
osobinama selfa koji se razvija. Ba{ kao {to su aspekti sredine, koji se ne mogu asimilovati
odstranjeni (odba~eni od strane organizma), aspekti selfa koje sredina odbacuje postaju otu|
eni. Osobine selfa – impuls radoznalosti, potreba za ljubavlju, kapacitet za ranjivost,
seksualna ose}anja – su otu|ene, ili u uobi~ajenoj klini~koj upotrebi, nepriznate 1* od strane
selfa.
Nepriznavanje intrinzi~kih aspekata ne~ijeg selfa, bilo da su potrebe, kapaciteti ili pona{anja
je ne{to, kao kada bi odlu~ili da vam ne treba jedna odre|ena soba u va{oj ku}i, ali ne moète
da je se oslobodite, jer je njeno postojanje neophodno za integritet ostatka zgrade: sve {to
moète da uradite je da je zazidate i pretvarate se da ne postoji. Mi moèmo proterati takve
delove nas samih u skrivenu tamu nesvesnosti, ali oni nastavljaju da postoje i dok se
pretvaramo da takvi kvaliteti »nisu zna~ajni«. Ja mogu spre~iti sebe u emocionalnom
ispoljavanju i mogu udaljiti emocionalnost od svoje slike o sebi, ali ne mogu zaista izvaditi
emocije iz svog bi}a. One (ne vi{e »ja«) funkcioni{u izvan mog vidokruga, ali ipak
nastavljaju da funkcioni{u.
[ta se doga|a sa nepriznatim aspektima na{eg organizma – ose}anjima, potrebama i

izraàvanjima, pokretima i predstavama? Kako se ne opaàju i ostaju skrivene? U kojoj areni
selfa, sada ne-selfa deluju?
RAZDVAJANJE »JA« OD TELA
U velikoj meri, mi odràvamo postojanje nepriznatih aspekata selfa preko njihovog spajanja
sa telesnim funkcijama i procesima. Shvatanjem telesnog selfa kao »TO« i upu}ivanjem »JA«
ili identifikovanog selfa na mi{ljenje, na{e telo, na neki na~in, postaje nepriznat sef. Mi
razdvajamo na{ organizam na »JA«, koje se sastoji od mi{ljenja i verbalizacije, i »TO«, koje
se sastoji od ose}anja i neverbalne ekspresije. Zatim, ve}im delom doìvljavamo ono {to se
javlja u formi telesnog iskustva kao otu|eno od selfa, i stoga, iracionalno, i drugu ve}inu
onoga {to se javlja u formi mi{ljenja i verbalne ekspresije kao racionalno i time prihvatljivo
za na{u sliku o sebi. Spajanje nepriznatog selfa sa telom proizlazi iz ~injenice da su mnoge
funkcije organizma, koje smo morali da ne priznamo, duboko ukorenjene u na{oj fizi~koj
prirodi. Zato, odricanje ovih aspekata selfa ili funkcija selfa zahteva da se odreknemo telesnih
aspekata selfa koji su uklju~eni. Odràvanje ove podvojenosti, i drànje nepriznatog selfa
podalje od na{e svesnosti je potpomognuto telesnom prirodom same represije. Za Ge{talt
1
*Koristim izraz »nepriznat« umesto tehni~ki ispravnijeg izraza »otu|en«, jer drugi izraz ima previ{e
negativnu konotaciju u sada{njoj upotrebi, npr., »otu|ena mlada osoba«. »Nepriznat« preciznije
izraàva subjektivni do`vljaj »TO NISAM JA«.?
19
terapeute, represija nije samo »mentalni« mehanizam. Mi moèmo da drìmo nepriznati self
izvan svesnosti fizi~kim spre~avanjem pokreta koji su intrinzi~ki delovima kao {to je
zatezanje, kako bi spre~ili pokrete posezanja ka drugima i time odràli identifikovani self
karakterisi~nim za nezavisnost. Mi moèmo fizi~ki otupeti i umrtviti telesne senzacije
(zatezanjem protiv njih) koje su deo ose}anja ljubavi, besa i saàljenja.
Jezik selfa ima jo{ na~ina da odràva nepriznavanje i nedostatak svesnosti. Re~nik
identifikovanog selfa postaje predominantno verbalan, dok je re~nik telesnog selfa
kinesteti~an. Kao neupotrebljavan jezik koji je postupno zaboravljen ekspresija telesnog selfa
se pokazuje kao ne`to `to »nema smisla«. Ona je bez re~i, malo socijalno poja~ana, i o njoj je
te{ko pri~ati. Da li je ~udno {to komunikacije na{eg nepriznatog selfa, i jezik tela, izgledaju
iracionalni i bez zna~enja. Dodajmo, jedinstvo na{eg iskustva je uni{teno kada su ose}anja i
motorne komponente (telesni aspekti) pro{lih i sada{njih iskustava odvojena od verbalnih i
predstavnih aspekata iskustva. Bez njihovog intrinzi~kog jedinstva kao celine, se}anja je
te{ko dozvati, ili ge{taltisti~kim na~nom razmi{ljanja -preraditi, i sada{nji kontakt je ometen.
Ovo je kao isecanje delova slike, sve dok osnovna forma nije vi{e prepoznatljiva.
Kao {to sam primetio, identifikacija izme|u tela i nepriznatih aspekata selfa nastaje jer mnogo
toga {to treba da nepriznamo, rastavimo od na{eg ose}aja selfa, ima jaku fizi~ku
komponentu, ili je to samo po sebi vi{e fizi~ki proces. Telesno orijentisan terapeut, upravo
prepoznaje koliko je mnogo na{e egzistencije utemeljeno u somatskom i fizi~kom, uprkos
zajedni~koj percepciji da je realno »JA« zapravo mentalno. Hajde da pogledamo u kojim
aspektima na{ somatski self moè imati potrebu da bude nepriznat.
SELF KOJI OSE]A
Uobi~ajeno je da mislimo o »ose}anjima« kao o mentalnim doga|ajima, ali Webster nam daje
klju~ za blisku vezu izme|u kinesteti~kih procesa i ose}anja tako {to defini{e ose}anja kao
»emocionalnu senzaciju« . U posmatranju osobe sa holisti~kog stanovi{ta, moramo priznati
da veliki deo na{eg ose}ajnog ìvota obuhvata somatsko iskustvo.* Ose}anja tuge sadrè
toplu teìnu u grudima, napetost u dijafragmi, stezanje u vratu i vla`ne o~i. Ose}anja uzbu|
enja obuhvataju senzacije iz grudi koje se podiù na gore, podrhtavanje u stomaku, treperenje,
strujenje senzacije u udovima.2* Moète eksperimentisati sa ovim, ìvo zami{ljaju}i situaciju
koja sadrì neko jako ose}anje, kao {to je ~e`nja za voljenim koji je odsutan, zadovoljstvo
~injenja ne~ega {to vas zaista raduje, ili rasprava sa va{im {efom. Obratite pa`nju na va{e
senzacije i telesne odgovore. Koje su fizi~ke komponente va{ih ose}anja?
Ako postoji konflikt u vezi sa ose}anjima – tuga je prete{ka (tj. ne postoji dovoljna
organizmi~ka ili sredinska podr{ka), ili vam je re~eno da »Mi ne dopu{tamo takva ose}anja«
(rizikujete odbijanje ljudi zna~ajnih za va{u sre}u) tada ste stavljeni u poziciju da morate da
razdvojite va{a ose}anja od normalnog kontakta. Udaljavanje funkcije kontakta je njeno
nepriznavanje od strane selfa. U slu~aju ose}anja, to ~esto zna~i razdajanje sebe od telesnih
senzacija ose}anja. U isprobavanju gore navedenog, malog eksperimenta, da li ste imali neke
pote{ko}e?
2
*Radi diskusije, odvajam doìvljaj ose}anja kao senzacije (ovde diskutovano) od ekspresije ose}anja
u sredini (bi}e diskutovano u slede}em delu). Oba su deo istog fenomena koji obi~no nazivamo
emocijom, ali sam ih radi jasno}e apstrahovao i diskutujem ih odvojeno.
*U Ge{talt terapiji bismo rekli da egzistencijalni doga|aj nazvan »ose}anje« je zapravo celina koja
uklju~uje telesne senzacije, mentalne doga|aje kao {to su predstave i mi{ljenje (self-verbalizacije),
pokrete i sredinu; ali jasno zna~ajan deo ove celine su fizi~ke senzacije.
20
Mo`da niste bili u stanju da razlikujete bilo koju senzaciju. Ili ste, mo`da, bili svesni senzacija
nekih ose}anja, a drugih ne. Ovo moè odraàvati gubitak kontakta sa va{im telom, otu|enje
od telesnog selfa u odnosu na ose}anja.*
POKRETAN SELF
Mi{i}na akcija je intrinzi~ki deo svake razmene sa sredinom. Pokret je taj preko kojeg
izraàvamo ose}anja, oblikujemo okolinu i uti~emo na nju, uspostavljamo odnos i reagujemo
na druge, kreiramo i uskla|ujemo granice i branimo integritet organizma.
Re~ - emocija – poti~e iz latinskog e (ka) i movere (kretati se): kretati se ka napolju.
Visceralan i senzoran doìvljaj ose}anje postaje pokret prema sredini ili u sredinu. Ose}anje
tuge postaje ~in plakanja kada dozvolimo senzacijama da se prirodno razvijaju u kontrakcije
disajne muskulature, glasno jecanje i ekspresije duboke àlosti na licu. Ose}anje ~e`nje, kada
mu dopustimo da se razvije u pokret, uklju~uje fizi~ko posezanje za voljenom osobom. U
stvari, samo preko pokreta to ose}anje dobija puno zna~enje. Samo preko pokreta moèmo
povezati potrebu koju ose}anje manifestuje u sredinu, gde se potrebe mogu zadovoljiti.
Postoje uslovi pod kojima ne~ije ose}anje, senzorni aspekt selfa, mora biti nepriznato ili
zadràno. Sli~no, ekspresija ose}anja u emociji, pokazivanje ne~ijeg ose}anja, moè biti
oteàna. Ako je posezanje (za nekim) kritikovano ili odbijeno, to postaje rizi~no pokazati
potrebu za ljubavlju i muskulatura ruku i grudnog ko{a (preko srca) se napinje da se
suprotstavi posezanju. âk iako su male ekspresije ljutnje nai{le na protivljanje, pokreti ljutnje
moraju biti spre~eni. Ako »veliki de~aci ne pla~u«, ili dete ne moè da se re{i uloge da mora
da bude »neko jak«, sposobnost da se omek{a do ranjivosti i dozvoli sebi da jeca, mora biti
muskularno zaustavljena. Na kraju, takvi pokreti postaju strani i prete}i za ne~iji ose}aj selfa,
nepriznati i vi{e nedostupni, kao kontakt funkcija.
Pokret nije samo funkcija afekta: to je funkcija svake interakcije sa sredinom. Ako ispitamo
organizmi~ke funkcije kojima pokret sluì i razumemo ne~to iz sredine ~emu organizam
mora da se prilagodi, ubrzo postaje o~igledno da }e to prilago|avanje uticati na motorne
sposobnosti.
Kako potrebe bivaju motorno izraène u sredini (potrebe za uspostavljanjem odnosa i

reagovanjem, za definisanjem granica i branjenjem ne~ijeg integriteta, za pruànjem ka
nekome i dobijanjem nege), prilago|avanje sredinskim zahtevima moè traìti da takve potrebe
ne budu izraène i motorna ekspresija mora biti prekinuta.
Ekspresija radoznalosti, npr. ne moè da se doga|a bez motorne manipulacije u sredini. âk,
roditelj koji se boji gubitka detetove zavisnosti }e biti sklon da ograni~i njegovu aktivnost i
pokret, kojim se dete udaljava od roditelja. Takav pokret postaje otu|en i prete}i za dete, jer to
pla{i roditelja, koji je izvor za zadovoljenje drugih * 3 osnovnih potreba i tada je posedovanje
mnogih telesnih pokreta o{te}eno. Kako ne moèmo da se odreknemo ne~ega {to je
intrinzi~ko za nas, mi samo moèmo da ne priznamo pokrete koji su uklju~eni.*
BOLAN SELF
3
*Kako se to de{ava i odvija (otpor desenzatizacije) bi}e detaljno diskutovano u kasnijem poglavlju.
21
Odrastanje, izme|u ostalog, uklju~uje serije bolnih udaraca o tvrde ivice sveta: ivice od stola,
vru}e {porete, hrapav plo~nik i granice tolerancije odraslih. Nijedna od ovih stvari, sama po
sebi, ne ~ini bilo kakvu {tetu razvoju selfa, sve dok se mogu pravilno asimilovati u
funkcionisanje koje je u toku. Majke ljube povredu, da time pomognu detetu da »se izle~i«
ublaàvanjem, ina~e prete{kog iskustva. Na padove i udarce moè biti odgovorano
prepoznavanjem da treba vi{e paziti ili nau~iti novu motornu ve{tinu. Na roditeljsku ljutnju
moè biti odgovoreno u~enjem da se prepoznaju signali i uslovi koji dovode do tog uzbu|enja.
Takve situacije je mogu}e asimilirati, jer dete moè da se prilagodi; nau~i da se bori bez
`rtvovanja bilo kog dela svog osnovnog integriteta, tj., da nau~i ono {to je potrebno za
funkcionisanje.
Druge povrede su vi{e ugroàvaju}e: bilo da njihova strogost i konstantnost zahtevaju ve}i
odgovor prilago|avanja, ili je bol usmeren da ograni~i funkcionisanje. Najo~igledniji primeri
su slu~ajevi fizi~ke zloupotrebe: te{ke batine, poni{avaju}a ka`njavanja, konstantne pretnje
fizi~kim povre|ivanjem, manipulacije i nedopu{teno ulaènje u ne~ije telo od strane drugih.
Jedan klijent je retko tu~en, ali je konstantno zapla{ivan, i tako je njegov poloàj tela
poprimio stav nekoga spremnog da se skloni u stranu od udaraca. Druga klijentkinja, koja je
trpela ponavljane batine svoga oca, mogla je samo da se bori sa bolom, razdvajanjem sebe od
svog tela. Drugi su bili prisiljavani da satima stoje i gledaju u }o{ak, sve dok vi{e ne mogu da
stoje, ili su bili gurnuti u mra~ne ormane da podnesu emocionalnu bol samo}e i uàsa.
Poni{avaju}a neprijatnost nedopu{tenog ugroàvanja tela je manje fizi~ki bolna, ali je sli~na:
klistiranje, manipulacije toaletnim funkcijama i druga nedopu{tena ugroàvanja tela od strane
odraslih.
U svim ovim situacijama nepodno{ljivog i konstantnog bola ili pretnje bolom moèmo videti
kako je aspekt selfa koji biva o{te}en, somatski po prirodi. Dete odgovara na takve povrede
povla~enjem od kontaktne povr{ine koè i mi{i}a. Sa ponavljanom povredom, dete se jop
dalje povla~i od izvora bola, razdvajanjem ose}aja selfa od svog tela, nepriznavanjem mesta
bola, da bi pomoglo da se smanji o{te{enje. Posledica, koju ~esto vidim kod ljudi koji mi
dolaze na telesno-orijentisan rad je srceparaju}a. Oni o~ajno traè ljubav i odnos, ali su tako
odvojeni od telesne povr{ine da ne mogu da premoste jaz izme|u svog selfa, koji je tako
duboko uvu~en u telesnu sr`, i onog drugog, sa kojim èle da se poveù, jer medijum
povezivanja, telo, nije vi{e identifikovan kao self. Umesto toga, oni traè odnose u kojima su
zloupotrebljavani, da potvrde i poja~aju potrebu za nepriznavanjem svog tela i odràvanjem
za{tite protiv bola i povrede.
Stvaranje sredine u kojoj klijenti mogu da rizikuju vra}anje u telo je posao koji terapeut rado
obavlja iz ljubavi i brige prema klijentu. Kako je svaki sloj telesnog selfa ponovo kontaktiran,
stare emocionalne rane se moraju ponovo otvoriti, tako da nepriznata iskustva mogu biti
izneta u sada{njost, gde moè do}i do pravog izle~enja. *4
Suo~avanje se izlivom emocionalnog »gnoja«, kad se osoba ponovo povezuje sa svojim

telom, je emocionalno teàk zadatak za oboje, i za klijenta i za terapeuta. Uz to, osobe sa tako
bolnim iskustvom ljudskog kontakta }e stalno testirati granice terapeutove brige, êsto
projektuju}i karakteristike svojih ranih zlostavlja~a na terapeuta. Nije tako retko da terapeut
moè da potvrdi takvu projekciju reagovanjem na osnovu li~ne povre|enosti, kada takvi
sumnji~avi i osetljivi klijenti konstantno odbijaju terapeutovo pokazivanje brige i pomo}i.
Druga situacija, koja podràva neprihvatanje telesnih aspekata selfa zbog bola je uklju~ivanje
bolesti ili bolan medicinski tretman. Jedna mlada èna je imala hirur{ke intervencije od 3
4
*U poglavlju 10. »Akcija i telesni procesi«, detaljnije se diskutuju procesi kojima je pokret nepriznat.
22
meseca, pa sve do 18 godina, po jednu operaciju godi{nje da bi ispravili nedostatak donet ro|
enjem. Njeni roditelji i rodbina su se zadivljuje}e borili i u~inili sve {to su mogli da
minimiziraju delovanje operacija na njen ìvot, i pomognu joj da savlada te~ke, ali neophodne
tretmane. âk sa tako zna~ajnom pomo}i, bol je bol, i mnogi na~ini na koje se borila sa
bolom, su uklju~ivali odvajanje nje same od svog tela. Kako je na{ rad ponovo povezao, ona
je po~injala da prepoznaje koliko mnogo je njeno neprihvatanje sopstvenog tela minimiziralo
njen ose}ajni ìvot, i koliko je njen stav »Mogu sve da izdrìm«, {titio od ose}anja i
izraàvanja potreba za utehom i podr{kom.
SEKSUALAN SELF
Na{a seksualnost, kao i drugi aspekti telesnog selfa, moè biti i integrisani aspekt
funkcionisanja kao i nepriznati deo selfa. Ako je ne~ija seksualna priroda odre|ena ili
iskrivljena, tada kontakt sa telom, posebno, erogene zone i tako|e sama ~injenica ne~ije
telesnosti postaje odre|ena ili iskrivljena i nepriznata kao self. Freud je istakao zna~ajnu
posledicu emocionalnog zavo|enja od strane roditelja na seksualnost u svojim prikazima
Edipovog i Elektrinog kompleksa. Reich je kasnije to razradio u svojim komentarima o
efektima dru{tveno-moralnih struktura na psihoseksualan razvoj i karakter. Implicitno,
seksualno i emocionalno zavo|enje izme|u roditelja i deteta i moralno osu|ivanje prirodno
seksualnih potreba stvara strah, odvratnost i anksioznost, u vezi sa telesnim bi}em.
Pod takvim uslovima self koji je seksualan ubrzo je nepriznat kao »telo« (ne vi{e »JA«, ve}
radije «TO«, objekat). Kako moè ne{to {to je »prljavo« ili odvratno« (u slu~aju moralnih
zamerki seksualnosti) ili probu||eni strah od odbacivanja i kastracije (u slu~aju zavo|enja
roditelj-dete) biti deo mog »selfa«? Prihvatiti, to bi zna~ilo da sam ja prljav ili odvratan, ili da
moja ose}anja moraju da nastave da proizvode strah. Umesto aspekata mog organizma moja
telesna priroda i seksualni organi moraju biti nepriznati. To je sada »moje telo« (ne-ja) koje
ima seksualne potrebe, ili moj bra~ni drug prema kome ja moram »izvr{avati du`nost« kada
se moja sopstvena seksualna priroda smatra neva`nom ili nepostoje}om.
Jo{ je vi{e razaraju}i efekat incesta i seksualnog zlostavljanja. Kako seksualnost moè da
ostane funkcija selfa ako ne~iji organi sluè potrebama druge osobe? Kako neko moè da
»poseduje« svoje telo ako je ono napadnuto i opusto{eno od strane nekog drugog? Jedna
klijentkinja je rekla: Sve vreme dok sam bila seksualno zlostavljana, uvek je postojao i deo
mene koji nisu mogli da dotaknu... Taj deo sebe sam izolovala od onoga {to su radili sa
mojim telom.« Mogla je sa~uvati taj deo sebe bezbednim od seksualnog prepada tako {to je
odvojila aspekte svog selfa kojima se takav prepad doga|ao, svog telesnog selfa, od onih
aspekata koje je ona doìvljavala kao »self«.
Ali vezu telesnih funkcija i selfa ne naru{ava samo prepad ne~ijeg tela. Tako|e postoji i
nepriznavanje stvoreno iz uàsne emocionalne konfuzije u vezi sa telesnim senzacijama,
porivima i impulsima. Roditelj, koji je isto toliko zbunjen u pogledu ose}anja i ~ina ljubavi i
nege u odnosu na ose}anja i ~in seksualnosti, stvara ovakvu konfuziju i kod deteta. U
porodi~nom »na~inu razmene« mala je razlika izme|u seksualnosti i naklonosti i to rezultira
time da ~lanovi porodice ne znaju kako da zatraè ljubav a da ne zatraè i seksualnost ili da je
ne obe}aju.
êsto u porodici postoji poricanje seksualnog zlostavljanja. Zlostavljano dete nema podr{ku
za svoje iskustvo stvarnosti (zlostavljanje) od roditelja koji ga ne zlostavlja i ~esto je naterano
da krije istinu od strane roditelja koji ga zlostavlja. Kada se istina o zlostavljanju pori~e, traì
se re{enje u udaljavanju tela i »njegove« stvarnosti. Ovo pokazuju klini~ki dokazi o
23
depersonalizaciji i odbacivanju tela kod klijenata sa istorijom seksualnog zlostavljanja. Video
sam vi{e slu~ajeva u kojima odrasli koji prethodno nisu bili svesni bilo kakvog seksualnog
zlostavljanja po~inju da vra}aju takva se}anja u sprezi sa terapeutskim radom, kako bi
ponovo zadobili svoja telesna iskustva.
Pored toga, dete tako|e moè ose}ati zadovoljstvo uprkos tome {to je naterano na taj ~in. To
moè biti pravo seksualno zadovoljstvo kod starijeg deteta ili zadovoljstvo »{to se tata lepo
ose}a«. Ovo kod deteta izaziva jo{ ve}i konflikt po{to, nakon ose}aja zadovoljstva on ili ona
se mogu osetiti odgovornim za ono {to se desilo i te{ko uvi|ati da je to tako|e bilo pra}eno
mr`njom ili strahom. @rtva seksualnog zlostavljanja pori~e svoje telo, ne samo zbog direktne
posledice seksualnog prepada, ve} i zbog protivre~nih i nepomirljivih ose}anja koja je
izazvala sama situacija i `rtvine prirodne reakcije. Pomirenje ljutnje zbog silovanja sa
ljubavlju prema roditelju koji zlostavlja, seksualnog zadovoljstva sa bolom silovanja,
bespomo}nosti poloàja sa posedovanjem mo}i nad roditeljevim potrebama,
samovrednovanja izvedenog iz veze sa roditeljem i samoprezira izvedenog iz pot~injenosti
roditelju, tera u poricanje i nepriznavanje tela »u kojem se« ovo doga|a.
Jedan klijent, èna koja je konstantno seksualno zlostavljana u detinjstvu, ~esto je gajila
seksualna ose}anja prema ljudima u odnosu na koje se ose}ala kao }erka. Nastavnici, {efovi,
dobri prijatelji i drugi ljudi u njenom ìvotu koje je doìvljavala kao »o~inske figure«, pobu|
ivali bi seksualna ose}anja i fantazije, jer takva ose}anja nikad nisu bila odvojena jedna od
drugih u njenoj porodici. Po{to su takva ose}anja uvek dovodila do napastvovanja njenog tela
i slike o sebi kao prljavoj i zloj, nau~ila je da se odvoji od svog tela tako da ne mora da
doìvljava seksualni deo sebe. Tako|e se ugojila kako bi smanjila mogu}nost da ostali
seksualno reaguju na nju. Povremeno su takva ose}anja bila dovoljno jaka da se ipak ispolje i
po{to su bila nepriznata i stoga strana i zastra{uju}a, ona je poku{avala da se nosi sa njima
tako {to bi postala psihoti~na. Odvojila se ne samo od svog tela, ve} i od realnosti koja je
pobu|ivala takva ose}anja.
RASPON ISKUSTVA
Nepriznavanje tela varira od blagog distanciranja identiteta prema odre|enim telesnim

ose}anjima do grubljih i teìh nepriznavanja koje karakteri{e konflikt u vezi sa mnogim
telesnim ose}anjima i postupcima sve do depersonalizacije i jo{ teèg poreme}aja, i kona~no,
do psihoti~nog napu{tanja tela. Stepen do koga je telesni proces nepriznat u bitnoj je vezi sa
ja~inom patologije i stepenom kontakta sa realno{}u, kao {to je prikazano na slici 2-1.
[to su funkcije kontakta vi{e nepriznate, uì je raspon raspoloìvog pona{anja za delovanje u
okviru sredine. »JA« postaje rigidnije i sputanije sa manje oblasti dozvoljenih operacija, dok
sve vi{e kapaciteta selfa (ose}anja i postupaka) ostaje strano i stoga neupotrebljivo.
Kod ekstremnog nepriznavanja, napu{tanje tela se ~esto vi|a kod psihoza, gde se osoba
odvojila skoro potpuno od ose}anja tela i egzistira u ma{ti. Ne{to manje drasti~ni su uslovi
gde je percepcija tela iskrivljana ili »udaljena« kao kod depersonalizacije. Ovo se vi|a kod
anoreksije nervoze, gde postoji te{ko iskrivljenje percepcije tela; u neurotskim krizama, gde
telesno ose}anje postoji, ali se doìvljava izolovano, i kod grani~nih poreme}aja, gde su se
zna~ajne »kri{ke« tela-selfa pogubile za svesnost, na taj na~in stvaraju}i ose}aj fragmentacije
i povremenog nervnog sloma dok se osoba bori za jedinstvo.
jako priznato jako nepriznato
24
neki aspekti nepriznatog tela iskrivljenje/depersonalizacija

(»normalno«) (jaka neuroza, anoreksija, grani~no iskustvo)
konflikt/ose}anja i fizi~ke prirode

(neuroze, somatski simptomi)
somatski materijalizam napu{tanje tela (psihoza)
Slika 2-1. Kontinuum nepriznavanja tela
Neuroti~ar ima vi{e kapaciteta za kontakt se telom-selfom, ali i zna~ajan konflikt oko
izvesnih ose}anja i postupaka. Nepriznavanje ovih odre|enih telesnih procesa rezultira
depresijom kada se jako obuzdavaju od kontakta, anksiozno{}u kada takve kontaktne funkcije
prete da se jave i psihosomatskim simptomima kada do|u do delimi~nih ali iskrivljenih
ekspresija. U krizi, me|utim, neuroti~ar mora pribe}i drasti~nijim sredstvima kako bi se nosio
sa ovakvim kontaktnim funkcijama, i moè sa privremeno depersonalizovati. Kada nije pod
stresom, neuroti~ar deluje »normalno« utoliko {to munisu pobu|ene potrebe, ose}anja i
postupci koji deluju problemati~no. Osoba je »pod kontrolom«.
Na pola puta izme|u »normalnog« i neurotskog nalazi se »modalno«, ili najuobi~ajeniji stepen
telesne identifikacije. Telo je doìvljeno, ali ~esto ne sasvim kao »JA«. Ovo posmatramo na
na~in na koji mnogi ljudi tretiraju telo kao da se radi o ma{ini – isprobavamo ga, teto{imo,
trkamo se njime, tro{imo ga radom – njega a ne sebe. Nepriznavanje je suptilno i ~esto
uop{teno u svom obliku. »Modalno« je blago distancirano od njegovog ili njenog telesnog
iskustva i tako je blago otupelo svo ose}anje i iskustvo.
»Normalna« osoba doìvljava izvesno nepriznavanje telesnog iskustva, ali u manjoj meri, a
ve}i deo selfa je dostupan svesnosti. Va`no somatsko iskustvo i pona{anje moè biti u
potpunosti identifikovano sa selfom, i postoje mogu}nosti priznavanja aspekata tela-selfa koji
su nepriznati kao funkcija prethodnih kreativnih promena. Oklevao sam u upotrebi termina
»normalno« po{to je on unekoliko suprotan duhu Ge{talt terapije, ali mi se on ~inio boljim od
»optimalno« {to podrazumeva standardni ili apsolutni ideal. @elim da kaèm da je èljeni
stepen priznavanja, bar delimi~no, tako|e i funkcija konteksta. Ne postoji »najbolji u svim
okolnostima« stepen priznavanja tela. Ono poèljno je stvar najboljeg kreativnog prilago|
avanja koje se moè dobiti u datoj situaciji.
Ekstremno levo se nalazi somatski materijalizam, situacija sa kojom sam se povremeno sretao
kod osoba koje su postale toliko koncentrisane na svoju fizi~ku realnost da ignori{u ostale
aspekte svog bi}a. Self je samo telo-self koje ne uklju~uje ostale aspekte selfa, kao {to su
kognitivni, predstavni ili spiritualni self. Ovo je slu~aj kada telo postaje fiksirana figura,
pomeraju}i sve drugo iz svesnosti. @estoki pobornici telesnih terapija mogu postati `rtve
ovakvog stanovi{ta.
Metafori~no moèmo posmatrati self kao da se sastoji od kopna (»JA«) i vode (nepriznati
aspekti selfa). Zdravo funkcionisanje zahteva da proporcije zemlje i vode budu izbalansirane i
da bude omogu}eno dobijanje hrane iz mora – to jest, da je iole mogu}e op{titi sa manje
poznatim aspektima selfa. @ivotni problemi su toliko nagrizali neke ljude da je mnogo od
25
onoga {to je bilo kopno postalo voda. Ovi ljudi su kao ostrva na kojima je malo toga ostalo
pto mogu da poseduju kao »JA«. Povremeno je mogu}nost op{tenja sa morem ili ~ak
priznavanja da voda postoji toliko zastra{uju}a da je mnogo poèljnije okrenuti se sebi i
pretvarati se da uop{te i niste na ostrvu. Kada telo, kao i kognicija i predstavnost postanu
nepoznata i zabranjena voda, gde ~ovek moè da pobegne nego u svet ma{te? Manje
ekstremno na kontinuumu, razmena izme|u nepriznatih i priznatih aspekata selfa poprima
oblike simptoma koji su ~esto somati~ni po svojoj prirodi.
Ilustrova}u ovo u sluàju klijenta, koga }u nazvati Tomas. Tomas mi se obratio jer je patio od
hroni~nih bolova u mi{i}ima i ogromne napetosti. Uprkos tome pto se nije radilo o organskoj
bolesti, njegov telesni stav je bio iskrivljeniji od skoro bilo koje osobe koju sam video.
Sadrào je mnoge protivre~ne elemente: debele i isturene noge, uzak struk, uko~enu karlicu,
spu{tene i konkavne grudi, previ{e razvijena i uzdignuta ramena, spu{tenu glavu i vrat.
Bukvalno je bio zavezan u ~vorove i bol ovih suprotnih sila je dostigao ogromne razmere dve
godine pre na{ih konsultacija. Poku{ao je sa brojnim somatskom pristupima, ali svi su imali
samo privremeno blagotvorno dejstvo.
Tomasov bol i iskrivljenje nisu imali o~igledan racionalan zna~aj. On je bio pametan ~ovek
koji je imao dobar posao, finu porodicu, solidan ìvot vi{e srednje klase. U nekim trenucima
nije voleo svoj posao, ali zar nije tako kod svakoga? Za sebe je smatrao da je ispunio dosta
svojih ìvotnih ciljeva i da je svakako bio u izvesnoj meri uspe{an. Za{to onda svi ti bolovi i
napetost?
Koristili smo direktan rad na telu kako bi po~eli da dovodimo Tomasa u kontakt sa njegovim
telesnim procesom. Malo je bio svestan svog tela van bola i nelagodnosti, i nije imao doìvljaj
svojih ose}anja ili potreba. Na{ po~etni rad je bio jednostavno usmeren na pove}anje
svesnosti o njegovom telesnom procesu van svesnosti o bolu i napetosti. Kako se poja~avala
njegova svesnost i priznavanje tela, po~injao sam da mu pomaèm da povezuje re~i sa svojim
telesnim iskustvom. Kroz izjave kao {to su »vezan sam u ~vorove« i »ose}am da sam pun
protivre~nih sila«, Tomas je po~eo da se nosi mi{lju da postoji vi{e njegovih delova nego {to
je bio svestan dok je gledao s povr{ine, i da je njegovo telo imalo ne{to da mu saop{ti o tim
delovima.
Postepeno smo bili u stanju da sagledamo vrlo razli~it doìvljaj Tomasa. Opu{tanje grudi i
otvaranje disanja ga je dovelo u kontakt sa ogromnim ose}ajem praznine, a ipak se to »èljno
srce« sukobljavalo sa njegovom predstavom o »sre}nom braku«. Rad sa njegovim le|ima i
nogama je ispoljio jasno agresivne pokrete – {utiranje, guranje, udaranje – a ipak je morao da
zadràva takve pokrete, jer on nikad ne bi mogao da bude »takav«. Kako je energija po~ela da
proti~e kroz njegove ruke i da se povezuje sa srcem, postao je svestan svoje velike potrebe da
daje drugima i dodiruje ih svojom pa`njom. Me|utim, on je morao da obuzdava takav impuls,
jer njegova porodica to nije mogla da prihvati i on se nije ose}ao vrednim ili dovoljno
dopadljivim da bi imao da da bilo {ta poèljno.
Svaki telesni simptom bio je istovremeno ekspresija kroz pokret i ose}aj nekog nepriznatog
aspekta njegovog bi}a i njegovo odràvanje te ekspresije zbog konflikta sa svojom ìvotnom
situacijom i definicijom sebe. Kako smo povezivali pojavljivanje ove slike sa njegovom
ìvotnom situacijom, ve}ina stvari je postala o~igledna. Tomas je bio ~esto pasivan i povu~en
i jako mu je bilo te{ko da na poslu kaè »ne«. To je imalo za posledicu preuzimanje posla koji
zapravo nije trebalo da bude njegov te je morao da gu{i svoj bes zbog toga. Sli~no tome je
izbegavao sukobe u svom odnosu sa ènom, {to je rezultiralo u prividnom ku}nom miru ispod
koga se krilo ogromno ogor~enje. Ose}ao je da je odnos sa njegovom ènom sumoran sa malo
26
strasti ili naklonosti i bojao se da posegne za njom i daje iz straha da bi ona odbila njegove
ponude.
Tomas je imao malo ose}aja za svoj ìvotni kapacitet – snagu svojih ruku pri dodiru, toplinu
svog srca, humanost izraènu u o~ima, i mo} muskulature u besu, kao i karlicu u seksualnosti.
Bez fizi~ke ukorenjenosti ovih kapaciteta u telu, nije imao oslonac i zato se bojao da isproba
nove stvari i pomeri sopstvene granice kao i granice odnosa se drugima.
Vremenom je po~eo sebi da dopu{ta vi{e ekspresije, kroz telesne pokrete i verbalizaciju svoje
agresije i mo}i, dubokih ose}anja tuge, potreba da posegne, dugo uskra}ivane seksualne èlje.
Iz ovoga je mogao da po~ne da ponovo preuzima ove poricane aspekte svog bi}a. Ovo,
naravno, nije bila jednostavna stvar. Ponovo zadobijanje ovih njegovih delova donelo je nove
mogu}nosti i potpuniji ose}aj sebe, ali je tako|e zahtevalo da se suo~i sa bolnim izborima i
preuzima rizika koji su bili te{ki i zastra{uju}i: rizika koji su ugroàvali status quo njegovog
ìvota – njegov brak, posao, ose}aj selfa. To {to je povratio ono ~ega se odrekao nije mu
obavezno u~inilo ìvot lak{im, mada je bio manje napet i manje je ose}ao bol te napetosti.
Ali, to je u~inilo njegov ìvot ispunjenijim u rasponu njegovih ose}anja, uklju~uju}i i ona
bolna, i pruìlo mu vi{e mogu}nosti i izbora. Vi{e nije morao da bude bespomo}no razapet
izme|u sila koje nije poznavao ili nije znao kako da ih izrazi. Kako su rekli Perls i kolege
(Perls et al., 1951.): ” Ali rastom self rizikuje – rizikuje patnjom ako je dugo izbegavao da to
rizikuje i stoga mora da uni{ti mnoge predrasude, introjekcije, vezanost za fiksiranu pro{lost,
sigurnost, planove i ambicije; rizikuje to uzbu|enjem ako moè da prihvati ìvot u sada{njosti.
(pg. 368). ”
TELESNI PROCES I POLARITETI SELFA
Mada u Ge}talt terapiji self opisujemo kao da nema odre|enog karaktera u ili o sebi, jasno je
da kada je self u akciji ljudi se naizgled pona{aju prema specifi~nim kvalitetima ili
stavovima: mama me grli blago, a tata me grli ~vrsto. Tako|e je o~igledno da kada ljudi
opisuju sebe verbalnim ili predstavnim simbolima, teè da sebi pripi{u niz kvaliteta ili
karakteristika: »Ja sam jak i ~vrst« ili »Posmatram sebe kao prosjaka u palati«. U svakom
ovom opisu implicitan je protivre~an kvalitet ili karakteristika. Na primer, polariteti jakog i
~vrstog mogu biti slab i mek; polaritet prosjaka moè biti kralj.
U obliku polariteta, nizu suprotnih kvaliteta ili slika, self organizuje i defini{e svoje akcije i
opisuje one funkcije koje su priznate (identifikacije) i one koje su postale izmenjene ili
nepriznate. Zinker (1977) nam predstavlja sliku polariteta.
strogost – meko}a
anima – animus
ne`nost – okrutnost
sentimetalnost – neosetljivost
gracioznost – nespretnost
turobnmost - izuzetnost
Nedostatak svesnosti
27
Slika 2-2. Polariteti i svesnost o polaritetima u problemati~nom iskustvu
Slika 2-2. opisuje sloèn skup polariteta dostupnih ne~ijem funkcionisanju i ose}aju selfa. Svi
mi smo sposobni na ~Vrstinu i meko}u, nespretnost i gracioznost, blagost i okrutnost. Svi mi
imamo kvalitete koje moèmo da okarakteri{emo kao blagost i okrutnost. Svi mi imamo
kvalitete koje moèmo da okarakteri{emo kao »ènske« ili animu, i kao »mu{ke« ili animus.
Prema Ge{talt teoriji, zdrava osoba ima svest i potencijal za priznavanje relativno {irokog
dijapazona ovih aspekata svog samofunkcionisanja, i moè prihvatiti aspekte koji mo`da nisu
poèljni, ali svejedno postoje. »Zdrava osoba se mo`da ne slaè uvek sa svim tim polaritetima,
ali ~injenica da je spremna da prepati, svesnost o njima je vaàn aspekat njegove unutra{nje
snage.« (Zinker, 1977, p.200.)
Slika 2-3. Polariteti i svesnost o polaritetima u problemati~nom funkcionisanju
Slika 2-2 opisuje osobu ~ije su nepriznavanje i nedostatak svesnosti o velikom rasponu
kontaktnih funkcija ograni~ile pona{anje te osobe i sliku o sebi na mali raspon. Ova osoba ne
samo da je izgubila ve}i deo potencijalnog raspona iskustva i pona{anja, ve} vi{e ne moè ni
da prepozna va`ne potrebe koje mogu biti intrinzi~ke za nepriznate polaritete i mora se jako
truditi kako bi spre~ila da se te potrebe izraze u svesnosti i akciji.
Sa ovim polarnim kvalitetima mi se identifikujemo i moèmo dopustiti sebi da delamo

polaze}i od njih, obrazujemo ono {to bi mogli nazvati »slikom o sebi« (opis polariteta kojih
smo svesni), dok se oni kvaliteti koje smo otu|ili predstavljaju kao nepriznat self, kako ga je
Jung nazvao »senka« self.
Do sada se opis polariteta zasnivao na njihovoj verbalnoj i predstavnoj simbolizaciji. Ovakvi

polariteti su i deo na{ih fizi~kih procesa i pona{anja. Uzmite u obzir polaritete ~vrstog i
mekog. Ako uspostavljam kontakt sa svojom sredinom na tvrd na~in, onda bukvalno moram
da o~vrsnem delove tela, mo`da srce ili poloàj; kada uspostavljam kontakt na osnovu svog
kapaciteta za meko}u, bukvalno omek{avam mi{i}e, srce, pogled. Ovo moète isprobati ìvo
zamisliv{i situaciju u kojoj je osoba prema kojoj imate »~vrst stav« i obrativ{i pa`nju na
promenu telesne napetosti ili stava. Sada ovo isprobajte sa osobom ili situacijom prema kojoj
gajite topla i meka ose}anja i primeti}ete kako se oblikujete i fizi~ki izraàvate.
Svaki polaritet selfa je ukorenjen u na{em telesnom ose}anju i pona{anju kao i u na{im
predstavama i verbalnoj simbolizaciji. Tokom istraìvanja konflikta koji je jedan klijent
28
ose}ao u vezi, primetio sam njen ~udno pognut i potonuo poloàj. Dok je eksperimentisala sa
ovakvim poloàjem, postala je svesna svog ose}anja ostarelosti i ogor~enosti. Nasuprot tome,
osetila se mladom i punom optimizma kada je zauzela suprotan poloàj, sede}i pravo i
nepognuto. S obzirom na glas oba ova poloàja, kao i fizi~ku ekspresiju, zatraìo sam od nje
da prokomentari{e ljubavnu vezu. Njena »mlada èna«, najpriznatiji i najsvesniji polaritet, bio
je optimisti~an prema toj vezi i èleo je da nastavi punom brzinom napred. Njena »stara èna«
je podse}ala na gorka razo~arenja koje je prethodno iskusila u ljubavi i bila je oprezna i
pesimisti~na na vezu. Radije nije slu{ala »staru« u sebi, jer takva ose}anja izgleda da nisu
ostavljala prostora za ljubav u njenom ìvotu. Ali, ~im bi ignorisala taj deo sebe, njen telesni
stav bi kolabirao i ona bi gubila energiju za odnose sa drugima.
Podrazumevaju}i da svaka polarnost ima {ta da kaè, pitao sam je kako bi se obratila svom
mladi}u iz tog svog dela, iz svoje »stare«. Odgovorila je da bi mu rekla da je èlela sporiji
tempo u njihovoj vezi, te da ima neke specifi~ne brige u pogledu njihovog odnosa o kojima je
èlela da porazgovara i da ih proradi. Samo iz svoje optimisti~ne polarnosti, iz »devojke«,
dostupne svesnom funkcionisanju, ova èna nije bila u mogu}nosti da prepozna neke zna~ajne
brige, koje su se ume{ale u njenu vezu. Otu|ena od selfa, njena »stara« postojala je, posebno,
u njenoj telesnoj ekspresiji i uticala na njeno funkcionisanje.
INTEGRACIJA TELA I SELFA
Prevladavanje podvojenosti izme|u duha i tela (primer klasi~nih polarnosti) uklju~uje dovo|
enje u svesnost otu|enih aspekata selfa tako da se moè ispo{tovati ~itav opseg potreba,
ose}anja i pona{anja, te da se moè dopustiti uticanje na formiranje figura. Kada je dostupan
ve}i kvalitativni opseg funkcija kontakta, svaki kontakt uzima od spontanog jedinstva na{ih
organizmi~kih snaga pre nego iz parcijalnog doìvljaja selfa. Dovo|enje ovih otu|enih
aspekata selfa u svesnost zahteva ispoljavanje telesne prirode na{ih polarnosti, stoga u tom
obnovljenom posedovanju, mi ne samo da pove}avamo opseg na{eg self imidà ve} i opseg
na{eg aktivnog postojanja. Koja je korist od prihvatanja zna~aja i realnosti mog kapaciteta za
ne`nost ukoliko nisam u stanju da fizi~ki opustim svoju muskulaturu? U kojoj meri ja realno
raspolaèm sopstvenom snagom i ~vrstinom ako je moje telesno drànje rahiti~no i
nestabilno? Doprinos na telo orijentisanog rada u procesu promene u psihoterapiji je da
»osvetli« na{e re~i i predstave senzacijama, pokretom i konkretno{}u na{e telesne
egzistencije.
29
POGLAVLJE III
PRISTUP OSOBI KAO CELINI
Ovo, stoga, jedino i jednostavno u su{tini,

ljudsku slabost izdvoji, i dok nastoji da osvoji
deo onoga {to delove nema, on niti dobi deo, koji
be{e ni{ta, ni celinu, koju nikad i ne potraì.
(Boethius, 1963, str.72)
Separacija telesnog od selfa, u meri u kojoj postoji separacija tela i duha, predstavlja
adaptaciju na stresogene ìvotne doga|aje doìvljene na fizi~kom planu. Li~nost je celina ali
postaje na iskustvenom planu parcijalna. U ovom fragmentiranju li~nosti na delove JA je
obi~no definisano kao mentalno funkcionisanje (produkcija misli, predstava, re~i i sl.) te ovi
aspekti ne~ijeg doìvljaja telesnog koji su bili problemati~ni i stresogeni, bivaju doìvljeni
kao strani, spolja{nji. Poreme}aj je rezultat ovog cepanja selfa na delove i pogre{nog
prepoznavanja dela kao celine. Poreme}aj moè jedino biti izle~en terapijskim putem,
odnosno uvidom u li~nost kao celinu i sagledavanjem problema kao ne~ega {to se ne de{ava
samo u jednom delu. Terapijski metod mora integrisati klijentovo iskustvo u celinu
otkrivanjem i ponovnim posedovanjem otu|enih aspekata selfa, posebno telesnih aspekata
selfa.
Postoje dva problema za terapeuta koji je zainteresovani za rad u okviru holisti~kog koncepta.
Prvo, tradicionalni terapeutski modeli telesno i mentalno sagledavaju kao odvojene entitete,
pri ~emu je self ili JA obi~no defisisan kao mentalno funkcionisanje. Mogu}e je mentalnom
pristupiti putem verbalne terapije, a telesnom putem telesne terapije. Iz oba ugla gledano i
metodi ovih modela korespondiraju sa cepanjem li~nosti na delove, te je na taj na~in
nemogu}e le~iti rascep ako je to rezultat stanja koje èlimo le~iti.
Drugo, osobe pristupaju terapiji sa variraju}im ”distancama” izme|u njihovog doìvljaja selfa i
njihovih telesnih procesa, ba{ kao i sa razli~itim stepenima pristupa njihovom doìvljaju
telesnog. Terapeutski je izazov razumevanje zna~enja pristupa li~nosti kao celini, uz odre|
ivanje onoga {to je neophodno otkriti a {to je parcijalizovano i otu|eno, najzad, podràvanje
integracije ovih delova u celinu, u funkcioni{u}u osobu.
ORIJENTACIJE KA OSOBI
Tradicionalno je definisanje cilja psihoterapije kao uticanja na mentalno kao odvojenog od

telesnog, iz ~ega rezultiraju akcenti na predominantnoj verbalnoj metodologiji, koja
generalno nije proklamovana kao holisti~ka. Telesno orijentisane terapije, bivaju}i
30
koncipirane integrisanjem i kombinovanjem razli~itih i ~esto njima naklonjenih pristupa
usmerenih na ~ovekove potencijalne pokrete ~esto pruàju ”prazna obe}anja” holizmu. Danas
smo suo~eni sa zadatkom sortiranja u ovom izobilju uticaja na filozofiju i metod.
Skoriji pregledi (Kogan, 1980) opisuju bar 15 razli~itih pristupa grubo svrstanih kao ”rad na
telu”, od kojih su neki nedvosmisleno psihoterapeutski po svrsi, dok su drugi vi{e precizirani
kao telesne psihoterapije, sa osnovnom svrhom uticanja na telesno zdravlje. Postoje, sa jedne
strane, o~igledni psihotelesni pristupi, poput Rajhijanske terapije (Reich, 1942, 1945/1972;
Baker, 1967), Neorajhijanske (Lowen, 1958; Kellz, 1976; Keleman, 1979, 1985) i Ge{talt
terapije (Perls, 1945/1969; Perls at al., 1951) i sa druge strane predominantne fizikalne
terapije poput Rolfing (Rolf, 1977), Feldenkrais metoda (Feldenkrais, 1972) i Aleksander
tehnike (Alexander, 1971).
Dodajmo re~enom, praksu kombinovanih metoda, poput spoja Darbonove (1976) i Rolfing,
Bioenergetike i Ge{talf terapije, ili Rubenfild (1984) kombinacija sa Aleksander tehnikom,
Feldenkrais metodom i ge{talt terapijom, te spoja Milsove (1981) i hipnoze i primenjene
kineziologije.
Sve ove metode se proklamuju kao holisti~ke i ~esto se i prihvataju kao takve, jer bar u
minimalnoj meri poseduju bazi~no verovanje po kome su, generalno, procesi orijentisani na
telesno i procesi orijentisani na mentalno na neki na~in povezani. Ali govoriti o osobi kao
komponovanoj od razli~itih delova, nije nu`no istovetno kao kada govorimo o osobi kao
celini; niti upotreba zdruène verbalne i fizi~ke intervencije obavezno kreira integrativnu
terapiju. [ta se podrazumeva pod holisti~kim pristupom i {ta ~ini terapiju integrativnim
psihotelesnim pristupom?
Ovo poglavlje diskutuje probleme i zamke u razumevanju i radu sa li~no{}u kao jedinstvenoj
celini, pre nego sinteze posebnih mada interkoreliraju}ih delova. To }e naglasiti razvojnost
procesa u holisti~koj intervenciji ~ime se po{tuju aspekti osobe po sebi, pri tom
nagla{avaju}i na~in na koji ovi delovi formiraju li~nost kao celinu.
LI^NOST SHVA]ENA PARCIJALNO
Nauka devetnaestog veka pristupa Univerzumu kao kolekciji povezanih ali su{tinski
odvojenih delova i pojedinosti, od kojih bi svaki mogao biti zasebno prou~avan i shva}en
(Bonm, 1980). Ve}ina psihoterapijskih i telesno orijentisanih terapijskih sistema je izvedena
iz ove pretpostavke i pristupa li~nosti kao da sadrì integrisane  delove. Po ovom shvatanju,
li~nost je jednaka sumi njenih delova. Ako je li~nost suma posebnih delova, tada sledi da
svaki deo moè biti izdvojen iu celine i tretiran posebno kao jedinica koja je zasebna i
aditivna.
Ovaj psihoterapijski model podrazumeva da se li~nost sastoji iz dve glavne klase delova:
telesno, koje sa~injavaju organi i }elije i sl.; i mentalno koje ~ine svesno i nesvesno, odnosno
self i ego (zavisno od prihva}ene teorije li~nosti) – koji zajedni~ki uklju~uju i li~nost. U
najve}em broju slu~ajeva, »self« ili »ja« su poistove}eni sa mentalnim, a kontejnirani su u
telu. Ovi delovi su shva}eni kao zasebni i neintegrisani domeni, mada oni mogu uzro~no

Autor izraàva zahvalnost W. Kohner-u (privatna konverzacija) za opasku o distinkciji izme|u
slojevitog i integrativnog okvira rada, od su{tinskog zna~aja za formulaciju ovog poglavlja.

Integrisan u smislu amalgamiran (prim. prev.)

Oficijalni termin u nauci i filosofiji za ovaj pristup je redukcionizam – koji postulira razumevanje
celine redukcijom na konstitutivne delove, razumevanjem funkcionisanja ovih delova, te njihovom
asocijacijom u celinu.
31
uticati jedni na druge. Naprimar, telesna iskustva, poput fizi~ke traume ili bolesti mogu uticati
na mentalno uzrokovanjem depresije, dok mentalni konflikti mogu uticati na telesni
izazivanjem visokog krvnog pritiska. Psihosomatski ili somatopsihi~ki fenomeni, vi|eni su
kao funkcija uzro~nog odnosa izme|u dva su{tinski odvojena i udaljena domena.
U biti, postoje tri glavna pravca u redukcionisti~koj orijentaciji: monizam, dulizam i

paralelizam. Svaki rezultira razli~itim terapeutskim pristupom, zavisno od teorijskih uverenja.
Prema monisti~kom pristupu, mentalno nije ni{ta vi{e od elektrofiziolo{ke hemije u mozgu;
dakle, osoba je ekvivalent funkcionisanja njenih organa, te se problemima moè u }i u trag i
mogu biti tretirani zaceljivanjem pojedina~nih organa koji su uklju~eni. Ovaj pristup vodi
modernoj hemoterapiji kao tretmanu (biolo{ka psihijatrija) te ovde ne}e biti re~i o njemu, jer
medicinski tretman nema uticaja na diskusiju o psihoterapiji.
U dualizmu su domeni mentalnog i telesnog potpuno odvojeni jedan od drugog i svaki

zahteva poseban tretman; verbalna terapija za mentalne i telesna terapija za telesne
poreme}aje. U nekim dualisti~kim pristupima prihva}eno je da ova dva odvojena domena
imaju nekog uticaja jedan na drugi, ipak, najpoèljniji je pristup tretiranje domena u kome je
lociran problem. Definisao bih terapijski pristup proistekao iz dualisti~kog modela kao
singularni.
U paralelisti~kom modelu mentalno i telesno su vi|eni kao odvojeni ali lan~ano povezani
domeni, tako da jedan neizbe`no uti~e na drugi. Zavisno od mere u kojoj se percipira svaki
deo kao povezan, problemi u jednom domenu }e biti u funkciji disfunkcije u drugom, te }e
promena u jednoj oblasti uticati na drugu. U paralelizmu, npr. smatra se da psiholo{ki stres
uti~e na telesno uve}avanjem fiziolo{ke senzitivnosti (arousal), somatski problemi mogu
reprezentovati emocionalne konflikte, a telesne povrede mogu uzrokovati depresiju. Ukoliko
je li~nost set povezanih ali odvojenih delova, tada svaki aspekt moè biti tretiran posebno, ali
uz razumevanja da promena u jednom podru~ju moè uticati na drugo zbog prirode njihovog
intrizi~kog odnosa. Nazvao sam ovaj terapijski pristup alterniraju}im metodom.
SINGULARNI PRISTUPI
Glavni terapijski pravci, bez obzira da li je re~ o psihoterapiji ili o telesnoj (fizikalnoj)
terapiji, imaju tradicionalni singularni pristup li~nosti, kada je re~ o filozofskom,
metodolo{kom ili u jednom i drugom smislu. Psihoterapija tipa psihoanalize (Freud, 1938)
klijent-centrirane (Rogers, 1951) i racionalno-emotivne terapija (Ellis, 1962; Ellis&Harper,
1968) upotrebljavaju intervencije koje su gotovo isklju~ivo verbalne. Prakti~ari utvr|uju ta~ku
promene kao mentalne procese ili strukture. U opsegu u kome su telesni procesi percipirani
kao povezani sa fiziolo{kim, kao u primeru psihosomatskih problema (fiziolo{ke promene
uzrokovane mentalnim uzro~nikom), fizi~ki procesi su ~esto vi|eni kao epi-fenomen:
povezan, mada odvojen od relevantnih mentalnih doga|aja.
Isto tako, brojne su i telesne terapije singularne orijentacije, kao {to su strukturalna integracija
(Rolf, 1977), Aleksander tehnika (Alexander, 1971) i Feldenkrais tehnika (Feldenkrais, 1972).
Ove i druge somatoterapije imaju udela u saznanjima o psiholo{kim procesima koji vode
formiranju telesne tenzije i neuravnoteènog telesnog drànja. Ipak, ne postoji formalna
metodologija rada ili eksplicitni lan~ani psiholo{ki procesi za rad na somatskom. Kao i
32
tradicionalni psiholo{ki pristupi, ovi somatski pristupi tretiraju fizi~ko kao su{tinski odvojeno
od mentalnog.
Sve dok postoje uverenja da se li~nost sastoji od posebnih i unitarnjih delova, te da samo
jedan aspekt li~nosti jeste problemati~an, singularni pristup deluje korektno. Kada telo boli,
tretirate ga somatski i minimizirate naglasak na psiholo{kom: u suprotnom, tretirate ga
verbalnim zna~enjem i podrazumevate da }e zdruèni fiziolo{ki problemi biti ublaèni kada
izle~ite psiholo{ke.
Ukoliko su shvatanja holisti~ka, singularni pristup povla~i neke filozofske i metodolo{ke

dileme. Prvi problem je u tome {to singularni pristup, budu}i adresiran samo na jedan aspekt
li~nosti, na deo celine, ohrabruje deljenje na odeljke i njihovo cepanje od selfa. Izvor
organizmi~ke neravnoteè, u slu~aju kada zna~ajni aspekt li~nosti postane funkcionalno
nedostupan, odràva se pre nego {to je izle~en. âk i kada se psihoterapija verbalno usmerava
na somatski fenomen, kao {to je interpretiranje somatskom simptoma kao psiholo{kog
konflikta, nedostatak somatske metodologije (direktan rad na telu) ostavlja osobu sa
doìvljajem linearne povezanosti udaljenih delova: mentalni konflikt prouzrokuje fizi~ke
simptome, pre je re~ o tome nego o unitarnjoj organizmi~koj dilemi koja podrazumeva
razli~ite manifestacije. Burton i Heller (1964) zgodno opisuju ovu dilemu u diskusiji o telu u
psihoanalizi:
” Telo u psihoanalizi na~elno postaje kontejner kompleksa u najboljem, odnosno
interferencije, u najgorem slu~aju. Dobija se na analiti~nosti i ukoliko postoji patnja,
trebalo bi preusmeriti je drugde, ili bi bol po sebi bio predmet analize. Tako danas ~esto
imamo, neka nam bude opro{teno na metafori, analizu kompleksa bez tereta zvanog
telo… Kazna za takvu reifikaciju je, ~esto redukcija kompleksa, i – cont. bolest
pacijenta. Sve dok telo ne biva deo tretmana, ono ne moè u~estvovati u izle~enju…
tako ni psihi~ko niti telesno po sebi ne podràvaju integraciju savremenog ~oveka
(str.125)”.
Gde ne postoji eksplicitan metod lan~anih psiholo{kih i fiziolo{kih ishoda i iskustava, lako je
klijentu da podeli telo i duh na segmente, ba{ kao i terapeutu da deluje u pravcu razumevanja
klijenta.
Neki singularni pristupi idu tako daleko da postuliraju me|uzavisnost, koja ipak nije holizam
tela i duha. Ova pretpostavka poti~e iz uverenja u me|usobnu povezanost strukture - funkcije.
Npr. sa psiholo{ke ta~ke gledi{ta, ukoliko varirate psiholo{ki proces (konflikt ili odbranu),
varirate i somatsku strukturu koja od njega zavisi. Sa somatske ta~ke gledi{ta, ako varirate
strukturu (telo), varirate i funkciju (psihi~ko) koja od njega zavisi. Ova premisa o
strukturi/funkciji eksplicitna je u mnogim somatoterapijama (Rolf,1973; Barlow,1973;
Feldenkrais, 1972; Feitus, 1978) i na izvestan na~in implicitna u mnogim singularnim
pristupima psihoterapije koji su shva}eni i orijentisani u odnosu na somatske smetnje.
Obi~no navo|en primer strukturalno/emocionalne me|uzavisnosti ovih somatskih terapija je

telesni i mentalni status depresivne osobe. Ukioliko varirate povijeno i srozano telesno
drànje, klijent }e se osetiti manje depresivno – funkcija sledi strukturu. Ukoliko je lek za
depresiju jednostavno podu~avanje klijenata boljem telesnom drànju, bilo bi malo nade za
bilo koji tip terapije. Depresivana osoba ne moè odràvati antidepresivni stav, fizi~ki ili
mentalno dok su depresivni aspekti selfa o~igledni a ose}anja ne oslobode i prorade.
Jednostavno psihodinami~ka eksploracija konflikata i potiskivanja inherentna klijentovoj
depresivnosti ne ispoljava se uvek u plitkom disanju i povijenom drànju, koje je su{tinski
aspekt depresije, vi|eno holisti~ki. Klijentu }e biti lako da sklizne u depresivni obrazac kada
telesni obrazac jo{ uvek postoji i teì da determini{e percepciju i ose}anja.
33
Ne èlim da impliciram odnos izme|u telesne strukture i organizmi~kog funkcionisanja. Zaista

bez te povezanosti ne bi bilo razloga za knjigu koja pretenduje da objasni zna~aj telesnog
fenomena u terapiji. Ve}ina psihoterapeuta je uo~ila da klijent razre{ava neke kriti`ne dileme,
uo~avaju}i da se njihovo karakteristi~no telesno drànje, disanje i pona{anje spontano
menjaju. Jednostavno, mnogi somatoterapeuti su bili svedoci integracije telesne neravnoteè
koja je pospe{ila klijentov mentalni stav i status. Poenta koju vidim nije u tome da se ove
stvari ne de{avaju, ve} u tome da se takve promene baziraju ne na kauzalnoj vezi deo-deo
(telesno sa mentalnim i obrnuto), ve} na ~injenici da ovi aspekti li~nosti pripadaju istoj celini.
Ukoliko uslovi podràvaju integraciju celine, tada se pomak mo` desiti. Ukoliko uslovi ne
podràvaju integraciju celine, tada se promena struktura-funkcija ili funkcija-struktura ne}e
desiti ili }e biti kratkog veka. Singularni pristupi ne poseduju na~in za premo{}avanje
iskustvenog jaza me|u aspektima, niti holisti~ki tretman odnosa struktura-funkcija, za
prevenciju izolovanja aspekata. Singularni pristup teì da sagleda odnos struktura-funkcija kao
linearan i nedirektivan.
Nije nepoznato osobama koje su iskusile razli~ite somatoterapije ispoljavanje izvesnih manjih
promena u emocionalnom ìvotu. êsto oni nisu u mogu}nosti da odrè sopstvenu izmenjenu
telesnu i muskularnu organizaciju, jer nisu proverili mesto za ove fizi~ke aspekte u njihovim
emocionalnim sferama ìvljenja. Jednostavno, postoje ljudi koji participiraju u ekstenzivnoj
psihoterapiji, pa ipak njihova naviknuta telesna drànja spre~avaju uvid iz nastaju}eg ovaplo|
enja u pona{anju i interakcijama.
ALTERNIRAJU]I PRISTUPI
Jedna alternativa singularnih pristupa je bilo po{tovanje relevantnosti somatskih i psiholo{kih

aspekata li~nosti putem alterniraju}ih telesnih i mentalnih terapijskih metoda. Svako ko je
iskusio ~udo telesne promene i prepu{tanja u somatskim umetnostima, spoznao je njihovu
vrednost. Jednostavno, rezolucija dugoro~nog zadràvanja emocionalnih konflikata ili
promena u autopercepciji, rezultat je psihoterapijskog rada koji afirmi{e zna~aj ovog modusa
razvoja. Zar nije zna~ajno onda prona}i na~Ine kombinovanja ova dva metoda i tako biti u
mogu}nosti da radimo u pravcu integracije li~nosti? Ovo je prirodan pravac za mnoge
psihoterapeute koji su se nau~ili somatskim pristupima i za somatoterapeute koji su nau~ili
terapijske ve{tine.
Jedan na~in kombinovanja mentalnog i telesnog rada je alternativna upotreba oba tipa
intervencije. Ovaj pristup ~esto je okarakterisan re~ju »i« kao i u bioenergetici i ge{talt
terapiji (Shutz&Turner, 1977) ili Feldenkrais tehnici i psihoterapiji. Terapeut radi
alternativno, verbalno a onda telesno orijentisanim pristupom u nastojanju da obuhvati oba
aspekta, mentalne i telesne elemente klijentovog iskustva i funkcionisanja.
Takva alternacija moè se odigravati u okviru jedne terapijske seanse ili u potpuno razli~itim
seansama pa ~ak i sa razli~itim terapeutima. U alternativnom radu ne postoji konkurentnost
metoda: one se preduzimaju u razli~itim momentima i nema poku{aja simultanog rada sa
telesnim procesom i sa psiholo{kim procesom kao jedinicom. Svaka forma postoji sama. Kao
{to Darbon (Darbonne, 1976) komentari{e u svom ~lanku o kombinovanju Rolfing i Ge{talt
terapije: ”Tokom svake aktuelne Rolfing seanse, ja ne prekidam Rolfing da bih radio
psihoterapiju” (str. 611)
Problem sa alterniraju}im terapijskim pristupima je taj {to otkad preostaju jasne separacije
izme|u somatskog i psiholo{kog, ideja deobe, parcijalizovanja, moè biti potkrepljena. Postoji
34
telesni rad i psiholo{ki, i mada se smatraju povezanim, jo{ uvek se percipiraju i prora|uju kao
da su odvojeni. Kontinuitet izme|u mentalnih i psiholo{kih procesane moè biti potpuno
reflektovan kada se radni model usmerava na samo jedan aspekt li~nosti u datom trenutku.
Aktuelni doìvljaj jedinstva ne~ijeg bi}a te~ko je iskusiti kada se telesni rad de{ava u jednom,
a psiholo{ki u drugom periodu.
Kao {to je re~eno, ovo ne zna~i da se integracija (doìvljaj selfa kao celine) ne de{ava putem
alterniraju}ih metoda (npr. vidi opise u Shutz&Turner, 1977). Ipak, integracija zavisi od
posebnih kapaciteta klijenta, koje terapeut ne moè automatski »izvu}i«. Proces otu|enja,
deljenja i udaljavanja aspekata selfa, ~esto podriva transfer jednog modusa intervencije na
drugi. Sa klijentima koji nisu previ{e separisani od sopstvenih telesnih i kognitivnih procesa,
ovaj prenos se moè desiti. Uz to, doìvljaji separiranosti i nejedinstva }e biti potkrepljivani
pre nego izle~eni putem alterniranja sa jednog na drugi radni modus zbog toga {to nema
intrinzi~ke funkcije premo{}avanja u ovoj metodi. Dodajmo da, kada su terapije
primenjivane, ali bez neophodne fiziolo{ke i metodolo{ke konzistentnosti me|u njima, klijent
moè imati konfliktna iskustva.
SLOJEVITI PRISTUPI: PREMO[]AVANJE ELEMENATA
Slojeviti pristup uklju~uje konkurentnu upotrebu telesnog pristupa, npr. Feldenkrais tehnike
ili Rolfing i psihoterapeutskog metoda. Ovaj pristup nije jasno dat u literturi, ali je o~igledan
kada se jasno obrati pa`nja na aktuelni rad nekih telesno orijentisanih psihoterapija. Slojeviti
rad zauzima srednju poziciju me|u orijentacijama parcijalnog rada odnosno rada sa li~no{}u
kao celinom.
U humanom smislu princip holizma nam nudi izazov sagledavanja li~nosti u druga~ijem
svetlu u odnosu na ono koje na{a tradicionalna kultura i nauka nagla{avaju. Iz tradicionalne
dualisti~ke perspective, defini{emo li~nost kao set delova koji su u vezi: telo, koje po sebi
jeste kolekcija delova, sadrì mentalno, ono opet sadrì delove (npr. Ego, id, superego ili self
koncept, persona…). Poput seta uklapaju}ih kineskih kutija, telo sadrì mentalno, koje se
sastoji od selfa, itd.
Shvatanje li~nosti kao celine koja nadma{uje sumu delova je shvatanje li~nosti kao svih
delova: tela, mentalnog, mi{ljenja, emocija, imaginacije, motorike itd., ali ne stoji znak
jednakosti u odnosu na svaki element pojedina~no. Li~nost predstavlja integri{u}e
funkcionisanje razlu~itih aspekata celine u vremenu i prostoru. U ovom smislu tretirati jedan
aspekt li~nosti ili identifikovati onaj aspekt koji uzrokuje problem ve{ta~ki je fragment koji
je u realnosti funkcioni{u}a jedinica.
INTEGRATIVNI PRISTUP
Integrativni pristup li~nosti poku{ava sagledavanje ma kog procesa (kao {to je konflikt,
ìvotna tema, fizi~ki simptom) kao dela ve}e celine, koja UKLJUČUJE somatske i psiholo{ke
aspekte. Bilo koji psiholo{ki ishod (npr. konflikt izme|u delova selfa, emocionalna trauma
nezavr{ena interakcija) jeste deo ve}eg ge{talta koji uklju~uje fizi~ku ekspresiju te dileme
(npr. obrazac tenzije, na~in drànja tela, disajne inhibicije). Bilo koji simptom, kao {to je
hroni~na tenzija ili telesna distorzija, predstavlja ekspresiju ve}e celine, koja uklju~uje

Layered
35
psiholo{ku dilemu i deo njene ekspresije. Zapazite upotrebu re~i ”uklju~uje” i fraze
”deo/aspekt…” radije upotrebljavanih od ”uzrokovano od strane ….” ili ”uzro~nosti”.
Klasi~ni psihosomatski pristup u psihoterapiji je da mentalni konflikt prouzrokuje fizi~ke
simptome. Integrativni pristup prilazi obema kao aspektima UNITARNE ekspresije selfa ili, u
terminima Ge{talt terapije, organizma.
U smislu metoda, integrativni pristup ima cilj da IZNESE ZAJEDNO sve aspekte li~nosti,
kako bi li~nost doìvela sebe kao jedinstveni organizam, pre nego skup delova. S ove ta~ke
gledi{ta, terapeutske tehnike ne dele li~nost pristupanjem jednom aspektu li~nosti kao da je
intrinzi~ki razli~it ili odvojen od drugog.
Jo{ konkretnije, u integrativnoj terapiji:
- Psiholo{ki proces biva verbalizovan, npr. konflikti ili uverenja eksplicitno su povezani
sa njihovim telesnim ekspresijama.
- Fizi~ki procesi, kao {to su telesni stav, mi{i}no drànje i somatski poreme}aji, vi|eni
su kao simboli~ke ekspresije li~nosti.
- I fizi~ki i psihi{ki procesu su vi|eni kao aspekti iste celine (li~nost/organizam) i
deljenje na delove unutar i kroz svaki domen jeste ishod o kome se terapija stara.
Terapijska tehnika teì obnavljanju doìvljaja selfa kao celine i ponovo afirmi{u
zajedni~ki identitet delova.
Ilustrujmo nekim primerima. Uzmimo slu~aj klijenta koji doìvljava nelagodnost u pogledu
seksualnosti. Terapeut singularnog pristupa to moè sagledati kao ishod rigidne superego
kontrole ili klijentovih iracionalnih uverenja u odnosu na seks. Somatski terapeut se moè
fokusirati na gubljenje tenzije u klijentovoj karli~noj oblasti. U integrativnoj terapiji ~ak,
karli~ne tenzije i drànje koje sputava pokretanje i disanje i uverenja i konflikte unutar
li~nosti, smatraju se identi~nim. Seksualni konflikt uklju~uje i fizi~ke tenzije i kontrolni
konflikt. U integrativnom terapeutskom pristupu, to dvoje je povezano na na~in na koji se
takav konflikt doìvljava kao da je izme|u selfa i tela, tj. Ukazuju}i na neposedovanje telesnih
aspekata selfa.
Isto tako fizi~ki simptom, kao {to je tenzija u ramenima, deo je celine koja uklju~uje njegov
psiholo{ki kontekst. Npr. takva tenzija moè odràvati ramena na na~in da klijent ne dobija
impuls da odgurne nekoga i postavi granice. Terapeutski rad ne mora samo osloboditi tenziju
u ramenima, ve} isto tako povezati tenziju sa uverenjem ”Ja ne moram izraziti svoju èlju da
odgurnem” i proraditi nezavr{enu situaciju koja podiè klijentovu tenziju i strah, osloba|aju}i
ruke te osobe za agresivnu kretnju.
Pod povezivanjem ne podrazumevam jedino kognitivno razumevanje ili interpretaciju, ve}

ISKUSTVO U AKTUELNOM MOMENTU zajedni~kog identiteta, celovitost, tenziju
ramenog pojasa i strah od njenog ispoljavanja. Zanemarivanje tenzije i rad samo sa
uverenjima tako|e zanemaruje celinu, a klijentovo iskustvo ostavlja izdvojenim i
nepovezanim.
INTEGRACIJA KAO RAZVOJNI PROCES
36
Verovatno je o~ito ~itaocu da, iako su mo`da filozofski poèljni, neophodni uslovi za
integrativni rad ~esto ne postoje za najve}i broj ljudi koji po~inju individualnu terapiju. Kao
{to je nagla{eno u ovoj knjizi ranije, otpo~injanje situacije za najve}i broj nas, kako klijenata
tako i terapeuta, je iskustvo fragmentiranosti ili identifikovanja sa razli~itim delovima u
takvom stepenu da je utisak o sebi kao celini pa tako i mogu}nost integrativnog rada,
nepodesan je na po~etku terapije. Preciznije, ovo iskustvo parcijalizovanosti je ono {to
li~nost pokrene da se uklju~i u terapiju. Tako, mada je na{e mi{ljenje da je li~nost celina, ova
startna pozicija koju imamo u terapiji daleko je od toga, ako govorimo u terminima iskustva
li~nosti o samom sebi.
âk i holisti~ki pristup moè startovati sa postoje}im uslovom doìvljaja selfa kao
sastavljenog iz delova, a da radi na razvijanju svesnosti delova, toga kako su se ustanovile kao
odeljene od celine, i tako se radi i na integrisanju li~nog iskustva u doìvljaj selfa kao celine.
Celovitost ne mora biti obavezna postavka terapeuta ili teorijska pretpostavka, niti mora biti
obja{njena ili »shva}ena« kao koncept ili ideja koja se u~i. (Perls, saradnici, 1951).
»Ono {to je predmet spora, dakle, nisu ovi koncepti, TELO, SVESNOST... kao
uobi~ajene gre{ke koje se koriguju rivalskim hipotezama i verifikacijom; niti su, pak
semanti~ke oma{ke. Pre su date kao posebno neposredno iskustvo i mogu izgubiti na
svojoj urgentnosti i evidentnoj teìni jedino ukoliko su uslovi iskustva promenjeni
(str.266).«
Terapija je razvojni proces u kome moramo kreirati uslove napredovanja iskustva u pravcu
celovitosti. Na ovaj na~in, na integrativni rad gledamo kao na kulminaciju razvojne sekvence,
pre nego kao na, startnu poziciju terapije, po sebi.
Izvesna podloga mora postojati da bi tako visok nivo organizmi~ke integracije bio mogu}.
Koja je to ta~ka na kojoj se organizmi~ka integracija legitimno moè desiti? Uz to, ukoliko mi
ne pode{avamo klijenta terapiji, ve} terapiju klijentu, kako bi mogli ra~unati na razlike u
individualnim potrebama i razvoju? Integrativni rad moè biti vi|en kao ultimativni cilj
holisti~ke terapije, ali moè biti suprotan po{tovanju klijenata kakvi jesu, prisiljavati ih prema
cilju terapeuta (integraciji) ukoliko ta potreba nije o~ita klijentu. Integrisani terapeutski rad
zahteva brojne uslove da bi bio mogu} i relevantan:
1. Dovoljan stepen telesne svesnosti. Bez adekvatne telesne svesnosti tela, klijent
propu{ta esencijalni deo ~injenica koje ~ine jedinstvenu celinu kojoj teìmo. Stepen
u kome mnogi od nas imaju blokiran dobar deo telesnih senzacija sasvim je
evidentan svakom terapeutu koji koristi telesni pristup terapiji. Neki ograni~eni
kapacitet za svesnost telesnih senzacija mogu postojati pre nego {to je integrativni
rad mogu}.
2. Dovoljan stepen svesnosti odnosa ne~ijeg selfa prema teku}im ìvotnim tokovima i
problemima. Bez izvesne svesnosti relevantnosti ne~ijih odluka za li~ni ìvot,
integracija nema osnova. Npr, ako nemam glavnih odluka koje konfrontiram, zna~aj
moje li~ne istorije za aktuelno funkcionisanje i moje aktuelno funkcionisanje za to
ko sam ja kao osoba, tada ne postoji ni{ta {to bi povezalo moje telesne procese.
Moram prepoznati da se moji recidiviraju}i ìvotni problemi ne de{avaju MENI, ve}
imaju ne{to sa na~inom na koji ja jesam (postojim) i na~inom na koji se odnosim
prema mom svetu.
3. Bazi~no uverenje u povezanost telesnih procesa i psiholo{kih odluka. Kako se
telesna svesnost i psiholo{ko funkcionisanje razvijaju, fragmentiranje ove dve stvari,
mora po~eti sa premo{}avanjem. Bazi~no uverenje u povezanost dva aspekta mora
postojati kako bi pokrenulo klijenta ka vi{em nivou integracije. Dok za neke ljude
koji pristupaju terapiji ovo je evidentno da ve} imaju iskustvo izvesnog stepena
37
povezanosti, za ve}inu ovo ne vaì. Kumulativno se izgra|uje, karika po kariku,
tokom vremena usmerena terapeutskim eksperimentima; tj. van klijentovoG
DO@IVLJAVANJA premo{}ivanja jaza izme|u fizi~kih i psihi~kih procesa.
Polaze}i od op{teg principa da je li~nost celina i da je terapija proces razvijanja uslova za

ne~iji doìvljaj sebe kao celine, sada moèmo sagledati alterniraju}e, slojevite i integrativne
pristupe kao stadijume razvojnog procesa pre nego kao udaljene i razdvojene metode. Na taj
na~in terapeut moè koristiti singularni, alterniraju}i ili slojeviti rad radi oblikovanja
stepenika ka integraciji, tj. kao odgovaraju}e posebne faze razvoja, pre nego oponiraju}e
pristupe integrativnom (podrazumevaju}i da su metode alternativne ili slojevite me|usobno
kompatibilne u terapiji, filozofiji i primeni).
Jednostavno, terapeut moè zadràti filozofiju i ultimativnu direkciju integrativnog rada kao
najfundamentalniji princip, ne zanemaruju}i opservacije klijenta kakav on jeste. Na taj na~in
na{ stav ostaje po{tovanje ne~ijeg integriteta i kreativno adaptiranje razli~itim te`kim
ìvotnim okolnostima, pre nego kritikovanje njihove neintegrisanosti. Imaju}i u vidu ove
principe i na{a filozofija i na{ metod nam mogu omogu}iti (dati dozvolu) razumevanje i
pristup drugima i nams samima kao celovitim bi}ima, bez ostatka.
RADNI PROCES
Celina je vi{e od sume njenih delova, ali se ipak ona sastoji od delova.
Integracija podrazumeva prethodnu dostupnost delova selfu (integri{u}a funkcija organizma).

Najve}i broj ljudi ulazi u terapiju identifikuju}i se sa jednim svojim delom, pri ~emu otpisuje
svoje druge delove, uz zna~ajna podru~ja nesvesnosti i skotoma za razli~ite delove sopstvene
li~nosti (posebno nesvesnost njihovih telesnih procesa) ili pak, ulaze u terapiju traè}i da neki
otu|eni aspekti procesa, tzv. »UZRO^NICI PROBLEMA« budu korigovani. Sve ove
mogu}nosti ukazuju da terapija ne po~inje sa mesta gde je integrativni rad mogu}.
Jednu ènu je uputio lekar za pomo} u pogledu bola u le|ima za koji nije mogao utvrditi bilo
kakve medicinske indikacije oboljenja. U{la je u terapiju kao da mi je donela ”svoja le|a”.
Njen stav prema telesnom problemu bio je: ”U~ini da ME ova stvar prestane boleti i
uznemiravati MOJ ìvot”, ukazuju}i na stepen u kome je doìvljavala taj bol u le|ima kao
spoljni u odnosu na nju. Nije imala nikakvog kontaktasa bolom u le|ima koji je NJEN i, zaista,
u maloj meri je bila svesna sopstvenog tela, izuzev bola koji je iskusila. Ona je opisala svoj
ìvot kao zadovoljavaju}i I izvestila da ne postoji bilo kakav zna~ajan ìvotni problem koga je
bila svesna izuzev njenog bola u le|ima koji je sna`no preuzeo njenu ìvotnu energiju i focus.
Ranije u mojoj karijeri, pa ~ak i sada s vremena na vreme kad zamor podsti~e moju
ekspeditivnost, mogao bih se potruditi da objasnim ovoj èni zna~enje njenih telesnih
simptoma kao iskaza selfa ili bih joj rekao da mora biti da se znatno vi{e toga doga|a u
njenom ìvotu od onog {to je o~igledno. Ali moj zadatak nije da je navedem da se sloì sa
mojim sistemom uverenja o jedinstvu telesnog i selfa, ve} da podrìm razvoj njenih kapaciteta
da iskusi svoje simptome kao deo nje – kao celine.

Razumevanje holizma koji Ge{talt terapija izvodi iz Ge{talt eksperimentalne psihologije, ovede se
razlikuje od neizdiferenciranog holizma koga opisuje Boethius na po~etku ovog ~lanka. Ge{taltisti~ki
pristup uzima u obzir pitanje odnosa deo prema celini kao stvar ne~ije percepcije pre nego ishod
objektivne istine ili pogre{ke.
38
Po~injem sa ozbiljnim uvaàvanjem njenog problema, prihvatanjem ”njenih le|a” kao startne
ta~ke i prepoznavanjem zna~aja njenog ose}aja separacije od ovog dela nje same. Radim
direktno sa njenim le|ima: podu~avaju}i je zna~aju njenog disanja; koristim dodir radi
podu~avanja relaksacije i osloba|anja mi{i}nog spazma; rade}i na pove}anju svesnosti
sopstvenog telesnog i toga {to je radila a {to je uticalo na njeno telesno stanje (tj. {ta uve}ava
njenu bol, {ta ga umanjuje, {ta potkrepljuje tenziju, a {ta relaksaciju).
Inicijalna faza ovog razvojnog rada, pojavljuje se kao singularna po prirodi; na{ rad je bio
vrlo telesno orijentisan sa malo emocionalno ili psiholo~ki zna~ajnog ispoljavanja. Ali njena
svesnost se razvijala i njen bol u le|ima je postajao izdiferenciranije iskustvo: ne{to se
promenilo tokom vremena i variralo u odnosu na ìvotne doga|aje, kao ne{to {to je po~injalo
da uti~e na njenu svesnost.
Kako se razvijala njena svesnost o sopstvenim le|ima tokom rada na promeni od ”le|a me
bole” do ”ja se pozle|ujem” i ”moja le|a su pod pritiskom” (vidi poglavlje 8). Ovakav slojevit
rad pomaè kreiranju mosta izme|u njenog telesnog procesa i njenog doìvljaja selfa.
Po~injemo da pràmo o stvarima u njenom ìvotu povodom kojih se po~inje ose}ati povre|
eno, I o na~inima na koji sama sputava sebe ili doìvljava pritiske od strane drugih. Proveli
smo nekoliko seansi alterniraju}i rad na telu sa verbalnim diskusijama o njenoj ìvotnoj
situaciji, braku, porodici, na~inima na koje ove situacije bivaju povre|uju}e za nju.
Kasnije u na{em radu, seanse su dobile znatnije na integrisanosti u tom, na telo orijentisanom
radu sa njenim bolnim le|ima, koji je prirodno integrisan u ekspresivni pokret u relaciji sa
njenim ìvornim temama. Npr., postala je svesna odràvanja vrele ta~ke u njenim le|ima:
eksperimenti sa ”osloba|anjem od njene toplote” evoluirali su u gnevne verbalizacije
usmerene ka njenom muù. Jednostavno, na{e diskusije o njenim ìvotnim odlukama
integrisale su se sa njenom telesnom ekspresijom i ose}anjima. Npr, kao {to smo razgovarali
o njenoj te{ko}i u zalaganju za sopstvene potrebe u konfrontaciji sa svojom svekrvom, traìo
sam od nje da ustane u terapeutskoj sobi i da eksperimenti{e sa na~inima na koje podràva
sebe telesno. Njen stav kao da izraàva one stvari koje bi èlela da kaè svojoj svekrvi. Njen
bol u le|ima postao je jasno povezan s popu{tanjem pritisku svekrve da se konformi{e sa
porodi~nim standardima.
Ukoliko joj reflektujemo na po~etku u terminima tri kriterijuma integrativnog pristupa, moglo
bi biti o~igledno da stepen u kome je svesna svog tela, svojih ìvotnih odluka i stepen
poverenja u povezanost njenog tela sa ìvotnim procesima, ukupno predstavljaju stepen
integracije koji joj je nedostupan. Zato je nisam kritikovao jer nije integrisana; radije sam
prihvatio njen doìvljaj sebe kakav je bio, veruju}i da }e na{ rad i odnos razviti svesnost i
vlasni{tvo nad njenim aspektima, ba{ kao da }e mo}i otkriti integraciju vi{eg reda koja je
neophodna za doìvljaj sebe kao celovite li~nosti.
Ovaj prikaz slu~aja opisuje rad koji je dugotrajan i intenzivan zbog prirode li~nosti i njenih
razvojnih potreba. Sa drugim klijentima opisani intenzivni telesno-orijentisani terapijski rad
ne bi bio fokusiran u tom stepenu, jer problemi koje unose u terapiju nisu tako jasno telesne
prirode.
Npr., ~ovek koji poku{ava da donese odluku recimo da se razvede od supruge, druga~ije je
fokusiran. Na{a po~etna ta~ka uklju~uje davanje vremena za osvetljavanje i po{tovanje
zna~aja odluke za klijenta i konteksta u kome se to zbiva. Tokom jedne seanse uo~io sam da
je klijent poku{avao da dostigne ovu va`nu ìvotnu odluku putem isklju~ivo logi~nih i
kognitivnih zna~enja. Koji su jo{ izvori informacija neophodni za dono{enje tako zna~ajne
odluke? Uo~avaju}i nedostatak informacija iz ”drugih delova li~nosti” ispod njegove glave,
39
po~eo sam da radim sa njim na oìvljavanju njegovih telesnih senzacija, kroz disanje, i
kretanje, kako bih video {ta njegovo srce ima da kaè o toj odluci, kao i njegov stomak,
njegove ruke, genitalije. Sa malo ve}om njegovom dostupno{}u na{em radu, mogao je uneti
sve svoje delove (aspekte) koji se odnose na ovu odluku i razumeti prirodu sopstvene
neodlu~nosti – razli~iti delovi njega razli~ito reaguju na pitanje njegovog braka. U ovom
slu~aju telesno orijentisani eksperimenti su bili rasuti ) forma alterniraju}eg rada) tokom na{e
”govorne terapije” i kreirali osnovu za integrativniji rad na problemu.
Sa sasvim drugom osobom, dugoro~ni razvoj u jednoj sferi moè biti neophodan pre nego {to
se uspostavi kontekst za alterniraju}i telesni i verbalni rad. Npr, ja ~esto vidim ljude koji
po~inju terapiju sa problemom diferenciranja sebe od drugih. Oni ne mogu jasno razlikovati
tu|i doìvljaj njih samih od li~nog doìvljaja sebe: Imaju te{ko}u opaànja sopstvenih potreba
i èlja; opisuju problem postupanja u skladu sa tvrdnjom: mogu biti visoko uzup~eni u
sopstvenim porodicama sa malo doìvljaja posebnog entiteta; gube svaki doìvljaj selfa pri
ulasku u blisku vezu. S takvim problemom na{ inicijalni rad fokusiramo na razvoju doìvljaja
sebe. Radio sam s jednom ènom godinu i po jedanput nedeljno, uglavnom putem verbalnih
zna~enja na izdvajanju od porodice i prijatelja. Povremeno smo radili male eksperimente sa
telesnim granicama i ose}anjima. Ali tek nakon {to je izdiferencirala doìvljaj selfa kao
odvojenog od drugog, ekstenzivniji telesno orijentisan rad i kasnije integrativni rad su imali
smisla za nju. Bez nekog op{teg doìvljaja selfa nema ni konteksta za po{tovanje ne~ijeg
telesnog selfa.
Ilustracija (sl. 3-1) izraàva ovaj razvojni proces i pokazuje korist od modaliteta u okviru
holisti~kog okvira. Singularni rad razvija svesnost o delovima koji su van svesnosti i tako
nedostupni integrativnoj funkciji li~nosti.
PRISTUP LI^NOSTI KAO CELINI
SINGULARNI ALTERNIRAJU]I SLOJEVITI INTEGRATIVNI

mentalno mentalno mentalno li~nost
telesno telesno telesno
Sl. 3-1 {ema terapijskih modaliteta kao faza razvoja prema integrisanoj celini
Alterniraju}i rad razvija smisao komplementarnosti fizi~kih i mentalnih procesa i dovodi ih

unutar iste granice ukoliko nisu simultano zajedno. Svaki aspekt li~nosti se zasebno po{tuje
dok se spoznaje njihova koegzistencija. Slojevit rad dopu{ta premo{}avanje delova selfa koji
su odvojeni jedan od drugog i to jeste prva aproksimacija integracije. Integrativni rad koristi
ovaj pripremni rad da premosti finalni jaz, kako bi li~nost iskusila i po{tovala celinu nastalu
pomo}u onoga {to je prethodno iskusila kao izdvojeno ili ga jasno nije ni iskusila.
40
POGLAVLJE IV
STRUKTURA I PROCES – ORGANIZACIJA TELA I
SELFA
Svi mi imamo neverovatno sli~nu biolo{ku opremu i svi smo do izvesne mere podlo`ni istim
mehani~kim zakonitostima koje vladaju telom i pokretima ~oveka. Ovu zadatu strukturu i
mehanizme telesnog funkcionisanja nazva}u na{om BIOLO[KOM TELESNOM
STRUKTUROM.
Svi ljudi, uz neke rasne i individualne varijacije se ra|aju sa istom biolo{kom strukturom koju
diktira evoluciona prilago|enost na{e vrste. Me|utim, ukoliko pa`ljivo posmaramo ljude sa
telesnog aspekta, primeti}emo ne{to upadljivo: postoje mnogobrojne razlike u na~inu na koji
se ljudi drè, kre}u, diù. Ove razlike izme|u telesne strukture pojedinca – karakteristi~ne
tenzije, poze, poloàji, pokreti i izrazi telesnih delova – su predmet interesovanja nas kao onih
koji prou~avaju ljudsku prirodu.
Plaà ili bazen su dobro mesto na kome se mogu posmatrati varijacije u telesnoj ekspresiji.
Vidimo ~oveka koji stoji kao da nosi ceo teret ovog sveta na svojim ple}ima. Njegova ramena
su pognuta, glava i vrat su nagnuti unapred, gornji deo le|a je zgrbljen, grudi su mu skupljene
i stegnute. Druga osoba drì glavu uvu~enu me|u ramenima poput kornja~e koja se uvla~i u
svoj oklop. Vrat je kratak, ramena su uzdignuta gotovo do u{iju, usne su stisnute u grimasu.
Tre}a osoba stoji podbo~enih ruku o bokove, izvrnutih stopala, opu{tenog stomaka i isturenih
vilica – traè}i (o~ekuju}i) ~itav svet, vi{e sli~na naredniku na paradi nego ocu koji posmatra
decu koja se prskaju i igraju.
Poze (poziranje) i telesne ekspresije koje sam opisao nisu stvar svesnog izbora. «Kornja~a» 
ne moè da iza|e iz svog oklopa. Optere}eni «Atlas» ne moè lako da ispravi svoju skljokanu i
pogrbljenu pozu. Pojedinac ~esto ne prime}uje takve poze i napetosti, mada bol i neprijatnosti
koje iz toga proizilaze mogu biti prime}eni. Uprkos ~injenici da mi znamo da te varijacije
nisu prirodan, odnosno neizbeàn deo mehani~ke strukture tela, izgleda kao da su ugra|ene u
telo individue, kao da su inherentni deo telesne strukture.
Ja se prema tim individualnim varijacijama tela odnosim kao prema adaptivnoj telesnoj
strukturi (smatram ih adaptivnom telesnom strukturom). Dok je biolo{ke telesne struktura
na{a zajedni~ka genetska osnova formirana tokom biolo{kog rasta (razvoja) I sazrevanja,
na{a adaptivna telesna struktura formira se putem adaptacije na na{u ìvotnu istoriju i na na{e
doìvljaje kao li~nosti. Ove adaptacije su brojne i razli~ite, a njihov kumulativni u~inak
sna`no deluje na na{e fizi~ko postojanje u svetu.
Adaptivna telesna struktura ozna~ava se kao poze, drànje (tela) i tenzije koje se:
1. konstantno i uporno koriste tokom vremena;
2. ili su zamrznute u muskulaturi, tako da je struktura stalno vidljiva; ili su
preprogramirani muskularni odgovori koji kanali{u energiju i pokrete u svojevrstan
obrazac pokreta;

Rolf (1977) sjajno opisuje bazi~nu mehaniku kretanja i idealnu telesnu organizaciju biolo{ke
strukture u na{im vrstama.

Ova napomena sluì kao metafori~na deskripcija i bez namere da se njome defini{u karakterni tipovi

Keleman (1979) smatra ovo na{im ”oblikovanjem” Selfa.
41
3. automatske su i nenamerne (u ve}ini okolnosti);
4. nije ih lako, odnosno lagodno modifikovati samo poku{ajima da se druga~ije stoji
ili kre}e (npr. promena pona{anja).
Ve}ina telesno orijentisanih terapeuta proistekla je iz nastojanja da se shvati i modifikuje

priroda takvih hroni~nih strukturalnih tenzija. Klasi~ne formulacije poku{ale su da
tipologizuju varijacije u telesnoj strukturi i dovedu u vezu te telesne tipove sa karakterom i
traumama u detinjstvu (Lowen, 1955; Reich, 1945/1972) i temperamentom (Sheldon, Stivens
and Turner, 1940). Pristup ge{talt terapije razlikuje se od pristupa telesne tipologije po svojim
iskustvima i fenomenolo{kim naglascima. U narednom tekstu prezentuje se jedna formulacija
prirode i porekla telesne strukture iz perspektive ge{talt terapije.
PRIRODA I POREKLO ADAPTIVNE TELESNE STRUKTURE
Rolf (1977) je nazvala varijacije iz telesne strukture «slu~ajnostima». Ona je pod tim
podrazumevala da su one ~esto slu~ajne, s obzirom na dobru mehani~ku organizaciju tela u
odnosu na zemljino gravitaciono polje. Ja, me|utim, smatram da «individualne varijacije» u
telesnoj strukturi, uprkos o~iglednoj slu~ajnosti njihove gravitacione organizacije, nisu
slu~ajne ve} imaju puni smisao i znaàj. Telesna struktura jedne osobe jeste jedna ukupnost
organskih adaptacija osobe na ìvot, i postaje razumljiva kada se sagleda u kontekstu.
Kontekst u kojem na{e individualne varijacije telesne strukture moraju biti posmatrane jeste
na{a adaptacija i na{e kreativno prilago|avanje na li~no ìvotno iskustvo. Svako od nas ima
jedinstvenu porodi~nu istoriju, komplet ìvotnog iskustva i ose}aj selfa koje mi prilago|avamo
i na koje mi reagujemo, ne samo oblikuju}i na{e mi}ljenje i stavove nego i na~in na koji sebe
telesno izgra|ujemo – kako fizi~ki reagujemo, kre}emo se, stojimo, sedimo, itd. Upravo kao
obrasci porodi~ne interakcije, pona{anje, odnosno ose}aj selfa postaju postojani, a tako isto
se pona{a i na~in na koji oblikujemo na{u telesnu strukturu sve dok ona ne postane tako
habitualna (uobi~ajena) da se doìvljava kao deo na{ih kostiju i srì.
Prisetite se kako ste fizi~ki reagovali na situacije opasnosti, pretnje i straha. Prirodni proces
defanzivnog drànja – zadràvanje daha, pogrbljivanje ramena, skretanje u stranu da bi se
izbegla opasnost – formiraju deo onoga kako se vi prilago|avate na tu situacionu promenu.
Zamislite kako bi izgledalo ìveti u situaciji stalne pretnje i opasnosti. Svi procesi koji su
dovoljno laki da se preprave posle trenutnog straha postaju stalna reakcija. Va{e prekinuto
disanje (zaprepa{}enje) pogrbilo je za{titni~ka ramena i va{a tako iskrivljena pozicija moè
postati deo va{eg drànja i u~vr{}ena u va{oj muskulaturi. Ono {to je bio trenutan i
fleksibilan proces prilago|avanja postaje konstantna i fiksirana struktura va{eg telesnog
drànja.
Organski procesi adaptacije i prilago|avanja postaju fiksirane telesne strukture kada se oni
koriste habitualno – bilo zbog toga {to sredina stalno zahteva isti odgovor, bilo zbog toga {to
mi namerno fiksiramo na{ ose}aj selfa, dozvoljavaju}i sebi malo fleksibilnosti. Primer za prvi
slu~aj jeste porodi~na situacija u kojoj stalna pretnja kaznom ili kritikom zahteva stalnu
fizi~ku spremnost na povla~enje ili odbranu. Primer za drugi slu~aj jeste nastojanje de~aka
da definI{e i oseti svoj self jakim i da osujeti svoj ose}aj slabosti nadimanjem prsiju i
napinjanjem grudne muskulature i zauzimanjem krutog drànja. Ovo postaje deo adaptivne
telesne strukture: na~ina na koji mi oblikujemo sebe i na koji smo oblikovani na{im ìvotnim
iskustvom.

Vidi Dychtwald (1977), Keleman (1985) i Kurtz and Prestera (1976) radi dijagrama nekih od
najpoznatijih varijacija u adaptivnim telesnim strukturama.
42
Neiskusnim ljudima ~esto je veoma te{ko da uo~e razliku izme|u biolo{ki zadate telesne
strukture i adaptivne strukture koja je rezultat iskustva. U trening radionicama mojim
studentima ~esto treba puno vremena da uvide da su individualne varijacije u drànju tela i
razvoju muskulature ne{to {to je osoba sama razvila. Oni ~esto «geneticizuju» takve
varijacije, pripisuju}i ih porodi~nim sli~nostima: «Moj otac ima pogrbljena ramena isto kao i
ja», ili pak, «normalizuju varijacije»: Ali, ja sam uvek imao nadmena prsa» ili «Nikad nisam
bio u stanju da dugo zadràvam disanje». Ovo proisti~e delom iz neiskustva, ali i, ~ak u ve}oj
meri, i zbog toga {to normalizovanjem i geneticizovanjem adaptivne telesne strukture mi
moèmo da odraàvamo na{e pomanjkanje svesnosti zna~enja na{e telesne prirode i otu|enih
delova selfa na koje se te strukture odnose. Iskusni telesno orijentisani terapeutiznaju da
mnogo toga {to u vezi sa telom neke osobe izgleda fiksirano i zadato, u stvari je sasvim
plasti~no i promenljivo pod odgovaraju}im uslovima. Ako te naizgled fiksirane strukture
mogu biti promenjene onda su one mo`da promenjene oblikovane i menjane u prvom redu na
bazi jo{ vi{e uravnoteène i fleksibilne telesne strukture koja je svima nama zajedni~ka.
Prethodno pomenuti primeri pomo}i }e nam da ilustrujemo ono {to ja podrazumevam pod
adaptivnom strukturom. «Kornja~ino» hroni~no povla~enje u sebe, na~in kako ona {titi svoju
glavu pre je zamrznuta struktura nego privremeni proces adaptacije na opasnu situaciju.
Uprkos relevatnosti za{titnog proseca u toku njenog ìvota kada je taj proces bio neophodan,
strukturalni kontinuitet njenog izbegavanja li{ava je sada drugih opcija. Proces, odnosno
postupak izbegavanja ugra|en je u njeno drànje i njena sposobnost da iza|e van u svet
ograni~ena je njenom fizi~kom strukturom.
Jedan adaptivan proces postao je fiksna struktura.
Kao i «kornja~a», tako i «narednik» institucionalizovao je i zamrznuo u svojoj telesnoj

strukturi odre|ene organske procese. Njegova agresija i nepopustljivost postali su hroni~ni
strukturalni stavovi prema njegovom svetu. Bez obzira kakva je situacija, njegova telesna
struktura podràva samo odre|ena pona{anja zbog toga {to su njegovi obrasci muskularne
tenzije habitualno strukturisani. Sli~no èlezni~kom vagonu, on moè da ide samo jednim
kolosekom. Agresija i nepopustljiv stav koji su u pojedinim trenucima korisni svakom
~oveku, kod ovog ~oveka su stalno u pripravnosti. Verovatno je da }e ga takva njegova
struktura, tako|e, spre~avati da se otvori i omek{a i da }e ograni~avati njegove doìvljaje i
ekspresiju topline i ose}aja punog kontakta. Njegova adaptivna struktura prisiljava ga da
opaà i da se pona{a jednodimenzionalno.
Ali, nazivaju}i ove strukture jednostavno navikom, nismo dovoljno objasnili njihovo
zna~enje. Mi moramo da se upitamo kako ti procesi postaju tako habituirani i strukturalno
preovla|uju}i. Prethodno sam govorio o jedinstvu tela i selfa i istakao da, kada su delovi selfa
otu|eni, to je ~esto telesni aspekt kontaktnih funkcij koje su otu|ene od ~ovekovog ose}aja
selfa. To je proces otu|ivanja ~ovekovog telesnog selfa – inhibicija odre|enih pokreta,
desenzitizacija telesnog ose}aja, isklju~ivanje onog «JA» iz telesnog doìvljaja, nedovr{ena
fizi~ka ekspresija selfa '- {to vremenom postaje sekundarno u telu. U tom smislu, struktura
implicitno sadrì otu|enu funkciju kontakta, otu|en pokret ili ose}aj i proces kojim se to otu|
uje, na primer, tenzija koja ga blokira, tako da ne dostigne svesnost i ekspresiju. Self je tada
podeljen na delove i u konfliktu je sa samim sobom. Emocionalni konflikti koji su
najzna~ajniji za ~oveka, i zbog toga su postojani, neizbe`no postaju strukturalno
manifestovani u telu.
Vratimo se na primer «narednika» - dril majstora. On pokazuje sebe kao ~vrstog i agresivnog,
{to je vidljivo iz njegovog pokreta, poze i drànja prema svetu. Gde se ispoljava njegova
sposobnost za osetljivost i meko}u (toplinu)? Njegova nadmena prsa, njegove vilice i
zgr~eno lice ne dozvoljavaju alternativno drànje. Njegovi mi{i}i su postavljeni na odre|en
43
na~in i on nema kontrolu nad njihovim pozicioniranjem. Mogu}e je da se on identifikuje sa
tom svojom ~vrstom stranom i naziva to «JA». On ne bi video nikakav smisao u tome da se
bude mek i osetljiv, i mo`da bi osetljivost video kao opasnost. Njegova telesna struktura
izraàva ono {to on moè da prihvati o prirodi svog selfa; sa ne`no{}u i osetljivo{}u kao
suprotnim polom koji je njemu literalno nedostupan.
On, pak, moè da vidi sebe i kao ne`nog i srda~nog i tada bi se iznenadio kada bi mu se
ukazalo na protivure~nost njegove telesne strukture, s jedne strane i njegove samodeskripcije
s druge. Mogao bi da ima problem u tom smislu da ga se drugi pribojavaju i kada se on prema
njima odnosi prijateljski, a da pri tome nije svestan kako on stvarno sebe fizi~ki predstavlja i
kakve to veze ima sa njegovim ìvotom. U ovom slu~aju, priroda njegove telesne strukture je
ono {to je egoalijenisani i otu|eni polaritet selfa, i krutost njegove strukture spre~ava gde da
oseti, prihvati i upozna onaj deo sebe koji je agresivan i krut. To drànje je u tok meri postalo
deo njega da ga on i ne ose}a; ono je »normalno», pa ipak rastavljeno od njegovog ose}aja
selfa.
Drugo, poznato poreklo adaptivne telesne strukture jeste adaptacija na - i kompenzacija za -

fizi~ke traume, bolesti i genetske defekte. Na primer, jedan ~ovek sa kojima sam radio, stajao
je sa desnim ramenom podignutim dva in~a u odnosu na levo i sa vratom nakrivljenim u
desnu stranu. To je bilo tako zamrznuto u njegovoj muskulaturi da on nije mogao bez
naprezanja da izbalansira poziciju ramena i vrata. Dok smo istraìvali prirodu ovih struktura,
ubrzo je postalo o~igledno da je on izuzetno osetljiv na dodir u predelu desnog ramena i na
desnoj strani vrata. On se u mladosti intenzivno bavio atletikom i zadobio nekoliko povreda.
Nakon izvesnog vremena (tokom terapije) bio je u stanju da doìvi kako je njegovo drànje
vrata i ramena proisteklo iz jednog te{kog pada i udara u tom delu tela, odnosno iz bola,
straha i povrede koji su rezultat tog pada. Po{to mu je na{ rad omogu}avao da iskaè
nedovr{ena ose}anja u vezi sa tim doga|ajem, njegovo kontinuirano nesvesno struktuiranje
tela s ciljem da ga za{titi od novih povreda postalo je manje neophodno. Sa svakom novom
interpretacijom on bi bio u stanju da vi{e ispravi vrat i vi{e spusti izdignuto rame.
Mi reagujemo na sli~an organizmi~ki na~in da bi se adaptirali na telesne i emocionalne

traume zbog bolesti i povrede. Ovi slu~ajevi zahtevaju ne samo mehani~ko prilago|avanje da
bi se za{titilo bolno podru~je tela, ili da bi se kompenzirala ograni~enost pokreta, nego tako|e
i emocionalnu adaptaciju koja uklju~uje telesnu tenziju i ose}aj. Fizi~ko prilago|avanje na
ograni~enu pokretljivost izazvanu bole{}u, kao {to je de~ija paraliza, i nedovr{ene
emocionalne reakcije na bolest, kao {to je strah i tuga zbog izgubljene telesne celovitosti,
postaju deo drànja, kretanja i disanja jedne osobe – njena adaptivna telesna struktura.
STRUKTURA, PROCES I TERAPEUTSKI ZADATAK
Polaze}i od navedenog shvatanja telesne strukture i selfa, terapeutski pristup u radu sa

strukturom dobija novo zna~enje. Zadatak je da se pomogne promena zamrznute ili
automatske telesne strukture u aktivne organske procese, i da se olak{a integracija bazi~nog
rascepa selfa. Prema tome, cilj nije da se uklone strukture ve} da se one prevedu u procese
koje one (strukture) reprezentuju i da se integri{e ono {to je otu|eno od selfa, odnosno
neasimilovano u self.
Ge[talt terapija razlikuje se od mnogih terapeutskih orijentacija po svom naglasku na

celovitosti i na jedinstvo, i po svom fokusu na iskustveno I fenomenolo{ko. Ove distinkcije
vaè i za ge{taltisti~ki pristup telesnim procesima u telesnoj strukturi.
44
Naglasak na celovitosti podrazumeva da samo fizi~ka promena u telu nije dovoljna. Ge{talt
prakti~ar u radu na telesnoj strukturi jednako je koncentrisan na unapre|ivanje fizi~ke podr{ke
i opsega pokreta, kao i na eksploraciju znaènja i ose}aja uklju~enih u odràvanja te strukture.
Cilj nije samo fizi~ka promena ve} promena osobe kao celine. Prema mom iskustvu, rad sa
telom koji se usredsre|uje na fizi~ku promenu, a zapostavlja emociju i zna~enje, jednostran je
i neintegrisan isto kao i psihoterapija koja ignori{e telesne procese.
Ge{taltisti~ki focus na iskustveno i fenomenolo{ko daje ovom radu na telu vi{e naglasak na
to kako klijent doìvljava svoju telesnu strukturu, nego na to kako terapeut analizira tu
strukturu. Ge{talt terapeut koji radi sa telom vi{e je zainteresovan da prona|e na~in kako da
klijent {to potpunije doìvi svoje telo i da defini{e zna~enje tog doìvljaja za sebe, nego da
interpretira klinjentovo telo i doìvljaj.
Iz ovih naglasaka proisti~e osnovni element rada u ge{talt terapiji, zvani eksperiment.
Eksperiment je aktivnost namenjena da pove}a svesnost osobe usredsre|ivanjem na doìvljaj,
odnosno izno{enjem na vidno mesto nekog aspekta doìvljaja koji je nejasan. Ve`be,
manipulacije, napori i pokreti koje ~ini terapeut usmereni su vi{e na to da poja~aju klijentov
doìvljaj sopstvenog tela i pove}aju izbore, nego na to da menjaju klijenta na na~in koji je
terapeut unapred odredio. Umesto da kaèm, ”Ti treba da podigne{ grudi, poku{aj tu ve`bu”,
ja bih mogao re}i, ”Primetio sam da su ti grudi opu{tene. [ta se menja u tvom doìvljaju sebe
ako podigne{ grudi? [ta ose}a{ ako ih jo{ vi{e opusti{?” Ja nisam zainteresovan da ”menjam”
klijentove grudi. Namena eksperimenta je da klijent doìvi zna~enje strukture svojih grudi.
Ovo odre|uje op{tu filozofiju i orijentaciju geitaltisti~kog pristupa telesnoj strukturi. Ali, {ta
mi u stvari radimo? Naredni tekst daje generalni okvir za eksperiment sa telesnom strukturom.
Imajte pri tome u vidu da u praksi sve etape nisu tako vidljive kao {to ovde mogu da
izgledaju.
SVESNOST O ONOME ”[TA JESTE”
Mnoge strukture koje su va`ne za na~in bistvovanja osobe nisu stvar svesnog izbora; ako
ni{ta drugo, osoba nije svesna zna~enja odre|enog drànja ili napetosti. Prvi korak koji treba
da se u~ini jeste da se pomogne klijentu da postane svesniji toga {ta on/ona fizi~ki ~ini
uvode}i doìvljaj sopstvenog tela u vidljivi deo iskustva. (To je ono {to nazivam procesom
”resenzitizacije”, o ~emu }e detaljno biti re~i u glavi 7.)
U ovoj inicijalnoj fazi rada cilj nije da se juri za zna~enjem i zna~ajno{}u datog drànja ili
tenzije ve}, jednostavno da se jasnije oseti to ”{ta jeste”, tako da zna~enje moè prirodno da
se pojavi iz jasnog doìvljaja. Ja mogu, da koristim i direktan kontakt (manipulacija
muskulaturne strukture), pokrete ili, na primer, znanja da bih revitalizovao i oìveo specifi~ne
delove selfa.
Stavljanjem akcenta na to ”{ta jeste” inicira se proces ponovnog prisvajanja. Kada ja mogu
svesno da ”u~inim”; proizvedem odre|eno drànje ili tenziju to postaje vi{e ”moje”, a manje
izdvojeno i otu|eno. Ja po~injem da se identifikujem sa mojom telesnom strukturom.
POJAVLJIVANJE TELESNOG PROCESA IZ TELESNE STRUKTURE
Kako se prisvajanje strukture i identifikacija sa strukturom pove}avaju, klijent po~inje da

ose}a proces, odnosno zna~enje onoga {to stoji iza odre|enog drànja tela, odnosno napetosti
(tenzije). Ja sam, na primer, radio sa Dònom ~iji su grudni ko{ i prsa bili hroni~no kruti i
45
strukturalno fiksirani u hipernadutom poloàju. On nije bio svestan te nadmenosti prsa i kakvo
zna~enje to ima za njega.
Mi smo u po~etku radili na tome da se on otvori i da ponovo oseti svoja ramena i prsa. To
smo ~inili putem kontakta i naprezanja njegovih mi{ica. Kada sam po~eo da se fokusiram na
njegovo disanje primetio sam da ga njegova strukturalna nesposobnost da spusti grudi
spre~ava da u potpunosti ispusti vazduh iz grudi.
Da li to zna~i da on ne moè ”da se oslobodi”? Da li je to deo zamrznutog odgovora

upla{enog ~oveka (hvatanje daha)? Da li on drì sebe vezanog u nekakvom ponosu? Umesto
da mu name}em svoju interpretaciju, predloìo sam jedan eksperiment s ciljem da se poja~a
njegov doìvljaj onoga {to ~ini sa svojim grudima i kako to uti~e na njegovo disanje.
Ja sam od njega traìo da svesno, u potpunosti izdahne, dok sam potpomagao to potiskuju}i
njegove grudi. U po~etku mu se ~inilo da je to te{ko ~initi. Doslovno, to je izgledalo kao da
ne zna kako da izdahne spu{taju}i grudi. Postepeno, on je preuzimao ono {to ja radim i
ponovo prisvajao postupak izdisaja. Kada sam ga upitao kako doìvljava eksperiment, izjavio
je da se ose}a energi~nim i uzbu|enim.
Nastavljaju}i sa eksperimentom poja~avanja izdisaja, njegovo uzbu|enje se pove}avalo i on

je, tako|e, po~eo da ose}a strepnju.
Mi smo istraìli njegov proces tako {to smo ga aktivirali kroz disanje i kontrolisali
naprezanjem grudi, kao i njegovu svest o «nastupaju}em velikom uzbu|enju» na koje je on
reagovao strepnjom.
Eksperimentisanje sa doìvljavanjem i pona{anjem telesne strukture iznelo je na videlo

aktivan proces koji se nalazi iza stati~ne strukture i u~inilo klijenta svesnim konflikta koji se
nalazi u osnovi te strukture. U ovoj fazi rada ima nekoliko alternativa:
Jedan od pristupa jeste da se istakne ono {to je nasuprot strukture. U su{tini, to je upravo ono
{ta sam ja ~inio sa Dònom kada sam ga naveo da spusti svoje hroni~no naduvene grudi.
Ovaj pristup istraùje najmanje svestan pol i zbog toga moè biti doìvljen kao zastra{uju}i i
visok rizik. On mora biti kori{}en oprezno i u atmosferi podr{ke tako da se klijent ne oseti
iznenada zagnjuren u deo selfa s kojim ne moè da iza|e na kraj, odnosno ne moè da dozvoli
da ga postane svestan.
Drugi pristup je da se istakne sama struktura. Mogao sam da ostavim Dòna sa prenaduvanim
grudima, odnosno sa nadmenim grudima, za vreme dok sam ja potiskivao njegove grudi.
Njegov doìvljaj u tom slu~aju fokusirao bi se na taj deo njegovog selfa koji on koristi da
izbegne aktivirana i neprijatna ose}anja. On je, na primer, mogao sa izjavi da nadmene grudi
~ine da se ose}a ~vrstim i velikim, ili sa to kod njega stvara utisak kao da je od grudi
napravio zid. Ovaj pristup, generalno, ~ini se manje opasnim zato {to on istraùje i podràva
vi{e prihvatljivu i za{titnu stranu selfa.
Bez obzira na to koji se pristup pre koristi, obe strane treba da budu istraène i razvijene. Za
razliku od telesnih terapija, koje poku{avaju da se probiju kroz otpor i samoza{titu, ge{talt
pristup nastoji pre da integri{e delove selfa nego da ~ni jedan deo dominantnim u odnosu na
drugi. Umesto da kaèm Dònu, «prestani da zadràva{ dah, ti ne di{e{ pravilno, i to ne treba
da ~ini{», ja bih rekao « i tvoje zadràvanje daha i tvoj ose}aj koji dolazi od dubokog disanja
jednako su zna~ajni delovi tebe, pogledajmo zato kako te dve potrebe mogu da na|u potpun
izraàj tako da moèmo da shvatimo tvoju dilemu».
46
Jedan od na~ina osvetljavanja dileme jeste da se klijent fizi~ki postavi izme|u strukture i
njene suprotnosti. Ja sam od Dòna traìo da naizmeni~no izdi{e tako {to dopu{ta da se grudi
potpuno opuste i udi{e podiù}i grudi nasuprot potisku moje ruke. To nije bilo samo
mehani~ko kretanje tamo-amo ve} kontinuirani proces istraìvanja Dònovog doìvljaja tog
naizmeni~nog procesa. Ja sam tako|e, obra}ao pa`nju i na to {ta se jo{ pojavljuje tokom
eksperimenta. Koje su se promene dogodile u boji koè, izrazu lica ili ritmu disanja? Kako
Dòn fizi~ki priprema sebe za obavljanje ovog naizmeni~nog procesa? Sva ova opaànja
mogu biti iskori{}ena da se pomogne Dònu da doìvi svoje polaritete i otkrije kakvo
zna~enje oni za njega imaju.
RAZVOJ TEME IZ STRUKTURE
Tema se pojavljuje kao struktura i njen bazi~ni proces postaje jasan. Jedna tema koju treba
ispitati u Dònovom slu~aju mogla bi da se razvije iz pitanja «~ega se pla{i{ kada
postaje{ aktivan?» Moè se ispostaviti da on, kada nastavi da duboko di{e, oseti srd`bu,
odnosno èlju da nekoga udari, i taj ose}aj srd`be moè biti to ~ega se pla{i. Tema bi mogla
da glasi: «Kontrolisanje moje energije da ne bih postao ljut». Ili, Dòn bi mogao da ose}a
tugu kada izdahnjuje i da na to reaguje ukru}ivanjem grudi da bi tako odbranio od tog
ose}anja. U ovom slu~aju tema bi se mogla zvati «Postavljanje zida oko tuge». Tema je na~in
hvatanja i postavljanja su{tine doìvljaja, {to je od najve}eg zna~aja u vezi sa Dònovim ovde
i sada doìvljajem.
Imenovanje teme ne smatra se tako lekovitim, kao {to se interpretacija, odnosno refleksija
smatraju lekovitim u drugim terapijama. Imenovanje sluì da organizuje smer i tok rada. U
daljem razvoju teme mi bi bili zainteresovani za prirodu procesa Dònovih strahova i za
podr{ku ekspresije i integracije polariteta koji su u ti uklju~eni.
Tema se pojavljuje iz svesnosti o telesnoj strukturi, tako da je eksplicitno povezana sa

doìvljajem tela, pokretom i fizi~kom ekspresijom. U terapiji usmerenoj na telo, razvoj
teme }e generalno da odràva jednu eksplicitnu fizi~ku povezanost, kako je tema utelovljena.
Problemi kontakta i intrapsihi~ki problemi nisu jedine stvari o kojima razmi{ljamo i koje
ose}amo; to su tako|e i stvari koje mi ose}amo i ~inimo. U razvoju jedne teme bitno je da se
konstantno obra}a pa`nja na njeno psiholo{ko zna~enje i verbalnu ekspresiju, isto kao i na
njenu reprezentaciju u drànju, pokretu i drugim telesnim fenomenima. Ovo spre~ava verbalni
terapeutski rad da postane suvi{e apstraktan i odràva principe integralne holisti~ke terapije.
Da bi preveli telesnu strukturu u ìvi proces mi razvoju teme iz telesnih fenomena i fizi`kim
eksperimentima dodajemo verbalni dijalog. Mada u odre|enim trenucima fokusiranje samo na
fizi~ke procese moè biti odgovaraju}e (posebno za one koji su ve} visoko verbalizovani),
polaritetima koji se manifestuju u telu kona~no se moraju pridodati re~i ili mi samo
nastavljamo da odràvamo dihotomiju tela i razuma. Ovo spre~ava da konflikt bude izolovan
od fizi~ke tenzije i telesnog doìvljaja i pomera konflikt i oseàje u realnost ega, {to uklju~uje
re~i i apstrakcije.
Telesna struktura moè se posmatrati kao zamrznutost konverzacije, odnosno dijaloga izme|u
delova selfa koji su u konfliktu. Konverzacija je zamrznuta samo zbog toga {to je jedan deo
postao dominantniji, i izvesna ravnoteà mo}i, ma koliko ona moè biti slaba{na odnosno
optere}uju}a, je postignuta. Ono `to je nekad bila aktivna borba mo}i izme|u individue i

O kori{}enju teme u ge{talt terapiji detaljno se govori u Polster and Polster (1973) i Zinker (1977)
47
sredine, zatim izme|u delova selfa institucionalizovano je u fizi~koj strukturi i pona{anju.
Cilj nije da se samo iskaù ose}aji i pona~anje svake strane, ili da se prenese ravnoteà mo}i s
jednog pola (aspekta selfa) na drugi, ve} da se razre{i konflikt i omogu}i svim aspektima
selfa da egzistiraju i funkcioni{u za ~itav organizam.
Jedan od na~ina da se zapo~ne taj proces jeste verbalizovanje zna~enja telesne ekspresije. U
Dònovom slu~aju to bi mogao da bude eksperiment koji bi po~eo izjavom, «Ja se ogra|ujem
od tebe zidom» ili »Ja sam zid», dok on (Dòn) aktivno nadima i ukru}uje grudi. Pristupaju}i
ovom konfliktu s druge strane on bi, dok opu{ta grudi i dozvoljava da mu disanje postane
duboko, rekao «Ja sam tuàn» ili «Ose}am tugu».
U daljem radu moè se koristiti dijalog izme|u dva dela selfa ili sa introjektovanim figurama
koje su bile deo prvobitne adaptacije. Sa Dònom bi mogli da razvijemo dijalog izme|u
njegove slike onih koji su prvobitno odbijali njegova ose}anja (roditelj od koga je zidom
morao da ogra|uje svoju tugu) i njegov ose{aj selfa. Dijalog bi bio posebno povezan sa
doìvljajem i ekspresijom tela, kori{}enjem pokreta, drànja tela i potpomaganja disanja, i
kori{}enjem senzacija izazvanih mojim dodirom.
Kada se promena dogodi i uspostavi ravnoteà, i kada otu|eni deo postane tolerantniji i
prihvatljiviji, novi na~ini kontaktiranja sredine i ostvarivanja potrebe, bez tenzije i distorzije
konflikta, mora da se uspostave i praktikuju. Nije dovoljno iskazati neiskazano i promeniti
unutra{nje stanje. Iskrivljena struktura razvijena je kao adaptacija na sredinu i nastavlja se kao
odgovor na sredinu. Va`no je da se ponovo uspostavi fleksibilnija adaptacija na sredinu.
Primena eksperimenta nagla{ava va`nost ~injenja ne~eg novog i druga~ijeg ovde i sada. Ja i
Dòn eksperimentisali bi da bi prona{li nove na~ine bistvovanja, najpre sa mnom, a zatim i sa
drugim ljudima u njegovom svakodnevnom svetu. Dòn prvo treba da je u stanju da bude i
prisutan sa mnom i ogra|en zidom od mene u bezbednosti terapeutske ordinacije. On treba to
u potpunosti da uve`ba u mom prisustvu i u kontaktu sa mnom. Zatim, njegova «prisnost» i
njegov «zid» treba da budu u stanju da se svesno i u potpunosti iskaù, kako verbalno tako i
fizi~ki, u interpersonalnom kontaktu sa drugima. Na ovaj na~in on moè da dopusti sebi
fleksibilnost i po`ne da u~i kako da uo~i razliku izme|u sredine gde ose}anja mogu adekvatno
i bezbedno da se iskaù i sredine gde treba da se ogra|uje zidom i za{titi sebe.
Mo`da Dòn treba da na|e jo{ aktivnije i manje striktne na~ine da za{titi svoja ose}anja. Mi
moèmo da eksperimenti{emo sa Dònom tako {to }emo nekog verbalno da zaustavimo pre
nego {to su njegova ose}anja povre|ena, ili pak da postupamo grubo re~ima tako da on ne
mora da napreè telo. Na taj na~in, Dòn u~i da respektuje potrebu da za{titi svoja ose}anja
dok pronalazi fleksibilnije i adaptivnije, sebi i drugima manje {kodljive na~ine ostvarivanja te
potrebe.
Cilj nije da se otarasimo odbrane ve} da je u~inimo funkcionalnijom i diskriminativnijom,

tako da i druga strana moè da prona|e sopstveni izlaz kada je eksperiment adekvatan. Biti
uvek krut i distanciran (ogra|en zidom) nije ono ~to odgovara sada{njem Dònovom ìvotu,
jer ina~e, ne bi traìo promenu. Pa ipak, bi}e uvek trenutaka kada }e biti potrebno da za{titi
svoja ose}anja od «zamki i strela okrutne sudbine». Mogu}e je prona}i na~ine da se ìvi s
potpunijim, razboritijim izraàvanjem ose}anja i uz svest o razlikama izme|u sredina koje
podràvaju na{a ose}anja i ekspresije i sredina koje to ne ~ine.
48
GLAVA V
OTPOR I TELESNI PROCESI
U uobi~ajenim karakter-analizama otpori se ”napadaju” a odbrane se ”razre{avaju”. Nasuprot

tome, ako je svesnost kreativna, onda se ovi otpori i odbrane – a oni su, u stvari, kontranapadi
i agresije protiv selfa – posmatraju kao aktivne ekspresije vitalnosti, ma kako oni mogli biti
neuroti~ni u totalnoj slici (Perls et al., str.248).
U svim psihoterapijama, bilo da su one bihejvioralne, psihoanaliti~ke ili sistemske, fizi~ke ili
verbalne – pre ili kasnije suo~avamo se sa fenomenom otpora. Uprkos iskrenoj èlji za
promenom koju je klijent iskazao, uprkos najinteligentnijim analizama i dobro odabranim
sposobnostima terapeuta, napredovanje u terapiji po~inje da opada. Klijent zna {ta bi trebalo,
odnosno {ta èli da u~ini, pa ipak, ne moè. Terapeut moè da vidi pravac pozitivnog razvoja,
ali nije u stanju da pokrene klijenta u tom pravcu. Klijent, bilo da je pojedinac ili grupa,
bra~ni par ili porodica, izgleda kao da potkopava terapeutove napore da pomogne i istrajava u
pona{anju koje je o~igledno nezdravo.
Otpor nije samo fenomen psihoterapije. Kada verujete da treba da budete manje-vi{e uporni,
ali jednostavno ne moète, kada znate da treba da uradite doma}i zadatak, ali ne moète da ga
se prihvatite, to je otpor. Kada jedan od partnera stalno zaka{njava na sastanak, sa iskrenim
izgovorom, «bez obzira koliko nastojim, ja jednostavno ne mogu nigde da stignem na vreme»
- to je tako|e otpor. Kada je re~ o telesnim procesima, mnogim ljudima je tokom godina
provedenih u {koli govoreno da sede pravilno, odnosno da stoje uspravno, pa ipak ne mogu
da zauzmu korektno drànje, uprkos tome {to èle. To je tako|e otpor. Otpor je svaka promena
za koju znamo da èlimo, odnosno da treba da je u~inimo, ali izgleda da ne moèmo da je
ostvarimo. Ne{to pruà otpor promeni. 
Poseban na~in na koji terapija obja{njava fenomen otpora presudan je za terapeuton na~in
rada sa takvim telesnim fenomenima.
U verbalno orijentisanim terapijama, otpor se ~esto manifestuje indirektno, kao {to je

propu{tanje sastanaka, odnosno zaka{njavanje na sastanke ili nedovr{avanje doma}ih
zadataka. U slu~aju direktnijih formi otpora, terapeutovim intervencijama kao da nedostaje
delotvornost: odgovori klijenta na terapeutske intervencije konstantno su negativni, klijent
izbegava odre|ene teme i sl.
Sve ovo se, tako}e, doga}a i u terapijama orijentisanim na telo. Po{to je cilj rada mnogih na
telo orijentisanih terapeuta da redukuju hroni~nu muskulatornu tenziju i nepravilnosti u
drànju tela, ~esta forma otpora postaje vidljiva kada tenzija ne popu{ta pred terapeutovim
naporima, tenzija muskulature ne slabi kao odgovor na terapeutski rad. Ona moè da popusti
tokom seanse, ali }e se prvobitno stanje tenzije povratiti kada se seansa zavr{i. O~igledne
promene u muskulaturnim formama u tom slu~aju nemaju za posledicu odgovaraju}u
promenu u drànju i pokretima, tako kada se opuste mi{i}i koji drè ramena povijena napred,
ramena se ne ispravljaju i ne vra}aju nazad. Kakvo je zna~enje ovog fenomena. U narednom
delu teksta ja ukratko diskutujem neka alternativna shvatanja otpora koja su suprotna
ge{taltisti~kom.
SHVATANJE PRIRODE OTPORA

Va`no je uo~iti razliku izme\u ovog otpora I onoga {to je samo ignoracija, ne{to {to izgleda da je
otpor, a u stvari je nedostatak znanja I sposobnosti
49
«Zdravorazumsko shvatanje»
Psihoanaliti~ar Bertram P. Karon (1976) zapisao je: «Prema zdravom razumu, postoje dve
mogu}nosti. Ili ne znamo {ta da radimo, ili znamo {ta da radimo i to onda i radimo». (str.
203). Kada znamo pravu stvar koju treba da u~inimo, onda treba to i da u~inimo.
Zdravorazumsko shvatanje ~esto koriste prijatelji, ro|aci i dobronamerni saradnici na poslu, sa
sli~nim frustriraju}im efektima, neki psihoterapeuti. U zdravorazumskom shvatanju, otpor
promeni se posmatra kao: anti-self (otu|enje od «JA»), slabost (nedostatak volje),
iracionalanost ili mo} navike.
Otpor se posmatra kao anti-self zbog toga {to se cilj promene shvata kao najbolja stvar za
osobu, tako da sve {to je protiv tog cilja mora biti protiv osobe. Otpor se tretira kao slabost
zato {to, kako mnogi ro|aci i prijatelji tvrde, kada bi stvarno èleo da se menja{, bio bi u
stanju to i da u~ini{. Zbog toga, nesposobnost da to u~ini{ ukazuje na nedostatak volje – na
slabost. Otpor se posmatra i kao iracionalan zato {to, o~igledno, va{ racionalan izbor je
promena, pa ipak ne moète da kaète sebi – to je prava stvar. Otpor se posmatra kao mo}
navike zato {to, ako ste dovoljno uporni, vi }ete zameniti jednu naviku novom navikom.
I somatski pristupi ~esto posmatraju otpor sa zdravorazumskog stanovi{ta. Mada nisu toliko
naivni da klijenta koji pruà otpor optuè za nedostatak volje, ovi pristupi skloni su da ozna~e
fenomen otpora, ili kao iracionalan ili samo kao mo} navike.
Kada se otpor ozna~ava kao iracionalan, terapeut odbija da uvaì njegove manifestacije,
uveren da time ~ini korisnu i racionalnu stvar, ~ak i kada je klijent u bolu i kada izbegava.
Klijenti, a i terapeuti, prisiljeni su u tom slu~aju da ignori{u, odnosno toleri{u bol {to vi{e
mogu, veruju}i da cilj nekako opravdava sredstvo.
Jedan primer ovakvog pristupa otporu opisuje Rolf – utemeljiva~ strukturalne integracije,
odnosno utemeljiva~ Rolfinga. Rolfing je jedan somatski pristup koji tretira napetu, krutu
muskulaturu primenom fizi~kog pritiska prakti~ara. To je ~esto prili~no bolno. Rolf opisuje
jednog klijenta (Feitus, 1978) koji je reagovao na postupak rolfera optuùju}i ga da ga je
povredio u predelu prepona. Reakciju klijenta Rolf relativizuje kao »projektovan iracionalan
odgovor« (str.105) i kaè rolferu, »Vi niste ovde da istraùjete izvore i sredstva pomo}u kojih
je ta projekcija nastala«, i sugeri{e rolferu da ignori{e otpor u nastojanju da izvr{i potrebnu
intervenciju.
Ovo shvatanje minimalizuje klijentov doìvljaj. Naravno, rolfer nema nameru da povredi
klijenta ve} samo da u~ini za njega odre|eno dobro, ali on je, ipak uzrokovao bol. Kako to
moè biti okarakterisano kao iracionalan odgovor? Mora li klijent da potiskuje prirodan, i ja
bih rekao zdrav, odgovor na bol, samo da bi se solidarisao sa Rolfovim naglaskom na cilj? [ta
se u tom slu~aju de{ava sa klijentovim ose}anjem povre|enosti i èljom da se za{titi? To
jednostavno i{~ezava, osoba ne moè u potpunosti da se otarasi valjanog i legitimnog
organskog odgovora. Rezultat svega toga je dalje otu|ivanje od identifikovanog selfa
prirodnog nagona.
Drugi somatski pristupi posmatraju otpor kao sna`nu naviku. Ovi metodi nagla{avaju
ponovno uve`bavanje telesnih navika putem kontrole starih »lo{ih« navika, izgra|ivanjem
novih »dobrih« navika i stalnog uve`bavanja novih poèljnih navika s ciljem da se spre~i
povratak na stare »lo{e« navike. Ovaj pristup ja nazivam gospodarskim, zato {to je naglasak
na gospodarenju telom pomo}u ega. U ovom slu~aju, »JA« postaje odvojeno od tela i
oblikuje ga (telo) putem promenljivog pona{anja, tj. putem navika koje se menjaju.
50
Ukoliko do promene dolazi bez isticanja njenog smisla, za egzistenciju, njome se samo moè
gospodariti, pri ~emu ona nije popravljena. Nove navike se mogu »ose}ati boljim« zato {to su
one mehani~ki bolje organizovane za pokret. Klijenti se, tako|e, mogu ose}ati bolje zato {to
sada gospodare ne~im {to se prethodno do`vljavalo kao ne{to {to nas ~ini `rtvom i {to nas
kontroli{e. Ali, {ta se dogodilo sa izvornim nagonom koji je bio sadràn u navici, odnosno
strukturi. Uzmimo jedan hipoteti~ki, mada dobro poznat slu~aj gde je èna kontrolisala svoja
ose}anja tuge zbog smrti roditelja, steù}i i komprimiraju}i grudi. Ona je ose}ala da mora da
bude jaka zbog preostalog roditelja i da »ne potone«. Vremenom, ona je odvojila svoje
odoljevanje tuzi (neiskazivanju tuge) od svog selfa i doìvljavala samo napetost i nelagodnost
kojih èli da se otarasi. Ako se ona podu~ava novim na~inima drànja, odnosno stilizovanim
na~inima kretanja i disanja koji se uobli~avaju posle jednog modela »korektnog« drànja i
biomehani~kog funkcionisanja, ona moè da se ose}a ugodnije i da joj bol popusti. Me|utim,
njen na~in savladavanja bola postao je odvojen od fizi~kog procesa na kojem je zasnovan.
Ni{ta nije u~injeno da se oslobodi zadràno ose}anje, odnosno da se promeni neuroti~no
verovanje, »ja moram da budem uvek dovoljno jaka« i »da je stra{no potonuti – pu}i«.
Ako konflikt koji ide uz telesni proces nije obja{njen, ovetljen i odre|en, stara navika }e se
vratiti. Mi se lako ne oslobo|amo delova sebe samo tako {to ih oduàvamo. Me|utim, jo{ gore
od toga je mogu}nost da se nova »dobra« navika prenau~i tako da prethodni konflikt ostane
nepristupa~no duboko ispod debelog sloja sekundarne regresije. Ja sam to puno puta video
kod zaljubljenika u razli~ite ve{tine kao {to su ples, atletika (posebno dizanje tegova) i
borila~ke ve{tine. Ovi ljudi toliko rade na tome da odstrane svoje »lo{e« navike tako da su
prethodna ose}anja i ekspresije potisnuti duboko ispod povr{ine. Takvi klijenti moraju da
potro{e puno vremena na razvezivanje svojih prenau~enih »dobrih« navika pre nego {to budu
u stanju da obnove kontakt sa self-ekspresijama koje vode do tenzije i deformisanih drànja
tela.
Psihoanaliza i otpor
Frojd je locirao shvatanje otpora izvan zdravorazumskog pristupa. Nastavimo sa prethodnim

Karon-ovim (1976) komentarom:
Postoji razlika izme|u psihoanaliti~ke terapije i zdravorazumskog pristupa. Prema zdravom

razumu postoje dve mogu}nosti ili mi ne znamo {ta da radimo, ili znamo {ta da radimo i to
onda i radimo. Svaki pravi terapeut zna da postoji i tre}a mogu}nost – zna se {ta treba da se
radi, ali nedostaje sposobnost da se to uradi. To je ono {to u psihoterapiji zahteva puno
vremena – da se shvati za{to pacijent ne moè da ~ni ono za {ta veruje da ima smisla da se
{ini (str. 203-204).
Ukazivanje na ovu tre}u mogu}nost jedan je od velikih doprinosa psihoanalize ve{tini

psihoterapije i nauci o psihoterapiji. Otpor, daleko od toga da je iracionalan ili da je rezultat
slabosti, odnosno da je samo navika, imao je sam po sebi zna~enje u ìvotu i ekonomiji osobe.
To je zna~ilo da je terapeut posmatrao otpor s pa`njom, umesto da ga ignori{e.
Frojd je smatrao otpor za jedan od dva »fakta« koje psihoanaliti~ar nastoji da objasni (Frojd,
1938/1966, str.939). njegov prototip bio je otpor zaboravljanja, s obzirom da psihoanaliza
zahteva prise}anje na pro{lost, {to je on nazvao odbranom represije. U psihoanalizi, otpor se
posmatra kao operacija odbrane u kontekstu terapije »ono {to pacijentu sluì kao odbrana u
njegovoj neurozi, terapeut opservira ... kao otpor. Odbrana koja funkcioni{e nasuprot
naporima terapije naziva se otporom«. (Golby, 1951, str.95)
51
Prema ovom shvatanju, otpor je funkcionisanje odbrane protiv unutra{njih poriva koji
ugroàvaju personalnu strukturu. Takve odbrane su po definiciji nesvesne u svom delovanju
zato {to one brane osobu od svesnog prepoznavanja problemati~nih nagona. Kao {to je Brill
naveo u svom predgovoru Frojdove knjige (Freud, 1938/1966), po{to je cilj psihianalize da se
rekonstrui{e pro{lost i stekne svest o tome {ta je nesvesno, otpor se mora »nadvladati« tako
{to }e se interpretirati kao odbrana i kao eksponaà skrivenih nagona.
Psihoanaliti~ari razmatraju otpore kao sredstvo pomo}u kojih psiha odràva ravnoteù uzev{i
u obzir unutra{nji konflikt izme|u nagona i spolja{nju evokaciju tog konflikta. U tom smislu,
odbrana se posmatra kao mehanizam, odnosno alat kojim se osoba i koristi. Ta distinkcija
izme|u osobe i odbrane omogu}ava psihoanaliti~aru da vidi otpor kao funkcionalan u
fizi~kom integritetu osobe, ali kao ne{to {to nije esencijalno za self ekoliko postoje
odgovaraju}i uslovi.
Tako, analiti~ar vidi otpor kao neophodnost za fizi~ku ekonomi~nost pojedinca, ali da ipak
prisustvo otpora mora da se uzdrma tako da posao rekonstrukcije pro{losti moè da se
obavlja. Ova distinkcija bi}e va`na u mom kasnijem razmatranju shvatanja otpora.
Rajhijansko shvatanje otpora
Wilhelm Reich je pro~irio psihoanaliti~ki pojam otpora u svoj pojam karaktera i karakternog
oklopa (Reich, 1945/1972).
Rajh je, tako|e, posmatrao otpor u terapiji kao operaciju odbrane. On je poistovetio odbranu i
karakter osobe i nazvao to karakternim odbranama odnosno »oklopom«. Rajh je bio ube|en da
je oklop karaktera isto {to i telesni oklop (hroni~na fizi~ka tenzija). Karakteristi~an na~in
postojanja osobe, uklju~uju}i fizi~ke tenzije, drànje i manire, konstituisali su odbranu od
neprihvatljivih memorija, posebno onih koje analiti~ar nastoji da privede svesti. (Detaljniju
deskripciju rajhijanske terapije i kako se ona odnosi prema Ge{talt terapiji, vidi u prilogu).
Prema Rajhovom shvatanju, jedino razbijanjem ovog karakternog oklopa u formi telesnih
manifestacija, mogu}e je iza}i na kraj sa otporom koji klijent pruà analiti~kom radu na
rekonstrukciji i ponovnom re{avanju konflikata iz pro{losti. Rad na karakternom oklopu
odvija se pomo}u jasnih komentara i interpretacija karakteristi~nih na~ina pona{anja
(manira) i pomo}u fizi~kog rada na razbijanju i rasvetljavanju telesnog oklopa. Otpor, bilo da
se ispoljava u formi muskulaturne tenzije, bilo u vidu karakteristi~nog stila i manira, posmatra
se kao sekundarni fenomen koji pokriva »pravi« self. Otpor se vidi kao neophodan ali samo
minimalno poèljan po{to je cilj da se obezbedi prilaz pravom selfu (Lowen, 1983) koji je
potisnut i deformisan roditeljskim zahtevima i socijalizacijom.
Shvatanje otpora kao odbrane bio je veliki napredak za psihoterapiju. Ali, ovo obja{njenje
stvorilo je, sa svoje strane, nove probleme. U odre|enim slu~ajevima, {to su terapeuti vi{e
napadali otpor, on je postajao sve ìlaviji. Ovo se de{avalo, bilo da je napadani otpor bio
kognitivna odbrana (kao u psihoanalizi), karakterni manirizam ili nepriznata telesna tenzija
kao kod Rajha. S ta~ke gledi{ta terapeuta, takve odbrane ometale su ostvarivanje cilja

U svom kasnijem radu Reich se jasno odvojio od ~iste nagonske teorije psihoanalize, veruju}i da se
centralni konflikt u neurozama nalazi pre izme|u unutra{njih nagona I socijalnih snaga nego izme|u
samih unutra{njih nagona (Reich, 1945/1972). Vidi Miler (1984) o teoriji nagona u klasi~nim
psihoanalizama.
52
psihoterapije i, u kona~nom, zdravlje pacijenta, i zato je bilo neophodno da se elimini{u da bi
se ostvario napredak u klju~nom zadatku terapije.
Me\utim, klju~ za re{enje dileme ugra|ene u pristup otporu daje nam pristup s ta~ke gledi{ta
klijenta. Naime, sa stanovi{ta klijentove fizi~ke ekonomi~nosti, mi bismo mogli da termin
»odbrana« zamenimo terminom »za{tita«. Opiru}i se terapeutu, klijent {titi sebe od
percipirane {tete. Prema tome, terapeut koji napada odnosno savladava otpor stavljen je u
poziciji da savladava jedan prirodan i vaàn odgovor. Za{to bismo mi od ogranizma o~ekivali
da se odrekne za{tite svog integriteta, ~ak i kada se pretpostavi da je to od ~ega se brani
»dobro za njega«.
âk i kada se klijent u potpunosti slaè s ciljem terapeuta i gleda na svoj otpor kao na ne{to
{to je nepoèljno, terapeut i klijent nastoje da nadmudre prirodne za{titne funkcije organizma.
Tako }e se ~esto dogoditi da zadatak bude blokiran, po{to }e potrebe za opstankom i
integritetom navladati pritiske za promenom.
Ge{talt terapija i otpor
Shvatanje otpora u ge{talt terapiji, blisko je vezi sa shvatanjima koja su mu prethodila, ali se
od njih, ipak zna~ajno razlikuje. Kao psihoanaliza i rajhijanski pristup i ge{talt terapija izlazi
iz okvira zdravorazumskog pristupa i zastupa gledi{te da otpor ima zna~enje i da se sa njim
mora terapeutski postupati. Ge{talt terapija tako|e smatra da otpor ima zna~ajnu funkciju u
odràvanju ravnoteè i integriteta organizma.
Zna~ajna razlika u shvatanju otpora je to da se on ne razmatra kao mehanizam, odnosno alat

selfa ve} kao sam self u akciji. Ne postoji ni{ta iza otpora {to se u biti razlikuje od samog
otpora, ne postoji »pravi self« razli~it od otpora. I odbrana i ono {to se brani jesu self.
Slamanje, odnosno savladavanje otpora za ge{talt terapiju bilo bi isto {to i razbijanje,
odnosno eliminisanje kapaciteta selfa. Dakle, prema ovom shvatanju, otpor je ekspresija selfa.
U citatu navedenom u uvodnom delu ove glave kaè se da ge{talt terapija posmatra otpore kao
»aktivnu ekspresiju vitalnosti«, uprkos ~njenici da oni spre~avaju svesnu nameru za
promenom i da izgledaju patolo{ki u terminima »totalne slike«.
Ako se, pak ne oslobodimo otpora, kako onda radimo s njim u korist terapeutskog procesa?
Mada su otpori ekspresije selfa, oni ~esto nisu potpuno prisvojene i svesne ekspresije i zato se
pojavljuju automatski u krnjoj, odnosno parcijalnoj formi. To zna~i da sve ekspresije, kada
deluju izvan svesnosti, nisu ekspresije izbora. One dozvoljavaju osobi da se prilagodi
sredinskim uslovima i organskim potrebama koji su razli~ite od onih pod kojima su one
nau~ene. S obzirom na njihovu krnju i parcijalnu formu, one nisu potpune ekspresije, tako da
organizam ne moè u potpunosti da opsluùje svoje potrebe.
Dopustite mi da uporedim ge{taltisti~ko shvatanje otpora sa ostalim shvatanjima koriste}i se

primerom koje je Rolf ranije iznela. Rolfer, slede}i uverenje Rolfove da je ~ovekova srd`ba
iracionalna zbog toga {to je povre|en, mora da ubedi i klijenta da, ili inhibuje emocionalni
odgovor ili da ga premosti da bi rad mogao da se nastavi, i tako stvori »novo mesto« za
klijentovu fizi~ku strukturu. U slu~aju psihoanaliti~kog pristupa, ~ovekova srd`ba i bol mogli
bi da se interpretiraju kao transferna reakcija, klijent projektuje svoja ose}anja prema
kastriraju}oj figuri roditelja na Rolfera koji izaziva bol u predelu klijentovih prepona.
Rajhijanski pristup tenziji i otporu mogao bi da koristi disanje i dodir da bi ohrabrio klijenta
da oslobodi svoju srd`bu tako da razbije telesni oklop i na taj na~in evocira prethodni prirodni
seksualni ose}aj svoje karlice.
53
Nasuprot tome, iz perspektive ge{talta, i tenzija u predelu klijentovih prepona i srd`ba prema
terapeutu ekspresije su selfa. Ge{talt terapeut bi mogao da se opredeli da ohrabruje klijentove
ekspresije srd`be kada je povre|en, i to na jasniji i direktniji na~in, predlaù}i eksperiment sa
frazama relevantnim za klijentovo ìvotno iskustvo: »Ja ti ne}u dopustiti da me
povredi{ ovde, kao {to sam to dozvolio tada ..... da me povredi...«
Drugi izbor mogao bi biti da se povu~emo nekoliko koraka unazad, kada se takva jaka
reakcija javi i da se posmatra sama tenzija u terminima klijentove samoekspresije. Terapeut bi
pitao, »Koji pokret, odnosno drànje klijent iskazuje kroz svoju karli~nu tenziju, i kako mi to
moèmo da pretvorimo u potpuniju ekspresiju?« Od klijenta bi se zatim traìlo da poja~a
tenziju, mo`da tako {to bi se opirao pritisku terapeutove ruke, ili ohrabrivanjem implicitnog
pokreta koji se kroz tenziju samo parcijalno iskazuje. Cilj je da se dopusti klijentu da u
potpunosti prisvoji i iskaè prirodu te tenzije.
Sli~no se desilo i sa jednim mojim klijentom. Tokom na{eg rada postalo je o~igledno da ona
ne moè da dozvoli da popusti tenzija u njenom levom ramenu, dok je desno mogla da
pokre}e prili~no lako. Ja sam jednostavno, mogao ve} tokom prvih dana rada da poja~am
napore da bih izazvao opu{tanje ramena, ignori{u}i pri tome bol i nelagodnost koje bih time
izazvao. Me|utim, druga~ije tuma~e}i zna~enje otpora, ja sam usporio rad daju}i dovoljno
vremena da se stvori jasna slika prirode njenog upornog drànja ramena podignutim. Ovo je
o~igledno delovalo na nju mobili{u}e – njeno disanje, facijalna ekspresija i drànje tela brzo
su podràli njeno opiranje. Traìo sam od nje da mi kaè »NE« dok se opire mojoj ruci i ona je
po~ela da se smeje. Tema o njenoj te{ko}i u vezi sa uvaàvanjem njene potrebe da za{titi
svoje granice postala je va`na u na{em daljem radu. Ovde treba uo~iti kako je njen otpor da
dopusti tenziji svog ramena da se iskaè bio sam po sebi jedna ekspresija prethodno sputane
funkcije: re}i »NE«.
Drugi primer ovakvog pristupa otporu dogodio se tokom rada sa jednim ~ovekom odmerenih
manira i nau~ni~ke individualnosti. Rad s njim po~eo sam popu{tanja nekih strukturalnih
neurona i napetosti u njegovim grudima. Dok sam ga podrsticao da di{e dublje i opusti grudi,
tenzija se pojavljivala u njegovim nogama. Sa svakim popu{tanjem tenzije u jednom delu
tela, pojavila bi se tenzija u nekom drugom delu. Bilo je o~igledno da je postojanje tenzije
kod njega bilo dovoljno va`na stvar za njegovo funkcionisanje tako da je on pronalazio na~ine
da je odrì, uprkos mojim poku{ajima da mu pomognem da je se re{i. Na po~etku svoje
prakse ja bih, mo`da, video ovaj otpor kao nepoèljnu stvar i insistirao bih da on nau~i da
blokira ovaj transfer tenzije sa jednog dela tela na drugi. U ovom slu~aju, me|utim, ja sam se
usredsredio na to kako bi mi mogli da iskoristimo to »konzerviranje tenzije«.
Umesto da ga ohrabrujem da se opusti i dopusti da idemo dalje, po~eli smo da

eksperimenti{emo sa pretvaranjem te tenzije u akcije, tako {to se on fizi~ki opirao pritisku
moje ruke. Otkrili smo da ovo ima za rezultat, kako smanjivanje tenzije u grudima tako i
manje preno{enje tenzije na druge delove tela. Ovo je potvrdilo moju pretpostavku da, kada
se tenzija pretvori u akciju, nema potrebe da se ona konzervira. Zatim sam traìo od njega sa
stane i zauzme poloàj koji odgovara aktivnijem radu i po~eo sam da razvijam taj proces
fizi~kog odupiranja, tako {to sam pritiskao rukama njegove grudi, a od njega sam traìo da se
disanjem opire tom pritisku. Podsticao sam ga da svaku tenziju koja postane o~igledna
pretvori u ja~u, direktniju akciju. Kada bih primetio tenziju u njegovim vilicama, traìo bih da
tu tenziju naglasi kroz grimasu; kada bi po~eo da ukru~uje ruke, traìo sam da ih na neki
na~in upotrebi u kontaktu sa mnom; kada bi stezao grlo, traìo sam da, dok izdahnjuje, ispu{ta
neki glas.
54
Rezultat toga bio je jedan ìvahan i prijatno agresivan kontakt izme|u nas – glasno i krepko
rvanje. Nakon na{eg eksperimentisanja on je napomenuo da se nije porvao sa nekim jo{ od
ranog detinjstva. Budu}i da je bio mr{av i slaba{an mla|i brat u porodici sa puno de~aka,
nau~io je da potiskuje svoju agresiju i povukao se u svet knjiga i u~enja, izbegavaju}i tako da
bude porazom osramo}en. Na{e rvanje dalo mu je priliku da oseti svoju snagu a da pri tome
ne bude nadvladan od nekoga i dopustilo mu je da pretvori svoju energiju u akciju, umesto da
nastavi da je upotrebljava protiv sebe.
Da sam ja pri{ao njegovom preme{tanju tenzije kao ne~emu ~ega se treba otarasiti ili
ne~emu {to treba inhibirati; da sam je interpretirao kao njegov otpor da otvori svoje srce
prema svom ocu, ili pak kao njegov otpor protiv orgazma, mi ne bismo mogli da otkrijemo
funkciju tenzije koja je postojala u njoj samoj. Naravno, njegova tenzija mogla bi se, sa
psihoanaliti~kog gledi{ta, posmatrati kao odbrana od sopstvene agresije i ona je kao takva i
postojala. Ali to nije bila samo odbrana; tenzija je sama po sebi bila ekspresija agresije, mada
u vi{e indirektnoj formi. Uvaàvaju}i adekvatnost njegove tenzije i pronalaze}i na~ine da je
razvijemo i pro{irimo, mi smo bili u stanju da u~inimo o~iglednijim njeno zna~enje za
njegovo funkcionisanje. Kasnije, bili smo u mogu}nosti da otpor stavimo u funkciju
organizma, tj. da ga u~inimo svesnim, prisvojenim i iskazanim.
Do sada sam govorio o otporu u telesnim fenomenima u veoma specifi~nom i tehni~kom

smislu. Napomenuo sam da prema shvatanjima ge{talt terapije, mi moèmo da posmatramo
otpor kao self (ili jo{ preciznije, kao funkciju selfa) i kao ekspresiju ne~ijeg unutra{njeg
bistvovanja. Posmatrane na ovaj na~in, posebne fizi~ke manifestacije otpora mogu ponovo da
se oblikuju kao ekspresije. To dozvoljava da se akcenat u terapiji pomera od ukazivanja na
otpor ka izno{enju ekspresije na videlo.
SOMATSKI PROCESI: PORUKE OTU\ENOG SELFA
Da bismo u potpunosti shvatili zna~enje otpora, treba da ga stavimo u kontekst celovite

osobe. Otpor nije samo ekspresija selfa, to je posebna vrsta ekspresije, odnosno ekspresija
posebnog aspekta selfa. Da bi se shvatio otpor, uklju~uju}i i tako kompleksne forme kao {to
su somatski i emocionalni simptomi, va`no je da se shvati odnos izme|u selfa, tela i organizma
kao celine. Tradicionalno shvatanje otpora i somatskih simptoma dolazi otuda {to mi
izjedna~avamo self sa uskim i ograni~enim setom karakteristika i tako ose}amo ostale delove
na{eg selfa kao tu|e i odvojene od na{ih ciljeva.
Zamislite situaciju u kojoj jedna osoba treba da prenese drugoj va`nu poruku. Ukoliko je
osoba koja treba da primi poruku prijem~iva, i ukoliko po{iljalac moè da po{alje jasnu
poruku, va`na informacija bi}e preneta. Ako, s druge strane, osoba koja treba da primi poruku
ne èli da ima bilo {ta sa po{iljaocem, u stvari rado bi da porekne da po{iljalac uop{te i
postoji, ili pak ukoliko po{iljac moè da komunicira samo na relativno nepoznatom jeziku,
onda }e biti veoma te{ko da se poruka prenese. Pod pretpostavkom da postoji jaz izme|u
primaoca i po{iljaoca, po{iljaoc mora prakti~no da pogodi primaoca ta~no u glavu da bi ovaj
bio spreman da komunicira.
To je sli~no mnogim na{im prividno iracionalnim procesima. U prethodnoj glavi, opisao sam
kako mi otu|ujemo na{e telo od ose}aja na{eg selfa, tako da telesni procesi i na{e otu|ene
funkcije kontakta postaju identi~ni. Po{to ovi aspekti ostaju i dalje relevantni za na{e
funkcionisanje, uprkos ~injenici da smo ih otu|ili, oni konstantno traè da se iskaù. Sli~no
na{em zanemarenom po{iljaocu va`ne poruke, na{ otu|eni telesni self moè da komunicira
samo neverbalno o stvarima koje su va`ne za primaoca (neotu|eni self), koji bi bio rad da je
po{iljaoc nevaàn i da nije vredno slu{ati ga (primati njegove poruke). Da li je onda uop{te
55
~udno {to na{ telesni self mora ~esto da u~ini ne{to drasti~no - migrene, bolovi u le|ima,
impotencija, ~ir na èlucu – da bi privukao na{u pa`nju.
Kao {to Perls naziva snove «egzistencijalnim porukama» odnosno komunikacijom izme|u
delova selfa (Perls, 1969), ve}ina na{h «neobja{njivih» telesnih procesa mogu da se
posmatraju kao egzistencijalne poruke otu|enih delova selfa. Terapeut se nalazi pred zadatkom
da pomogne klijentu da poruke svog tela u~ini razumljivim, da razre{i nedovr{ene situacije
koje su zahtevale od osobe da otu|i odre|eni deo selfa, i da tako popuni praznine u organizmu.
Zadaci terapeuta su slede}i:

1. da radi sa telom da bi ponovo uspostavio kontakt sa telesnim procesima;
2. da razvija verbalni re~nik kojim }e se opisati telesni doìvljaji, pojasniti zna~enje
pokreta, ose}aja i drugih neverbalnih procesa;
3. da uspostavlja dijalog izme|u razdvojenih delova selfa;
4. da radi na nedovr{enim situacijama tako da se otu|ene funkcije vrate natrag u self, da se
pro{iri opseg mogu}ih odgovora i u~ini mogu}im novo kreativno prilago|avanje.
Ilustrova}u to jednim klini~kim primerom. Radio sam nekoliko seansi sa jednim ~ovekom
radi uspostavljanja ose}aja veze sa telom. On je ro|en u Italiji, ali se {kolovao u SAD i tu sada
i ìvi. Bio je jako motivisan da uspe i na{ rad bio je uglavnom usmeren na prepoznavanje i
identifikovanje tenzije sa tim do koje je mere on sebe optere}ivao u tom nastojanju da uspe
(da bude uspe{an ~ovek).
Tokom jedne seanse radili smo sa njegovom trbu{nom muskulaturom i otkrili da je on

nedovoljno svestan tog dela tela i da ga malo ose}a. Dok sam ga dodirivao u nastojanju da
oìvim i opustim njegove stoma~ne mi{i}e, traìo san od njega da verbalizuje svoj doìvljaj.
Izjavio je da ose}a kako mu je stomak veoma udaljen. Udruùju}i njegovu izjavu sa
o~iglednim pomanjkanjem svesnosti o tom podru~ju tela, sugerisao sam da sro~i taj doìvljaj
u izjavu, «Izgubio sam kontakt sa tobom, stoma~e. Ose}am da sam daleko od tebe», da kaè
to svom stomaku i da obrati pa`nju na svaki odgovor koji }e nakon toga uslediti.
Dok je izgovarao re~i bio je veoma uzbu|en i kada sam to prokomentarisao po~eo je da pla~e.
Rekao je da je odgovor na njegovu izjavu bio na italijanskom – njegovom maternjem jeziku.
îm je ~uo taj odgovor, istog momenta osetio je prikladnost situacije po{to je taj jezik
reflektovao jednu kulturu koja je duboko ukorenjena u stoma~ni i emocionalni centar trbuha i
koja je ìvela svoj ìvot u utrobi. Uvi|aju}i kako je otu|en od svoje utrobe i strasti, on je osetio
duboku poti{tenost. Da bi bio prihva}en u kolote~inu ameri~kog dru{tva, morao je naporno
da radi i da iskoreni mnoge od svojih talijanskih karakteristika. Na taj na~in, on je razdvojio
sebe od svoje strasti, svoje senzualnosti i sklonosti ka zadovoljstvima. Tu, kona~no, nalazimo
nedostaju}u kontra-ravnoteù njegovom nepopustljivom nagonu i neprekidnom radu.
U daljem radu, obratili smo naro~itu pa`nju na ose}aje, tenzije i odgovore koji su dolazili iz
njegovog stomaka. Radili smo na tome da otkrijemo kako te tenzije mogu da se mobili{u u
pokrete i {ta ti pokreti zna~e. Nastojali smo sa shvatimo «re~nik» njegovih ose}anja u
njegovom stomaku, i kako mu taj re~nik omogu}ava da se poveè sa svojom sopstvenom
prirodom. Koristili smo njegove stoma~ne ose}aje kao komentare o njegovom ìvotu koji su
signalizirali njegovu preokupljenost èljom za uspehom do stepena kada se ostale potrebe
isklju~uju.
56
POGLAVLJE VI
KORI[]ENJE DODIRA U TERAPIJI
Napomena da dodir moè da se koristi u kontekstu terapije, u opticaju je ve} mnogo godina.
Vode}i terapeuti koristitli su dodir u ograni~enom obliku za podsticanje dijaloga, tako {to bi
zagrlili klijenta ili dràli njegove ruke. Uvek je bilo kontraverzi u vezi sa kori{}enjem dodira,
posebno u vezi sa tim, ~ijim potrebama dodir sluì - klijentovim ili terapeutovim? To je
jo{ uvek aktuelno. Me|utim, ukoliko niste ortodoksni psihoanaliti~ar, sada{nji standardi u
vezi sa neposrednim telesnim kontaktom izmedju klijenta i terapeuta dopu{taju uobi~ajenu
konvencionalnu upotrebu dodira – rukovanje, dodirivanje klijentovog ramena ili rukom-ruku,
i u izvesnim prilikama, kratkotrajan zagrljaj kao iskazivanje uvaàvanja nekog va`nog
dogadjaja – uz eti~ko upozorenje i ogradu da je zabranjen svaki seksualni kontakt izme|u
klijenta i terapeuta.
Dodir nije uvek neophodan, pa ni poèljan, deo rada telom u toku terapije. Mnogo moè biti
ura|eno u fizi~kom smislu, bez upotrebe dodira: usmeravanjem klijentove pa`nje na njegove
(njene) telesne procese (disanje, drànje tela, pokrete) davanjem instrukcija klijentu u
razli~itim ve`bama, kori{}enjem pokreta, odnosno radom na drànju tela, zahtevanjem od
klijenta da dodirne sopstveno telo da bi se usmerila njegova pa`nja i podrào njegov telesni
doìvljaj. Sa osobama koje ne podnose fizi~ku bliskost sa terapeutom i za koje je kontakt
ne{to strano i prete~e, ve}i deo rada orijentisanog na telo, moè se obaviti primenom
prethodno navedenih postupaka koji ne uklju~uju neposredan telesni kontakt.
Dodir je sada toliko direktan i definitivan put komunikacije ”tela ka telu” da je nepromi{ljeno
izostaviti ga apriori iz terapeutske metodologije. Dodir moè biti efektno sredstvo za
rasvetljavanje telesnih iskustava. Kroz dodir terapeut moè direktno demonstrirati postojanje
telesne tenzije, postavljanje klijentovog telesnog stava, ilustrovati nove mogu}nosti, direktno
opustiti mi{i}no drànje, ohrabriti klijenta da oseti svoj telesni prostor sa svesno{}u, pomo}u
pokretnosti itd… U tom pravcu dodir ima zna~enje dovr{avanja – upotrebljava se za unapre|
enje razvoja klijentovog telesnog selfa kroz senzacije, svesnost, pokret i drànje.
Dodir moè, takodje, da bude zavr{avanje po sebi. Dodirivanje i biti dodirnut je

fundamentalni oblik ljudske interakcije. U ljudskoj interakciji terapije, dodir moè da rezultira
alarmantnim nezavr{enim poslom. Jedan klijent moè doìveti minimalni taktilni kontakt i
tako se fizi~ki urediti da se bori sa gubitkom ili telesnom gla|u za dodirom. Upotreba dodira
od strane terapeuta u pa`ljivom stepenovanju i ljudskom pravcu, moè se iskoristiti radi
osve{}ivanja i prorade nezavr{enih poslova uz po{tovanje klijentovih iskustva sa dodirom.
Psihoterapeutska upotreba dodira punu snagu dobija sa razvojem telesne zrelosti, odrastanjem
i svesno{}u. To je prvo zabeleèno u radovima Rajha (1942) ~ije se kori{}enje dodira sastoji
u naporima da pomogne u osloba|anju vidljivih telesnih obele`ja, iako to nije centralni sadràj
njegovih radova. Njegov u~enik Aleksandar Loven (1958, 1975) nastavio je ovu tradiciju.
Vi{e psihoterapeuta nastavlja Rajhov rad, kao na primer fizi~ki radovi Rolfinga (Rolf 1977).
Druga fina tkanja savr{enih poruka kroz ne`nija usavr{avanja Aleksandrove tehnike telesnih
radova (Barlow 1973, Aleksander 1971) ili Feldenkreisove funkcionalne integracije
(Feldenkreis 1972, Riwerant 1973), pa je o~igledno da se psihoterapijski efekti mogu
postizati i nakon tih jednostavnih prodora. Ve{ta upotreba dodira moè dublje uticati na
klijentovo telesno postojanje i ose}aj selfa, na poziv telesnih se}anja, osloba|anje dugo
potisnutih emocija, reorganizaciju telesne strukture i moè uticati na promenu klijentovog
odnosa prema ìvotu.
57
Nerazumevaju}i poseban zna~aj takvog pristupa, orijentisanog na dodir, i njihovih rezultata,

psihoterapeutsko kori{}enje dodira nastavlja da bude kontraverzni subjekat za ve}inu
terapeuta. Zdravstveni efekti dodira su bili sli~no negirani i nerazumljivi zapadnoj medicini i
pored vekova le~enja dodirom u isto~noj medicini ({ijacu i akumpresurna masaà) i
skora{njom zapadnom tradicijom osteopatije i rukovanje hiropraksom. Zapostavljanje te
koristi od dodira, rezultira zbog vi{e razloga: kulturne zabune u vezi na{eg psihi~kog
postojanja i prekomerne seksualizacije telesnog kontakta, odbijanja i ne vladanja na{im telom
i usled duge istorije skrnavljenja i samoograni~enja.
Zapadna religija i filozofska tradicija dele li~nost- (du{u) od tela, predaju}i sve ”gre{ne” (u
religiji) ili ”iracionalne” impulse (u filozofiji) na{oj psihi~koj li~nosti. Dodirnuti - dakle,
postaje ~in osnovnog impulsa tela, dodiri tela prema zlu, |avolu i bezuslovno su impulsi
seksualne prirode prema dodirnutoj osobi. Tradicionalno je dodir u zapadnoj kulturi imao
preuveli~ano seksualno zna~enje za koje, ja mislim da, duguje velikom delom nevladanju
na{om psiholo{kom prirodom i na{im religioznim i filozofskim razmi{ljanjima. Ako je na{e
telo neplemenito, prljavo i seksualne prirode, kako tada telesni kontakt moè biti protuma~en
druga~ije nego seksualno?
Ranije diskusije o razvijenom nevladanju svojim psihi~kim JA, tako|e su imale velikog efekta
na na{ odnos prema dodiru. Ako su ve}ina od va{eg telesnog iskustva i impulsa bili prikazani
kao nepoèljni za va{e shvatanje sebe, tako }e i potpuni psihi~ki akt oli~avati kulturna i li~na
verovanja i stanovi{ta koja ~ine dodir zabranjenim ili zastra{uju}im. Razumevanje ne~ijeg
JA i njegovih sklonosti, preduslov je za bilo koju terapeutsku primenu, a jo{ je zna~ajnije za
tako osoben i direktan rad pun kontakta kao {to je dodir.
SU[TINA DODIRA U TERAPIJI
DODIR KAO LJUDSKA POJAVA
Proces dodira moè biti posmatran iz vi{e pravaca i svaki pravac ima druga~ije stvari da kaè
u vezi njegove terapeutske prirode. Moèmo da razmatramo dodir sa gledi{ta njegovog
fizikusa. Ovaj pristup posmatra dodir kao mehani~ki proces koji ima povezane mehani~ke
efekte po telu koje se dodiruje. U okviru fizi~kog modela dodira (mehani~kog), ilustrovanog
tradicionalnom masaòm i fizi~kom terapijom pribliàvanja (kao {to je Rolfing i hiropraksa),
odre|ena koli~ina fizi~ke energije i mehani~ki pritisak se koriste od strane osobe koja
dodiruje, da ”pomeri” odre|enu koli~inu mi{i}a ili kostiju na novo mesto. Teoretski, efekat
dodira je prora~unata funkcija energije potrebna da pomeri odre|eni deo tela da bi se ono
odmorilo ili se oslobodio mi{i} ili ispravila ki~mena neravnoteà.
Ovaj fizi~ki model, ta~nim opisivanjem jednog aspekta dodira i njegovih efekata ne
obja{njava adekvatno sve fenomene. Svako ko je imao duboku masaù ili dobro ~e{anje le|a,
zna da ste~eno olak{anje vremenom nestaje kada se vratite svakodnevnom ìvotu. [ta se
desilo mi{i}ima koji su bili osobo|eni kroz fizi~ku manipulaciju?
Ve}ina prakti~ara pripadnika ovog pristupa, kao {to sam bio i ja, veoma su svesni ~injenice
da bilo koja koli~ina fizi~ke snage ne}e osloboditi odre|enu mi{i}nu napetost, vode}i
prakti~ara ka tome da optuì tu osobu da ”odbija” ili ”nedovoljno pomaè”. Suprotno tome,
najlak{e polaganje ruke moè rezultirati dubokim i potpunim telesnim promenama. Fizi~ki
model dodira moè jedino da poku{a da objasni i ovaj fenomen uzimaju}i kvazi mehani~ke
pojmove kao ”energetska polja” ili ”energetske blokade” da bi razumeli za{to mehani~ka
58
snaga sama po sebi ne proizvodi rezultate. Ja se ne raspravljam o postojanju energetskih polja
niti blokada, ali ta obja{njenja se ~esto pojavljuju zato {to se ignori{e ili pogre{no shvata
ljudska inter-racionalna priroda dodira.
Ono {ta nije uklju~eno u ovaj mehani~ki pristup nalazi se u dodatku fizi~kog efekta. Dodir je
fundamentalno ljudski proces. To je ljudski aspekt koji pove}ava efekte dodira izvan
njegovog fizi~kog i mehani~kog aspekta, a pove}ava i podru~je delovanja koje moramo uzeti
u obzir kada kao terapeuti koristimo dodir kao sredstvo za intervenciju. Dodir je ljudski
proces, te moramo uzeti u obzir dodir u obliku interakcije izme|u ìvih ose}ajnih svesnih
li~nosti. Ose}anja i svesnost svake osobe, njihov egzistencijalni poloàj, kao i me|usobne
veze, moraju biti shva}eni da bi se potpuno razumeo rezultat i odgovor na dodir. Ako
verujemo da je telo svoje, tada kada dodirujemo drugu osobu ne diramo ”telo” ve}
dodirujemo vrlo ”svoje od druge li~nosti” - svojim svoje. U tom slu~aju dodir prestaje da
bude mehani~ki doìvljaj i postaje proces interakcije i komunikacije. Kroz dodir mi fizi~ki
pravimo iskaz u vezi na{e prirode, o na{oj uzajamnoj vezi i svetu uop{te. To je jedan doga|aj
od vi{ezna~nih nivoa, pre nego jedan obi~an uzrok i ishod.
DODIR KAO KOMUNIKACIJA
Dok sam se razvijao kao terapeut i student telesnih terapija, ja sam organski dopunio korist
dodira u filozofiju i okvir mog terapeutskog pristupa. Ali kod dosta terapeuta, naro~ito onih
~iji terapeutski modeli ne uklju~uju svrsishodnost za kori{}enje dodira ili onih prakti~ara
telesnog prikaza ~iji fizi~ki model ne dopunjava pojam psiholo{kih promena u pojam fizi~kih
promena kroz dodir, korist dodira u terapiji je manje o~igledna. Koja terapeutska svrha je
ostvarena kori{}enjem dodira? Da li se dodir najvi{e koristi za udobnost i podr{ku?
Da li mi koristimo dodir da bismo slomili telesni oklop koji vu~e unazad emocionalne
traume? Da li mi koristimo neuromuskularne novine, kao jednu vrstu terapije pona{anja tela?
Da li se dodir koristi… … ili mi pruàmo direktno opu{tanje tenzije i mi{i}nog gr~a?
Kao i sa svakom terapeutskom intervencijom, korist dodira je vo|ena ne~ijom filozofijom i

pogledom na ljudski proces. U toku Ge{talt terapije, ja vidim dodir kao sredstvo za razvitak
klijentove svesnosti i vlasni{tva nad njegovim telesnim postojanjem i na~in na koji on pravi
kontakt sa svojom okolinom. Dodir je sredstvo komunikacije izme|u terapeuta i klijenta,
kojim terapeut prenosi njegovo/njeno prisustvo, sredstvo posmatranja za eksperimente kroz
kori{}enje njegovih/njenih dlanova, a klijent prenosi njegovo/njeno stanje, iskustvo i
odgovore na terapeutov kontakt kroz njegovu/njenu telesnu reakciju promene.
Kori{}enje dodira kao procesa komunikacije za razvitak svesnosti i vlasni{tva, pove}ane

sposobnosti za kontaktom je utemeljeno u pojmovima zajedni{tva tela i svojeg ”JA” otporu i
fenomenolo{kom (iskustvenom) naglasku koji su svojstveni filozofiji Ge{talt terapije.
Jedinstvo tela i svojeg ”JA”- Ako posmatramo sebe i telo kao nagla{eno jedinstvo, tada bilo
koje kori{}enje dodira nije upravljeno prema ”menjanju navika” ili ”vra}anju na mesto
delova tela”, ve} je {ta vi{e, usmereno prema kontaktiranju li~nosti kao otelotvorenoj. Ako
mi dodirnemo ”telo” a ne li~nost, pravimo od klijenta objekat i kako onda moèmo da
o~ekujemo da oni ponovo ostvare vlasni{tvo nad svojim telesnim ”JA”?
Otpor i dodir; Ako posmatramo telesni otpor kao manifestaciju ili izraz sebe, tada dodir nije
iskori{}en da slomi otpor i oklop (tenziju), jer }e onda ovo rezultirati u lomljenju i gubljenju
osnovnih ”svojih” funkcija. Dodir je pre iskori{}en da unese taj otpor u svesni, vlastiti, puni
59
izraz. Mi koristimo dodir takvog otpora u ugovorenom delovanju, a to je vra}anje unazad u
korisno delovanje ”JA” sa okolinom.
Fenomenolo{ki naglasak dodira. U Ge{talt pristupu telu, cilj dodira je ono {ta je iskusila
li~nost koja je dodirivana, pre nego izrada unapred odre|enih promena. Dodir se onda koristi u
formi eksperimenta, ili kao podr{ka klijentu da istraì neke aspekte svoje telesne prirode ili
kao eksperiment u, ili za sebe. U prethodnom slu~aju, ja mogu da koristim dodir da dozovem
svesti na~in na koji klijent drì i postavlja njena ili njegova ramena. U kasnijem slu~aju,
mogu da istraùjem pitanja kao: ”kako to izleda biti dodirivan?” ili :”Kako se organizuje{ da
bi upoznao moj dodir?”
Ovi principi se slaù u va`nim trenucima u terapiji kada koristim dlanove prema kontaktu sa
ne~im u vezi klijentovog telesnog Bi}a, koje zauzima moje li~ne interese i interese mog
klijenta. Mogu da koristim dlanove da stvorim svest li~nosti i oìvim delove tela koji
izgledaju umrtvljeno i beìvotno. Mogu koristiti dodir da naglasim i pove}am na~in na koji
klijent drì sebe ili da istraìm sa klijentom – koje pokrete drànja ko~i. Moj dodir moè biti
fundametalna neverbalna komunikacija moje prisutnosti i pa`nje, kada klijent pravi vezu sa
svesnim sadràjnim i dubokim emocijama.
Ve{to, dodir ~esto moè da saop{ti ne{to u vezi telesnog procesa sa posebnom nagla{eno{}u
na ta~nost i trenutnost koja bi zahtevalo op{irno verbalno obja{njenje. Ja mogu da kaèm:
”Obratite pa`nju na na~in na koji zateète odre|eni mi{i} na va{em ~elu”, jednostavnim lakim
dodirom, ili: ”Probajte da naglasite na~in na koji skupljate ramena i pritiskate dah u plu}ima –
disanje”, ne`no name{taju}i klijentovana ramena mojim dlanovima i doti~u}i plu}a. Mogu da
demonstriram mogu}nost za kretnje, disanje i opu{tanje tenzije na na~in na koji pokre}em
klijentove udove kroz prostor, koriste}i pokrete da bih neverbalno ozna~io mesta stezanja.
Mogu da kreiram okolnosti, kroz moj dodir, koji omogu}avaju klijentu da otkrije delove sebe,
koji su bili zatvoreni i u mirovanju, godinama. Moèmo da izvidimo kako to izgleda porede}i
moj dodir – kako bi prepoznali i opisali ne~iju mo} i intenzitet koji bi se odnosio na samo
onaj dodir koji klijent èli i po njegovim uslovima, i tako da poni{timo obrazac ose}anja
obaveze da se prihvati {ta je nekome ura|eno od drugih po njihovom prohtevu.
Na taj na~in, okvir i odnos prema korisnosti dodira su ustanovljeni tako, da su dosledni sa
na{im razumevanjem terapije. Kada direktnosti dodira dodamo naglasak i zna~enje
verbalizma, mi tada jo{ vi{e pro{irujemo horizonte.
TABELA 6.1.
VRSTE DODIRA
KVALITET DODIRA TERAPEUTSKO KORI[]ENJE / KOMUNIKACIJA
VRLO LAK DODIR PODSETNIK, KA@E: ”FOKUSIRAJ OVDE”
POLO@ENI DODIRIVATI, OSETITI I UTICATI NA ENERGETSKO POLJE
DLANOVI
JEDNOSTAVAN PRISUSTVO: ”JA SAM OVDE”
DODIR
NE@NO MA@ENJE UTE[NO, SMIRUJU]E
PRELAZITI RUKOM USMERAVATI ENERGIJU I TE]I UZ ODRE\ENU PUTANJU
TAMO-AMO
TRLJANJE O@IVLJAVATI POVR[INE, SMIRUJU]E KAD JE NE@NO
LJULJATI OPU[TATI KO[ÂNE DELOVE, TE[ITI,
PODSETNIK NA PRIRODAN TOK I PULSIRANJE
VIBRIRANJE O@IVLJAVANJE, PODSETNIK NA DR@ANJE, DAJE ENERGIJU
KUCKANJE O@IVLJAVANJE, KA@E: ”OSETI OVAJ SASTAV”, GIPKOST
60
POKRETANJE BRZO: SLABITI, OSLOBA\ATI
UDOVA SPORO: REORGANIZACIJA NEURO-MUSKULATURE, RASPON,
brzo RAZVOJ PREFINJENE SVESTI O SEBI
sporo
DUBOKO KRETAJU]I SE: PROBITI KROZ NE[TO
ISTEZANJE POLAKO I RAVNOMERNO: OTVARANJE I OSLOBA\ANJE,
kretaju}i se O@IVLJAVANJE, RAD NA TA^KAMA PRITISKA
polako i ravnomerno
VRSTE DODIRA
Ja sam prvenstveno prihvatio trening kori{}enja dodira koji nagla{ava ~vrsto, duboko
pritiskanje, teè}i ka ru~nom teglenju i opu{tanju tenzije mi{i}a. Tokom godina sam pomerio
svoj pristup koji je uklju~io i ne`nije i delikatnije oblike rada, naro~ito kada sam uklju~io
tananije koncepte otpora, fenomenologiju u svoj rad. Ali, za razliku od drugih prakti~ara koji
dihotomiziraju dodir kroz ekskluzivno kori{}enje ili sna`no pritiskivanje (Rolf 1977.) ili
lagani dodir (Rubenfeld 1984.), ja vidim legitimno kori{}enje {irokog spektra dodira u
zavisnosti od teme rada, od li~nosti sa kojom se radi, vremena intervencije i terapeutskih
razlika.
Tabela 6.1. ilustruje neke od druga~ijih vrsta mogu}ih dodira i njihove terapeutske efekte.
Ova tabela sigurno nije iscrpljena i predvi|am joj mogu}nost raznih dodavanja. Upozorio bih
da pravilno kori{}enje dodira zahteva trening, naro~ito sa ja~im i na pokret orijentisanim
na~inom dodira. Tabela je napravljena kao ilustracija koja pruà ~itaocu predstavu o
dostupnim mogu}nostima i nije zami{ljena kao instrukcija.
Nema ”pravog” na~ina dodira za kori{}enje. Jak dodir nije bolji od lakog, niti obratno - lak{i
od jakog. Ako na kori{}enje dodira gledamo unutar konteksta odre|ene li~nosti, odre|ena
telesna terapija u odre|eno vreme i sa sve{}u veze izme|u dvoje ljudi, moèmo da se udaljimo
od dihotomskog model procesa dodira. Obra}aju}i pa`nju na odgovore klijenta na odre|en
na~in dodira na odre|eni deo tela, moète da nau~ite {ta toj li~nosti treba u tom vremenu.
Jak dodir, nekome ili nekom delu tela, moè biti nametljiv, bolan, naro~ito ako je ta li~nost
bila povre|ena ili zloupotrebljena od drugih. U tom slu~aju, jak dodir bitno ponavlja
zloupotrebu koju je klijent ranije iskusio. Insistirati da klijent treba to da trpi, zato {to je
”nepogre{ivo to dobro za tebe”, samo ohrabruje klijenta da prihvati {ta drugi ljudi kaù, pre
nego se razvije svest o telu i {ta njegov ili njen organizam ose}a da je dobro ili lo{e.
Jak dodir tako|e moè da se iskusi i odgovor na njega da bude okrepljuju}i i mobiliziraju}i.
Jak dodir je odgovaraju}i i koristan, kada osoba ne mora da negira njegov ili njen odgovor na
terapeutski dodir, ali je propra}en nepredvidljivom sve{}u o sebi. Dodatno tome, duboko
protezanje i opu{tanje koje moè da se pojavi iz …….. koriste}i jak ali neàn dodir, kada je
pravo vreme {to moè da posluì za svoj jedinstven stav za klijenta. To je odgovor osobe koji
odre|uje prikladnost odre|enog na~ina dodira, a ne ideologija terapeuta.
Prikladnost razli~itih na~ina dodira, tako|e mora biti bezuslovno povezana sa razumevanjem
otpora i temom.
Primer za ovo se pojavio kada sam studentu demonstrirao………. Klijent je ose}ao neku
zategnutost i bol u nièm delu le|a {to je zahtevalo malo dublji rad da bi se oslobodila tenzija.
Za vreme osnovnog rada, koristio sam spori, ali dubok pritisak, da bih po~eo da fokusiram
61
njenu pa`nju i podstrekao neko popu{tanje. Brzo je postalo o~igledno, mada moj jak dodir
nije budio nikakav protiv odgovor (bilo kakvo guranje nazad), da nije bilo promene ni u
njenom stanju mi{i}a. Povremeno sam je pitao da povezuje {ta je iskusila za vreme na{eg
rada, i u jednom momentu, primetila je da je bila svesna da zadràva mi{i} da bi ”zarobila”
jak pritisak na le|ima, za koji je mislila da }e biti bolan. Kad sam je pitao za{to misli da mora
da toleri{e ne{to {to }e biti bolno da podnese, odgovorila je da tako treba, jer }e to biti dobro
za nju. To je ono {to se predpostavlja da neko treba da radi sa telom.
Od tada sam ve} transformisao moj dodir na ne`niji i vi{e podràvaju}i oblik, usagla{avaju}i
na{e verbalno istraìvanje sa kontaktom na njenim le|ima, da je odrìm u kontaktu sa tim
delom nje, dok je pri~ala. Pitao sam je: ”Ako se ne promenite i ne toleri{ete na~in na koji sam
vas dodirivao, a ho}ete da promenite – kako da vas dodirujem, {ta vam treba, {ta biste mi
rekli da radim?” Oklevala je i tada odgovorila: ”Va{ ne`ni dodir sada se ose}a tako
opu{taju}e i pravilno. To izgleda kao ono {to mi stvarno treba”. Tada je po~ela tiho da pla~e
i ja sam mogao da osetim opu{tanje njenih le|nih mi{i}a sa bokova, dok smo student i ja
nastavili kontakt ne`nim dodirom i pokretima lju{kanja. Da sam nastavio sa jakim dodirom i
nedogled u ime ”pravljenja opu{tanja”, ja bih prihvatio njeno ometanje procesa mojih
standarda – {ta je dobro za nju – i ne bih joj pomogao da vrednuje smisao njenih li~nih
potreba. To bi teralo dublje njene prave samoodbrane protiv bola. U~io sam kroz te{ko
iskustvo zajedno, i kao klijent i kao terapeut, da biti previ{e vezan za tehniku, rezultira u
propu{tanju va`nih ta~aka, gde mogu da se dese promene za razvoj.
Tako|e je ta~no, da laki dodir moè da izbegne va`ne aspekte iskustva, pod odre|enim
uslovima. Lak, neàn dodir i pokretanje delova tela nagla{ava kvalitet opu{tanja (osloba|anja),
kako je biti uti{an i umiren i nagla{ava ne`niju stranu ljudskog iskustva. To ne unapre|uje
pokretanje, odbijanje i drugo nasilno delovanje.
Jedan ~ovek sa kojim sam radio je bio toliko prilagodljiv i dare`ljiv, da bez obzira koji na~in
dodira sam koristio, nije izgledalo da ima bilo kakve snage (ja~ine). On je svemu doprinosio,
tako da nije bilo nikakvog smisla od kontakta, ni za njega, ni za mene. Posle prepoznavanja
njegovog jedinstvenog odgovara na moj dodir, ja sam mu predloìo da probamo, da on gura
unazad pri mom jakom dodirivanju. Na{ rad je napredovao u pravcu aktivnog rvanja, gde je
on po~eo da igra u kontrastu izme|u njegovog doprinosa i njegovog energi~nog opiranja. Bez
jakih telesnih granica, on je bio nagomilan i li{en sposobnosti za razlikovanje mo}i od
agresije. Neàn dodir ne bi pruìo dovoljno ovog kontrasta. Sposobnost ovog ~oveka da ovo
razlikuje je odgovar kontaktu i to bi kod onih terapeuta bilo propu{teno, koji ne diskrimini{u
na~in dodira koji koriste u druga~ijim situacijama.
Sli~no, kada se kori{}enjem jakog pritiska pove}ava mi{i}ni otpor (tenzija) protiv tog
pritiska, zainteresovan sam za dovo|enje tog otpora i aktivnost i pokretanje. Ja mogu da
koristim jak dodir da pove}am doìvljaj otpora kod te osobe, dok u stvari, ohrabrujem tu
osobu da se odupre mom dodiru, na aktivan na~in. Na taj na~in, moèmo da otkrijemo
unutra{nje pokrete i izraàje koje tenzija demonstrira u delimi~noj formi, razvija ”vlasni{tvo”
na na~ine na koje ta osoba kaè: pritajeno ”NE”, i eksperimeti{e vi{e o~igledno i sa
nagla{enom izraàjno{}u. Tada kori{}enje jakog pritiska formira deo eksperimenta sa
otporom.
ETI^KA I KLINI^KA RAZMATRANJA KORI[]ENJA DODIRA
Ni jedna diskusija o terapeutskom kori{}enju dodira ne bi bila potpuna bez predstavljanja

eti~kog i klini~kog razmatranja. Ako uzmemo u obzir kulturne i li~ne strahove koje ljudi
unose pri dodiru, tada je o~igledno da terapeut ima veliku obavezu i odgovornost za pa`njom
62
pri kori{}enju dodira. Ako tome, dodamo uslove poverenja, za{tite i privatnosti, koje svaki
psihoterapeutski odnos zahtava, eti~ka ~isto}a kod terapeuta je jasno neophodna.
REZULTATI KORI[]ENJA DODIRA
Rad orijentisan na telo, u celini, i rad koji koristi dodir kao sredstvo, izuzetno podstavlja
klijenta i terapeuta u neobi~nu bliskost i intimnost. Klijent je bukvalno u terapeutskim
rukama, fizi~ka razdaljenost izme|u terapeuta i klijenta je mnogo manja od uobi~ajene
dru{tvene razdaljine i zahteva od klijenta da se oslobodi izvesnih opreznosti, da bi dopustio
terapeutu da mu pri|e. Terapeut je u mogu}em poloàju da ima ve}u mo} i uticaj, a klijent je u
mogu}em poloàju da ima ve}u ranjivost i otvorenost, nego u uobi~ajenom terapeutskom
prilazu.
Dubina i snaga, na telo orijentisanog rada, tako|e pove}ava potrebu za njegovo odgovorno
kori{}enje. Na telo orijentisan rad ima potencijal da nas postavi u direktan kontakt sa davno
nevladanim delovima sebe: ose}anjima bola, pokreta, zvuci besa, traume i bespomo}nosti u
odnosu na pro{la iskustva. I dok se ti delovi sebe, kojima osoba ne vlada, pojavljuju i pre
nego {to su potpuno integrisani u celinu li~nosti, terapeut ima odgovornost da po{tuje krhost
trenutka i da ne sili slu~aj tuma~enjem i prosudama.
Akt dodira mo}no pobe|uje fundamentalnu potrebu za opipljivim kontaktom, ”glad za koòm”
koju svi imamo. Neki pojedinci zbog li{avanja takve najva`nije intimnosti u detinjstvu i
mladosti, bukvalno ùde za takvim kontaktom. Terapeuti su ~esto privu~eni da urade rad
orijentisani na telo, iz potrebe da utole njihovu li~nu ùdnju za dodirom, od strane njihovog
unutra{njeg deteta. Ako terapeut nije svestan te svoje potrebe, onda one mogu da deluju iz
potrebe za udobnim dodirom i on ne}e biti u mogu}nosti da razlikuje potrebe klijenta od
svojih.
Dodatno, takav intimni kontakt je uobi~ajeno povezan sa seksualnim kontaktom, tako da

oboje, i klijent i terapeut se mogu ose}ati seksualno pobu|eni, najvi{e kao rezultatat same
njihove blizine. Za klijenta ovo zna~i, da moè da ose}a zbunjenost kako da reaguje na
terapeutov dodir, krivicu zbog doìvljaja pobu|enosti od neke autoritativne li~nosti i jo{ vi{e
postane ranjiv na nasilje ili nasrtaje terapeuta. Terapeutova ose}anja mogu da zamagle liniju
izme|u intevencije i maènja, naro~ito ako tamo postoji konflikt ili zbunjenost u vezi njegove
ili njene li~ne seksualnosti.
Terapija orijentisana na telo, tako|e ima kapacitet da radi na direktan na~in sa mi{i}nim
blokadama, na seksualna ose}anja i pokrete. Eksperimenti mogu da koriste pokrete koji su
seksualno povezani, kao {to je pomeranje karlice, duboko ritmi~ko disanje ili opu{tanje,
gr~enje zadnjicom, trbuhom (donji deo) ili karli~nog dela. Ova jedinstvena sposobnost tako|e
donosi sa sobom i mogu}nost zabune o ulogama i granicama. Ovi rezultati pove}avaju
va`nost broja granica u terapiji orijentisanoj na telo i dodir. Jedna od njih je profesionalna i
li~na granica terepeuta. Druga je klijentova granica i razumevanje granica u procesu terapije.
TERAPEUTOVE GRANICE
Prvo, ja mislim da, najo~iglednija granica koja mora biti jasna, je da se terapeut ni pod kojim
okolnostima ne upusti u seksualnu vezu ili namernu seksualnu stimulaciju sa klijentom. To je
osnovna profesionalna etika, za sve profesije terapija, ali moji razlozi da postavim ove granice
tako jasno, nisu osnovane najvi{e na profesionalnim kodovima. Pravila i regulative same za
sebe nisu dovoljne da nam pomognu da razumemo za{to su granice toliko neophodne za
na{ rad.
63
Dok ne postoji potpuna sigurnost od li~nog ili telesnog nasilja, poverenje i intimnost ne mogu
da postoje, a oni moraju da postoje za psihoterapiju uop{te, kao i na telo orijentisanu terapiju,
pojedina~no,. Nasilje nad ne~ijim telesnim integritetom, bilo od direktne fizi~ke ili seksualne
zloupotrebe ili koriste}i ne~ije prisustvo da se dopune ne~ije narcisti~ke potrebe, je su{tinsko
ìvotno iskustvo koje klijent stalno donosi na terapiju. To je moje gledi{te - nevladanjem
ne~ijim telesnim ”JA”, se ne dolazi u doslednost sa izlaènjem na kraj sa takvim nasiljem.
Ako klijent ponovo po~inje da vlada svojim telesnim iskustvom i radom kroz bol i gnev, radi
se na starom kr{enju telesnog integriteta a tada terapeutski odnos mora biti slobodan od
takvog kr{enja. To moè samo tako {to se jasno ograni~i seksualni kontakt, tako da klijent
ima puni prostor da iznese iskustvo i istraì njegova/njena li~na seksualna ose}anja, patnje i
nedoumice.
U prilog tom terepautskom pravilu o nekr{enju telesnog integriteta je ono {to upu}uje
terapeuta da bude jasan koliko je mogu}e u vezi svojih li~nih potreba i ose}anja, tako da se ne
doga|a da one neopaèno cure u procesu terapije. Kao Ge{talt terapeuti, mi ~vrsto verujemo u
valjanost ”kori{}enja sebe” u terapiji. U vezi sa ovim, mi podrazumevamo da terapeutovo
iskustvo, od momenta do momenta, ima vaàn doprinos u pravljenju terapeutskog procesa. Ali
pod ”kori{}enjem sebe”, mi ne podrazumevamo kori{}enje klijenta za sebe.
Nemogu}e je prepoznati razliku u imanju stepenica na putu samospoznavanja kroz ne~iju

li~nu terapiju sa terapeutom koji moè da sa~uva njegov/njen integritet i po{tovanje prema
klijentu. To je razlog za{to ja verujem da je najva`nije za bilo koga ko se bavi terapijom
orijentisanom na telo, koriste}i dodir ili ne, da i sam pro|e sli~an rad kao klijent.
RADNI SPORAZUM
U kori{}enju dodira u terapiji, uvek mora biti jasno da klijent u svakom momentu moè da
kaè ”NE”. To je deo fundamentalnog sporazuma za radni odnos. Ja sam proveo zavidno
vreme sa klijentima koji nisu bliski sa terapijom orijentisanom na telo, obja{njavaju}i
razumnost takvog rada, naro~ito rad dodirom, i poja{njavaju}i im korist u vezi njihovog
prava da stanu, nastave ili da uti~u na bilo koji na~in na rad koji obavljamo zajedno. Sa
klijentima koji su ve} upoznati sa terapijom orijentisanom na dodir, detaljno razumevanje
telesnog rada moè biti suvi{no, ali je jasna situacija koliko je korisna i veoma va`na za mene
njihova uloga. Kad klijent uspostavlja objektivnost u radu orijentisanom na telesnom ili
dodiru, to je po sebi korisno (ìto za terapeutov mlin).
KLINI^KA RAZMATRANJA U KORI[]ENJU DODIRA
Redovno su me pitali, u radionicama za trening, da opi{em odgovaraju}e dijagnosti~ke

kategorije za kori{}enje terapije orijentisane telom ili intervencije dodirom. Moje je jako ube|
enje i iskustvo da neki oblik telesno orijentisane intervencije nije odgovaraju}i za sve vrste
klijenta. Ta~na priroda zavisi od odre|ene li~nosti u odre|eno vreme. Na primer, temeljiti se na
disanju je veoma korisno kod pravljenja boljeg stvarnog kontakta, kod drasti~no ometenog
klijenta, ako se koristi pa`ljivo, ali aktivniji ekspresivan rad je neprili~an.
U vezi sa dodirom orijentisanim radom, bilo kako, vidim vi{e odre|enih ograni~enja na
osnovu klini~kog razmatranja. Dokle god ne postoji ~vrsta veza i blisko poverenje izme|u
klijenta i terapeuta, verujem da je neprikladno koristiti dodir kod klijenata sa te{kom
patologijom, na primer: {izofrenih ili paranoi~no poreme}enih ili onih ~ija snaga ega je
veoma krhka. @ivotna istorija takvih klijenata nepogre{ivo uklju~uje toliko nasilja i
uznemirenja od drugih, naro~ito roditelja, tako da mogu}nost sli~nog uznemirenja od strane
64
terapeuta moè da rezultira u neprijatnim i dekompezacijskim odgovorima klijenta. Nije to da
je nepovezanost ili neprijatnost, sama po sebi ”bolesna” ili nepoèljna. Naprotiv, ti otpori nisu
ni{ta vi{e do strategije li~nosti no{enja sa uznemirenjem i povredama od drugih, mada po
veliku li~nu cenu. Kako bilo, ako postoji minimalna veza i poverenje izme|u klijenta i
terepeuta, klijent ne}e mo}i da razlikuje nepovredljive od povredljivih dodira i da to ~ini kroz
nezavr{en posao, sa originalnim izvorom povredljivog uznemirenja. Kori{}enje dodira }e
samo pogor{ati poreme}enost.
Tamo gde jaka veza postoji ili gde klijent ima dovoljno intelektualnog razumevanja za
kori{}enje dodira i dovoljno jak ego da toleri{e bliskost, dodir moè biti kori{}en korisno,
~ak i sa klijentima koji pate od ozbiljnih problema kao {to su psihotici, na ivici nerava i kod
drugih sna`nih li~nih poreme}aja.
Norman S. Don (1980.) opisuje jedan takav slu~aj i njegov uspe{an ishod. Njegov opis,
zajedno sa mojim iskustvom preporu~uje da dodatni preduslov, za tako visoko poja~an i
emocionalana rad, je velika sposobnost terapeuta da se nosi sa primitivnim i mo}nim
emocijama, kao {to su gnev, intenzivna patnja i duboka praznina, bez panike ili straha. To je
lako za terapeuta, bez njegove ili njene li~ne neudobnosti sa takvim ose}ajima, da savlada
svoj izraz od klijentovog i da pritiska dalje ispod onoga {to su klijenti sami izgubili iz vlasti.
Jo{ jednom, nema zamene za ono {to je pro{lo kroz ne~iju li~nu terapiju, tako da se mora biti
potpuno blisko upoznat sa odre|enim ose}anjima kod nekoga, pre nego {to se poku{a rad sa
njima. Tako|e, va`nost podr{ke kolega je neophodan da bi se odrào jasan odnos sa tako
intenzivno uklju~enim klijentom. (Kerberg 1975.)
Rad dodirom moè, kao na telo orijentisan rad uop{te, biti shva}en kao nastavak. Kao {to ja
mogu da koristim pa`nju na telesni proces ili disanje, bez pravljenja nekog ve}eg
eksperimenta, kao {to je pokret i sna`na ve`ba, tako mogu da koristim dodir hitro i
nenametljivo, koji ne uklju~uje pove}anu ru~nu primenu. Na primer, u pra}enju
karakteristi~nih tenzija lica, mogu da kaèm: ”Primetio sam da drìte va{e facijalne mi{i}e na
odre|en na~in. Mogu da vam pokaèm na {ta mislim.”
Ako klijent dopusti, mogu da ustanem sa svoje stolice, pa`ljivo i povr{no iskoristim svoje
ruke da pokaèm {ta vidim i onda ponovo sednem. Ovaj jednostavan i neuznemiruju}i rad
postepeno omogu}ava produètak kori{}enja dodira mogu}im, prave}i ga bliskim na siguran i
postepen na~in. Na ovaj na~in, dodir se koristi povr{inski da bi podrào i razvio druge oblike
rada sa telom, pre nego {to postane centar rada.
I tako|e, postoje mnogi klijenti sa kojima ne mogu da izvedem nikakav oblik dodira, zato {to
ciljevi i rezultati sa kojima ovi raspolaù, to ne zahtevaju. Oni jednostavno ne dolaze zbog
takvog na~ina rada, i njihov fokus umesto toga je, da steknu povezanost i strukturu u
njihovim ìvotima ili saberu neke va`ne promene u ìvotu. U tim slu~ajevima, moje znanje i
svest o telesnom procesu oboga}uje moje poreklo i razumevanje, dok drugi interesi prelaze u
prednji plan za na{ rad.
65
UVOD U II DEO
U prvom delu knjige pokazao sam odnos izme|u telesnog procesa i selfa i dao svoje
razumevanje op{te orijentacije u tome i terapeutskog stava. To poglavlje ne obezbe|uje jasan
okvir za terapeutski rad ili razumevanje celokupnog funkcionisanja osobe. Drugi deo ove
knjige podrobno opisuje va`nost telesnog procesa u organizmi~kom funkcionisanju, posebno
u odnosu na terapeutske intervencije.
REGULACIJA SELFA I CIKLUSA ISKUSTVA
Model koju }u prezentovati opisuje Ge{talt pogled na organizmi~ko funkcionisanje i odnos

telesnih procesa prema njemu. Ovo ”funkcionisanje” u osnovi opisujemo kao organizaciju
figura/pozadina. Ilustrova}u telesnu osnovu ovog funkcionisanja i njegovo reme}enje, osnovu
emocionalnog disstresa i bolesti. Tako|e }u opisati kako intervencije orijentisane na telo mogu
biti smisleno iskori{}ene u terapeutskom kontekstu, da bi uticale na telesne strukture i procese
koji prekidaju potpuno funkcionisanje.
Ge{talt terapija je zasnovana na teoriji procesa. U Ge{talt terapiji naj{iri aspekt na{eg
funkcionisanja je na{a interakcija sa sredinom, ili kontaktiranje u sredini, kojim bismo
zadovoljili na{e potrebe. Proces interakcije izme|u organizma i sredine prolazi kroz
formiranje figure od interesa koja nas prisiljava da traìmo zadovoljenje u sredini kroz
pona{anje. Rezultat je postizanje samoregulacije (self-regulation), ravnoteè u polju:
organizam-sredina. Na primer, dok sedim ovde i pi{em prime}ujem izvesnu neugodnost. Re~i
na stranicama za koje sam bio zainteresovan padaju u pozadinu kako se ja fokusiram na ovu
neugodnost. Prime}ujem da ve} neko vreme sedim uko~eno i da treba da promenim poloàj.
Menjam poloàj i isteèm le|a, moja se nelagodnost povla~i, tako da se mogu ponovo
usresrediti na pisanje. Pojavljivanje figure od interesa, neugodnost u le|nim mi{i}ima,
osvojilo je dovoljno energije da bi preteglo nad pisanjem a kada sam se usresredio na ovu
nelagodnost ona se povukla u pozadinu i novi interes se pojavio.
Proces javljanja potrebe (figura od interesa nasuprot pozadini koje organizuje pona{anje),
kontakt u sredini da bi se zadovoljila potreba koja se pojavljuje, povla~enje figure u pozadinu
(ravnoteà i upotpunjenje) i pojavljivanje slede}e figure od interesa – to je najbazi~niji opis
organizmi~kog procesa. U najve}em broju kontakata nema vidljivih stupnjeva ili definisanih
faza u ciklusu iskustva. Figure se spontano pojavljuju, nastaje organizovano pona{anje,
kontakt je uspostavljen i slede}a figura se pojavljuje u glatkom sledu. Posmatranjem smo
do{li do toga da razumemo da postoje odre|eni osnovni sastojci ili neophodni procesi koji
formiraju sekvence kontakta. Mada je ve}ina kontakata samo tok i njihovo ostvarivanje,
izgleda kao da nema odre|enih nagla{enih ta~aka. One postaju uo~ljive u teìm kontaktima,
na primer, kada nas sredina primorava da radimo da bismo postigli neko zadovoljenje ili kada
prekidamo prirodne sekvence kontaktiranja i postajemo zaglavljeni, tada faze tog procesa
postaju rasvetljene.
Ove sekvence se razli~ito nazivaju: krug kontaktaciklus iskustva, ciklus samo-regulacije. Sa

stanovi{ta polja organizam/sredina, krug opisuje sekvence interakcije. Sa stanovi{ta
fenomenologije, ciklus prikazuje u osnovnim crtama odre|enu ”figuru” u momentu, ili ono {to
neko doìvljava kao prednji plan odre|ene ta~ke u toku kontaktne epizode. Sa stanovi{ta
organizma, ciklus predstavljaju sekvence pona{anja i iskustva koje rezultiraju samo-
regulacijom.
Ovaj ciklus se moè sagledati kao op{ta mapa bilo kog kontakta, koja u svakoj sekvenci
opaànja i pona{anja postepeno name{ta kompletiranje interakcije organizam-sredina. Proces
66
organizmi~ke samoregulacije je sli~an, bez obzira na sadràj koji je uklju~en. Grubo re~eno,
isti procesi se pojavljuju u svakom krugu iskustva, bez obzira da li se on ti~e uzimanja hrane,
kontaktiranja otcepljenih delova li~nosti, kontaktiranja drugih ljudi ili kontaktiranja na, i rada
sa glavnim ìvotnim razvojnim temama. Sadràj se moè razlikovati i ciklus se moè odigrati u
razli~itim vremenskim periodima, ali faze svakog ciklusa iskustva (organizmi~ke samo-
regulacije) su iste. Ove faze za gore navedene primere ilustrovane su slikama II-1 i II-2, Oblik
talasa ili kruga nagla{ava kontinium prirode procesa.
Slika II-1. Ciklus iskustva prikazan kao krug.

SlikaII-2. Ciklus iskustva prikazan kao talas.
akcija
mobilizacija
kontakt
formiranje figure
senzacija povla~enje
mobilizacija akcija
kontakt
formiranje
figure
povla~enje
senzacija
67
Senzacije su sirovi podaci iskustva, pozadina iz koje mi po~injemo da organizujemo svoje
funkcionisanje. U ranije navedenom primeru, neugodnost u mojim le|ima se pojavila iz
pozadine telesne neugodnosti i senzacija. Formiranje figure je povezivanje doìvljavanja u
smisaonu celinu koje moè da organizuje pona{anje (u mom slu~aju prepoznavanje
uko~enosti i potrebe za pokretanjem). Figura je kombinacija senzacije, njenog zna~enja u
terminima potrebe i njenog odnosa prema sredini. Mobilizacija je talasanje energije ili
interesovanja koje gura figuru u akciju – moja spremnost i ”impuls” za istezanjem. Akcija je
pona{anje ili pokret koji osobu vodi u kontakt – ovde ~in istezanja. Kontakt sa mojim
telesnim potrebama, zadovoljstvo i zadovoljenje od istezanja je kompletiranje figure, aktuelan
susret sa potrebom, tako da se moè pojaviti povla~enje, padanje figure u pozadinu.
Ove faze ciklusa naravno, nisu izdeljene i niti diferencirane kao {to je reprezentovano u
teoriji. Senzacije ne prestaju kada po~ne formiranje figure, niti su one odsutne u akciji u
kontaktu. Poenta ovog modela5 nije da defini{e ”gde sve pripada” ve} da opi{e ono {to je
neophodno za dobru samo-regulaciju i {ta je dominiraju}e u iskustvu na odre|enim ta~kama
ciklusa iskustva. Svaki elemenat je neophodan uslov za kasnije faze, tj., dobra senzacija je
uslov za dobro formiranje figure, mobilizacija se zahteva za sna`nu i potpunu akciju, a takva
akcija je potrebna za zadovoljavaju}i kontakt, a za sveù novu senzaciju koja prelazi u figuru
osnovno je povla~enje iz kontakta. Ponekad taj tok od figure do upotpunjenja u sredini ne
moè biti gladak. Neke sredine ne podràvaju lako zaokruènje potreba jer nemaju potrebna
sredstva za njihovo zadovoljenje. Nekada pona{anje kojim zadovoljavamo na{e potrebe moè
provocirati neprijateljski odgovor. Tako|e, ponekad moramo odloìti zadovoljenje potreba i
prekinuti neki ciklus doga|anja, tako da tempo i oblik kontakta odgovaraju promenjenim
okolnostima u svetu i u na{em organizmu. U Ge{talt terapiji, sposobnost za povremeno
prekidanje i ”opiranje” kontaktu je korisno i zdravo kao kreativan odgovor na promenu
iskustva i sredine.
Tako|e se pojavljuju kada se ciklus prekida po navici na na~in koji nije osve{}en (van
svesnosti je), tako da na{e potrebe ne mogu na}i zadovoljenje. Ova nekompletiranost se
manifestuje kao organizmi~ko uznemirenje i bolest. Na primer, ako sebe guram da nastavim
pisanje i stoi~ki ignori{em telesnu nelagodnost, le|a }e po~eti da me bole. Ako nastavim da
odbijam da prepoznam na~in na koji sebe guram i nisam voljan da prekinem pisanje da bi se
stvarno dobro istegao, mora}u da prigu{im disanje i da se iskrivim da bih se oslobodio
pritiska u bolnim mi{i}ima. Ako ovo radim redovno, na kraju }u imati bolna le|a, a ose}a}u
se da sam im podloàn i da sam njihova `rtva. A u stvari, moja bolna le|a su samo moja
potreba za manje li~nog teranja i ve}om brigom o sebi. Ova }e potreba ostati nezadovoljena i
mu~i}e me izazivanjem ako sebi ne dopustim da poslu{am ono {to je va`no. To je oli~enje
mog nezavr{enog posla koji dolazi iz ignorisanja po~etne potrebe za pokretom. Sli~no,
prekidanje drugih va`nih potreba ima za rezultat nezavr{ene poslove koji se manifestuju kao
te{ko}e – bol, uznemirenje, depresija, bolest, nedostatak volje i celovitosti.
Faze koje su presko~ene ili blokirane stvaraju osnovu za slabu organizmi~ku samo-regulaciju.
Ciklus iskustva se moè posmatrati kao {ablon koji nam omogu}ava da lociramo mesto gde
osoba ostaje zaglavljena u sekvencama samo-regulacije. Ove ta~ke zovemo – otpor kontaktu-
a one su sr` terapeutskog rada u Ge{talt terapiji.
5
Ovaj okvir za opis kontakta organizam sredina je ukratko opisan u poslednjim poglavljima ”ge{talt
terapije” (Pearls i dr. 1951.) i pretpostavka je da je velikm delom rad P. Gudmana. Ovaj povr{an opis
je pro{irivan, pro~i{}avan i razvijen nekoliko godina kao edukativno i didakti~ko sredstvo u Ge{talt
Institutu Klivlenda i na njihovoj razradi kruga iskustva ja sam bazirao svoju prezentaciju odnosa
telesnog procesa – kruga iskustva. Navedeni delovi koje ovde predstavljam su, me|utim, ~isto moja
primena ovoga modelai ne moraju neophodno biti tretirana kao tipi~an predstavnik modela razvijenog
u GIC.
68
Otpori nisu ekskluzivitet jedne od faza kontakta, mada su najuo~ljiviji u odre|enim fazama
kontakta. îtalac treba da ima na umu da iako se, naprimer, o desenzitizaciji diskutuje kao o
naro~ito kriti~noj u fazi senzacije (osetljivosti) u toku ciklusa, ona se tako|e moè pojaviti i u
drugim fazama, kao {to je naprimer, finalni kontakt kada senzorno iskustvo moè biti
zamu}eno smanjivanjem disanja.
Drugi deo knjige posmatra telesnu prirodu ciklusa iskustva i prekidanja, kako kreativno tako i
druga~ije. Cilj mi je da ilustrujem terapeutske principe proiza{le iz ovog pogleda, kroz
teorijsko obja{njavanje i prikaze slu~ajeva.
69
POGLAVLJE VII
SENZACIJE I TELESNI PROCESI
Moralni propisi moraju voditi do akumulacije nezavr{enih situacija u na{em sistemu koje su
dovele do prekidanja organizmi~kog ciklusa. Ovo prekidanje se postiè mi{i}nim
kontrakcijama i anesteziranjem. Osoba koja je izgubila ose}aj sebe ne moè o~ekivati da
njena samo-regulacija (glad) funkcioni{e dobro. (Pears, 1974/1969, p 45)
Ciklus doìvljavanja po~inje senzacijama: (telesnim ose}anjima, organskim nagonima,

èljama, predstavama, mislima), neizdiferenciranima, dok ih ne organizuje jedna hitna potreba
koja se pojavljuje, ali dostupna kao rezervoar energije i informacija o trenutnom stanju
organizma.
Ako sebi dozvolite, na trenutak, da vam pa`nja ne bude strogo usmerena u jednom ta~ku i
jednostavno prime}ujete ono {to se pojavljuje u va{oj svesti, mo}i }ete da sagledate taj puni
rezervoar ose}anja koji se pojavljuju u va{oj svesti i nestaju iz nje. Da li jedna ili dve, od njih,
po~inju da zadràvaju va{u pa`nju? Jedna predstava se moè razviti u potpunu scenu ili pri~u.
Telesni ose}aji mogu preuzimati istaknuto mesto dok ne prepoznate da je va{a slede}a
pozicija neudobna. Ako ostanete sa ovom senzornom pozadinom, na kraju }e se pojaviti jasna
i diferencirana potreba i direkcija za va{e pona{anje i vi }ete promeniti svoju pozu.
Senzorna pozadina koja je dostupna slikaru moè biti vezana za boje, oblik ili senke,
mnogostruke dostupne oblike. Krajnji proizvod (slika), rezultat je celovitog polja umetni~kog
iskustva i sposobnosti. Ako sklonimo boje iz palete ili zabranimo upotrebu nekih formi,
krajnji rezultat }e manje biti proizvod umetni~kih sposobnosti a vi{e test umetnikove
dovitljivosti za rad u okviru datih ograni~enja. [to vi{e boja otklonimo iz palete, to }e krajnji
proizvod biti ograni~eniji.
Sli~no je kada imamo ~itav niz senzacija pristupa~nih svesnosti - figura koja se javlja kao
rezultat (potrebe jasnog zna~enja koje nas vode kontaktu) ta~nije odslikava ~itavo polje na{e
organizmi~ke situacije. Ako su neke senzacije nedostupne svesnosti, rezultiraju}a figura ne
moè ta~no odslikavati sve na{e potrebe. Kada su velike oblasti senzorne pozadine izbrisane,
postoje velike slepe mrlje za ove oblasti iskustva. Pona{anje i kontakt baziraju se na poga|
anju – koje su to na{e potrebe – ili na zami{ljanju {ta ”treba” da èlimo, a ne na sada{njem
aktuelnom iskustvu.
Na primer, mlada èna me je vi|ala zbog te{ko}a oko ustaljivanja karijere. Ona je konstantno
bila podeljena izme|u nagovaranja njenih roditelja o tome {ta treba da uradi sa svojim ìvotom
i njene li~ne konfuzije, i naizgled, odsustva èlje za bilo kakavom odre|enom slu`bom. Jedna
od njenih te{ko}a bila je ta {to ona nije imala ideju smisla za …… odgovor u njenom telu
kada èli ne{to, tj. da oseti organski odgovor na ono {to èli kao suprotno od onog {to njeni
roditelji smatraju da je dobro. Da bismo stvorili prostor u kome ona moè da otkriva ono {to
je za nju privla~no, postavili smo dve stolice. Dok je sedela na jednoj, mogla je da izgovara
uverenja svojih roditelja o ”pristojnoj karijeri”. Druga stolica je bila za nju gde je mogla da
iznosi svoje èlje, impulse, nedopadanja i zanimljivosti u vezi biranja slu`be. Svaki put kada
bi se njeni internalizovani roditelji uplitali u njeno opaànje sopstvenih èlja, menjala je
stolice, izgovarala ”njihova” uverenja, a onda se vra}ala na svoje mesto da usresredi pa`nju na
svoja ose}anja.
70
SENZACIJE I REALNOST
Zna~aj senzorne pozadine je u formiranju jasne figure na koju se bazira ciklus (krug)
doìvljaja. Sposobnost za potpunu osetljivost osnova je na{eg ose}aja realnosti. U Ge{talt
terapiji je to ono {to se naziva ”pravljenje podloge” (graunding – uzemljivanje) zato {to je
na{ ose}aj realnosti baziran na stepenu kontakta koji ostvarujemo sa svojom senzornom
pozadinom (podlogom). Kada imamo siroma{ni doìvljaj svojih ose}aja mi ostajemo bez
podloge, nismo u vezi sa li~nom realno{}u, niti sa realno{}u sredine. Uobi~ajeni izraz ”nije
nogama na zemlji” nagla{ava zna~aj fizi~kog kontakta sa svetom, potrebu da fizi~ki i
bukvalno budemo ”uzemljeni”.
Senzorne sposobnosti mogu biti podeljene na dve kategorije u odnosu na realnost koju
kontaktiraju. Postoje ~ula koja su orijentisana ka unutra{njem ose}aju selfa: proprioceptori
(ose}aj poloàja delova tela), kinestezija (ose}aj pokreta), viscelarni ose}aj (ose}aj
popunjenosti ili ispra`njenosti digestivnih organa, glad, otkucaji srca), i raznovrsni receptori
za bol, pritisak, zadovoljstvo, kao i ”senzacije” misli i vizuelnih predstava. Ovi ose}aji nam
govore o teku}em stanju organizma, o ose}anjima, èljama i potrebama i prave nam podlogu
za na{u li~nu realnost. Bez jasnih unutra{njih senzacija gubimo dodir sa tim ko smo i {ta nam
treba.
Tako|e, postoje ~ula orijentisana na na{e odnose sa sredinom: vi|enje, slu{anje, ukus, dodir i
miris. Preko ovih ~ula mi pravimo podlogu (uzemljenje u realnost) na{e sredine i odre|ujemo
svoj odnos prema njoj. Bez jasnih spoljnih senzacija mi gubimo dodir sa onim {to nam stoji
na raspolaganju, sa ~im se moramo boriti a sa ~im uskladiti i kako se moramo upravljati i
delovati na osnovu na{ih senzacija.
Celokupno na{e doìvljavanje i delovanje u svetu pojavljuje se iz senzorne percepcije i

bazirano je na njoj. Parafraziraju}i Dekarta: ”Ose}am – dakle jesam”. Ovo je osnovna
premisa Ge{talt terapije. Bez jasnih i raspoloìvih senzacija, mi gubimo dodir sa svojim
potrebama, sada{njim organizmi~kim stanjem, mestom u svetu i na{im odnosom prema
sredini. Bez jasnog ose}anja sebe gubimo osnovu u svetu. Bez informacija potrebnih za ovu
osnovu, zna~enja koja stvaramo i akcije koje preduzimamo, ne bivamo u vezi sa na{im
stvarnim potrebama i ~esto su informacije zasnovane na pretpostavkama i procenama.
Telesne senzacije su osnovno sredstvo na{eg uzemljavanja u sopstvenu realnost i realnost

okruènja. Ona su tako|e iskustvo kojim moèmo ograni~iti, iskriviti i zaprljati ose}aj selfa i
sredine.
OMETANJE ÛLNE OBLASTI
Normalno stanje stvari prose~nog ~oveka je prili~no oslabljena i umanjena osetljivost. Ovoga
nismo svesni dok ne dobijemo ose}aj za kontrast – {ta bi bilo mogu}e ako bismo ose}ali
potpunije. Dozvolite mi da kratko eksperimenti{em sa ispitivanjem kvaliteta va{eg senzornog
polja. Polako ”skenirajte” telo va{om sve{no{}u po~ev{i od tabana, stopala i kre}u}i se
navi{e do vrha glave. Poku{ajte ponovo sporije. Nalazite li da neke delove tela ose}ate jasno,
neke manje jasno ili uop{te ne ose}ate? Moète li osetiti ”dubinu” svog tela od koè do kostiju
ili samo ose}ate povr{inski sloj i veoma malo va{eg ”mesa”? Ose}ate li uop{te svoje organe,
puls, {upljinu torza? Da li neke delove ose}ate kao tupe? Opaàte li vi{e zadnji deo tela nego
prednji ili obratno? Imate li tendenciju da preska~ete neke delove tela kao da ne postoje ili su
neva`ni? Da li su vam neki delovi tela otu|eni kao da vam ne pripadaju?
71
Verovatno je da }ete na}i delove tela o kojim nemate jasan, ili potpun ose}aj sebe. Moète
ose}ati slepe mrlje, uko~enost, konfuziju ili nejasno}u. Slede}i primeri izneseni u knjizi
pokazuju da je telo deo selfa, moèmo re}i da ste u tim delovima slepi za sebe, paralizovani,
konfuzni ili neodre|eni. Ovi neosetljivi delovi tela odnose se na neprihva}ene funkcije selfa –
otu|ene delove selfa.
Vra}aja}i se senzornoj podlozi u sredini, probajte drugi eksperiment. Ako svesnost usmerite
na ~ulo vida, moète eksperimentisati sa razlikom izme|u zurenja i gledanja. Posmatraju}i po
sobi, u kojoj ste, dopustite sebi da naizmeni~no fokusirano i jasno gledate, a zatim blago
zurite bez o{trog fokusiranja ne~eg odre|enog. Primetite razliku u svom doìvljavanju sebe i
svog mesta, kada ste u njemu na jedan na~in, a zatim na drugi. Kada je va{e vi|enje o{tro
fokusirano, moète primetiti da se ose}ate jasnije povezano sa sredinom – ”ja vidim”. Kada je
va{e vi|enje nejasno, moète primetiti da je va{ ose}aj sredine i vas, mutan i neodre|en –
”vidim nejasno”. Kvalitet na{eg senzornog polja u sredini moè zna~ajno uticati na
na{ ose}aj selfa i na{ odnos prema svetu i mi ga moèmo menjati (i sebe) da bude o{triji ili
zamagljeniji.
NEUTEMELJEN SELF (the Ungraunded self)
Svako od nas ima najmanje nekoliko oblasti koje smo ograni~ili umrtvljavanjem ili onim {to
se zove desenzitizacija.1 Stepen desenzitizacije moè se kretati od opasnog razdvajanja od tela
u psihozama, do selektivnije3 desenzitizacije ve}ine nas koju koristimo kao odgovor na
prolazne neugodnosti. Na primer, vi{e ne ose}am kao udarce ve~ernje televizijske vesti ako
nedelju dana ili duè gledam ratove, ubistva, silovanja i druge grozote. Ve}ina nas, tako|e,
ograni~ava odre|ene oblasti iskustva. Mo`da imate te{ko}a da osetite tugu u situacijama u
kojima je ona svojstvena, {to je za mene bila istina godinama. Ili mo`da ne doìvljavate
intenzitet seksualnog zadovoljstva koji opisuju va{i prijatelji (pretpostavljaju}i da se oni
prosto ne hvali{u).
Neki ljudi shvataju da su desenzitizirani za odre|ena ose}anja, samo kada drugi to

komentari{u ili daju kontrast njihovim granicama osetljivosti. Umerene pukotine u na{oj
senzornoj podlozi selektivno }e dovesti do mrtvih oblasti iskustva o sebi i svetu. Mo`da
doìvljavate op{ti i hroni~ni nedostatak ìvotnosti i ose}aja za ìvot - ìvot nije lo{, samo je
dosadan. âk i povremeni usponi i padovi ne izgledaju va`ni, samo vas malo dotaknu i ostanu
izvan va{eg iskustva. [to nam vi{e ose}aja za ìvot i veza sa sredinom postaje nepristupa~na,
to vi{e self ose}aja i ose}aja za ìvot postaje neraspoloìvo. Mi drìmo funkcije kontakta u
uskom opsegu. Jedan od rezultata toga je da ìvot doìvljavamo kao ”uobi~ajen posao”. Ima
manje vrhunaca i suprotnosti, osim kad kroz iskustva hedonizma 6, droge, alkohola ili
traènjem opasnosti, rizika i kriza, poku{amo da {okom uvedemo mrtvo telo u ìvot. Oni koji
izbegavaju ose}anja kroz intelektualizaciju i razdvajanjem tela od ~istih misli, sli~ni su po
prirodi, mada ne i vrsti, sa onima koji ka`njavaju svoje telo èstokim i odanim fizi~kim
ve`bama – i u oba slu~aju su izgubili dodir sa svojim telesnim selfom.
1
Ovde se ovaj termin upotrebljava druga~ije od standardne psiholo{ke nomenklature. Postoji
psiholo{ka tehnika ”sistematska desinzitizacija” (Wolpe 1961) koja se koristi u le~enju fobija. Pod
predpodtavkom da je uslovljena preterana reakcija na stimulus, klijent se namerno podu~ava da bude
manje osetljiv putem svesne relaksacije. U ge{talt terapiji termin desenzitizacija se odnosi na na~in na
koji sebe ~inimo manje osetljivim na stimuluse kao vid otpora kontaktu ili odbarmbeni mehanizam.
Fobije se smatraju retrofleksijom, suprotno{}u preteranoj osetljivosti.
3
6
Po{to desenzitizacija otupljujei zadovoljstvo i bol, da bih osetio vi{e zadovoljstva bez uspostavljanja
osetljivosti i tako izlaganja bolu; ~ovek mora traìti hedonisti~ko iskustvo da bi poja~ao ose}aje
zadovoljstva i prevladao nedostatak ose}aja i ìvotnosti.
72
Znatniji stepeni desenzitizacije dovode do ose}aja razdvojenosti od tela (klini~ka

depersonalizacija), {to se de{ava kada je desenzitizacija usmerena na ose}aj selfa i na
ose}anja prekinutosti veza sa svetom (klini~ki: disocijacija - rascep) kada su organi opaànja
sredine desenzitizirani. Jednoj klijentkinji odjednom sam bivao daleko, kad god sam po~injao
da joj se emocionalno pribliàvam. Izopa~uju}i vi|enje, ona je mogla da me drì na distanci.
Pa`ljivim i strpljivim radom sa njenim o~ima i gledanjem, kombinovanim sa u~enjem kako
moè da kontroli{e i toleri{e emocionalnu blizinu, ona je mogla da po~ne da ose}a sebe u
boljoj vezi sa svetom. Drugi klijent se àlio da ne zna ko je i da doìvljava sna`no ose}anje
praznine. Istraùju}i, obojici nam je postalo jasno da on nije bez ose}anja (iako je zaista imao
dubokih povreda i emocionalnih rana), ve} je sebe umrtvio da ne bi ose}ao bol zbog
neose}anja – odatle njegova ”praznina”.
Problemi anomalije (otu|enja, nemanja identiteta), ravnodu{nosti, neuklju~enosti i

prekinutosti veze koji preovla|uju u na{em dru{tvu, nisu najve}im delom filozofske krize, ve}
nastaju iz desenzitizacije na{e fizi~ke osnove. Pla{e}i se da otvorimo srca i ose}anja ka
te{ko}ama oko nas, zamaglili smo kontakt sa svetom i na{e u~e{}e u njemu. Ponovno
uspostavljanje osetljivosti nije lako, to nije samo rezultat ve`bi senzorne svesnosti. Bu|enje
~ula zna~i i bu|enje bola i tuge, isto kao i radosti i zadovoljstva.
Ne samo da se moramo sporazumeti sa bolom i povredama u na{oj ìvotnoj istoriji, ve} i sa

novim prilago|avanjem radosnoj i bolnoj stvarnosti u sada{njosti. To zahteva podr{ku od
nekoga ko nam moè pomo}i da preìvimo bol i kome dovoljno verujemo da moè da nas vodi
kroz lavirint zbrkanih ose}anja. Kasnije }e se zahtevati da na|emo hrabrosti da stojimo u svetu
i prihvatimo puno}u ìvota, a ne da postojimo poluìvi.
Priroda ìvota je u trajnom traganju za hrabro{}u da se ìvi punim ìvotom. Osnovna stvar za
pove}anje osetljivosti je da nau~imo da ìvimo suprostavljaju}i se uàsnoj realnosti sveta i
ostaju}i nesku~en i neotupljen, sa otvorenim srcem.
PROCES DESENZITIZACIJE
Kada su senzacije uznemiruju}e i nemogu}e ih je izbe}i aktivno{}u ili begom iz sredine koja
je izvor uznemirenja, jedan od na~ina da se iza|e na kraj sa time je menjanje percepiranja
senzacija. Ljudi su sposobni da udar senzacija oslabe umanjivanjem kvaliteta pa`nje ili
zatupljivanjem organa percepcije. Ovaj proces no{enja sa senzacijama menjanjem
sposobnosti percepcije, naziva se desenzitizacija. Desenzitizacija umanjuje doìvljaj
nelagodnosti, ali cena toga je smanjenje ìvotnosti i sposobnosti za potpuno ose}anje selfa. [to
ste vi{e crnih ili uko~enih oblasti primetili u prethodnim eksperimentima, to vi{e ima rupa u
va{em doìvljaju selfa.
Senzacije mogu biti uznemiruju}e iz tri osnovna razloga. Jedan je da su one su{tinske
neugodne, kao {to je fizi~ki bol, glad, hladno}a. Drugi je da senzacije koje signaliziraju
organizmi~ke potrebe postaju neugodne kada ne mogu biti oslobo|ene ili zadovoljene;
nezadovoljena potreba za socijalnim kontaktom postaje bolna usamljenost, nezadovoljena
potreba za pokretom postaje bolna napetost. Tre}i razlog je da senzacije mogu biti u sukobu
sa sna`nim uverenjima koja u Ge{talt terapiji zovemo introjektima: seksualne senzacije i
ose}anja doìvljavaju se kao nepodno{ljiva ako se smatraju ”lo{im” ili ”prljavim”; prirodno
izraàvanje tuge zbog gubitka moè se smatrati slabo{}u ili na neki drugi na~in nepoèljnim;
ljutnja ”se ne de{ava u ovoj porodici” i postaje nesno{ljiva kada se doìvi.
73
@ive}i u svetu sa te{ko}ama, ko od nas nije imao potrebu da ”ne ose}a”? Ljudi koji odrastaju
u primitivnim ili osiroma{enim sredinama, moraju da se bore sa bolom, gla|u i hladno}om i
da se uzdignu iz ovih te{ko}a. Fizi~ko i seksualno zloupotrebljavanje dovode do fizi~kog i
emocionalnog bola, koji podsti~e izbegavanje telesnih doìvljaja. Bez sumnje svi mi imamo
najmanje nekoliko ose}anja ili senzacija koje su u suprotnosti sa onim {to je re~eno da je
”ispravno” i ”dobro”.
Zdravo ”uzemljavanje” zahteva da je na{e telo ìvotno i prijem~ivo i da smo sposobni da se

usresredimo i odràvamo fokus na senzacijama koje se pojavljuju. Desenzitizacija uti~e na
na{u sposobnost usresre|ivanja pa`nje na senzacije ìvotnosti i vitalnosti na{eg tkiva.
Desenzitizacija uklju~uje procese razli~itog nivoa od kratkoro~nih izbegavanja do dubljih i
strukturanijih procesa.
Odre|eno iskustvo moèmo desenzitizirati na slede}e na~ine:

1. Selektivnom pa`njom. Izbegava se obra}anje pa`nje na telesna iskustva odvajanjem
od njih ili skretanjem pa`nje pre nego {to unutra{nja senzacija postane jasna i svesna.
2. Ometanjem disanja. Da bismo obezbedili dovoljno ìvotnosti senzacijama, svoju
ìvotnost moramo podràti disanjem. Plitko ili minimalno disanje umrtvljuje tkivo.
Ako di{ete plitko neko vreme, uskoro }e postati o~igledno koliko se manje ìvotno
ose}ate zbog ove restrikcije, ~ak }ete i ~uti manje dobro. Kada ljudi po~nu da pri~aju
o temama u vezi kojih ose}aju konflikt, prva stvar koju ~esto primetim je da oni
bukvalno prestanu da di{u zna~ajan period vremena, izdi{u ili udi{u i onda pauziraju.
Ovo zamrzava funkcionisanje i ograni~ava sposobnost osetljivosti i tako se kontroli{u
ose}anja koja se pojavljuju.
3. Hroni~nom mi{i}nom zgr~eno{}u. Ovo ”stezanje” telesnih senzacija umrtvljavanjem
tkiva spre~ava poletnost pokreta. Moète eksperimentisati sa blagim zatezanjem
nekih delova tela i odràvanjem te tenzije. Na po~etku }ete taj deo prime}ivati ja~e,
ali na kraju }ete se u tom delu ose}ati uko~eni i manje ìvotni. Ako uspete da tu
zategnutost drìte dovoljno dugo, na kraju, taj deo ne}ete uop{te ose}ati.
Izbegavanje pa`nje i ometanje disanja su aktivni procesu koji se mogu videti iz pona{anja na
terapiji, iz momenta u momenat. Hroni~na mi{i}na zategnutost, me|utim, na kraju postaje
postojana i struktuirana. Ona je ustanovljena u mi{i}ima i stavu, telesnom drànju. Po{to se
ona po definiciji ne ose}a (rupa u svesnosti) terapeut je jedino preko dodira moè primetiti.
Desenzitizacija mi{i}ne tenzije dovodi do te{ke, debele i beìvotne muskulature, do telesnog
oklopa, kako ga je zvao Rajh (1945/1972). U Ge{talt pristupu, mi pravimo razliku izme|u
oklopljavanja senzacija i ose}anja (strukturalna desenzitizacija) i oklopljavanja mobilizacije i
aktivnosti (strukturalna retrofleksija), o ~emu }e biti govora u narednim odeljcima.
PONOVNO USPOSTAVLJANJE OSETLJIVOSTI SELFA
Poni{tena desenzitizacija uklju~uje obra}anje pa`nje na neophodne uslove za dobru senzaciju:

pa`nju, disanje, ìvotno telo. Tehnike uklju~uju fokusiranje i njegovo odràvanje, rad na
disanju i rad orijentisan na telo za oìvljavanje telesne osnove. Me|utim, mora se imati u vidu
da se samim tehnikama to ne moè posti}i. Isto je toliko vaàn i terapeutski kontekst i odnos u
kome se ovaj rad odvija. Bez ovog odnosa i terapeutovog kontakta sa svojim ose}ajima i
ose}anjima, tehnike su mehani~ke i dosadne. Ako je va{a primena tehnika mehani~ka i
nejasna, kako klijentu moète preneti {ta to zna~i biti ìv?
FOKUSIRANJE
74
Rad sa pomenutim aspektima desenzitizacije dugo je bio snaga Ge{talt terapije. Osnovni
postupak je podràvanje klijenta da se fokusira na telesno doìvljavanje i da u tome ostane
dovoljno dugo da bi doìvljaj postao jasan i izdiferenciran, da se pojavi kao figura. Ovo se
radi (obja{njavanjem)… skretanja koja klijent ~ini i eksperimentisanjem sa njegovom
svesno{}u o sopstvenom telesnom procesu. Ja mogu da pitam klijenta ” [ta se u tvom telu
de{ava upravo sada?” ili uop{tenije, ” [ta sada ose}a{?”, ili sugeri{u}i ”Obrati pa`nju kako
sedi{”. Cilj je da se fokus sa kognitivnog pomeri na telesno doìvljavanje i da se tom
doìvljavanju dopusti da postane zna~ajno. Ovo obezbe|uje protivteù tendenciji da terapija
postane ono {to je jedan moj klijent opisao kao ”talking heads” (razgovor glave).
Va`no je vrednovati ono izve{tavanje klijenta koje je zasnovano na njegovom trenutnom

ose}anju. Na pitanje: ” [ta doìvljavate?”, klijent ~esto odgovara sa unapred stvorenim i
uobi~ajenim shvatanjem i ocenjuje da to nema veze sa aktuelnim sada{njim ose}anjem. To je
ono {to klijent misli ili veruje da su ose}anja. Oni ve} znaju {ta ose}anja zna~e, pre nego {to
ih doìve. Istu va`nost ima i razvijanje re~nika za opisivanje specifi~nog telesnog iskustva.
Posto na{e telesno iskustvo nije javno i o njemu retko govorimo, ~esto ga nejasno
doìvljavamo i nemamo za njega precizan re~nik kojim bismo ga opisali. Bez re~nika,
jo{ nam je teè da razlikujemo ose}aje jedne od drugih. Kada klijent kaè: ”Ose}am se
umorno”, ja pitam ”Gde se ose}ate umorno?, Kako ste umorni sada?”. Predloìm re~i kojima
moè opisati umor. Da li to teàk umor? Dobar umor? Da li se ose}ate iscrpljeni ili dotu~eni?”
âk i kada su moji sugerirani opisi neta~ni, oni daju klijentu ne{to {to moè odbaciti i
podsti~u ih da kaù svoj opis ose}anja.
DISANJE
Zajedno sa prethodnim, bitno je istovremeno raditi sa disanjem da bi se razvila osetljivost. U

stvari, rad na disanju je osnovna, bez obzira na kom delu ciklusa kontakta se radi. Rad na telu
koji nije povezan sa disanjem, gubi dodir i uspostavlja kontrolu disanja i tako postaje
drugostepena odbrana koja podriva promenu. Senzacije ne zahtevaju posebnu dubinu ili napor
disanja za podr{ku ili veliki naboj (sem ako su ose}anja visoko energizovana, kao na primer,
strah ili ljutnja). Ono {to zahtevaju je neprekinuto i regularno udisanje i izdisanje, bez kojih
telo postaje zale|eno a svesnost o telesnim procesima smanjena. Ako pa`ljivo posmatrate
disanje neke osobe primeti}ete da kada se disanje trenutno zaustavi, celo telo se verovatno
ukruti, a sadràj razgovora postaje intelektualniji sa malo ose}anja u pozadini. Bez pozadine
telesnih ose}aja, figure koje se stvaraju i pojavljuju u govoru nisu u vezi sa trenutnom
realno{}u osobe, one su apstraktne, hladne i nepotpune. Na{a nepriznata ose}anja ne
doprinose svesnosti koja se javlja, jer umrtvljujemo telesna ose}anja umanjenim disanjem.
Kada se radi sa parovima va`no je obratiti pa`nju na stalnost disanja. êsto se borim sa njima
da ih premestim u njihovo trenutno doìvljavanje jedno drugog. Na kraju mi postaje jasno da
je za poreme}en i prete`no racionalan kontakt za koji veliki broj parova u terapiji smatra da je
obavezan, zasluàn jedan ili oba partnera koji su izgubili telesni ose}aj gledanja, dodirivanja i
me|usobnog razgovora. Ova telesna razdvojenost, ~esto je zasnovana na nepotpunom disanju i
sistematskom ”hla|enju” potencijalne intimnosti. Po{to intimnost zahteva meko}u i ranjivost,
ona moè biti riskantna i zastra{uju}a, posebno kada je pro{lost partnera puna povreda i
odbijanja. Ali bez toga, mi postajemo izgladneli i nenahranjeni, a na{i odnosi su postaju bez
radosti.
Par koji }u zvati Dòan i Denis, diskutovali su oko toga kako ne umeju da pruè pa`nju jedan
drugom. Predloìo sam im da se pogledaju i obrate pa`nju {ta bi mo`da èleli jedan od drugog,
ili na ono {to bi èleli da daju onom drugom. Kao i ve}ina parova koja nisu u kontaktu neko
vreme, oni su se zastideli i kikotali kao deca. Ja sam se smejao sa njima, uìvaju}i u po~etnom
75
kontaktu. Kada su se umirili, postalo je o~igledno da im je bilo te{ko da se usresrede jedan na
drugo, dovoljno dugo da bi mogli da saznaju {ta èle. Oboje su zale|ivali disanje, gubili
kontakt sa iskustvom u sada{njosti i po~injali da misle o ne~emu. Ona je mislila o tome kako
bi to mogla da primeni kod ku}e, a on po~injao da analizira i teoreti{e o onome {to je radio.
[to su vi{e dozvoljavali sebi da di{u i budu prisutni jedno za drugo, to su vi{e èleli da dopru
jedno do drugoga. Jednostavan ~in gledanja jedno drugog u o~i, i spontano dodirivanje ruku,
duboko ih je dirnulo (kao i mene). Naravno sa pove}anim kapacitetom ose}anja nije do{la
samo svesnost o njihovoj ljubavi i èlji za kontaktom, ve} tako|e, i njihovi strahovi od
zatvorenosti i odbacivanja. Ovo je postalo deo tema koje su se razvijale u na{em radu, a oni
nisu bili ”le~eni” samo primerom dobrog kontakta. Ali ovaj momenat kontakta i pa`nje,
podràn pove}anom osetljivo{}u kroz disanje, pomogao je u razgra|ivanju neophodnog bloka
preko koga su se mogli baviti drugim te{kim pitanjima u budu}nosti.
O@IVLJAVANJE
Kada desenzitizacija postane struktuirana preko hroni~ne mi{i}ne tenzije zahteva se

fokusiraniji rad na telu. Pitanje je kako oìveti telesne zone koje rad samo na svesnosti ne
moè oìveti, jer su zone strukturalno ograni~ene u svojoj osetljivosti.
Jedinstven doprinos terapeutskom radu na oìvljavanju telesnog selfa uklju~uje kori{}enje

dodira. Dodir, zavisno od prirode, moè biti kori{}en na mnogo na~ina za olak{avanje osloba|
anja desezitiziranih strukturalnih tenzija i pove}anja svesnosti o telu. Dodir je u osnovi
komunikacija koja govori: ”Vidi ovo ovde” na na~in koji je specifi~niji i direktniji za telo,
nego re~i. Preko dodira, ja mogu klijentu direktno da demonstriram {ta je to {to èlim da
primeti i na {ta èlim da se usresredi. Na ovaj na~in, tako|e, direktnije i specifi~nije prenosim
kvalitet svog prisustva i podr{ka, nego re~ima.
Kombinovano sa verbalnim istraìvanjem, dodir je va`no sredstvo za rad sa desenzitizacijom.
Dodir se moè koristiti za direktno oìvljavanje i stimulisanje ose}aja u zamrzlim telesnim

zonama, naprimer, tapkanjem ili ritmi~kim vibracijama. Otvoren kontakt moè da da ose}aj
oblika i povr{ine telesnih zona. Dodir, tako|e, moè biti kori{}en da unese toplotu i meko}u u
stegnute i zarobljene delove ne`nim kontaktom i mekim udarcima. Kod ozbiljnih umrtvljenja,
~vrst i dubok dodir moè biti upotrebljen za direktno osloba|anje dubokih stezanja i za
izvla~enje po~etnih telesnih ose}aja za rad sa njima.
Pokret, tako|e, ima oìvljavaju}i efekat i moè biti razborito kori{}en kao podr{ka radu sa
desenzitizacijom. Aerobik, Bioenergetika (Lowen & Lowen 1977), Hatha joga, ples i neke
forme borbenih umetni~kih pokreta kao Tai-chi-chuan mogu se koristiti za stimulisanje i
otvaranje telesnih tkiva. Ovde je va`no da se ve`be i pokreti ne koriste kruto i mehani~ki. U
svakoj fizi~koj intervenciji, bilo da je to dodir, pokret ili disanje, interes Ge{talt terapeuta je
pre u pobu|ivanju doìvljavanja, nego u uobli~avanju knjige propisa.
Nesre}a je i {tetno kada terapeuti postanu toliko vezani za metode i teorijske ciljeve, tako da
izgube vi|enje klijentovog teku}eg iskustva. Jo{ gore, mnoge telesno orijentisane metode, u
stvari, pori~u vrednost klijentovog trenutnog doìvljaja bola i neugodnosti ili ose}anje
spremnosti. Terapeuti su uhva}eni u poku{aju osloba|anja ili u~enja klijenta da bude
”popravljen” (ta~an, pravilan, besprekoran). Moj interes je da obezbedim okvir za istraìvanje
klijentove sopstvene istine, otu|enih delova njegovog iskustva, a ne da ga oblikujem prema
svom idealu. Nisam uvek uspe{an u zadràvanju pravilnog stava prema klijentovom selfu koji
se pojavljuje. @elim da se moji klijenti ose}aju bolje i ~esto verujem da znam {ta je dobro za
76
njih. Ali kada otpustim moje ”treba”, mogu da govorim o njihovom doìvljavanju sopstvenog
tela njihovim terminima i da ne nasr}em na njihov integritet.
Ne moè se re}i da je doìvljaj bola uvek rezultat ovog metoda. U delovima tela koji su bili
desenzitizirani, ~esto je prvo iskustvo posle ponovnog bu|enja ose}aj bola zbog hroni~ne
stegnutosti. Osim toga, desenzitizirani mogu biti ose}aji bola, patnje ili emocionalnih povreda
te oni ~esto bivaju prera|eni kako osoba postaje osetljivija za svoj otu|eni telesni self.
PRO[IRENJE SELFA ( the Deepening self)
Judit
Judit je po~ela da radi sa mnom jer ju je prethodna terapija u~inila svesnom da malo ose}a
svoje telo. Ose}ala se odse~eno od sebe i drugih i ~esto bi se ose}ala odsutnom, u smislu
nepotpune veze sa sredinom, drugim ljudima i svojim telom. Ona je i teìla i pla{ila se ve}e
povezanosti sa drugima i povla~ila bi se u ku}u kada bi odnosi sa svetom postali previ{e
naporni. Bila je izuzetno pametna i dobro obrazovana i uprkos periodima izdvojenosti i
stalnog ose}anja patnje, imala je dobar posao.
Kada smo po~eli da istraùjemo njen ose}ajni ìvot, ona je ose}aj svog tela opisala kao ”glava
sa stopalima”. Imala je samo neodre|en ose}aj tela od klju~ne kosti do kolena, sem kada je
imala neki akutan bol ili bila bolesna, a noge je opisala kao sr` svog tela. Plitko je disala i
imala sna`nu napetost u grlu, dijafragmi i abdomenu {to joj je ograni~avalo prostiranje. I
pored ovih ograni~enja, ona je imala dosta mo}i koje su joj omogu}avale rast i kretanje ka
drugima. Bila je duhovita i zanimljiva, duboko posve}ena socijalnim pitanjima i osveàvaju}a
u svom vi|enju ljudskih sudbina.
Mada se Judit dvoumila u pogledu mene zbog sumnji~avosti prema mu{karcima, na{ po~etni
rad koji je uklju~ivao dodir, zasnovao je njeno poverenje u mene. Svojim dodirom mogao
sam da prenesem toplinu i razumevanje i da joj obezbedim podr{ku kada ju je ponovna
osetljivost dovela u vezu sa bolnim ose}anjima.
Na{ po~etni rad ~esto je bio fokusiran na kori{}enje o~iju. U momentima kontakta u seansi,
ona bi odlutala i ja bih uzmicao kada bi me pogledala. Postalo mi je o~igledno da njene o~i
pokrije gle| kada se ovo pojavi. Njena odsutnost kvarila je rad ~ula vida. Fizi~kim dodirom
koji joj je davao vlasni{tvo nad sopstvenim facijalnim i o~nim mi{i}ima, do{li smo do ta~ke
kada je Judit svesno mogla da me ”odmakne” i ”pribliì”. Po~eli smo da pronalazimo {ta je to
{to se de{ava kada èli da se distancira od mene (kada je èlela ve}u emocionalnu bliskost ja
sam prilazio), tako da je mogla da prema meni direktno postavi granicu umesto da kvari
sopstveno bi}e. Ovakvim na~inom, nau~ila je da moè da mi kaè kada sam joj preblizu i na
kraju su se ovi simptomi zna~ajno smanjili.
Poja~ano utemeljenje u sredini, kroz pobolj{anje vizuelne osetljivosti, bilo je nagla{eno

ponovnim uspostavljanjem telesnih ose}aja. U svetu se bolje ose}ala, ali je i dalje ostala
neuzemljena u svom unutra{njem ìvotu. Radom sa dubokim dodirom njene zale|ene
muskulature i stalnom pa`njom na razvijanju ve}eg kapaciteta disanja, Judit je postepeno
po~ela da ose}a svoj telesni self i emocije koje je otu|ila.
Kao sedimentne slojeve re~nog korita, na{ oìvljavaju}i rad pokretao je njene o~vrsle i
desenzitizirane telesne strukture, dok nisu postale dovoljno fluidne da se na povr{inu pojave
kao ose}anja. Produbljivanje disanja vodilo je do ose}aja bu|enja koji su joj na po~etku bili
zastra{uju}i, jer joj je, biti stvarno ìv bilo nepoznato. Rad na licu i vratu, ponovo ju je doveo
u vezu sa plakanjem i ose}anjem tuge. Kako smo se pomerali naniè od bolje prisvojene
77
teritorije – glave – ka manje – grudima, Judit je po~ela da otkriva ose}anja tuge i povre|
enosti, ose}aju}i svoje srce i ~e`nju za ljubavlju. Kada smo do{li do dijafragme, trbu{ne
duplje, ona je prvi put osetila svoju utrobu, ljutnju i bes prema lo{em opho|enju prema sebi
koje je doìvljavala i ranije i tada. Oìvljavanje stomaka i karlice po~elo je da otkriva njenu
seksualnu osetljivost i èlju.
Na{ rad je postepeno smanjivao oblasti desenzitiziranosti i davao joj je prostora za ìvot, vi{e
mesta za stajanje (i bukvalno, ona je bolje ose}ala svoje noge). Ali svako novo vra}anje
telesnih ose}aja, tako|e je vra}alo i nezavr{ene situacije i stare bolove koji su morali biti
prora|ivani. Neke od ovih ponovo vra}enih ose}aja, ona na toj ta~ki razvoja nije mogla da
integri{e, i u tim oblastima nije mogla da uspostavi osetljivost. Pa ipak, njihovo ponovno
doìvljavanje na nov na~in, dalo joj je ideju {ta joj je mogu}e i ohrabrilo je da nastavi da radi
na podno{enju promene. Rad sa osetljivo{}u bio je glavna tema rada sa Judit, ali jasno, to je
pre bio po~etak le~enja nego njegov kraj.
PROBIJANJE (Working through)
Rad na ponovnom uspostavljanju osetljivosti nije jednostavna tehnika, niti samo ve`ba. To je
proces koji uklju~uje u~estvovanje, integraciju i rast. Nezavr{eni poslovi iz pro{losti, kao i
ose}anja prouzrokovana u sada{njosti, moraju biti dovedeni do novog kreativnog uskla|
ivanja. Introjekti i uverenja o probu|enim ose}anjima moraju biti istraìvani i testirani u
realnosti sada{njosti.
Fenomen desenzitizacije od velikog je zna~aja za svakog terapeuta koji veruje da su telo i

bi}e nerazdeljivi. Tamo gde se telo ne ose}a, bivanje je umanjeno. Zbog toga je va`no
razvijati sveù osetljivost kod svake populacije – klini~ke i savetodavne, jer smo svi u
izvesnoj meri desenzitizirani. Ali tako|e, istina je da je kod nekih klini~kih grupa
desenzitizacija toliko prisutna da je stvarno sredi{nja ta~ka njihovog stanja.
Poreme}aj poznat kao ”grani~ni poreme}aj li~nosti” uklju~uje jake indikatore koji govore o
tome da u pozadini postoji desenzitizacija: ~esto rascepljena doìvljavanja, poreme}aj
identiteta i gubitak ose}aja selfa i ose}anja praznine i necelovitosti, autodestruktivni akti.
Prva pomenuta pojava, ~esto disocijativne epizode mogu se direktno razumeti kao rezultat
desenzitizacije, kako je ona opisana ranije u poglavlju. Poreme}aj identiteta, gubitak selfa i
ose}anje ni{tavnosti, ponekad nazivani ”no self” (NE JA), u analiti~koj, psihijatrijskoj
literaturi opisivani su kao rezultat razvojnog prekida kada osoba ne uspeva da formira ose}aj
selfa u kriti~nom periodu razvoja.
Bez razvijenog ose}aja selfa, identiteta, osoba dakle ne doìvljava jasno i dobro oformljeno
”JA” ili ose}aj identiteta. On ili ona se ose}a fragmentirano (u delovima), rasplinuto. Ali iz
mog iskustva, posebno sa klijentima koje bismo mogli smatrati ”izrazitom grani~nom
organizacijom”, doìvljaj zbrke identiteta i ose}aja praznine ne javljaju se toliko iz prekida u
razvoju, koliko iz duboke desenzitizacije i gubitka telesne podloge sa ~im su navikli da se
nose u te{kom detinjstvu u kome su bivali zloupotrebljeni. Bez kontakta sa svojim telom,
~ovek nema ose}aj za mesto u svetu, ni fizi~ko prisustvo i granice. Bez kontakta sa svojom
utrobom i prirodnim odgovorima, unutra{njim organizmi~kim ose}ajima, postoji samo
praznina i ose}aj ”Ja sam ni{ta”. Ose}aj kontinuiteta kao suprotnost fragmentiranosti, zavisi
od sposobnosti da se ose}a sopstvena materija i kontinuitet emocija i pona{anja – {to su
telesne pojave. Nije toliko stra{no to {to nemaju self, koliko to {to su morali da sahrane svoj
slaba{an de~iji self u klijanju, duboko u svoje umrtvljeno telo da bi se za{titili od bola,
poniènja i zloupotrebe. Bivaju}i pritiskivani i ugnjetavani, nisu imali telesnu osnovu koja bi
im obezbedila kontinuitet ili ose}aj materije, te su tako bivali podeljeni i dekompenzovani.
78
Tendencija ka telesnom saka}enju i autodestruktivnom pona{anju, dalje potvr|uje ideju da su

grani~ni slu~ajevi duboko desenzitizovani. Ovi klijenti se seku brija~em, dave se i sli~no, i
~esto izve{tavaju da su to uradili ”da bi ne{to osetili” ili opaàju ”da nisu povre|eni jer nisu
ni{ta osetili”. Ovo su jasne izjave o gubitku telesnih ose}aja i govore nam do koje mere su oni
postali otupljeni, umtrvljeni i nesvesni.
Tretman grani~nih je, kao {to je poznato, teàk, i navedeni komentari ne ~ine ga obavezno
lak{im. Svaki poku{aj oìvljavanja telesnog iskustva kod njih je teàk, jer kao {to se vra}a
op{ta osetljivost, tako se vra}aju i posebni ose}aji za bol, bes, duboke povrede, strah i àlost.
Za ove klijente je prihvatanje ovih emocija veoma te{ko, ukoliko ne postoji ogromno
poverenje u terapeuta. Rad na oìvljavanju mora biti podeljen u veoma male jedinice, a pa`nja
se mora podjednako obra}ati na klijentov kontakt i sa terapeutom i sa sobom. Terapeut mora
biti sposoban da odoleva, kanali{e i pomaè klijentu, da razume izlive ose}anja koja se
javljaju iz razvijenog kontakta sa telom. Ako i klijent i terapeut mogu da izdrè dovoljno dugo
i klijent postane ~vr{}e sme{ten i uzemljen u telesno, prethodne nesvesne polarnosti (~esto
karakterisane kao ”zlostavljeno dete”) mogu biti asimilovane u zrelo funkcionisanje.
(Napomena: Ipak u odre|enim okolnostima je primereno smanjivanje osetljivosti, na primer u

situaciji velike nevolje.)
79
POGLAVLJE VIII
FORMIRANJE FIGURE I TELESNI PROCES
Na{ je poku{aj… da otkrijemo sva iskustva I to {to
verodostojnije – bilo da se radi o fizi~kom, mentalnom,
senzornom, emocionalnom ili govornom, jer je sve to u
sklopu ”funkcionisanja” tela , ”uma” i ”okoline” (sve je
ovo apstrakcija), {to i ~ini ìvotnu figuru, pozadinu na{ih
prou~avanja (Perls i saradnici 1951, str.83).
Obnavljanje ose}aja tela kroz rad na desenzitiziranom telu, prelazi dug put prema otkri}u
ose}anja prisutnosti, pripadanja, bivanja u svetu. Kao najiskreniji ose}aj, resenzitizacija nas
samih leì u tome {to nam daje solidnu osnovu fizi~kog kontakta sa na{im svetom, kao i
bogatu podlogu koja se moè koristiti (crpiti) u svim na{im interakcijama.
Sirovi ose}aji sami po sebi, naravno, nisu dovoljni da upravljaju na{e funkcionisanje, mada su
forme osnove za funkcionisanje. Oni moraju biti organizovani u okviru nekog zna~enja za
nas, u skladu sa na{im vrednostima. U Ge{talt terapiji, mi nazivamo taj proces izdvajanje
figure naspram pozadine.
Telesne senzacije doprinose formiranju figure u svesnosti. Jedna senzacija stoji nasuprot
drugih senzacija kao ìva i puna snaga za dejstvo kada god je to zna~ajno za na{e
funkcionisanje. Ako moèmo da se identifikujemo sa tim zna~enjem, da mu dozvolimo da
bude va`no i relevantno za nas same, onda }e telesna figura voditi i uticati na na{e
funkcionisanje.
Na primer, tokom sparnog dana dok ste u ba{ti, eventualno }ete po~eti da ose}ate senzacije
suvo}e u va{im ustima i grlu. Te senzacije se polako organizuju u ne{to - puno zna~enje za
nas je ”è|”. Od tog trenutka {ta god da radite – obra|ujete vrt, ~itate, sun~ate se, - figura ”è|i”
je najupe~atljivija. ”@e|” je iskustvo a ne re~, è| je figura puna zna~enja koje organizuje
skup senzacija u kohezivnu celinu, i kao figura, ostaje izdvojena od drugih nadolaze}ih
senzacija.
Neki ljudi bi odvojili svoja ose}anja od ose}aja è|i i rekli: ”Nisam to ja ko je èdan, ve} je to
moje telo”. Mi moèmo lako priznati da je ta telesna potreba ”JA” i dozvoliti joj da vodi na{e
pona{anje – da nas mobili{e da uzmemo pi}e. Figura è|i moè postati ìva i vrlo zna~ajna za
na{e ose}anje selfa. Jednom zadovoljena kroz kontakt sa vodom, figura je kompletirana i
ponovo se povla~i u pozadinu.
Kao i jednostavan proces è|i, tako i na{a mnogo kompleksnija i dublja ose}anja postaju
figure. Ose}anje tuge povla~i za sobom skup telesnih senzacija koji uklju~uje vodnjikavost i
zategnutost oko o~iju, kao i toplinu i ose}aj teìne u na{im grudima. Pomislite na tuàn doga|
aj i primeti}ete telesne senzacije sli~ne gore spomenutim. Upravo, ovakav skup senzacija koje
nazivamo ose}ajem ili emocijom u stvari je, jedna emocionalna figura.
Mi moramo dozvoliti da na{a tuga dobije zna~enje u na{em bivanju i da vodi na{e
funkcionisanje: da dozvolimo suze, da izrazimo tugu, da na|emo podr{ku i utehu drugih.
U~initi druga~ije, zna~ilo bi ostaviti ose}anje nedovr{enim i okrnjenim. U Ge{talt terapiji
takva ose}anja nazivamo ”nedovr{ene figure”, odnosno va`na iskustva koja nisu
kompletirana. Osporavati va`nost telesnog iskustva zna~i poricati jedan esencijalni aspekt nas
80
samih, {to crpi energiju iz samog funkcionisanja. Misliti o tome kakva je to energija povla~i
nas da odvojimo ose}anje è|i od ose}anja svoje su{tine (nas samih).
Tokom svog rada sa desenzitizacijom, po~eo sam da prime}ujem neke posebne probleme.
Dok su ljudi u~ili da povrate mogu}nost ose}anja i usresre|enja na svoj telesni ìvot, nisu
uvek povezivali te senzacije sa onim {to jesu (sa ”JA”), njihovim emocionalnim i
psiholo{kim funkcionisanjem. Senzacije nisu uvek postajale deo njihovog procesa formiranja
figure, nego su ostajale na nivou intelekta.
Neki ljudi su mi dolazili visoko densenzitizovani i stekli su vi{e senzacija koje su ostale
odvojene od njihovog ose}anja selfa. Za one koji su na po~etku imali neki kontakt sa svojim
telom, u ve}oj ili manjoj meri, izgledalo je da imaju otpor da se njihova telesna iskustva u~ine
relevantnim za njihovo ìvotno funkcionisanje. Oni sigurno nisu bili ”bestelesni” kao visoko
desenzitizirane osobe, ali je izgledalo da njihove telesne senzacije nisu mnogo zna~ajne za
njihovo funkcionisanje. Figure koje su oni formirali bile su nezavr{ene zato {to su bili
odvojeni od svog telesnog selfa.
GUBLJENJE VLASNI[TVA NAD ISKUSTVIMA: PROJEKCIJA TELA
Ono {to je zajedni~ko za sve ove slu~ajeve jeste raskorak izme|u telesnog iskustva i selfa, ~ak
i dok telo jasno doìvljava iskustvo, makar samo na tren i na sebi svojstven na~in. Ono {to se
iskusilo ostaje odvojeno od ”JA”. Telo se i dalje smatra kao objekt iskustva a ne kao subjekt.
Telo je tako projektovano i tretirano kao da je odvojeno od selfa.
U Ge{talt terapiji defini{emo projekciju kao prekidanje kontakta, tako da se deo selfa tretira
kao objekt u okruènju (Perls i saradnici 1951.). U ovom slu~aju, iskustvo jednog tela, koje je
po holisti~kom stanovi{tu tako|e self, tretirano je kao ne{to {to se de{ava nama ili je izvan
selfa. Ako se self i telesno iskustvo tretiraju kao odvojeni, onda je razumljivo da kriti~na
~injenica za formiranje figure nedostaje i da je umanjena mogu}nost spajanja telesnih ose}aja
i pona{anja li~nosti.
Jedan ~ovek sa kojim sam radio, naizgled, je lako opisivao svoja telesna iskustva. Mogao je
detaljno da opi{e rezultuju}e senzacije tokom na{eg rada na senzitiziranju: ”Ose}am toplotu u
licu, upavo sam opazio tenziju u grlu, ose}am senzacije strujanja iz va{ih ruku…”.
Rezultiraju}e senzacije, iako prijatne, nisu izgledale kao da imaju neku va`nost za njega.
Po svemu je izgledalo da on radi ispravno. U to vreme nisam shvatao {ta je nedostajalo, ili
kako da spojim senzacije koje je on ose}ao sa ne~im zna~ajnim. Klju~ je bio u tome da dok je
ose}ao toplotu u licu, nije je ose}ao kao svoju toplotu, dok je ose}ao tenziju u grlu, nije je
ose}ao kao svoju tenziju, dok je ose}ao strujne senzacije iz mojih ruku, nije iskusio
emocionalni odgovor da je dotaknut – ”stremim da sretnem va{e ruke”.
Projekcija tela kao objekta pre nego kao selfa, jeste suptilnija nego ona kod desenzitizacije.
Kod desenzitizacije telesno iskustvo je mutno, nejasno, prezreno, umanjeno, te prihva}eno
kao manje dostupno svesnosti. Ose}anje potpune stvarnosti je izgubljeno. U ekstremnom
obliku ovo rezultuje disocijacijom i depersonalizacijom.
Kod projekcije, telesne senzacije su ipak doìvljene. Postoji kontakt sa senzornom osnovom
iskustva i telo se ose}a stvarnim, realnim, postoje}im. Jasno je da postoji vi{i stepen razvoja
Ega i kontrola tela. To je, kudikamo, uobi~ajeniji proces podràn na{om kulturom, religijom i
pogledom na svet – self nije telesan, ve} je mentalan – tako da ”JA” ostaje nepovezano sa
telesnim iskustvom. Ovo vidimo odslikano na ljudima koji se, maltene, pobo`no bave
81
razli~itim telesnim umetnostima – plesa~i, atleti~ari, majstori borila~kih ve{tina. Oni ~esto
imaju veoma fino razvijen kinesteti~ki ose}aj svoga tela, a jo{ uvek mogu biti odse~eni
emotivno od njega. Oni su toliko izve{tili svoje telesne procese kao {to su to {rafovi i matice
u nekoj ma{ini, njihova potreba da kontroli{u svoja tela upravo pokazuje kako oni svoj telesni
self doìvljavaju izvan kontrole.
Projekcija tela se javlja zbog raskoraka izme|u subjekta i objekta iskustva. Ovaj gubitak
vlasni{tva nad telom je evidentan u jeziku koji se koristi pri opisu telesnih iskustava. Na
primer, zamoljeni da opi{u telesno iskustvo, mnogi ljudi }e odgovoriti sa nepersonalnim
identifikacijama: ”Rame je zategnuto” ili ”Grlo deluje kao da je stisnuto”. Navedene re~enice
jasno defini{u telo kao objekat odvojen od ose}anja ”JA”.
Neki ljudi }e odgovoriti u blago razli~itoj formi: ”Moje rame je zategnuto”, ”Moje grlo deluje
kao da je stegnuto”, ”Moje grlo je stisnuto”. Ove projekcije su mnogo suptilnije. Ovakav vid
interpretiranja telesnog iskustva je toliko uobi~ajen da ga je lako predvideti, {to mnogi
terapeuti i ~ine. Upotreba re~i ”moj” kao da uspostavlja identi~nost izme|u telesnog iskustva i
selfa, ali to ne mora obavezno da bude slu~aj. Re}i ”moj vrat” ne zna~i ni{ta vi{e od ”moj
auto” ili ”moja pisa}a ma{ina”. To odslikava posesivnost u smislu posedovanja imovine, gde
ostaje zna~ajna razlika izme|u vlasnika i objekta.
Moramo dalje pitati: ”îje je to grlo stisnuto i ko ga to pritiska? îje rame je napeto i ko ga
napinje?” Napetost nije izazvao neko drugi, ona je produkt nas samih. Mnogo primerenija
izjava bi mogla biti: ”Ja napinjem moja ramena. Ja pritiskam moj vrat”. U ovim izjavama
relacija self-telesno iskustvo je mnogo blià i telesni procesi postaju mnogo jasniji deo selfa.
Smisao terapeutskog rada sa projekcijom telesnih iskustava je kretanje: od ”zategnuto je” do
”ja ga steèm”; od ”toplo je” do ”ja sam topla”; od ”le|a su mi uko~ena” do ”ja se ko~im u le|
ima”.
Nakon ovoga, za dobijanje celovite figure potrebno je ne samo uspostavljanje veze izme|u
selfa i tela, nego i uspostavljanje relacije izme|u selfa i okruènja.
”Ja zateèm, napinjem… jer ti neverujem”

”Ose}am se toplo…zbog tebe”
”Ohrabren sam i pored tvojih re~i”
”Krut sam … jer se bojim da se opustim i da me vidi{ ranjivog”
RAD SA PROJEKCIJOM TELESNIH ISKUSTAVA
Cilj terapeutskog rada na projekciji tela je obnavljanje ose}anja ”JA” u telesnim iskustvima.
Telo mora postati subjekt iskustava da bi rascep izme|u tela i uma mogao biti zale~en i da bi
projektovani aspekti selfa mogli biti asimilovani i uneti u ìvotno funkcionisanje. Ovo }e
omogu}iti telesnim procesima da postanu deo normalnog formiranja figure, to jest kreiranja
ujedinjenog ge{talta koje ima zna~enje.
Ovo nije jednostavan proces. On zavisi od integracije rada sa senzacijama, pa`ljivo i pravilno
primenjivanog u skladu sa jezikom i fenomenologijom klijenta i upotrebe jezi~kih
(lingvisti~kih) eksperimenata. Prikaza}u vam to jednim primerom, a potom }emo
prokomentarisati principe koji se kriju u koracima ovog procesa.
Dòan je do{la kod mene na terapiju sa nizom simptoma koji su bili povezani sa njenim
telesnim iskustvom. Bila je neudata i imala velikih te{ko}a pri uspostavljanju odnosa. Imala
82
je istoriju sa seksualnim zlostavljanjem tokom detinjstva od kojih joj je ostalo par uspomena u
svesti. Dòan, imala je 25 godina kada je do{la kod mene, prvobitno mi se obratila zbog
nedavnog prvog proboja se}anja u svest na to kako ju je otac prisiljavao na seks sa njim. Ovaj
”fle{-back” ju je bacio u konfuziju i depresiju, te se ponadala da }e joj telesno orijentisana
terapija omogu}iti da povrati vi{e svojih se}anja i ose}anja vezana za ove dogadjaje iz
pro{losti.
Kada me je prvi put videla, Dòan je bila ekstremno desenzitizovana do ta~ke da je ponekad
bivala disocirana od svog tela. Njena muskulatura, naro~ito ramena, le|a i karlica bili su jako
hipertoni~ni. Smatrala je nemogu}im da oseti mnoge emocije, naro~ito tugu i gnev. Tokom
na{ih seansi koje }u opisati, Dòan je bila sposobna da doìvi ne{to od svoje tuge, mada na
distanci, ali ipak nije bila sposobna da zapla~e.
U ovoj posebnoj seansi radio sam sa Dòan na te{njem povezivanju nje same sa njenim
disanjem i napeto{}u dijafragme koja je bila deo njenog spre~avanja pokreta za plakanje.
Re~ima sam je upu}ivao da u~ini da zadrì svoj dah ujedna~enim i ritmi~nim, a dodirom sam
joj pokazivao mesta koja je gr~ila, zatezala u grlu, licu i dijafragmi. Kada sam proveravao sa
njom ste~eno iskustvo tokom ovog rada, napomenila je da ose}a tenziju u svom stomaku i
ramenima. ”Izgleda da ne uspevam da zaustavim tenziju ~ak i ako znam da ona ometa moje
disanje i zaustavlja moju tugu”.
Projekcija njene tenzije, njen ose}aj kao da je na fizi~kom planu odgovarao neko drugi, ovde
se pojavljuje. Jezik koji ona upotrebljava pokazuje projektivnu razdvojenost njenih iskustava.
Isprva, Dòan opisuje svoje napete delove kao ”njih” a ne kao ”JA”. Ovakvi signali
predstavljaju gubitak identiteta izmedju tela i selfa. Njena druga izjava o nemogu}nosti
kontrolisanja tenzionih procesa ”Izgleda da ne uspevam da ih zaustavim…”, pokazuje
ose}anje da postoje dva razli~ita selfa – ”JA” i ”TO”. Prvi korak je da se identifikuje
projekcija telesnog iskustva izraèna u jeziku neupotrebom ”JA” i redukcijom tela na objekat
razli~it od selfa.
Zatraìo sam od Dòan da proba da blago poja~a tenziju koju ose}a i da opi{e njen karakter.
Koristio sam ruke da joj pomognem da poja~a tenziju {to je ona, kako sam primetio, ~inila
spolja. Opisala je tenziju i rezultuju}a stanja i ose}anja kao ”ohrabruju}e stegnuto”,
”sputano”, ”za{titni~ko”.
îtalac }e primetiti da je stadijum ovog rada sli~an onome iz poslednjeg poglavlja o razvoju
senzacija. Ovde radimo na povi{enju njenih ose}aja poja~avanjem, kao i na postizanju mnogo
bogatijeg i kompletnijeg opisa njenih iskustava. Poja~avanjem zapo~inje proces ose}anja
vlasni{tva jer ako ona moè svesno da poja~a tenziju, onda moè po~eti da ose}a da je ona
sama ta koja napinje.
Povi{enje njenih ose}anja i napetosti pokazalo je Dòani da je njena napetost odgovor na moj
dodir njenog stomaka i predela dijafragme. Rekla je da se boji da }e biti povre|ena na tim
mestima. Traìo sam da proba eksperiment u kome }e kombinovati opis njene napetosti sa
iskustvom straha od povre|enosti koriste}i re~enicu: ”Dìme, kada dodiruje{ moj stomak,
stegnem se da bi te spre~ila da me povredi{.” To se pokazalo istinitim za nju, pa sam traìo da
mi to kaè vi{e puta kako bi osetila uticaj tih re~i na nju.
Ova izjava se zasniva na odnosu njenih telesnih procesa i okruènja i na preformulaciji od

”TO” (ne{to {to radi njeno telo) na ”JA” (ne{to {to sama radi). Time, ona nastavlja proces
uspostavljanja vlasni{tva nad projekcijom telesnih iskustava koji je zapo~et u radu na
senzitizaciji i sjedinjuje ga sa lingvisti~kim i kognitivnim vlasni{tvom. Ova JA-izjava,
83
povezuje telesno pona{anje i napetost sa Dòaninim strahom od povrede. Od puke senzacije
sada imamo potpunu figuru. Njena tenzija postaje ne samo ne{to {to joj se de{ava, ve} ne{to
{to ona ~ini kao odgovor na svoj odnos sa okolinom (i sa mnom).
Dòanin slede}i komentar nas uvodi u dublji rad iza njene projekcije, rad na njenom otporu i
konfliktu. Komentarisala je: ”Sme{no je {to intelektualno znam da me Vi ne}ete povrediti i
da Vam mogu verovati, ali i dalje ose}am strah i potrebu da se za{titim.”
Ova izjava pokazuje da i dalje postoji rascep izme|u njenog kognitivnog ”znanja” i prisustva
njenog telesnog odgovora.
Nakon toga, predloìo sam joj da eksperimenti{emo sa naizmeni~nim dodirivanjem i

nedodirivanjem, kako bi sjedinila ta dva. Blago sam joj dodirivao regiju dijafragme a zatim
uklanjao svoju ruku i traìo od nje da opi{e svoje iskustvo. Na ovaj na~in ona je mogla mnogo
jasnije da oseti svoj fizi~ki odgovor i na {ta to ona odgovara. Posle brojnog ponavljanja ovog
eksperimenta, shvatila je ~ega se, u stvari, boji. ”Kada me dodirujete ose}am da treba da
budem na oprezu, ~ak i ako Vam verujem, jer se bojim da }ete se promeniti i iznenada oti}i
dalje nego {to ja mogu da podnesem i prihvatim. Tako leìm ovde uko~ena o~ekuju}i
mogu}nost da budem povre|ena”.
Na ovom stupnju, Dòan je mnogo vi{e ose}ala telesni odgovor kao svoj OPREZ i
i{~ekivanje. Slede}i korak se sastojao u tome da joj dam vi{e aktivnog ose}anja kontrole nad
na{im radom i da spojimo njen sada{nji odgovor sa realno{}u iz doba njenog detinjstva.
Njene reakcije su bile ~vrsto ukorenjene u njenim iskustvima seksualnog zlostavljanja u
detinjstvu. Otac koga je volela tokom dana, preko no}i bi se okomio na nju u trenutku kada je
bila potpuno bespomo}na i kada je to najmanje o~ekivala. U svom uàsu je mogla samo da
leì tiho steù}i se da bi se suprostavila njegovom nasilju, pokoriv{i se. Jedini mogu}i izraz
njenog selfa je bio u zgr~enosti, jer bi neki aktivniji odgovor mogao izazvati jo{ è{}e
zlostavljanje. Ovde, u sada{njosti, imamo mogu}nost da obnovimo njeno ose}anje kontrole i
aktivnu upotrebu njene preke potrebe da se za{titi.
Radio sam na tome istovremeno verbalno (govore}i ”ne” kada je ona ose}ala potrebu da
zauzme poloàj koji bi me spre~io da je dotaknem) i fizi~ki (tako {to bih uklanjao svoju
ruku). Ovaj rad je smenio njenu pasivnu strukturalnu ukru}enost u aktivan, inicijativan proces
i podrào njeno u~enje da vrednuje i po{tuje svoju potrebu da kaè ”ne”. Re}i joj samo da
”otpusti” svoju tenziju ili insistirati da toleri{e moj dodir i potisne svoju potrebu da kaè ”ne”,
samo bi dovelo njen prirodni odgovor organizma u dublju potisnutost, dublju otu|enost
projektovanog dela njenog odgovora tela na nasrtanje. Nastavili smo sa radom na vlasni{tvu
prava da se za{titi i njegovom povezivanju sa njenom pro{lo{}u. Na{ kasniji rad se razvio u
èstoko udaranje jastu~eta kombinovano sa vikanjem ”ne” i ”beì od mene”. Dòan je po~ela
da se vi{e vezuje i identifikuje sa svojim ranije otu|enim odgovorem na uzurpiranje njenog
telesnog prostora.
Pogledajmo ovaj klini~ki primer sistemati~nije da bismo mogli izdvojiti su{tinu rada sa
telesnim procesima kao projekcijom.
Grubo moèmo opisati ~etiri koraka:
1. IDENTIFIKACIJA PROJEKCIJE: Projekcija telesnog iskustva je prvo

identifikovana u Dòaninoj upotrebi jezika prilikom opisivanja svog iskustva. Ovde sam
~uo upotrebu izraza koji izraàvaju ose}anje razlike izmedju toga da je ne{to doìvljeno
i da je self subjekt koji doìvljava. Kada su telesni procesi doìvljeni kao da se de{avaju
nekom drugom, projekcija je o~igledna.
84
2. EKSPERIMENT SA POVI[ENJEM TELESNOG ISKUSTVA: Kada sam

identifikovao projekciju, po~eo sam da razvijam Dòanino iskustvo njenih telesnih
procesa. To je bazi~an rad na razvoju ose}anja. U stvari, prvi korak se pojavljuje iz
prethodnog rada na razvoju ose}anja i ova dva koraka se naizmeni~no smenjuju napred-
nazad. Eksperiment koji smo koristili da poja~amo njenu napetost i izgradimo opise
njenih iskustava, istovremeno poja~avaju njene fizi~ke procese i njeno ose}anje
vlasni{tva nad tim procesima, te ona po~inje da formira potpuniju figuru dodavanjem
verbalnog opisa. Terapeutova pa`ljiva podr{ka ovog poja~avaju}eg procesa je veoma
bitna.
3. EKSPERIMENT SA ”JA” IZJAVAMA: Kako je Dòan po~injala jasnije da ose}a

svoj telesni odgovor i njenu prirodu, tako smo po~eli da eksperimenti{emo sa punijom
identifikacijom sa njenim telesnim iskustvima. Va`no je da upotreba ”JA-izjava” bude
prilago|ena klijentu kao eksperiment u kojem se ”prevarom” dolazi do istine. Kad
upotrebimo mimiku ili tehniku, klijent }e jednostavno introjektovati izjavu i povr{no se
sa njom sloìti ne sti~u}i stvarnu identifikaciju ili integraciju iskustva. Terapeut mora
pa`ljivo birati JA-izjave za eksperiment, tako da one, {to je ta~nije mogu}e reflektuju
pravu prirodu i izraze koje klijent koristi u opisivanju svojih telesnih iskustava. Prosto
sklapanje izjava je samo ve`ba a ne, u ge{talt smislu, pravi eksperiment. Da bi izjave
postale eksperiment moraju biti potpuno doìvljene od strane li~nosti, odnosno
sa`vakane i progutane. Kako Vam to deluje? Kako Vam to izgleda - uzeti sebe u obzir
na ovaj na~in? [ta Vas spre~ava da uzmete u obzir taj deo sebe? Ho}ete li to poku{ati
ponovo ali ovog puta gledaju}i u mene i upotrebiv{i svoje ruke za nagla{avanje?
4. RAD KROZ OTPOR: Slede}i korak je bio da radim sa Dòan na potpunijem

izraàvanju njenog projektovanog telesnog impulsa, u ovom slu~aju na njenoj
anticipaciji povrede i njenom impulsu da se za{titi. Ponovo je glavni oblik rada bio
eksperiment – izraàvanje u ovde i sada. Strogo re~eno, ovde se pomeramo sa rada na
projekciji bliè ka radu na retrofleksiji. U ovom slu~aju rad je koncentrisan na
Dòaninom zadràvanju impulsa da kaè ”ne” (verbalno i fizi~ki) kako bi spre~ila
nasrtanje iz okruènja.
PROJEKCIJA I KONFLIKT
Projekcija funkcionisanja telesnih procesa je na~in prevazilaènja konflikta nad aspektima nas
samih koje okolina ne priznaje i ne vrednuje. Neidentifikovanjem sa svojim telom i
tuma~enjem na{ih fizi~kih odgovora koji kao da ne pripadaju selfu, ~uvamo se od spoznaje
lo{ih ose}anja i neprijatnih impulsa: njih ose}a telo a ne ja.
U Dòaninom slu~aju, projekcija njenih telesnih procesa su vezane za kontekst njene pro{losti
kada je bilo opasno izraziti prava ose}anja i impulse. Kao dete bila je bespomo}na pred
o~evim seksualnim nastupima. Njena stvarna ekspresija organizma da joj je to odvratno i
njena èlja da spre~i njegovo nasrtanje – morali su biti potisnuti pred pretnjom kazne. To ide
dublje od obi~nog potiskivanja. U okviru dvostrukog porodi~nog odnosa, njen de~iji ego nije
bio dovoljno jak da o~uva svoju li~nu realnost o~evih no}nih izdajstava, nasuprot implicitnoj
porodi~noj zabrani razbijanja dnevne iluzije ”tata je dobar” i ”sve je u redu u ovoj porodici”.
Dòani je kao detetu koje za svoj opstanak zavisi od drugih, bila potrebnija porodica nego
njen li~ni ose}aj realnosti. Realnost }e redovno biti `rtvovana zarad opstanka. Dòana nije
mogla jednostavno da potisne istinu – morala je da odbaci taj deo sebe, to jest selfa, koji je
iskusio istinu. Njeno gubljenje vlasni{tva je bilo toliko potpuno da je dostiglo stepen
85
disocijacije, projektuju}i od selfa veliki deo telesnog ìvota i ose}anja i izoluju}i se}anje na
seksualno zlostavljanje uklanjanjem iskustva njihovog telesnog konteksta.
Na sli~an na~in, aspekti na{e telesne prirode mogu biti u konfliktu (obi~no ne tako ozbiljno
kao u navedenom primeru) sa onim {to smatramo prihvatljivim ili poèljnim. Mnogi aspekti
na{e fizi~ke prirode, kao bes ili seksualnost, defini~u se kao zabranjeni. Tako mi ovakve
elemente na{eg selfa projektujemo od JA-iskustva, te oni ne ~ine deo figure koji se razvijaju
u na{oj svesnosti i kao takvi nisu uzeti u obzir.
Ako je ne~ijim roditeljima bitno da im dete uvek bude razumno, razborito (boje se sna`nijih
ose}anja ili zahtevaju od svog staloènog deteta da im pomogne da kontroli{u svoje li~ne
stresove) {ta onda dete moè da u~ini sa ose}anjima besa ili povre|enosti koja se povremeno,
sasvim prirodno, javljaju? To su nerazumna ose}anja koja moraju biti proterana. Dete gubi
svoje telesno iskustvo i po~inje da ose}a samo rezultate ose}aja besa kao glavobolju, stezanje
vilice, bol u le|ima. Ako je seksualnost shva}ena kao lo{a ili prljava, onda se moramo li{iti
selfa koji ose}a seksualnost – svog telesnog selfa.
Problem nastaje kada nova situacija i prirodne potrebe ìvotnog ciklusa zahtevaju izvore kojih
smo se li{ili. Dok god je okruènje mirno, mogu emocionalno reagovati ”uvek razborito”, bez
potreba za ”nerazumnim” ose}anjima. Ali kada neo~ekivana promena i ìvotni preokret
zatraè da budemo u kontaktu sa svojim ose}anjima da bismo mogli da savla|ujemo te{ko}e,
pokaèmo agresiju ili da odbranimo svoje granice, ili da zapla~emo iskreno – a sve nam je to
nedostupno.
Ose}anja koja ne posedujemo, budu}i da su isku{enja nejasna i van na{eg selfa, ~esto se
izraàvaju impulsivno. Kada od klijenta ~ujem izjave da su bili ”preplavljeni” ose}anjem i da
”nisu mogli da kontroli{u svoje pona{anje”, projekcija - ”ja to ne kontroli{em” je o~igledna.
Ose}anja i pona{anja nad kojim smo izgubili kontrolu nisu deo selfa jer ina~e ne bi postojala
takva potreba da ih kontroli{emo.
Rad sa projekcijom telesnog selfa zahteva vi{e od obi~nog vra}anja vlasni{tva i

eksperimentisanja sa JA-izjavama. Strahovi i introjekcije koji leè ispod projekcije moraju se
izneti na povr{inu i proraditi. Ose}anja koja su tako identifikovana moraju biti ispoljena i
kompletirana da bi se potpuno integrisala u self. Rad sa projekcijom je mali deo celokupnog
terapijskog procesa i mora biti u njega integrisan.
Za zavr{etak ovog poglavlja predstavi}u jo{ jedan slu~aj da bih prikazao kompletniju
jedinicu rada koji se zasniva na projekciji. Taj primer }e nam dati sliku procesa terapijskog
rada koji je vi{e pri~a za sebe. Projekcija je manje ozbiljna i u izvesnoj meri normalnija.
Radio sam sa Stivom na otkrivanju njegovih telesnih ose}anja tokom vi{e seansi. Uradili smo
ve`be disanja i ostale ve`be da oìvimo njegovo telo i poveèmo ga sa svojim ose}anjima, te je
on izjavljivao da je svesniji svog telesnog ìvota. Ovom posebnom prilikom sedeo je preko
puta mene kada sam primetio krutost u njegovom poloàju tela i zamolio ga da obrati pa`nju
na to kako sedi – sa jednom nogom prekr{tenom preko kolena druge, blagom nagnutim
torzom i sa potpornom nogom samo petom naslonjenom na tlo. To je svakako bio naporan
na~in sedenja.
Zamolio sam ga da mi opi{e kako mu taj poloàj deluje. Rekao je: ”To izgleda otprilike kao
da sam spreman”. Obratite pa`nju na njegove re~i ”TO” da bi iskazao svoje telesno iskustvo.
Traìo sam da poku{a sa izjavom ”ja drìm sebe, ja sam spreman” i da obrati pa`nju kako se
ose}a kad to izgovara. Posle probanja ovog eksperimenta komentarisao je da mu ta izjava
86
odgovara, pa smo neko vreme proveli vi{e razvijaju}i njegovu svest o svojoj fizi~koj
”spremnosti” poja~avanjem njegovog poloàja i obra}aju}i pa`nju na efekat njegovog disanja
(plitkost, skupljenost i ograni~enost njegovih grudi).
Kako je postao svesniji svog fizi~kog drànja, traìo sam da poku{a sa novom izjavom: ”Ja
drìm sebe spremnog u slu~aju da ti…” koju }e zavr{iti onako kako mu se u~ini
odgovaraju}im. Odgovorio je: ”Ja drìm sebe spremnim jer }e{ me ti povrediti”. Stiv je bio
veoma obuzet slaganjem svog fizi~kog poloàja sa svojim ose}anjem potrebe da se za{titi.
Dalje je dodao: ”Svestan sam svog truda da delujem opu{teno pred Vama, mada je moje telo
u gr~u. Radio sam sa njim na formulisanju izjava koje bi mogle pravilno da odslikaju to, kao
na primer: ”Moram izgledati onako kako vi èlite” i ”Ne mogu vam pokazati da se branim od
vas”. Ona koja je imala najvi{e uticaja na njega, glasila je: ”Ne mogu vam pokazati svoja
prava ose}anja”. Dalji rad smo posvetili povezivanju ovoga sa njegovom potrebom da sakrije
svoja ose}anja od oca i njegovih ose}anja iz detinjstva kada se {titio od o~eve naravi i
nerazboritosti.
Na kraju ove seanse mogao je da izjavi kako je on u stvari {titio malog de~aka u sebi od
mogu}nosti da ga mo`da kritikujem ili osudim njegove ”detinjaste” èlje kao budalaste. Rekao
sam mu: ”U radu sa Vama, ba{ ti va{i de~iji delovi na mene su delovali naro~ito toplo.
@elim da znate da visoko vrednujem tog malog de~aka u vama”. Kada je ovo ~uo (i kada
sam bio siguran da me je pomno pratio i pre nego {to sam ovo izgovorio), Stiv je mogao da
opusti svoje telo i da me se manje pla{i. Mogao je da ~uje moje priznavanje vrednosti
njegovog ranjivog detinjastog selfa i da dozvoli sebi da se manje {titi i da se fizi~ki opusti. Po
prvi put u na{em radu ja sam primetio da je njegovo lice izgubilo masku -”ja sam O.K.”.
Po~eo je da shvata da ne mora da bude odrastao i ozbiljan da bih ga prihvatio. Intenziviranje
kontakta izme|u nas dvojice omogu}ilo je Stivu da se oseti dovoljno podrànim da dalje
”kopa” po svojim ose}anjima vezanim za oca.
87
POGLAVLJE IX
MOBILIZACIJA I TELESNI PROCES
Jedan od najosobenijih vidova na{e telesne prisutnosti jeste na{ ose}aj energije, vitalnosti,
snage i mo}i. @ivahnost sa kojom se kre}emo, ja~ina glasa, rumenilo koè, sposobnost da
pre|emo u akciju i da izdrìmo te{ko}e, sve nam govori o stepenu u kome smo sposobni da se
mobili{emo za ìvot.
Iz ge{talt perspektive, mobilizacija nije neka osobina koju neko ima ili ne, koliko je proces u
toku bilo kog ciklusa kontakta. Kada se figura stvara u svesti i usmerava osobu prema
kontaktu sa okolinom, ta osoba mora da se mobili{e za akciju koja je vodi ka kontaktu. Proces
mobilizacije ~ini fizi~ku osnovu za delovanje u svetu, snadbevaju}i energijom i snagom
akciju koja ~ini kontakt mogu}im.
Uzmimo jedan bazi~ni primer akcije koja zadovoljava jednu fiziolo{ku potrebu. Ako sam
èdan (senzacija) i èlim vodu (svesna figura), ja moram da se pokrenem da ustanem iz stolice
i dohvatim je (akcija) tako da mogu da je popijem (finalni kontakt) i zadovoljim svoju è|
(post-kontakt). Ono {to je ostalo izvan ove sekvence je moja priprema za akciju. Mobilizacija
se mora desiti izme|u èlje za vodom i ustajanja da je pribavim. To je suptilan aspekt sekvence
kontakta koji je lako prevideti, posebno u tako prostom sledu akcija kao {to je uzimanje vode
za pi}e, ali on ima zna~ajne implikacije na ukupan kvalitet mog kontakta. Ako ja ne mogu da
mobili{em i pokrenem sebe za akciju, ja ostajem prilepljen za stolicu, nesposoban da
savladam inerciju svog sedenja i ostajem èdan, osim ako nisam u stanju da ubedim nekog
drugog da mi da pi}e i da tako zadovoljim svoju potrebu. Tako pasivan pristup sopstvenim
potrebama nema mnogo zna~aja kad je re~ o ~a{i vode, ali kad se pro{iri na druge aspekte
ìvota, umrtvljuje duh i ograni~ava sposobnost da se poveèmo sa okolinom.
U sekvencama interpersonalnog kontakta, faza mobilizacije i pripreme za akciju je tako|e

zna~ajna. I sam govor je akcija u slu`bi kontakta (saop{tavanje zna~enja). Komunikacija je
vi{e od re~i sadrànih u govoru. Boja glasa, disanje kojim podràvamo ja~inu govora, drànje,
gestovi i telesni stav govori nam kako se ljudi mobili{u u pozadini svoje komunikacije. Da li
na odgovaraju}i na~in podràvaju svoje re~i disanjem? Da li doslovno ”stoje iza” onoga {to
kaù kad je re~ o njihovom stavu? Da li imaju dovoljno energije da sprovedu svoju akciju i
odrè je dovoljno dugo da bi kontakt bio potpun?
MOBILIZACIJA I PRILAGO\AVANJE SREDINI
Jednostavn i obi~an primer mobilizacije je ustajanje iz udobne stolice posle prijatnog sedenja.
Ako bih vas zamolio da ustanete, obratite pa`nju {ta biste u~inili da se pripremite za izvr{enje
akcije. Mogli biste da udahnete duboko, proverite svoje mi{i}e, po~nete da organizujete svoj
stav kako biste doveli noge i ruke u pravi poloàj. Izvesne grupe mi{i}a su ukru}ene a druge
spremne za savijanje. Mogli biste da opazite talas ili tok energije ili ubrzanje sr~anog rada.
Neki posmatra~ bi mogao da primeti lako rumenilo usled poja~anog krvotoka na periferiji
va{eg tela. Obratite pa`nju da sve ovo prethodi iako je, u stvari, deo aktuelnog ~ina ustajanja.
To je priprema i mobilisanje za ”samu akciju”.
Pojave koje su obuhva}ene mobilizacijom su tako kratkotrajne u nekim aktivnostima da ih

posmatra~ lako moè prevideti. Tok energije od njenog fokusa na formiranje figure do
punjenja pri mobilizaciji i pra`njenja u akciji je skoro istovremen u ”preu~enim” odgovorima,
kao {to su paljenje svetla ili okretanje stranice u knjizi, ili u refleksnim radnjama, kao {to su
88
reakcije trzanja ili izbegavanja bola. One su relativno automatske i zahtevaju mali utro{ak
energije ili podr{ke od same osobe. Sposobnost da brzo mobili{emo energiju i podr{ka za
akciju bez u~e{}a mi{ljenja jeste dar evolucije koji pove}ava na{ kapacitet da preìvimo krize
i vanredne doga|aje. Zaista, u takvim aktivnostima je beskorisno razlikovati akciju od procesa
mobilizacije, niti bi takve akcije zahtevale pravo formiranje figure, po{to se ~itav proces
odvija u na{em biolo{kom hardveru kao refleks.
Gore opisane aktivnosti su sasvim kratke sekvence ili mali prethodni setovi jedinica akcije.
Druge aktivnosti, naro~ito one uklju~ene u interpersonalnu akciju, traè {ire i trajnije
snabdevanje energijom i ve}i stepen samopodr{ke. Tako u ovim sekvencama, zbog njihove
sloènosti a ~esto i njihove povezanosti sa anksiozno{}u ili emocionalnom traumom,
mobilizacija moè biti nepotpuna ili ometena. Kao i sve faze ciklusa organizmi~ke self-
regulacije, mobilizacija postaje predmet terapeutske brige jedino ako je problemati~na.
Traènje posla i dovr{avanje dugotrajnih projekata su primeri aktivnosti koje se moraju

preduzimati tokom duìh vremenskih perioda, kao i u borbi sa hroni~nim bolestima ili u
posredovanju kod porodi~nih kriza. Takve aktivnosti zahtevaju postojane napore, koji,
zauzvrat, traè stalnu mobilizaciju energije i neprekidan umeren nivo samopodr{ke. Kada
energija i samopodr{ka opadnu, te duge sekvence akcija izgleda da zapinju.
Slede}i primer je velika ili zamorna aktivnost koja zahteva obimno punjenje za ekvivalentno
pra`njenje i ~vrstu podr{ku zbog svog intenziteta. U seksualnom ~inu, stepen pra`njenja i
kontakta u orgazmu je sna`no utemeljen u sposobnosti za mobilisanje i punjenje kroz disanje
pomo}u potpunog disanja i podr{ke potpuno ritmi~nog kretanja tela. U terapijskoj situaciji,
primer bi mogao da bude izraàvanje besa pomo}u udaranja jastuka - stepen telesne podr{ke i
sposobnost punjenja kroz disanje utica}e na stepen izraàvanja i pra`njenja u pokretu
udaranja. Nedostatak snage i vitalnosti u takvim akcijama skre}e pa`nju na procese
mobilizacije.
U druga~ijoj situaciji, okolina moè da nudi manje podr{ke i stoga se zahteva ve}a
samopodr{ka od individue. Primeri obuhvataju raspravljanje sa {efom, ostajanje pri svom
gledi{tu kada se ve}ina ne slaè, ili odupiranje poku{ajima drugih da uti~u na nas. Imati
telesni kapacitet za samopodr{ku takvim naporima i podno{enje reakcija okoline je
neophodno. Bez telesne strukture i organizacije koje su nu`ne da neko ustane pred gomilom,
osoba se ose}a slabo i ranjivo. Takvi kli{ei kao ”zastupati ono {to je nama ispravno”, ”stati uz
svog ~oveka” ili ”izdràti pritiske” govori o nesvesnoj ili vrlo realnoj pozadini koju drànje i
telesna struktura obezbe|uju u te{kim interakcijama.
Na{ fundamentalni kapacitet da se mobili{emo kroz podr{ku za zapo~etu aktivnost i

poja~amo na{e energetsko punjenje ima}e su{tinski efekat na to kako se kreativno prilago|
avamo varijacijama, promenama u polju organizam-sredina. Bez efektivne uspe{ne
mobilizacije, ìvot se doìvljava bez uzbu|enja ili ìvosti, kretanje je tromo i nejako, a
pona{anje bez snage i poleta.
TRI USLOVA ZA MOBILIZACIJU
Reme}enje mobilizacije moè se posmatrati obra}anjem pa`nje na slede}a pitanja: Kako

osoba podràva svoju akciju? Kakvu vrste energije unosi u svoju akciju? Koliko je ìv njen
kontakt a time i njen doìvljaj sebe i okoline? Sa koliko lako}e se kre}e? Moè li da odràva
kretanje? Ista ova pitanja mogu se primeniti na bilo koju situaciju kontakta koja neizbe`no
uklju~uje neku akciju, a time i mobilisanje za akciju, pruànje ka drugima, odbranu ne~ijeg
89
integriteta, dobijanje posla, pregovaranje sa supru`nikom, itd. Bazi~ni procesi u mobilizaciji
za akciju su: spremnost, podr{ka i energetsko punjenje.
SPREMNOST
Spremnost obuhvata fokusiranje na neku akciju i moè da uklju~i kognitivna i imaginativna
sredstva. Vi moète zamisliti da se akcija de{ava, predvideti akciju verbalnim opisima ili
misliti da se orijenti{ete kognitivno i perceptivno. Atleti~ari ~esto koriste prednost ovog
”mentalnog” oìvljavanja govore}i u sebi pre izvo|enja ili vizualiziraju}i pokrete koje }e
napraviti, kao {to ~ine mnogi glumci, igra~i i drugi izvo|a~i. Ovde je va`no napomenuti da
kad se takva ”proba” u~vrsti a mobilizacija koja usledi ne na|e ispunjenje u akciji, klini~ki
fenomen koji se javlja je opsesivno mi{ljenje.
Spremnost, tako|e, obuhvata posedovanje potrebnih ve{tina i dostupnih sposobnosti

(odgovaraju}u snagu mi{i}a). S obzirom da mentalna proba priprema nervne puteve koji se
koriste u izvo|enju neke sloène akcije, dovoljan mi{i}ni kapacitet i sposobnost za precizno
kretanje su tako|e neophodni, ina~e akcija nema dovoljno snage da se dovr{i u kontaktu. Ipak,
nije dovoljna samo sposobnost da se zamisli sled akcija i snaga da se ona sprovede. Neko
mora, tako|e, da poseduje potrebne ve{tine za pojedina~nu akciju. Moèmo da mislimo o
treningu kao drugoj fazi mobilizacije za kona~an ishod akcije, recimo u trci ili takmi~enju,
gde se i snaga i ve{tina razvijaju da bi se oslobodile u zavr{nom naporu.
PODR[KA
Drugi element mobilizacije je pripremanje telesne podr{ke za akciju – {to se ogleda u stavu,
telesnom centriranju i stanju mi{i}a. Kako se neko mobili{e za akciju, mi{i}ni tonus se podiè
ili paradoksalno opada u mi{i}ima koji }e se pokrenuti. Postavlja se i povezuje stav tela sa
oìvljavanjem telesnog sistema za kretanje. Napregnuti stav fudbalera spremnog za udarac,
po~etni stav igra~a ili opu{ten i spreman stav su primeri posebne vrste podr{ke za akciju.
Pro~i{}avanje grla pred govor, iznalaènje udobnog poloàja pri sedenju, ispravljanje le|a,
istezanje zgr~enih mi{i}a – sve su to obi~ne telesne pripreme za akciju. Kada pripremimo
neki vaàn izve{taj za sastanak ili se spremamo za dolazak voljenog, mi fizi~ki organizujemo
svoj stav da ispuni zahtevane uslove za akciju, bilo da su oni govor ili padanje u zagrljaj.
Pojam ”podr{ka za akciju” dolazi iz ge{talt terapijskog rada Laure Perls. Kada se pitamo
kako je osoba pripremljena za akciju, moramo da ispitamo kako je ova osoba telesno
organizovana da bi:
(1) primila podr{ku od okoline:
(2) podràla sebe u akciji koju preduzima.
Svaka akcija se de{ava u kontekstu okoline. Najosnovnija okolina je tlo pod nama i mnogo od
na{eg odnosa prema sredinskoj podr{ci se ogleda u tome da li nam na{ stav dozvoljava da
budemo dobro povezani sa podr{kom tla. To je Lowen (1977.) nazvao ”uzemljenje”
(grounding). Neki ljudi izgledaju dobro usa|eni u podlogu, sa jakim i vrlo savitljivim nogama
koje dopu{taju da se podr{ka tla lako prenese preko skeletne strukture. Stav drugih osoba
izgleda da je pomeren nagore, te im je gornji deo tela preteàk i klati se na tankim i slabim
nogama, daju}i im malu osnovu za podr{ku tla. Kod drugih, noge izgledaju odgovaraju}e kad
je re~ o snazi, ali su krute i nesavitljive, kao da ne veruju da }e podr{ka tla biti tu ako opuste
svoj rigidni stav. Ljudi koji imaju slabu uzemljenost u svojim nogama, imaju slab temelj za
akciju. Oni nemaju osnovu sa koje kre}u zato {to nemaju vezu sa tlom koje podràva njihovo
bi}e i moraju da potro{e energiju da bi stavom kompenzovali ovaj nedostatak podr{kex.
x
Ovo je povezano sa bioenergetskim konceptom uzemljenja (Lowen, 1972.). Lowen navodi da je
uzemljenje fizi~ka i energetska povezanost sa fundamentalnom podr{kom tla, bez koje ne bismo imali
~vrstu osnovu za delovanje i bez koje pona{anje nije zasnovano na kontaktu sa realno{}u. Lowen-ov
pojam uzemljenja spaja doìvljaj povezanosti sa fizi~kom okolinom (razmatran ovde ranije kao
90
Kao dodatak ovom pojmu podr{ke od sredine kroz povezanost sa tlom, postoji pojam samo-
podr{ka za akciju. Kao {to podr{ka tla utemeljuje ne~iju akciju u okolini, samo-podr{ka
usidrava na~iju akciju u njegovom telesnom kapacitetu. Samo-podr{ka se odnosi na drànje u
celini, kako ono formira osnovu za akciju. Biti podràn jedino od tla (ili objekta kakav je
krevet ili stolica) je potpuno pasivno ili indiferentno u odnosu na gravitaciju. Ali ako pored
toga {to imamo podr{ku tla, tako|e sebe podràvamo, onda mi aktivno odràvamo sebe u
ravnoteì a ipak dinami~noj formi – mi se drìmo uspravno. Ovo zahteva upotrebu mi{i}a i
telesnu organizaciju.
Kada ispitujemo ne~iju samo-podr{ku, gledam da li osoba, doslovce, moè da odrì uspravan
stav tako da bude dobro pripremljena za akciju koju preduzima. Da li se potpuno oslanja na
okolinu radi podr{ke, na primer, predaju}i se svojoj stolici ili naslanjaju}i se na zid, ili moè
da sedi ili stoji koriste}i sopstvenu mo} i snagu? Da li je organizovana tako da odràva
ravnoteù unutar svoje telesne strukture ili mora da pokvari svoj stav kako bi se oduprela sili
gravitacije? Da li je ne~iji stav takav da moè lako da pre|e u pokret ili je njegova samo-
podr{ka toliko kruta da mora da se preme{ta okolo pre nego {to uzmogne da se pokrene iz
poloàja odmaranja?
Prakti~arima je od pomo}i posmatranje te{ko}a u podr{ci za akciju, ako razumeju

biomehani~ke principe dobrog drànja. Tako je bilo mnogo studija u ovoj oblasti, da nije
mogu}e odati im svima priznanje za teoretsku i biomehani~ku kompleksnost ukratko.
Upu}ujem ~itaoce na radove Rolfa (1977.), Feldenkrais-a (1973.), Todd-a (1937-1959.) i
osnovni priru~nik od Alexanderovog u~itelja i anatoma – Davida Gorman-a (1981.).
Su{tinski efekat stava i telesnog centriranja na ne~iju spremnost za akciju moè da se u~ini
o~iglednim pomo}u eksperimentisanja sa razli~itim stoje}im poloàjima.
Prvo probajte jedan namerno ukru}en stav: stanite bez obu}e i uko~ite kolena tako da noge
budu savijene. Uvucite karlicu pove}avaju}i krivinu donjeg dela le|a, povla~e}i zadnjicu.
Izbacite stomak napred a gornji deo tela smanjite skupljanjem plu}a. Pustite glavu da visi
nadole. U ovom stavu primeti}ete da teìte da di{ete plitko i da, ako ostanete tako kratko
vreme, moète da osetite umor i dosadu. S nogama ukopanim u mestu i nesigurnom
ravnoteòm, tako|e }ete primetiti da je te{ko pokrenuti se iz ove pozicije olako. Probajte ovo
zauzimaju}i ovaj stav, pa potom prelaze}i u hodanje. Primeti}ete koliko mnogo napora
zahteva ponovno pripremanje za pokret.
Za neke ljude zauzimanje ovog stava je vrlo te{ko zato {to njihova sopstvena telesna
organizacija ide u druga~ijem smeru (na primer: ravna le|a, podignute grudi i ~vrsto stegnut
vrat). Ako je ovo ta~no za vas, moète probati da naglasite va{ uobi~ajen stav i obratite
pa`nju kako to uti~e na va{u energiju i spremnost i sposobnost da se kre}ete. Drugi nalaze da
je ova ve`ba, tek neznatno, nagla{en njihov uobi~jen stav, {to govori da je takva nepokretna
struktura odoma}ena kod njih.
Sada probajte mnogo vi{e centriran stav. Ovo moè da bude te{ko bez vo|stva neke osobe
kojoj je poznat stav centriranja, ali }e bar da vam da ideju o tome {ta jeste opu{ten a i
mobilan stav. Stoje}i kao ranije (bez obu}e), centrirajte stopala tako da su odvojena u {irini
ramena (razmak jednak {irini obe pesnice stavljene zajedno, palac do palca) i vrlo malo,
senzacija) sa pojmom mobilizacije za akciju kroz telesnu podr{ku. U gledi{tu koje je ovde
predstavljeno, smatram da je korisno razlikovati ”uzemljenost u realnosti”, koju ja vidim kao funkciju
{ire senzorne osnove, od prostog kontakta sa tlom, i fizi~ku podr{ku za akciju, koja zahteva, izme|u
ostalog, ~vrst temelj sa koga delujemo, {to jeste podr{ka tla kroz noge.
91
prstima, okrenuta ka unutra. Kolena savijte tako da se ose}aju ”meko” tako da niti su
ukru}ena niti previ{e savijena. Zamislite da vam je karlica kao zdela koja stoji na vrhu kostiju
nogu. Na|ite poloàj u kome je ta zdela nivelisana horizontalno, blagim njihanjem karlice
napred i nazad, dok ne prona|ete sredi{nju ta~ku. Sada, drè}i telo od karlice nadole kako
jeste, zamislite da vam je ki~ma kao niska perli, od karlice do baze lobanje. Di{u}i potpuno
ali blago, zamislite da je kruna od va{e lobanje pri~vr{}ena za helijumski balon koji podiè
va{u glavu pravo gore, isteù}i i podiù}i nisku perli koja je va{a ki~ma.
Primeti}ete, kako se va{a ki~ma podiè i produàva, da se krivina donjeg dela le|a ispravlja i
opu{ta spontano a grudi se lako podiù dopu{taju}i dublji izdisaj. Sada proverite donji deo
tela da bi se uverili da su va{a kolena jo{ uvek blago savijena a karlica uravnoteèna. Kakav
je ovaj stav? Moè biti neprijatan ako se veoma razlikuje od uobi~ajenog stava i vi moète
osetiti mi{i}ni otpor da ga zauzmete. Po ~emu su va{a energija i ose}aj spremnosti razli~iti?
Ako je va{ tipi~ni stav vrlo nepokretan, vi }ete otkriti da je ovo drànje mnogo energi~nije.
Ako je va{ uobi~ajen stav preterano mobilisan (veoma prisutan i budan), ovaj stav vam moè
izgledati mnogo prihvatljiviji za vas. Eksperimenti{ite sa prelaskom u kretanje iz ovog stava.
Ve}ina ljudi uo~ava da lako savijena kolena i uravnoteèn gornji deo tela dopu{ta mnogo
gipkiji prelazak u kretanje, sigurno lak{e nego prethodno nepokretan stav. Ovi eksperimenti
bi obezbedili iskustveno razumevanje povezanosti izme|u stava, energije i spremnosti za
kretanje.
ENERGETSKO PUNJENJE
Poslednji element mobilizacije za akciju je prikupljanje energije i pokreta~ke sile za akciju.
Lowen (1975.) i drugi rajhijanski terapeuti ovo zovu koncentracijom ”punjenja”, koje moè da
bude ispra`njeno u akciji. Ovo prikupljanje energije za akciju se fizi~ki ogleda u pove}anju
brzine disanja, pove}anom protoku krvi u perifernim organima (skeletnim mi{i}ima) i
organima za akciju (srce, plu}a, mozak), otpu{tanju glikogena u krvotok (vrsta {e}era za brzu
potro{nju) itd. Zaista, mi ~esto primetimo kako neki poznanik izgleda tako ”vitalno i sjajno” a
drugi neki, izgleda ”bledo i beìvotno”, ukratko zbog toga {to je protok krvi ka povr{ini tela
povezan sa ukupnim punjenjem energije. Energetsko punjenje se doìvljava kao ìvost,
toplina, sjaj i peckanje a tradicionalno se opisuje u ge{talt literaturi kao ”uzbu|enje”.
[to je duè trajanje akcije ili sna`nije delovanje, neophodan je ve}i kapacitet za punjenje da to
podrì. To je istina, ne samo generalno u smislu dovoljnog ukupnog punjenja koje
posedujemo, nego tako|e vaì za specifi~ne grupe mi{i}a koje su obuhva}ene pona{anjem. Na
primer, seksualna akcija zahteva ne samo dobro energetsko punjenje za potpuno pra`njenje u
seksualnom ~inu, nego i specifi~an kapacitet za punjenje karli~ne zone tela i dopu{tanje da to
punjenje navire napolje (Reich, 1942.). în dodirivanja zahteva da povr{ina dlanova bude ìva
i napunjena da bi sam dodir bio ìv i pun kontakt. Moète ovo da probate sami.
Probajte da dodirnete neki predmet – recimo glatki kamen ili rezbariju od drveta – ali pre
nego {to to u~inite, za trenutak zamislite da je sva energija i krv iz va{e ruke kojom
dodirujete privu~ena u va{e rame. Di{ite plitko i dodirnite, obra}aju}i pa`nju na kvalitet akta
dosezanja i kontakt. Probajte da dodirnete ponovo, ali ovog puta di{ite polako i duboko i
zamislite da se va{ dah spu{ta niz va{u ruku kao va{ izdisaj, donose}i toplinu i ìvost va{im
prstima.
Kakav je bio kvalitet ovog dohvatanja i dodirivanja? Ve}ina }e otkriti da je drugi na~in
mnogo vitalniji, sna`niji i bogatiji. Vitalnost akcije je sna`no zavisna od mobilizacije
energetskog punjenja koje ulazi u nju.
92
Ja bih se za trenutak udaljio od teme da prokomentari{em konfuziju koja se uvukla oko
upotrebe re~i ”energija” u Ge{talt terapiji. êsto se faza koju sam obeleìo kao ”mobilizacija”
sinonimno ozna~ava kao faza ”energije”. Verujem da je to pogre{no imenovanje iz dva
razloga. Jedan je, da je energetsko punjenje za akciju samo jedan od brojnih elemenata koji
ulaze u mobilizaciju Drugi je, da je energija (a time i uzbu|enje, toplina itd.) fenomen koji se
ispoljava u raznim formama i doìvljava na razli~ite na~ine u toku doìvljajnog ciklusa i nije
isklju~ivo vezana za fazu mobilizacije. Slika 9-1. shematski prikazuje kako ja vidim fenomen
energije u razli~itim fazama ciklusa {to daje ritmi~ko pulsiranje o kojima je govorio Reich
(1942.). Reich se bavio najvi{e ritmi~kom pulsacijom izmedju mobilizacije (punjenja) i
akcije (pra`njenja). Ge{talt terapija nagla{ava ~itav proces, od senzacije do post-kontakta, kao
radnu jedinicu u organizmi~koj self-regulaciji.
93
Slika 9-1. Shema energije i punjenja kao organizmi~kog fenomena u toku doìvljaja ciklusa
Senzacija Figura Mobilizacija
………
………
………
………
Difuzna enegija Energija postaje fokusirana Punjenje raste,

senzacije ulazi i na figuru koja stoji naspram koncentri{e se ka
izlazi iz svesti sa pozadine sa ”punjenjem” aktivnoj telesnoj
malim punjenjem periferiji i mi{i}ima
Akcija Finalni kontakt Post-kontakt
Energija je ispra`njena ka Kontakt donosi nov Punjenje popu{ta. Figura

okolini kroz kretanje i izvor energije spolja se vra}a u organizmi~ku
izraàvanje sr` radi asimilacije
94
DISANJE I PUNJENJE
Akcija zahteva energiju da bi se izvr{ila. [to je intenzivnija akcija to traì vi{e energije za
punu podr{ku. Kada aktivnost mora da traje tokom duèg vremenskog perioda, tada energija
tako|e mora da se odràva u tom periodu. Ako pa`ljivo posmatramo, {ta je od telesnih procesa
najdirektnije povezano sa teku}om regulacijom organizmi~ke energije, disanje je kao
najrelevantnije.
Tema disanja povezanog sa energijom i vitalno{}u ima istorijske korene koji datiraju od
hebrejske biblijske re~i RUACH, koja je opisala ìvot koji je Gospod udahnuo u telo a koje
napu{ta u trenutku smrti i, tako|e, u isto~nja~kim spiritualnim sistemima i borila~kim
ve{tinama koje isti~u kontrolu svesnosti i mo}i pomo}u disanja.
Moderni naglasak na disanju i na njegovoj fiziolo{koj funkciji poti~e od Reich-ovog rada i

ponavlja ovu vitalisti~ku temu, dok sme{ta proces disanja u kontekst post-frojdovskog
shvatanja o potiskivnju emocija i nesvesnom. Izvesno, dok glavnina dugoro~nog snadbevanja
fizi~kom energijom dolazi u vidu hrane i pi}a, trenutna regulacija energetskog nivoa je
mnogo o~iglednije povezana sa disanjem. To je posebno ta~no za ne~iji doìvljen ose}aj
energije i njenog toka. Ovo moè da se ispita u jednostavnom eksperimentu svesnosti.x
Na minut ili dva, obratite punu pa`nju na svoje disanje i dajte ne{to ve}i naglasak svom
udisaju nego izdisaju. Drugim re~ima, udahnite s ne{to ve}om snagom nego {to izdi{ete. Ovo
isticanje bi trebalo da bude samo za par stepeni. Posle jednog ili dva minuta, obratite pa`nju
na svoje telesne senzacije. Mo`da }ete osetiti peckanje ili strujanje, posebno u rukama ili
stopalima, ili ose}aj uzbu|enja ili punjenja. Mo`da }ete se ose}ati ìvlje, budnije ili mo`da
bodrije. Neki ljudi ose}aju laku vrtoglavicu ili anksioznost usled hiperventilacije. Ako vam je
to previ{e neprijatno, ponovo di{ite normalno i va{a }e se nelagodnost sti{ati. Ljudi imaju
vrlo razli~itu toleranciju na nivoe energetskog punjenja i va{a nelagodnost zbog ovako malog
udisanja, moè da ukaè da imate neke te{ko}e u toleranciji pove}anog punjenja.
Po Ge{talt pristupu, nagla{avanjem procesa i eksperimenta, pa`nja bi se usmerila na ometanje

mobilizacije kroz ograni~avanje disanja u toku bilo kog terapijskog rada. Disanje, kojim se
punimo energijom, moglo bi se iskoristiti kao eksperiment za ispitivanje efekata daljeg
disanja na doìvljaj ili za podr{ku ja~ini akcije i pona{anja koji su u toku. Cilj u Ge{talt
eksperimentisanju sa energetskim punjenjem nije da se dovr{i ”napunjenost”, koja moè da se
desi ili nezavisno od toga kuda pojedina~ni eksperiment vodi – pre nego da se prati proces
punjenja ili njegovo reme}enje.
Kada mi se klijent po imenu Don àlio kako mu je te{ko da bilo {ta pokrene u svom ìvotu,
skrenuo sam pa`nju s njegovih re~i i njegovog te{kog i tromog govora i pogledao kako je
podràvao pojedina~nu akciju (obra}anje meni) na jedan nepokretan na~in. Bilo je upadljivo
kako je plitko disao, posebno u toku udisaja. Saop{tio sam mu to i upitao ga da li bi poku{ao
da vi{e naglasi svoj udisaj. Kako je Don u~inio to, po~eo je da oìvljava, njegova koà je
dobila boju a on je saop{tio da se ose}a ìvlje nego pre. îm je to prepoznao, iznenada je
zaustavio disanje i ponovo klonuo u stolicu. Kada sam ga upitao {ta se desilo, Don je rekao:
”Po~eo sam da ose}am anksioznost”. Predloìo sam mu da to kaè ovako: ”Kada po~nem da
dajem sebi energiju, postajem upla{en i anksiozan”. Don je probao ovo nekoliko puta i sloìo
se da to odgovara njegovom iskustvu.
x
Neki ljudi nalaze da su efekti poja~anog disanja vrlo neprijatni. Preporu~ujem da ne poku{avate da
ve`bate ako imate napade anksioznosti ili ste doìveli ranije probleme sa hiperventilacijom.
95
Kako smo ekperimentisali dalje, dopu{taju}i mu da smenjuje kratke periode energiziraju}eg
disanja sa njegovim prekidanjem kada postane suvi{e anksiozan, bio je u stanju da razazna
ono ~ega je po~eo da se pla{i. Za Dona postati energizovan zna~ilo je da on nema vi{e
nikakvog opravdanja (za svoju depresiju i nepokretnost), {to ne menja stvari u ìvotu na koje
se àlio. Uz to, promeniti sebe povla~i mnoge rizike za koje se on ose}a nespremnim –
napu{tanje svoje pozicije zavisnosti od roditelja, sazrevanje i preuzimanje odgovornosti itd.
Uskoro posle ove seanse, Don je izjavio da ose}a da ne bi mogao da nastavi terapiju i da nije
spreman da na~ini promene za koje je znao da su nu`ne za njega da bi napredovao.
Uvaìo sam njegovu odluku i ohrabrio ga da stane neko vreme. Don jo{ nije bio spreman da
krene dalje od ovog prvog koraka i suo~i se sa svojim ìvotom potpunije. Radije nego da
poku{avam da ga mobili{em dalje ekstenzivnim ve`bama disanja, na{e ispitivanje njegovog
otpora - za {ta je bio spreman u ovom trenutku, radije nego da kapitulira pred mojim
vrednostima ili teorijama o tome {ta bi bilo ”dobro za njega” ili o punjenju.
Disanje kojim generi{emo energetsko punjenje moè, tako|e, da bude korisno da podrì
terapijski rad, posebno rad koji uklju~uje telesni izraz. U slede}em primeru, klijentkinja je
bila li~no spremna da prevazi|e svoj strah od mobilisanja i da se suo~i sa akcijama koje je
ose}ala da mora da preuzme. Ono {to nije bilo u redu za Dona, datu ìvotnu situaciju i
kapacitet za podr{ku odlukama, ova èna je ose}ala da je su{tinsko za nju, za njen sopstveni
nivo razvoja.
U toku dugotrajnog rada sa Dalijom, koja je radila na tome da se iskobelja iz smrtonosnog

trougla koji je ~inila sa majkom i ocem, dospeli smo do mesta u radu na kome nije bila u
stanju da prikupi snagu i da se odupre suptilnim molbama da spasava roditelje jedno od
drugog. To je bilo simbolizovano u snu u kome se ona vozila preko mosta (simbol njenog
prelaska u novu fazu) sa svojim roditeljima na zadnjem sedi{tu. Iznenada su kola skrenula s
mosta u duboku vodu. U snu, ona je bila jedina koja je znala da pliva i shvatila je da je imala
vazduha samo da spase jednog od roditelja ili da bi mogla da spase oboje ali bi onda morala
sama da se utopi.
U jednoj seansi, mi smo odigrali san, daju}i Daliji da igra razli~ite delove. Dok je igrala svoje
roditelje, dozivala je, ali nije ni poku{avala da pomogne i samo je sedela pasivno, ~ekaju}i da
bude spa{ena. Nijedan roditelj ne bi napravio ni pokret da ispliva iz kola, potpuno zavise}i od
Dalije da ih izbavi.
Stoje}i u terapijskoj sobi, Dalija je gledala od jednog roditelja ka drugom, nesposobna da

na~ini izbor, postaju}i sve vi{e uko~ena i prazna. Ovo je bilo, naravno, mesto na koje je brzo
stigla u na{em radu u vezi roditelja, i ona je komentarisala da se ose}a spremnom da donese
odluku, ali ne i dovoljno jakom da je sprovede.
Zamolio sam je da zauzme mek{u verziju bioenergetskog stava uzemljenja (koje ohrabruje
energetsko punjenje) stoje}i sa savijenim kolenima, pal~evima stopala ka unutra, sa {akama
na bokovima i da udi{e duboko u svoje grudi i stomak. Ovim stavom i disanjem ona je unela
vi{e energije i bila je u stanju da se saop{ti svojim roditeljima u snu. Bila je sposobna da odrì
energiju i tako podupre svoju poziciju, njen glas i govor su postali ja~i i ~vr{}i. Eventualno,
Dalija je bila u stanju da kazni svoje roditelje u snu za njihovu pasivnost, odbacuju}i
primedbu da je to bio njen posao da ih spa{ava i odbijaju}i da `rtvuje svoj ìvot da bi re{avala
njihove bra~ne te{ko}e.
Tokom ovog procesa ja sam je podse}ao da nastavi da dublje di{e i pomagao joj da zadrì
ose}anje snage u svom stavu da bi se suo~ila sa poku{ajem svojih roditelja da je pod~ine
96
njihovoj volji. Zavr{ila je ovaj rad sva uzbu|ena, ose}aju}i se jakom i fizi~ki sposobnom da
zadrì svoj ose}aj snage i energije da podupre svoju potrebu da iskora~i izvan roditeljskih
bra~nih te{ko}a. Ovaj rad je postao stoèr u njenom odnosu sa roditeljima i ona je postepeno
bila u stanju da upotrebi to {to je otkrila u sebi da bi zadràla svoju poziciju izvan njihovog
bra~nog sistema i da se ne pona{a kao posrednik. Ovo je, razumljivo, umanjilo njen li~ni
stres i gnev i ona je bila, paradoksalno, mnogo vi{e na raspolaganju da pokaè svoju brigu za
roditelje jer se vi{e nije ose}ala toliko zarobljenom od njih.
TELESNA STRUKTURA I ENERGETSKO PUNJENJE
Dovoljno energije za mobilisanje zavisi ne samo od ~ina punjenja po sebi, ve} tako|e i od
ne~ijeg kapaciteta za toleranciju, drànje i prikupljanje punjenja sve dok organizam ne bude
spreman da se isprazni u akciji. Ovo zahteva, figurativno re~eno, odgovaraju}i prostor u telu
za ~uvanje punjenja i kapacitet telesnih tkiva da apsorbuje i distribuira pove}ano punjenje a
oboje je povezano sa telesnom strukturom.
Prostor unutar telesnih granica definisan je oblikom telesne strukture. Kada je gra|a tela
sabijena, mala i uska, tu ima manje prostora za drànje i ~uvanje energije. Zamislite kartonsku
kutiju u svom normalnom obliku - ona moè da drì sav sadràj, ali kada je zgnje~ena ili
presovana, njen unutra{nji prostor je ograni~en i malo moè da stane u njega.
Sposobnost telesnog tkiva da apsorbuje povi{eno energetsko snabdevanje povezana je sa

njegovom fleksibilno{}u: sa mogu}no{}u da se istegne i skupi, dovoljno, za uve}anu
energiju. Primer sa sun|erom je odgovaraju}a metafora. Ako je sun|er skupljen i suv, on nije u
stanju da upije mnogo te~nosti bez gnje~enja i umakanja, dok }e savitljiv i gipak sun|er brzo
upiti i rasporediti te~nost u sebi. Sli~no tome, ~vrsto stegnuti mi{i}i niti }e apsorbovati niti }e
rasporediti uve}ano energetsko punjenje. Po{to se telesna gra|a odràva pomo}u mi{i}ne
krutosti, ovo ~esto ograni~ava energetski kapacitet.
Kada radimo sa osobama ~ija telesna strukture ograni~ava kapacitet da prikupe, ~uvaju i
raspodele energiju, napori da klijenti poja~aju svoje disanje moraju biti udruèni sa radom na
telu koji omogu}ava otvaranje telesne strukture i distribuciju toka energije kroz tkiva. Jedan
klijent, mr{av ~ovek sa krutim i mlitavim mi{i}ima, dolazio bi na seanse ose}aju}i se umorno
i bezvoljno, nesposoban da izdrì dublji terapijski rad. Osim slabe i skupljene telesne
strukture, njegovo plitko disanje snabdevalo ga je sa malo hrane. Kada sam radio sa njim da
pove}am njegov kapacitet disanja, on je brzo osetio da je preplavljen neprijatnim ose}anjima
u trupu koja nije mogao da toleri{e. On je to opisao kao ose}aj da su mu grudi postale ”pune i
osetljive” a da je ostatak njega ostao umrtvljen.
Postalo je jasno da, dok je disanjem unosio energiju u svoje grudi, nastala energija nije imala
ni malo mesta u njegovom uskom i skupljenom telesnom prostoru. Radili smo seriju istezanja,
koja kad bi disao vi{e, mogao bi da ih koristi da otvori prostor u svom grudnom ko{u,
ramenima, rukama stomaku i nogama – kako bi pove}ana energija tekla u njih i sakupljala se.
Na ovaj na~in, on je postepeno uspevao da toleri{e vi{i nivo punjenja i po~eo je da zadràva
energiju za mnogo teì terapijski rad.
Moète ovo da probate sami, iako istezanja koja predlaèm nisu pa`ljivo birana i primerena
va{im strukturalnim ograni~enjima kao {to su to bila za mog klijenta.
Na par minuta, vratite se ranijoj ve`bi nagla{avanja udisaja. Dozvolite da va{e postepeno
produbljeno disanje unosi vi{e energije. Sada se vratite normalnom disanju. Obratite pa`nju
na sklonost ili senzacije nelagodnosti koje su pobu|ene dubljim disanjem. Ponovite ve`bu ali
97
ovog puta, dok ose}ate da se va{a energija i nelagodnost podiù, nastavite di{u}i dublje i
rade}i neka blaga istezanja. Podignite va{e ruke iznad glave i isteìte ih blago nagore a onda
na svaku stranu i pozadi: nagnite se napred od va{eg struka i blago istegnite le|a; opruìte
noge unapred i istegnite ih blago. Sada ponovo di{ite normalno i primetite u ~emu je razlika.
Da li vam je manje neugodno? Kakav je va{ ose}aj protoka i prostora u telu? Kakav je
va{ ose}aj ìvosti? Jeste li u stanju da toleri{ete da dovoljno punjenje ili istezanje mo`da nije
bilo dovoljno va`no da otvori va{a delimi~no strukturalna ograni~enja.
U drugom slu~aju, periodi~no depresivna èna koja je imala mali kontakt sa svojim telom,
uspani~ila bi se kad god bi rad koji smo radili na uspostavljanju njene telesne svesnosti
poja~ao njeno uobi~ajeno plitko udisanje. Ona bi odmah dobila simptome hiperventilacije,
kao {to su trnjenje usana, obraza i prstiju i mi{i}nu tetaniju u {akama. Uskost njenog trupa
prisiljava energiju koju unosi ka njenoj telesnoj periferiji, ka licu i rukama, zato {to ona nema
prostora da zadrì takvo punjenje u svom telesnom sredi{tu. Ove senzacije bi je uspani~ile
zato {to su joj nepoznate i neprijatne.
Strukturalno, njen trup je suèn u ramenima, struku i bo~no. Ramena su joj bila uska i
uvu~ena unutra i nisu dopu{tala {irenje ili pokrete za njeno disanje koje je ~inila uglavnom
grudima. Struk joj je bio suèn kao da je imala kai{ oko sredi{ta ucrtan, ograni~avaju}i
{irenje dijafragme i stomaka u toku disanja. Ova ograni~enja su dodatno zbog krutosti njenog
ko{a, posebno du` bo~nih strana tela, spre~avala njena rebra da se {ire u stranu i da dopuste
vi{e mesta za potpuno disanje.
Koriste}i moje ruke za rad na zgr~enoj muskulaturi i vode}i je ka {irenju disanja i svesnosti u
trupu, postepeno smo pove}avali zapreminu i fleksibilnost njenog ramenog pojasa,
dijafragme, stomaka i bo~nih strana tela. Sa svakim {irenjem ona bi do{la u dodir sa
ose}anjima i impulsima koji su bili zastra{uju}i za nju, ali sada je imala energije da pokrene
ekspresiju ovih ose}anja. U po~etku mogla je da toleri{e samo male delove rada, pomalo i
odjednom, dok nije postala mnogo blià sa svojim senzacijama ìvosti i energije. Labavljenje
ovih telesnih zona, udruèno sa ja~om i vi{e mobilisanom senzacijom i ose}anjem, tako|e ju
je dovelo u kontakt sa dugo zadràvanom emocionalnom ekspresijom: potrebu da udari kada
je povezala svoja ramena za ruke; ose}anje progutanog besa kada je otvorila prostor u svom
stomaku; jecanje u tugu kada joj je dijafragma postala dovoljno pokretljiva da pulsira sa
njenim suzama. Ose}anja koja su iskrsavala bila su u po~etku zastra{uju}a za nju. Postepen
tok eksperimentisanja sa disanjem, dok su tako|e istraìvani njeni otpori prema mobilisanju
svojih ose}anja, zahtevalo je od nje da dozvoli sebi da odrì telesni prostor u kome je
tolerisala i prikupljala vi{e energije za svoje funkcionisanje.
STAV I SAMO-PODR[KA
Tema stava i samo-podr{ke u mobilizaciji bili su vidljivi rano u mom radu sa Timotijem.
@alba koju je izneo bila je da je izgubio spontanost i da ose}a da je bez strasti. Kada sam
upoznao Timotija, uo~io sam njegovu te{ko}u da odrì svoje telo u uspravnom polo`ju.
Timoti je skljokan u svojoj stolici isto kao kad stoji. Njegovo telo formiralo je S-oblik: kolena
preterano ra{irena pozadi, karlica gurnuta napred izvijaju}i donji deo le|a, ramena skljokana i
spu{tena oko njegovih upalih grudi, glava i vrat istureni unapred.
U po~etku smo jednostavno ispitivali Timotijev postoje}i stav stajanja, rade}i sa njim da
istakne svoju skljokanost i da eksperimenti{e kako bi to izgledalo da gleda unaokolo, da {eta i
predstavlja se iz te skljokane i slomljene pozicije. Timoti je izrazio da u ovom stavu ose}a
dosadu, umor, neuklju~enost i da je bez energije. U isto vreme ovu pozu ose}a sigurnom i
98
prisnom. Kako se njegova svesnost o svom stavu pove}avala kroz na{ eksperiment i
preuveli~avanje, postalo mu je jasnije koliko se mnogo on sam organizovao da odrì ose}anje
sigurnosti demobili{u}i sebe i ograni~avaju}i svoju energiju i ose}aj snage.
Tako|e smo po~eli da istraùjemo kako bi mu izgledao dobro podràn i uspravan stav.
Upotrebio sam svoje {ake i vizuelizaciju da vodim Timotija ka nalaènju ovog stava,
ohrabruju}i ga da otvori kolena i pusti karli~nu zdelu da se zanji{e unazad kako bi ispravio
donji deo le|a. Usmerio sam njegovo disanje tako da napuni grudi i obrne ramena unatrag, da
pusti da se ki~ma podigne i uspravi i tako prirodno pro{iri svoj grudni ko{ i ispravi vrat. U
ovom stavu Timoti se ose}ao sna`no, i njegov glas i drànje postali su ~vr{}i i mnogo
energi~niji. On je izvestio o mnogo ve}em ose}anju ìvosti i ose}ao je peckanje i energiju
kako te~e ka vrhovima prstiju i stopalima – znak pove}anog punjenja i mobilizacije. [etaju}i
po sobi, Timoti je opisao sebe kao mnogo vi{e ”napolju u svetu” a manje povu~enog i
opsesivnog.
Neko bi mogao da pomisli da prostim otkrivanjem ovog mnogo vi{e mobilisanog stava,
Timotijeve te{ko}e mogu biti razre{ene. Naravno, ovaj rad do sada jedino ocrtava polarnosti
mobilisanja i demobilisanja. On je mogao da iskusi kako on uobi~ajeno stoji i kako bi mogao
da stoji sa ve}om samo-podr{kom, ali nije mogao da zadrì ovaj novi stav za dugo. Otpor
prema mobilisanju koji je ~inio njegov mlitav i nepokretan stav ”doma}eg tla” (stav kome se
on uvek vra}ao) ostao je da bude istraèn.
Mi smo razvijali ovu temu kroz mnoge seanse, a ono {to je postalo jasnije, kako je Timoti
postajao vremenom sve bliì potpuno uspravnom i samo-podràvaju}em stavu, bilo je da je
mogao da zadrì ovaj stav do neke ta~ke a potom bi se ose}ao oteàlo i skljokao bi se pod
pritiskom ove teìne. Da bi naglasio njegov doìvljaj na jednoj strani ove polarnosti, ja sam
odigrao ulogu tereta, pritiskaju}i ga nadole rukama sve dok se ne bi pognuo do svoje
uobi~ajene povijenosti. Potpom smo obrnuli uloge i on je zauzeo poloàj tereta i gurao me
dole. Ohrabrivao sam ga da doda re~i ovim fizi~kim procesima optere}enja i obaranja.
- Timoti: Sada sam uspravan. Ose}am se visoko i mo}no. Kad sam u ovom stavu ose}am da
mogu da se isti~em i da budem upadljiv za promenu.
- Dìm: Prime}ujem da ve} dok govori{ po~inje{ da se spu{ta{ u grudima i ramenima.
- Timoti: Da, kao {to sam rekao, ose}am da {tr~im. Po~eo sam da se opet ose}am te{ko.
- Dìm: Budi teret sada i pritiskaj me nadole.
- Timoti: (guraju}i na dole zadnji deo mog vrata i grudi svojim rukama) Lezi ti dole,
stoji{ ve} suvi{e dugo. Ako to radi{, bi}e{ prime}en i neko }e o~ekivati od tebe ne{to {to ti
ne}e{ biti u stanju da izvr{i{.
- Dìm: Zato }e{ ti da ga za{titi{ od ludorije da bude uo~ljiv?
- Timoti: Ta~no. Ako se on uspravi i pokaè svoju snagu onda bi mo`da morao da pokaè da
moè da ispuni obe}anje.
- Dìm: Obe}anje da je sposoban da ~ini {ta èli?
- Timoti: Ta~no, ja ne mislim da je on dovoljno jak.
- Dìm: Zamenimo se i da ba{ vidim koliko je taj drugi deo tebe jak ili slab.
- Timoti: (sada oboren dole pritiskom mojih ruku na njegov vrat i grudi) Mrzim kad me
drì{ dole. @elim da stojim potpuno u svetu (po~inje da se opire mojoj teìni i gura unazad).
Prokleto sam umoran od sigurnog puta.
- Dìm: (nastavljaju}i da ga obaram) Ali ja te {titim od toga da pokaè{ svoju snagu. Ako si
uspravan, bi}e{ izazvan i mora}e{ da pokaè{ svoju gra|u. To je suvi{e opasno. Mogao bi da
ne uspe{, ba{ kao kad si bio klinac.
- Timoti: Ne! Nisam vi{e slab i trapav klinac (iznenada je gurnuo sna`no protiv mog pritiska).
Sada sam mu{karac i ne treba mi vi{e tvoja za{tita (Tim zgrabi moje {ake i sna`no ih ukloni
99
sa svojih grudi i vrata, ispravljaju}i svoj stav u potpuno uspravno stajanje. Di{u}i duboko
grudima izgledao je fizi~ki pro{iren).
Ova vinjeta opisuje vrhunac jedne jedinice rada sa mobilizacijom samo-podr{ke. Izvesno je
da to nije krajnja ta~ka rasta za Timotija, ve} pre uspostavljanje osnove i izvora za njegovu
dalju terapiju, naro~ito dok smo posle razvijali temu kako je biti mo}an u odnosima. Dok smo
istraìvali druge oblasti njegovog ìvota, stalno smo imali na umu njegov stav i ose}aj
podr{ke i onu staru otelotvorenu poruku da on nije dovoljno jak da se izbori do kraja ìvota sa
problemima.
MOBILIZACIJA I OTPOR
Kao {to je bilo ilustrovano u materijalu o nekim slu~ajevima, demobilizacija se de{ava ne

prosto zato {to neka osoba ne zna kako da se napuni ili podrì sebe drànjem (kao jedan
bihevioralni deficit), ve} zato {to to sluì nekoj funkciji i o~uvanju ne~ijeg organizmi~kog
integriteta. Mobilizacija ne moè da se odrì ili ona stvara anksioznost. To su implikacije toga
{to postajemo imobilisani.
Iako je priroda otpora mobilisanju razli~ita kod razli~itih osoba, neke zajedni~ke teme se
pojavljuju. Zinker prime}uje (1977.): Energija je blokirana naj~e{}e iz straha od uzbudjenja
ili jakih emocija… Mnogi pojedinci ose}aju ako dopuste sebi da se naljute da }e uni{titi svoju
okolinu; da }e ako postanu vi{e seksualni biti manijaci i perverzni; da }e ako izraze ljubav
savladiti i ugu{iti drugu osobu; ako dozvole sebi da se hvale da }e biti ismejani i odba~eni.
Ovi strahovi mogu da budu ukorenjeni u sada{njem ìvotnom iskustvu, kao {to je istorija
impulsivnih ispada, ali su naj~e{}e introjekti koji imaju malu ili nikakvu osnovu u realnosti.
Takvim ljudima je bilo re~eno da kontroli{u sebe i da se previ{e ne uzbu|uju, kada nije bilo
ne~eg previ{e lo{eg u njihovoj samokontroli ili uzbu|enju. Ili ìve}i sa roditeljima ili
supru`nikom koji su se pona{ali bez granica, oni sada defini{u ~ak i najblaù ekspresiju sa
svoje strane kao ”preteranu” i zahtevaju kontrolu. Otuda bilo koji stepen mobilizacije, koji ih
posledi~no pribliàva akciji, tako|e, budi ovakve ograni~avaju}e introjekte. Oni moraju biti
istraèni i proradjeni u toku terapije.
Dozvoliti sebi da se neko mobili{e i oseti mo}an, spreman, napunjen i jak, tako|e, zahteva da
neko bude voljan da se pokrene iz sigurnosti neaktivnosti u nepoznati rizik akcije. ”Sigurno
pojavljivanje” obezbe|eno u terapijskom okruènju i podràno terapeutovom kreativno{}u u
kori{}enju eksperimenata sa postepenim pove}avanjem nivoa rizika pruà mogu}nost
ponovnog prisvajanja ne~ijeg kapaciteta za akciju u svetu.
100
POGLAVLJE X
AKCIJA I TELESNI PROCES
Tek sa nekim stepenom otkrivene orijentacije moèmo po~eti da

obnavljamo sposobnost kretanja i konstruktivnog manipulisanja
sobom i okolinom (Pearls i drugi 1951., str 117.)
Transformacija je proces koji po~inje jednostavnom povr{inskom
svesno{}u koja nas energetizuje za pokret. Jedan od na~ina da se
promenimo jeste da delujemo dok pokre}emo telo, da budemo
izraàjni i ìvi. Nau~io sam da svesnost ne moè ostati sama po sebi
vitalna, unutar nas – njena vitalnost se potvr|uje u aktivnosti i potom
u ose}anju celovitosti (Zinker, 1983. str.82)
SELF U POKRETU
Ve}ina na{ih funkcija kontakta uklju~uje pokret u sredini, bilo da se radi o malim, suptilnim
pokretima spacijalnog izraza, komunikaciji gestovima i telesnim stavom ili ve}im motornim
akcijama kao {to su tr~anje, hvatanje i savijanje. Iz Ge{talt perspektive, pokret nije izolovan
mehani~ki proces, ve} je ukljopljen u {irok krug organizmi~ke samo-regulacije. Ovo
poglavlje je fokusirano na ”pokretu prema finalnom kontaktu”, ili na pokret kao funkciju koja
vodi organizam u kontakt sa onim aspektom sredine neophodnim za odrastanje, ili u kontakt
sa onim apsektom selfa koji je nepriznat a koji traì zadovoljenje. Na ovaj na~in, pokret se
moè posmatrati kao funkcija selfa u slu`bi kretanja ka cilju dovr{avanja i stvaranja celine.
Self nije samo koncept, ideja ili psihi~ka struktura, ve} je to i mi{i}ni self, pokretni self i
ekspresivan self od kostiju i zglobova, stopala i {aka, ki~me i vilice.
U poglavlju II, govorio sam o zna~aju emocija i self-ekspresije i njihovoj vezi u pokretu. U
ciklusu, faza akcije je ona u kojoj je terapeut vi{e zainteresova za upotrebu ekspresivnih
pokreta i emocionalnog osloba|anja. Po~etak akcije signazilira osloba|anje mobilisane
energije u sredinu kroz ekspresiju ose}anja, pokreta usmerenih ka kontaktnom objektu i
manipulaciju sredinom. Psihoterapeuti orijentisani na telo su se posebno obazirali na upotrebu
ekspresivnih pokreta i sna`nog osloba|anja emocija. U svakom slu~aju, ono {to je naj~e{}e
imalo vrednost je emocionalna ekspresija sama po sebi, tako da je celina ekspresije
ohrabrivana odvojeno od bilo ~ega drugog. Ekspresivni pokreti su ekstremno terapeutsko
sredstvo, ali to nije sve. Oni su i sredstvo izraàvanja i pro{irivanja obima self-funkcionisanja
i moralo bi biti posmatrano u ~itavom kontekstu funkcionisanja organizma i njegovog
kontaktiranja sa okolinom da bi se asimilovalo kao vlastiti sadràj. Akcija odvojena od
ne~ijeg funkcionisanja kao osobe, ostaje odvojena od ”JA” - ose}anja samog sebe. Akcija
odvojena od ”drugog” kao jednog od aktera u odnosu, odvaja self od okoline u kojoj su
potrebe mogle biti zadovoljene.
Energija i podr{ka, stvorene u mobilizacionoj fazi donose zadovoljstvo kada klijent u okolini
ispoljava relevantnu aktivnost. Akcija jeste osloba|anje i kori{}enje mobilisane energije i
muskulature u pokretu. Kroz akciju se pro{irujemo unutar i kroz na{e okruènje, ostvaruju}i
tako kontakt organizam – okruènje.
Va`nost koju Ge{talt terapeuti daju akciji i pokretu, jedna je od stvari koju Ge{talt terapiju
odvaja od nekih drugih psihoterapija orijentisanih na uvid. Svesnost ostaje beìvotna, osim
ako zastoj u toku te svesnosti u akciji ne bude oslobo|ena. Intenzivan pristup telu, prestavljen
101
u ovoj knjizi, proisti~e iz stava Ge{talt terapije o podjednakom zna~aju fizi~kih ekspresija i
pokreta.
Ono {to Ge{talt terapiju razlikuje od nekih ekspresivnih terapija jeste to {to mi pokret
posmatramo u kontekstu zadovoljavanja potreba organizma. Mi se ne interesujemo samo za
pokret kao takav.
Tabela 10-1
Neke akcije u vezi sa ciklusom iskustva
Senzacija Potreba Akcija Kontakt

glad hrana nabavka hrane griènje, `vakanje,
probanje,
ose}anje sitosti
uzbu|enost seksualni odnos nalaènje partnera, zadovoljstvo,
dodirivanje, kopulacija
strah bekstvo od opasnosti beànje, povla~enje ose}anje sigurnosti
bes za{tita od nametanja Zauzimanje stava,ja~anje, ose}anje mo}i,
odgurivanje, udaranje integriteta,
sposobnosti
~e`nja nega, uteha dopreti do…, ne`nost, briga drugog,
zatraìti utehu ose}anje topline
ljubavna pokazivanje ljubavi dodirivanje, razgovor, jedinstvo s drugim u
ose}anja gledanje s ne`no{}u i zaljubljenosti
toplinom
tuga umreti zbog gubitka i plakanje, jecanje, oslobadjanje, uteha i
povre|enosti dozivanje izgubljenog ose}aj izle~enosti
Pokret mora biti utemeljen u uzbu|enju i ose}aju i takav done}e nam kontakt (ispunjenje
potreba) sa okolinom. Dakle, akcija moè biti definisana kao pokret u slu`bi kontakta
(zadovoljenja) ili kao pokret u cilju finalnog kontakta. Nesposobnost da deluje puno, direktno
i na pravi na~in, zna~i da su osnovne potrebe organizma ostale nezadovoljene i nedovr{ene.
Tabela 10-1. daje neke reprezentativne primere mogu}ih potreba, akcija u slu`bi tih potreba i
doìvljenog iskustva u kontaktu.
Zdrava akcija mora biti povezana ne samo sa potrebama i ose}anjima, ve} i sa prisutnim
okruènjem u kontaktu sa njim u sada{njem kontekstu. Dopiranje do drugih kao odgovor na
sopstvenu potrebu za utehom, rezultira}e frustracijom i bolom, ukoliko je osoba za kojom
poseèmo, nesposobna da nam to pruì u datom trenutku. Isto tako, nema mo}i u delovanju
ose}anja besa ukoliko ta akcija donosi povredu drugima, ili je bes zasnovan na projekciji
umesto da je bes ono {to zaista predstavlja.
ORGANIZMI^KI ZNAÂJ AKCIJE
Upravo kroz akciju mi pokre}emo ono {to je u nama – na{u energiju, ìvotnost, vitalnost,
potrebe, ose}anja – preko granice organizam-okruènje. To je na{a sposobnost da delujemo
potpuno i smisleno u svetu, kreiraju}i same sebe kao mo}ne, sposobne za borbu, one koji
pokazuju svoju pravu prirodu i sa integrisanim granicama. Mi pokazujemo na{u angaòvanost
i hrabrost da budemo potpuno u svetu onda kada prenosimo svoja ose}anja i potrebe u
sredinu, kada izraàvamo svoju brigu ili tugu, {titimo svoj integritet, govorimo o onome {to je
102
u nama, doseèmo zadovoljenje ili kontakt. Ukoliko ose}amo nesposobnost ili zako~enost
osnovnih akcija, onda sebe kreiramo kao slabe i nepotpune ili prepune potreba koje ne
moèmo ispuniti i nastanak tenzija kojih se ne moèmo osloboditi. Adekvatan kapacitet za
akciju u sredini kroz motorno pona{anje i emocionalnu ekspresiju je su{tinsko ukoliko imamo
dodir sa na{om sredinom.
Motorna akcija je jedna od osnovnih ta~aka u ciklusu funkcionisanja organizma i, kao takva,
ima kriti~ku vrednost u ekspresiji i doìvljaju selfa. Ove {iroke oblasti pokazuju zna~aj
motornog funkcionisanja u zdravom organizmu i terminima kontakta sa sredinom i ose}ajem
selfa i to u oblastima u kojima psihoterapija ima najvi{e interesovanja za pokret: 1)
manipulaciji sa sredinom i 2) self-ekspresiji.
MANIPULACIJA SREDINOM
Termin ”manipulacija” je ~esto vi|en, posebno u psiholo{kim krugovima, u svetu

peòrativnog zna~enja – kontrolisati na nekorektan ili varala~ki na~in. Latinska re~ -
manipulis (handful) svakako implicira zna~enje uzimanja i ose}anja sopstvenih {aka. Ali prvi
re~nik definicija Webster (1975.) defini{e manipulaciju kao: raditi, operisati ili postupati sa…
ili kao sa rukama, naro~ito sa prstima je zna~ajno za zdravo funkcionisanje.
Posmatraju}i malu decu impresivno je (a za roditelje potpuno iscrpljuju}e) u njihovoj

neprekidnoj ekspresiji i aktivnosti: dodirivanje, isprobavanje, ispitivanje, eksperimentisanje,
delovanje, pravljenje buke. Akcijom u, i na njihovu okolinu, deca zadovoljavaju mnoge va`ne
potrebe: upoznavanje novine – {to rezultira odrastanjem, sposobnost da se voli i uti~e na
sredinu, potraga za emocionalnim kontaktom i biolo{kom hranom. Ove stvari ne mogu biti
postignute bez pokreta: dosezanja, hvatanja, tr~anja, hodanja, govorenja.
Iako su, kao nama odraslima, na{e potrebe sloènije, mi ~esto koristimo sopstvene kapacitete
da bismo ”saznali” svet bez direktnog delovanja u njemu a na{a sposobnost motorne
manipulacije, zapravo je ostala su{tinska kao kad smo bili deca. Kao psihoterapeuti, mi
izraàvamo na{e uverenje u zna~aj ovog, kroz dijagnozu, preko odgovora: Da li ova osoba
izraàva zdravu radoznalost u svom svetu ili se pla{i da istraùje?
Da li ova osoba aktivno traì od drugih ono {to joj treba ili pasivno ~eka da joj to bude dato?
Da li se osoba kre}e prema drugima traè}i kontakt ili beì od drugih?
Delaju}i u svetu, moè li ova osoba da odrì sebe sna`nom kada stvari postanu te{ke ili biva
izba~ena ili ona koja se povla~i?
U prvom slu~aju, ova pitanja otkrivaju sposobnost aktivnog funkcionisanja i pronalaènja

pravog uto~i{ta u svetu sa ciljem zadovoljenja potreba, a u drugom slu~aju govore o
tendenciji izbegavanja veza sa svetom {to frustrira mnoge potrebe.
Obi~no, mi ne uvi|amo mo} u manipulativnim sposobnostima i ignori{emo telesne osnove tih

sposobnosti. Ukoliko je osoba sposobna za istraìvanje, radoznalost i manipulaciju, onda to
nije vi|eno samo u verbalnom pona{anju, ve} i u sposobnostima fizi~kog kretanja,
fleksibilnosti i osetljivosti muskulature: ruke dodiruju, {ake hvataju, noge se pokre}u. Neki
ljudi ne mogu da promene svoj poloàj da bi se orijentisali prema… - za kontakt, ka
interesantnom objektu – oni ne mogu fizi~ki da izdrè niti podrè pokret i vezivanje za.
Ometenost tih sposobnosti vidljiva je i opipljiva u ukru}enim mi{i}ima koji spre~avaju
pokret, u telesnom stilu, zako~enom i povla~e}em stavu, nesposobnosti da se podnese pokret
i u oskudnim pokretima u okolini i me|u ljudima. Bez tih fizi~kih sposobnosti, dodir osobe sa
okolikom je razblaèn ili ga nema, i osoba ose}a slabost, neefikasnost i upla{enost.
103
EKSPRESIJA SELFA
Ranije sam pomenuo da originalni termin ”emocija” poti~e iz latinskog jezika i zna~i
”pokrenuti napolje”. Proces unutra{njih ose}anja prenet u self-ekspresivni pokret, deo je nas
samih u okolini, na granici organizam-sredina. Taj proces preno{enja ne mora biti svesno
upravljan i ukoliko nije inhibiran de{ava se sasvim spontano. Ose}anja teku unutar ekspresije
automatski, predata razumnoj sposobnosti okoline da prima - ùdnja poseè za kontaktom,
ljutnja postaje glasno vikanje, tuga prelazi u pla~. Ta~nije bi bilo re}i da su ose}anja i njihova
ekspresija deo jedne iste celine. Na{a tendencija da stvari razdvajamo je budalasta. S obzirom
da one tako odvojene i razli~ite jesu suprotne kontinuiranom procesu u kome se pojavljuju
razli~iti delovi jedne vremenske sekvence. Ose}anje postaje ekspresija u okruènju a celina je
emocija.
Izraàvaju}i na{ unutra{nji ìvot mi ispunjavamo mnoge stvari. Prvo, osloba|amo energiju i
napetost, stremljenje za mobilizaciju, osloba|amo na{u spremnost da ”delujemo” kroz
aktivnost. Drugo, unutra{njim stanjem mi komuniciramo sa na{im okruènjem tako da
moèmo izmamiti odgovor. Tre}e, sa sve{no{}u o na{oj akciji, mi oblikujemo i podràvamo
na{ ose}aj selfa.
Emocija nas mobili{e sa ciljem osloba|anja kroz prirodan pokret. Ona ”pritiska” da èlja mora
biti ostvarena (mada ne i obavezno svesno). Ako sam postao tuàn, moje ose}anje prirodno
èli da iza|e i da se oslobodi kroz plakanje ili jecanje, {to povla~i za sobom neku energiju koja
se mora realizovati kroz pokret u spolja{nosti – sna`no disanje, zvuke, suze. Ako okolinu
opaàm kao opasnu ili onu koja ne podràva moje izraàvanje tuge, ja moram mi{i}ima
spre~iti taj izliv i bi}u napet. Hroni~no spre~avanje ekspresije lako je prepoznatljivo u
napetosti, zale|enoj muskulaturi i uko~enoj telesnoj strukturi koja spre~ava pokret.
Ekspresija ose}anja ne osloba|a samo napetost, to je i kontaktna funkcija. Ona komunicira i

spaja nas sa drugima i sa ~itavom na{om okolinom. Jasno izraàvanje onog {to mi treba
jedino je odgovaraju}e. Ukoliko se moja ekspresija ne podudara sa mojim unutra{njim
ose}anjem ja, verovatno, ne}u mo}i da do|em do onoga {ta mi treba od drugih. Nedavno sam
se susreo sa ovim kada sam poku{ao da mom bliskom prijatelju govorim o nekim za mene
emocionalno zna~ajnim doga|ajima. Njegov odgovor bio je slab, i ja sam se ose}ao povre|
enim, neslu{anim, emotivno nepodrànim od njega. Kada smo, kasnije, razgovarali o tome,
postalo je vidljivo da je na~in na koji sam pri~ao mom prijatelju bio tako neemotivan da on
nije imao nikakvu ideju o tome koliko su ti doga|aji bili va`ni za mene. Emocija je bila sasvim
obuzdana u mom izrazu lica, u tonu mog glasa, tako da, jedino, {to je mogao da ~uje od mene
bile su bezoose}ajne re~enice koje su ga malo doticale. Pravi razgovor o ose}anjima zahteva
ne samo re~i, ve} i odgovaraju}i izraz lica, glas, pokret i poloàj. Ograni~avanje ili ko~enje
self-ekspresije dovodi do toga da su i telesni pokreti zako~eni i ograni~eni.
Na primer, jedna èna je bila nesposobna da jasno saop{ti drugima poruku da se naljutila. Ona
se sme{i i njen za trenutak umek{ani glas govori: ”Ljuta sam zbog toga {to ste uradili” i
savija se u pokoran telesni poloàj. Neverbalni deo njene poruke teì da negira verbalni iskaz.
Kada smo ekperimentisali kako to izgleda kada je njena verbalna poruka podràna sa
ozbiljnim licem, sna`nim glasom, kao da isti~e svaku re~: ”Ja sam ljuta zato {to ste to
uradili”, ona je iskusila sebe kao osobu koja ima vi{e uticaja u emitovanju svojih ose}anja.
Na posletku, kroz pokrete izraàvanja mi ne pravimo samo kontakt sa na{om spolja{njom

okolinom, ve} i sa aspektima na{eg vlastitog selfa. Mnoge psiholo{ke teorije su sklone
strukturalnom shvatanju selfa: self je sastavljen od ”stvari” kao {to su self-image, self-
104
koncept, pozitivno i negativno predstavljanje. Oni vide self kao zavr{enu strukturu koju smo
stekli kroz iskustvo nekada davno i nema potrebe da radimo bilo {ta, da ga kao takvog
zadrìmo. Self ima status objekta.
Osniva~i Ge{talt terapije (Pearls i saradnici, 1951.) su isticali da self nije toliko dat, niti
fiksiran ukoliko se kreira kroz kontakte. Zna~i, ja nemam negativnu sliku o sebi, ve} ja
doìvljavam sebe negativno kroz ne{to {to radim – kroz kritikovanje sebe ili kroz pona{anje
na na~ine inkozistentne mojim vrednostima, ili kreiraju}i vizuelnu sliku samog sebe kao
neprijatnog. Sli~no, ja nemam sliku o sebi kao sna`nom, koliko kad iskusim svoju snagu kroz
sopstveno pona{anje i akciju, {to je doìvljaj mo}i mojih ose}anja i mog dodira sa svetom.
Samo kroz kontakt (preko doìvljaja) mi opaàmo self. Akcija u svetu sluì kao zna~ajan izvor
doìvljaja kroz koji dobijamo ose}aj self – odraza. Ako je va{ pokret slab i neefikasan, vi }ete
sebe onda ose}ati slabim i neefikasnim i ne moète iskusiti ose}aj mo}i i snage. Ukoliko ne
moète da pla~ete iz dijafragme, iz stomaka ”va{e dubine”, vi ne moète doìveti duboku sr`
va{eg ”tu`nog selfa”. Ako je va{a muskulatura stegnuta i suzdràna, vi onda ne moète
iskusiti ekspanzivnost i otvorenost. Self prona|en ili stvoren kroz iskustvo (kontakt) ili koji
pokre}e pona{anje (akciju) je su{tinski deo.
ZAHTEVI ZDRAVE AKCIJE
Zdrava akcija zahteva mnoge uslove u organizmu. x Muskulatura mora biti fleksibilna i
sposobna za pokret i mora imati adekvatnu snagu. Bilo u obliku velikog pokreta kao {to je
tr~anje i udaranje, ili u uzorku fine facijalne ekspresije, gesta ili manipulacije, sve akcije
sadrè pokret i mi{i}nu aktivnost. Ukoliko je pokret ograni~enog mi{i}nog opsega ili bolan,
ili su mi{i}na snaga i kapacitet neadekvatni za zadatak, tada }e i akcija biti limitirana i
neadekvatna. Na primer, ako èlite da doprete do drugih, ali steète svoje ruke ili svoje
slabine, vi }ete s te{ko}om ispuniti svoju potrebu. Ukoliko èlite da izrazite svoju radost u
pokretu, ali ste strukturalno skloni mi{i}noj nefleksibilnosti, vi ne}ete mo}i potpuno izraziti
svoje ose}anje. Sli~no tome, govoriti o ljubavi, besu ili drugim ose}anjima, te{ko je ako su
mi{i}i va{eg lica nepokretni ili ako ko~ite va{e re~i prigu{avanjem glasa.
Drugi zahtev organizma je faza uzdisaja u disanju, posebno u sna`nijim pokretima, i osloba|
anju energije i napetosti. Budu}i da puno}a i kompleksnost udisanja mobili{e i energizira
organizam, puno}a i kompleksnost izdisaja dopu{ta osloba|anje energije i daje fokus i snagu
pokretu. Ovo moète istraìti kod sebe kroz jednostavan eksperiment.
Udahnite i zaustavite disanje, pa poku{ajte da udarate u vazduh pesnicom nekoliko trenutaka.

Potom probajte iste pokrete udaranja udi{u}i pri svakom udarcu. Kako vam se ~ini to
ose}anje? Koliko je mo}i ili snage bilo u tim udarcima? Sada poku{ajte sna`no da zamahujete
izdi{u}i napolje vazduh. Da li ose}ate bilo kakvu razliku u va{em fokusu ili ose}aju snage
udarca?
x
Va`no je da ~italac razume da rasvetljavaju}i ono za {ta smo spremni u terminima pokreta i akcije,
mi ne napadamo uzore sa kojima bi se drugi terapeuti sloìli. Sa saznanjem {ta je zahtev za potpunu
akciju, mi smo u boljem poloàju da opazimo prirodne prepreke takvoj akciji i dovedemo ih u
podru~je svesnosti i eksperimenta. Ovo nam dopu{ta da ocenimo otpore punoj akciji (kako je
inhibicija pune akcije postala deo organizmi~ke self-organizacije) i izaberemo da poku{amo potpuniju
akciju ili legalizujemo njene zadatke.
105
Ve}ina ljudi smatra da im udaranje sa izdisajem daje ve}i ose}aj snage i fokusa i rezultira
ve}im stepenom osloba|anja mobilisane energije. Spre~avanje izdisanja, posebno kada ste
spremni i mobilisani za akciju, nije samo oslabilo akciju, ve} ostavlja va{u energiju
zatvorenom, {to dovodi do obuzdavanja mi{i}a i hroni~ne napetosti.
RETROFLEKSIJA: DELOVATI NA SEBE JE ”BOLJE” NEGO DELOVATI NA

OKOLINU
Kada se akcija moè dovr{iti u okruènju malo je zako~enosti u pokretu. Potreba se pojavi, a
onda sledi akcija u slu`bi ostvarenja te potrebe i kontakt donosi zadovoljstvo. Ja zahtevam
zadovoljenje. U okruènju traìm one koji brinu o meni, traìm da budem zadovoljen i mi
sedimo zajedno i pri~amo i podràvamo jedno drugo.
Ili se ose}am ugroèno i otvoreno saop{tavam tom drugom da se povu~e. Tako dobijam neki
prostor a sa njim i olak{anje. Naravno, ne idu sve transakcije tako glatko. Oni od kojih traìm
zadovoljenje ne moraju biti spremni da mi to zadovoljenje daju ta~no tada kada ja ose}am
potrebu ili na na~in na koji ja èlim. Oni koji ugroàvaju moju teritoriju mogu imati ose}aj da
imaju pravo na nju, isto koliko i ja. Mnogo {ire posredovanje potreba je zahtev realnog sveta,
i ti zahtevi na neki na~in moraju da prihvataju impulse i pokrete kojima ih izraàvamo, sve do
postizanja balansa izme|u organizma i sredine. Potreba moè biti obuhva}ena i akcija spremna
do razli~itog stepena. To je aspekt sazrevanja i obele`je civilizacije – promena sirovih potreba
i pona{anja samo na sebe usmerenog, kroz ko~enje pokreta, impulsa i akcija.
Svet u kome ìvimo pun je prepreka za lake akcije zadovoljenja osnovnih potreba. Ali ~esto
okruènje, naro~ito ljudsko okruènje, ide i dalje od toga i pona{a se destruktivno prema self
ekspresiji. Da ne bi postala problemati~na, akcija je negirana od strane drugih, pa ~ak i èlja
za tom akcijom postaje ka`njiva. Ukoliko me, kada traìm zadovoljenje kritikuju zbog te
potrebe, ili nazivaju pijavicom, ili uvek odbijajju, tad }u nau~iti ne samo da menjam akciju,
ve} i da zaustavim ~in zadovoljenja. Ja mogu, ~ak i da se identifikujem sa tim da nisam ni
vredan toga da dobijem zadovoljenje od bilo koga. Kada poku{avam da delam onako kako
èlim, u cilju svoje nezavisnosti, stoje}i na svoj na~in na obe noge i istraùju}i na svoj na~in,
ja sam odba~en jer: ”Zar ne voli{ svoju mamu vi{e?” ili ”Kako moè{ to da mi radi{?” i ja
po~injem da ko~im svoje istraìva~ke pokrete i gubim tlo pod nogama.
Autori Ge{talt terapije beleè: ”Velike otvorene pokrete u okruènju radije izbegavamo, da se
ne bismo izloìli opasnosti poniènja, te{ko}e, patnje ili razli~itim na~inima
samoka`njavanja” (Pearls i drugi, 1951., str. 117.). Ukoliko je izraàvanje ljutnje, tuge, ga|
enja, ljubavi, èlje ili straha redovno ka`njavano, kritikovano ili odbacivano, jedino je mogu}e
nau~iti zaustaviti telesne ekspresije takvih ose}anja, zaustaviti pokrete, vokalizaciju iz grla,
uzdahe u jecanju, bljesak ljutnje u o~ima ili tu`no lice, pokrete odgurivanja, dohvatanja ili
izbijanja, odlaènja ili bekstva.
OBLICI RETROFLEKSIJE
Proces preko koga je pokret inhibiran ili ometen, nazivamo retrofleksijom u Ge{talt terapiji.
Retrofleksija zna~i okretanje ka sebi i ono {to radimo sebi, zapravo je namenjeno okolini.
Mnoge retrofleksije su bukvalno okretanje ka sebi one akcije koju bismo èleli da u~inimo
okolini. Mnogi psihosomatski simptomi podudaraju se sa kategorijama bukvalnog obrtanja
pokreta. Kada sam traìo od ène koja je imala dijagnozu globulus hystericus (gu{enje i
davljenja u grlu) da mi pokaè rukama kako izgleda njeno grlo, ona je iznenada postala svesna
svog besa prema majci ~ije je grlo èlela da zadavi rukama. Ova èna je bukvalno samu sebe
106
gu{ila radije nego da dopusti sebi da ose}a èlju da udavi majku. Izgubiv{i svesnost o tome,
akt gu{enja ostaje naizgled, izolovan psihi~ki simptom.
Drugi oblik retroflektivnog pona{anja se de{ava kada je pokret u okruènjue spre~en ~esto u
samom nastajanju. Radije nego da stvarno bude okrenut ka sebi, pokretu je suprostavljena
jednaka mi{i}na snaga grupe opozitnih mi{i}a. Primer je inhibicija udarca. U obrnutom
pravcu, udarac bi nas direktno povredio (samoubistvo, samosaka}enje, {amaranje, {tipanje
samog sebe). Ukoliko je pokret zaustavljen u ranoj fazi, mnogo je manje vidljiv i pojavljuje se
samo kao napetost (snage i kontrasnage) ramena i bicepsa, ili u stisnutoj ali nepokretnoj
pesnici. Mi{i}i su mobilisani, ali pokret je spre~en, uspostavljen je balans napetosti izme|u
mi{i}a koji èle akciju i mi{i}a koji se suprostavljaju akciji. Tamo gde je ovaj oblik
retrofleksije perzistentan, prepoznaju se karakteristi~no grupisanje i preterana razvijenost
grupe mi{i}a izometrijskih snaga, {to je izvor bola konstantno pritisnutih zglobova, kao {to
su na primer disk problemi, bursitis – osetljivost mi{i}a i zglobova.
Retrofleksija je, tako|e, ono {to sebi radimo a {to smo èleli da nam okolina u~ini, na primer,
kada podràvamo sebe umesto da budemo podràni od drugih ili kada hvalimo sebe, mada je
to odobrenje trebalo da stigne od drugih. Ponovo je self zamenio okolinu. U ovom obliku
retrofleksije, ono {to je inhibirano jeste akcija dopiranja do, zahtevi za pomo} ili
zadovoljenje, pokazivanje ose}anja koja èle komunikaciju i kontakt. Ljudi koji ne mogu
fizi~ki da se pomere prema kontaktu sa drugima, ili da dosegnu do njih rukama, izrazom lica
ili glasom koji traì podr{ku, postaju usamljeni i izolovani. Oni se àle na usamljenost i ~esto
projektuju prekor drugima. Strah od odbacivanja i kritikovanja izgleda da je osnova ove
retrofleksije. Telesna struktura govori o sklopljenosti u okviru samog sebe: ramena su
povijena prema grudima, vrat savijen napred, ukr{tene ruke i noge kao da grle same sebe, ili
miluju same sebe u cilju zadovoljstva.
RETROFLEKSIJA I POLARNOSTI
Bilo koji oblik retrofeksije nosi u sebi odvojenost u funkcionisanju osobe na opozitne snage,
ili Ge{talt jezikom re~eno, na polarnosti. Na primer, u zaustavljenom pokretu ili self
ekspresiji, polarnost se prepoznaje kao prisustvo jednog dela koji je za akciju/ekspresiju i
drugog dela koji je za zaustavljanje te akcije. Kinesteti~ki re~eno, deo koji govori: ”pokret” i
drugi deo koji govori: ”stop”. U obrnutoj akciji osoba ulazi u obe uloge: i glumca i sredine.
Osoba je i subjekat i objekat, {to je kreacija njene unutra{nje polarnosti. Sa impulsom da se
dela, nailazi i strah od reakcije okoline i ekspresija se preusmerava unazad, na sebe samog.
Kao u zaustavljanju pokreta, ono {to se vidi je jedno ”da” i jedno ”ne” usmereno na pokret ili
self-ekspresija, a odnos izme|u suprostavljenih snaga (potrebe da se dela i straha od posledica)
rezultira napeto{}u i mobilizacijom mi{i}a.
Jednostavne tehnike relaksacije ili manuelno masiranje kao opu{tanje napetosti nisu dovoljni
da poni{te retrofleksivnu tenziju. Ukoliko se konflikt izme|u delova selfa ili ekspresije i
negiraju}e okoline (sada ve} internalizovane) ne re{i – tenzija ostaje. Ne}emo mo}i
eliminisati ni impuls da delamo, niti potrebu da to zaustavimo ili je, jednostavno, skrenemo ili
ùrno od nje odustanemo. I jedni i drugi, ti pritisci su van na{e svesnosti ali nastavljaju da
funkcioni{u i pored svega toga.
Na primer, muskulatura grudi je centar za ekspresiju tuge i ~ina plakanja ili jecanja. Tenzija u
tim oblastima, ~esto govori o retrofleksiji plakanja i tuge. U~iti nekoga da voljom osloba|a
napetost je mogu}e svakako, ali posledica toga su mlitavi i demobilisani mi{i}i i neizraèno
plakanje. I zaustavljanje i ekspresija su kontrolisani. ”Slamanje oklopa” tenzije moè
107
osloboditi pla~, ~esto samo zbog toga {to je skoro svaki proboj napetosti pra}en bolom, ali
ostalo je nepriznato ono {to je va`no i realno postoje}e, a to je potreba osobe da ne pla~e.
Samo kad su oba dela oslobo|ena i osve{}ena, konflikt moè biti prora|en – ono {to pripada
okolini moè biti vra}eno okolini i odvojeno od onoga {to pripada selfu, i oba dela – i plakati
i ne plakati – bi}e asimilovana.
Jedna klijentkinja blokirala je svoj pla~ na ovaj na~in i u na{em radu ona se setila kako je kao
devoj~ica prigu{ivala svoje jecanje dok je beàla sa svojim roditeljima iz Nazisa u Evropu.
Deo nje koji je govorio ”Ne, ne smem plakati”, bio je su{tinski deo njene snage za
preìvljavanje opasnosti. To je zahtevalo predan rad na prihvatanju oba njena dela: i njenim
suzama i njenoj potrebi da ih zaustavi, {to je bilo jedino mogu}e oìvljavanjem porekla
njenog blokiranja pla~a kako bi sada mogla da testira sigurnost prisutne okoline, kao i njenog
ukupnog iskustva, te da bi mogla da spusti svoje odbrane.
Kod drugog klijenta, taj isti proces zaustavljanja plakanja, ogleda se u njegovom neprekidnom
samokritikovanju da je meku{ac. Kada bi bio tuàn poku{ao bi da o~vrsne i da postane ìlav,
jer smek{ano telo dopu{ta pulsacijama pla~a da se dese, a on ne bi da pla~e. Njegov
samokriticizam jasno je bio povezan sa o~evim kritikovanjem i neodobravanjem. Slamanje
njegovog poriva da zaustavi pla~, zna~ilo je dovesti ga do toga da iskusi svoje suze, ali je
zna~ilo i u~initi to da se njegov kriticizam vrati okruènju kojem i pripada. On bi èleo da
bude u stanju da pla~e, ali i dalje je bio osetljiv na uvrede internalizovanog oca. Zapravo, mi
nismo ni èleli da se on odrekne svog telesnog kapaciteta za o~vr{}ivanje, ve} da ga iskoristi
protiv o~evog kritikovanja a ne protiv sebe samog. Kroz asimilaciju, zahtevi onih polarnosti
koji su pripadali sredini, vra}eni su u sredinu. Zbog toga je, u ovom slu~aju, bilo neophodno
eksternalizovati povrede samoosu|ivanja kao introjektovane od strane oca, a bez gubljenja
njegove sposobnosti kritikovanja ili o~vr{}avanja kao neophodnih za odbranu od kriticizma.
Ovo poslednje jesu kontaktne funkcije i pripadaju njemu a ne okruènju.
Sasvim retko, klijenti direktno izraàvaju svoje polarnosti: ”Jedan deo mene èli da pla~e
(vri{ti, pribliàva se, udara), a drugi deo ne èli to da dopusti”. Tipi~na àlba glasi: ”Ja èlim
da (izrazim, uradim ne{to na neki na~in), ali ne mogu bez svesti o tome da je to ”ne mogu”
deo procesa.” êsto su razlike sasvim male i ”Ose}am se slab…”, ili ”Moja èna me je upravo
napustila i ja ne mogu da shvatim za{to se ose}am tako napetim” ili ”Ose}am napetost u
stomaku” (ramenima, vratu…) tamo gde je izolovan somatski sistem. Terapeutski postupak
zahteva da se retrofleksija uo~i tamo gde je ima, osvesti se, razvije ose}anje pripadnosti i
polarnosti i podstakne izraàvanje pokreta sadrànih u njima, kao i pronalaènje novog
kreativnog re{enja izme|u selfa i sredine, kao puta sopstvenog organizmi~kog funkcionisanja.
TELESNA STRUKTURA KAO RETROFLEKSIJA
Svi mi u na{em normalnom funkcionisanju koristimo retrofleksiju, manje ili vi{e, da bismo
kontaktirali sa drugima i modulirali te kontakte. U nekom trenutku, ja mogu odlu~iti da ne
kaèm sve ono {to mi je na pameti i to }e se onda pojaviti kao stisnutost grla i usana.
Mogu poèleti da se pribliìm prijatelju i dotaknem ga, ali }u povu}i ruku jer mi se to nije
u~inilo zgodno, ili on nije spreman da prihvati takvu podr{ku u tom specifi~nom trenutku, u
akciji i kontaktu. Ge{talt terapija neprekidno vidi retrofleksiju kao neophodno funkcionisanje
self regulacije.
Tamo gde su akcije hroni~no, izopa~eno i bez svesnosti retroflektovane, na{e je

funkcionisanje ometeno i telo izopa~eno. Ako je za mene karakteristi~no da ne govorim ono
{to mi je ”na umu”, ili ono {to mi ”dolazi na usta” (po{to razum u Ge{talt terapiji nije
108
shva}en odvojen od telesnih procesa), tada suprotna napetost koja spre~ava moja usta i grlo
da izreknu re~i koje su htele da iza|u, postaju deo strukture moga tela. Ja, bukvalno, imam
zaptivena usta i stegnuto grlo. Ako konstantno ko~im moju potrebu da se pribliàvam, onda
postajem strukturalno uko~en u ramenima u onom stepenu u kojem se protivim svakom svom
impulsu pribliàvanja drugima.
Ukoliko je retrofleksija postala navika, retrofleksije snage - kontrasnage postaju stati~ne i deo
strukture, jer je konflikt izmedju delati i nedelati ostao hroni~no nerazre{en i nesvestan.
Retroflektivna {ema napetosti je razvijena i vidljiva je u mi{i}noj razvijenosti, jer hroni~na
izometrijska napetost – za i protiv - (opozitna grupa mi{i}a) gradi mi{i}e: u distribuciji
drànja kada suprotne tenzije razmeste delove ili pokret samo delimi~no izraze; ~ak i u
distribuciji telesne debljine zbog slabe cirkulacije i protoka energije kroz hroni~no zako~ene
delove, isto kao {to spori deo reke skuplja talog.
U retrofleksiji svaki poreme}en poloàj tela koji se odnosi na mi{i}nu tenziju ili imobilisani
deo tela jeste zale|en pokret. To je pokret prema kontaktu i protivljenje tom pokretu. Na ovaj
na~in polarnosti delovati - nedelovati, krenuti – ne krenuti, ostaju zauvek prisutne u telesnom
procesu, a nezavr{ene situacije ve~ito ìve. Vode}i ra~una o svakom delu telesne strukture,
mi moèmo polarnosti osvestiti i istraìti, bolje nego interpretirati kao spre~ene pokrete:
moèmo raditi i na konfliktu izme|u delova selfa (izme|u selfa i sredine) koji ostavljaju
organizam u parcijalnim i nezavr{enim ekspresijama.
ISTRA@IVANJE RETROFLEKSIJE U TELESNOM PROCESU
Postoje brojni na~ini da se istraùje i osvetli retrofleksija i ostvari jedinstvo rada u oblasti
akcije. Prva i najva`nija stvar prakti~ara je da vide i lociraju varijacije u telesnoj strukturi i
mi{i}nim tenzijama i izme{tenom drànju. Ovo je osnova svakog rada na telesnom procesu.
Ono {to ne moète ”videti” (jer nemate okvir i set standarda perceptivnog registrovanja), sa
time ne moète ni raditi. Poglavlje IV u kome sam govorio o telesnoj strukturi, uvodi u ovo,
ali ~italac mora razumeti da rad u ovoj oblasti zahteva mnogo opse`niji trening i poznavanje
biomehani~kih zakonitosti funkcionisanja, nego {to je u ovom tekstu dato.
Kada je identifikovana neka strukturna varijacija, slede}i korak je njeno osve{}ivanje i

prihvatanje njenog porekla. Ako ja primetim da moja klijentkinja sedi malaksalih grudi i
napred povijenih ramena, to {to sam ja to identifikovao, ne zna~i da je ona svesna svog
drànja ili da je doìvela to kao ne{to {to ona radi. Zapravo, ona i ne zna kakav je zna~aj
takvog drànja u njenom ìvotu, niti zna odakle po~inju i ~emu sluè ti simptomi. Prvi korak
je senzorno osve{}ivanje na~ina na koji sedi, lociranje {ta je ono {to doìvljava kao ”JA”, a
{ta kao ”TO”, i dovo|enje u vezu onoga {to ona fizi~ki radi sa doìvljajem same sebe i
okoline.
Ovaj rad je ve} opisan u poglavlju VII i VIII u okviru senzacija i formiranja figura, gde sam
spomenuo vrhunski zna~aj celine ciklusa za terapijski rad u svakoj specifi~noj fazi. Suvi{e
telesno orijentisani terapeuti prebrzo kre}u na rad i promenu onog {to su uo~ili. Posledica
toga je njihov predan rad na onome {to su oni, kao terapeuti videli u klijentovom telesnom
procesu, a da klijenti nisu to uo~ili ili da nemaju direktnog iskustva. Klijent retko moè
asimilovati ovakav rad jer nije dosegnuta svesnost o tome. Rad na senzacijama i formiranju
figure ~ini osnovu za eksperimente sa pokretima i strukturom, {to bi bio konstantni povratak
potpunom jedinstvu rada.
109
Dozvolite mi da nastavim sa prethodnim primerom. Klijentkinja nije postala svesna na~ina na
koji sedi, niti kako na to uti~e njeno disanje i ose}aj unutra{njeg prostora. Locirala je neke od
tenzija koje je videla, kao one koje su je povijale napred i ~inile je malaksalom, a imala je i
neki ose}aj o tome kako me doìvljava kada sedi sa mnom na taj na~in. Eksperimentisali smo
sa obra}anjem pa`nje, disanjem i oìveli smo neke senzacije, mada sam koristio ruke da bih
pa`ljivo poja~ao i istakao njeno drànje, tako da je mogla da oseti sebe jasnije. Sugerisao sam
joj ”JA–poziciju” za istraìvanje onih aspekata strukture koje je identifikovala kao svoje i
uo~avanje onoga {to doìvljava kao strano. Izjavila je: ”Ja pritiskam samu sebe... Stisnuta
sam u grudima… Povijam se napred. ”
Razumevanje ove retrofleksije i rezultirane telesne strukture je u procesu polarnosti i postao

sam zainteresovan za razdvojene delove: Ko pritiska i ko je pritisnut? Ko stiska i ko je
stisnut? Ko je povijen napred i sa ~im je to u vezi? Postavljao sam ova pitanja ne da bih dobio
odgovore od klijentkinje, ve} da bih dobio smernice na{eg daljeg eksperimentisanja - kako
moèmo da poja~amo i razaznamo svaki deo polarnosti u njenom pona{anju i svesnosti?
Jedan eksperiment je kada tereapeut deluje kao prisutna tenzija tako da klijent moè jasnije da
doìvi drugu stranu. Koristio sam svoje ruke da joj pritisnem grudi, odlu~no ali ne`no, ili da
joj povijem ramena napred i radio sam sa njom na tome kako to izgleda biti pritisnut ~ine}i
polarnost jasnijom. Druga mogu}nost bi bila traìti od nje da pruì otpor mom povijanju
napred tako da moèmo otkriti pokret ili ekspresiju koja je zaustavljena prisutnom tenzijom.
Kako svaka polarnost postaje fizi~ki izraèna, mi smo joj dali glas i zapo~eli dijalog izme|u
podvojenih delova.
Jedan primer upotrebe ovakvih eksperimenata desio se tokom sastanka sa kolegom sa kojim
sam radio. Poàlio sam mu se na bol nisko u le|ima i on mi je ponudio da radi sa mnom na
mojoj jasnijoj identifikaciji. Traìo je od mene da opi{em tu napetost kao da je doìvljavam.
Rekao sam: ”Ose}am napetost kao stezanje, kao da su mi kosti stisnute zajedno”. Neko smo
vreme traìli gde ta~no ose}am to stezanje i koji su mi{i}i stisnuti. Kolega mi je, potom,
predloìo da on bude u ulozi onoga koji stiska, i sa mojom dozvolom, sna`no me je zgrabio iza
le|a u oblasti koju smo prethodno locirali. Istog trenutka poèleo sam da se nagnem napred i
usprotivim se tome {to me drì iza le|a, a to sam fizi~ki izrazio pobunom protiv njegovog
stezanja. Rekao sam ne{to kao: ”Umoran sam od toga {to me drì{ za le|a. Pusti me. Ja
moram da idem napred a ti ne}e{ da me pusti{”. [to sam odlu~nije poku{avao da se pomerim
napred, to me je on ja~e stezao i postao sam besan.
U ovoj ta~ki, predloìo mi je da promenimo uloge i da ja budem u ulozi onoga koji steè.
Uhvativ{i ga, po~eo sam da shvatam na {ta mi li~i to stezanje otpozadi – da ga spre~im da
krene napred. Staviv{i to u re~i, rekao sam: ”Ne}u da te pustim da ode{ napred, zaustavi}u
te”, {to je postepeno postalo: ”Ne mogu te pustiti napred, to je suvi{ne rizi~no. Upa{}e{ u
nevolje ako te ne zaustavim.” Po{to smo nastavili da radimo na ovim polarnostima i
razgovaramo o njima, sam problem mi je postao jasniji. U to vreme ja sam se borio sa
pisanjem poglavlja o upotrebi dodira u terapiji. Ose}ao sam se nesposobnim da krenem
napred sa tim poglavljem i paralela izme|u procesa pisanja i polarnosti mi je postala o~ita.
Ose}ao sam da je ono {to je su{tinski za integritet mog rada otvoreno pisanje o svim
aspektima rada na telesnim procesima, ~ak i ako radim u profesionalno konzervativnoj sredini
i brinem o tome {to bih mogao biti progla{en ~udakom.
Kroz dalji dijalog, on je radio sa mnom na razdvajanju onoga {to je realna briga od onoga {to
je samokritikovanje i samosumnji~avost. Iako je profesionalna zajednica bila konzervativna,
prepoznao sam da je ve}ina mojih zaklju~aka o tome proizilazila iz mesta koje ja zauzimam i
taktike koju preduzimam da bih sebe zapla{io (projekcija), {to je bolje nego da ta~no vidim
110
{ta je ono {to bi mi se moglo desiti kada bih bio ”toliko razli~it”. Potom me je upitao: ”Kada
bi mogao, kako bi stegnuo kolege koje te kritikuju?” Smeju}i se, drmaju}i pesnicama, rekao
sam: ”Ne}u sebe da ograni~avam da bih se borio sa va{om prokleto siroma{nom definicijom
o tome {ta je legitimno. Ja znam svoju istinu i ne}u da budem uteran u sistem poku{aja da
~inim ono u {ta verujem”. Moj kolega i ja smo znali da sam govorio mom zami{ljenom
profesionalnom kriti~aru i mojoj samokriti~nosti, kona~no i stezanju u le|ima umesto stezanju
samog sebe.
Rekao sam kolegi: ”Ne verujem da mi treba da jo{ pla{im i samog sebe. Mogu se nositi sa
sobom kao razli~itim i neobi~nim i mogu sebe prihvatiti takvog kao sasvim dobrog”.
Napetost u le|ima je popustila tokom rada, iako bih svaki put otkrio tu napetost kada bih se
suo~io sa onim delom svog pisanja koji je oìvljavao moje stare strahove od toga da se bude
razli~it. U tim prilikama zaustavljao sam se i razmi{ljao o tome kako to postajem
samokriti~an i upla{en od otvorenosti mog rada, i ispitivao {ta je ono {to je u tom strahu
realno i mobilisao sam tako ne{to od one agresije koja je bila usmerena prema mojim le|ima,
a namenjena za sredinu.
Ovaj rad ilustruje neke od mogu}ih komponenti u razvoju rada na retrofleksiji. Mi smo po~eli
od trenutne svesnosti (bol u le|ima) i razvijali diferenciranje senzacije (stezanje). Sa
terapeutom koji je bio u ulozi druge strane, shvatio sam razli~ite delove otpora i prihvatio
svaku stranu. Polarnost je postala vidljiva i po~eo sam da odvajam moje introjekcije i
projekcije kriticizma od onoga {to jeste moja obazrivost i self-integritet. Na kraju, agresija
koja je bila vra}ena na mene samog, mogla je biti preusmerena ka sredini.
Ova jednostavna deskripcija rada, kao i bilo koji slu~aj kondenzovane deskripcije, ne otkriva
prethodnu koli~inu rada i prethodne pripreme. Ja sam ve} imao mnoga iskustva u radu sa
svojim telesnim procesima i u verbalizaciji svojih polarnosti. Isto tako, poznat mi je problem
mog samokritikovanja i ve} sam mnogo do sada uradio na terapiji, na toj, za mene prioritetnoj
ìvotnoj temi.
Mnogim klijentima jednostavan rad na doìvljaju, i fizi~ki i verbalno, bio bi dovoljan.

…………………….
Ovo je ilustrovao jedan klijent koji je imao doìvljaj napetosti u grudnim mi{i}ima. Ve} smo
bili istraìli tu tenziju kao ”oklop i za{titu”. Traìo sam od njega da mi, ako to èli, dozvoli da
upotrebim svoje ruke, {tite}i ga tako da bi mogao da iskusi kako to izgleda ne raditi tako
te{ko na sopstvenoj za{titi. Sede}i pored njega, stavio sam svoju ruku na njegove grudi na
mestu gde je ose}ao napetost i kad je osetio da je za{ti}en mojom rukom, ne{to od njegove
tenzije je po~elo da se umek{ava i opu{ta. Mogu}e da ga je to omek{avanje uvelo u duboku
tugu i on je uzeo moju ruku da bi bio siguran da ga ne}u ostaviti bez za{tite. Ovo je njemu
bilo dovoljno za asimilaciju iskustva u kojem je sebi dao dozvolu da bude za{ti}en od strane
neke druge osobe i iskustva duboke tuge u njemu koje je pokrenuto da bi bilo oslobo|eno.
Ovo je bilo dovoljno da se zaokruì rad. Dalji razvoj polarnosti moè se tretirati na budu}im
seansama, kada doìvljaj delova i njegovih odnosa sa drugim ljudima postaje jasniji.
RAD NA EKSPRESIVNIM POKRETIMA
Upotreba pokreta koji su emocionalno ekspresivni, naj~e{}e je dovo|ena u vezu sa telesno

orijentisanim terapijama. Udaranje jastu~eta i drugi oblici fizi~kog delovanja napolju su, ~ak,
postali stereotipi u Ge{talt terapiji. I neiskusni i lo{e obu~eni terapeuti ~esto veruju da
praktikuju Ge{talt terapiju kad upotrebljavaju emotivnu ekspresiju, iako to ~ine van
konteksta. Ekspresivni pokret i vokalizacija mogu u terapiji, ipak, biti izvanredno iskori{}eni:
111
oni pruàju priliku za pro{irenje i ponovno postizanje punog stepena organizmi~kog
funkcionisanja, kao i preokretanje pravca delovanja retrofleksivne mi{i}ne snage od
delovanja ka sebi prema delovanju ka sredini. Da bi koristio teku}i ekspresivni pokret,
terapeut mora imati ideju o terapeutskom kontekstu unutar kojeg se svaki pokret koristi, kao i
o ciljevima ka kojima je usmeren.
Lowen i Lowen (1977.) su dali izvanredan pregled ekspresivnih ve`bi i pokreta u njihovom
priru~niku bioenergetskih ve`bi. Pominje se udaranje ili {utiranje jastu~i}a, vokalizacija
emocionalno optere}enih re~enica ili zvukova, imitacija pokreta besa, udaranje jastu~eta
nekim predmetima kao {to je teniski reket, uvrtanje i ”davljenje” pe{kira, ritmi~no seksualno
ili agresivno pokretanje karlice, dodirivanje usnama ili rukama i upotreba razli~itih pozicija i
rastezanja da bi se proizvela mi{i}na vibracija. U skladu sa Rajhijanskim pristupom, ovi
pokreti slamaju stegnutost telesnog oklopa koji spreàvaju punu ekspresiju: razvojni konflikti
potom mogu biti prora|eni i spontani, treperavi, prirodni karakter (koji je Rajh zvao ”genitalni
karakter” 1945/72.) moè biti ponovo uspostavljen. U bioenergetskom pristupu, ovi pokreti su
kori{}eni, pre svega, kao osmi{ljene ve`be, sa idejom da kada se krene u pokret dolazi do
spontanog izazivanja ili stimulisanja potisnutih ose}anja (blokiranih mi{i}nom tenzijom).
Iako Ge{talt terapeuti koji su telesno orijentisani mogu koristiti sli~ne ekspresivne pokrete u
ovom maniru terapije, oni ih, ipak, vide u druga~ijem kontekstu i filozofiji, {to povratno
modifikuje na~in na koji ih koriste. Jedna od razlika, ve} opisana, jeste u shvatanju otpora – u
ovom slu~aju otpora ekspresiji kroz retrofleksiju. Sa obzirom, na na{e vi|enje otpora, mi
~e{}e i radije koristimo pokrete za istraìvanje polarnosti nego za opu{tanje napetosti, tako da
energiju koja je bila usmerena prema selfu moèmo preusmeriti prema okolini.
U Ge{talt pristupu, pokret se vidi kao deo celine organizmi~kog ciklusa i on se ne de{ava van
senzacija, svesnosti i kontakta. Ekspresija proizilazi iz potrebe organizma i usmerena je ka
kontaktu sa sredinom. Na{a pa`nja nije usmerena na pokret sam za sebe, ve} na njegovu
relaciju sa ukupnim organizmi~kim funkcionisanjem: Odakle iskustvo dolazi u svesnost?
Kakva je priroda samog pokreta i kako je spre~en? Kojim je ciljevima usmeren?
S obzirom na zna~aj sada{njeg iskustva, skloni smo da zavijamo ekspresivni pokret iz onoga
{ta se de{ava sada i ovde, na primer, iz teme rada koja se pojavila ili iz trenutnog doìvljaja
telesnih procesa ili telesne strukture. Mnogo je manje zna~ajno insistirati na ekspresivnim
pokretima da bi se provicirala ili stimulisala tema za rad, jer to je vi{e stvar terapeutovog
shvatanja svesnosti klijenta nego da je to, zaista, stvarni doìvljaj samog klijenta. U Ge{talt
terapiji, postoji posebna briga za prihvatanje i asimilaciju. Pokreti koje je ”dao” terapeut, ili
zna~aj koji je istakao kao potpun i korektan, naj~e{}e }e imati kao rezultat imitaciju i slabo
prihvatanje ekspresije. Klijent nema doìvljaj stvarnog ose}anja i pokret ostaje samo ve`ba
imitacije.
Zbog ovoga se, ekspresivni pokreti u Ge{talt pristupu telesnim procesima vi{e koriste u formi
eksperimenta nego u formi ve`be. Okreti proizilaze iz onoga {ta se de{ava sada i ovde, tako
da mogu menjati formu u zavisnosti od doìvljaja iz kojeg proizilaze. Nije zna~aj u tome da se
postigne {to je mogu}e potpuniji pokret, ve} je zna~aj u tome da se postigne dovoljno potpun
pokret da bi se jasnije mogao prihvatiti i osloboditi. Nije zna~aj u tome da se neko u~ini
sre}nim, ve} je zna~ajno da se otkrije {ta je ono {to ga ~ini sre}nim, na koji na~in se uzima u
obzir taj kriti~ni fenomen prihvatanja, to jest, neprihvatanja i otpora.
U terapiji, ekspresivni pokreti se mogu razvijati razli~itim putevima i od raznih startnih

ta~aka. Po~etna ta~ka moè biti bilo koja telesna ili ~isto verbalna èlja {to ilustruje mogu}i
kontinuitet u terapijskom radu i holisti~ki pregled na ljudsko funkcionisanje.
112
1. POKRETI I EKSPRESIJA IZ TEME

Jedna od mogu}ih po~etnih ta~aka u razvijanju ekspresivnih pokreta iz teme u terapijskoj
seansi jeste ono {to klijent govori terapeutu. Na primer, klijent moè govoriti o tome kako on
vidi mogu}nost da otvoreno razgovara sa svojom ènom i kaè joj {ta ose}a. Kao Ge{talt
terapeutu, ja sam vi{e zainteresovan za to kako ({to je razli~ito od za{to) je spre~en da
otvoreno govori sa svojom ènom, a kao terapeutu koji je telesno orijentisan posebno sam
zainteresovan za fizi~ke procese doslovno, i njegov glas dok govori o tome {ta ose}a. Tako
sam ga zamolio da odabere dva ili tri ose}anja koja bi èleo da saop{ti èni i kaè to meni
ozbiljnim glasom i JA izjavama, dok sam ja obra}ao pa`nju na kvalitet njegovih ekspresija.
Kada je eksperimentisao sa re~enicama kao {to su: ”Veoma sam povre|en kada vi~e{ na
mene” i ”Volim te veoma mnogo i ne znam kako da ti to nekada kaèm”, ja sam gledao kako
on steè svoje grlo i dijafragmu dok govori o tome i uti{ava glas. Demonstrirao sam mu to i
pokazao dodirom koje oblasti steè. Potom sam zatraìo od njega da poku{a eksperiment
ponovo, vode}i ra~una o tome kako izgledaju te napetosti. Rekao je: ”Izgleda mi kao da
poku{avam da smanjim ja~inu mog glasa stezanjem tih mi{i}a.” Traìo sam od njega da to
poja~a prate}i svaki izraz o ose}anjima re~ima: ”Ali moram da }utim” dok steè grlo i
dijafragmu.
Nasme{io se na tu primedbu i ponovo i ponovo izgovarao to uz moje ohrabrivanje. Najzad je

viknuo o svojim ose}anjima, a potpom to ispratio stegnutim i uti{anim glasom ”ali ja
moram }utati o tome”. Podrào sam obe prirodne razrade osloba|anja njegovog glasa i
naizmeni~nog stezanja glasa, koriste}i svoje ruke kao poja~iva~e i ohrabriva~e oba oblika
disanja.
Dok eksperiment privodimo kraju, razgovaramo i razvrstavamo stara uverenja (introjekte)

pomo}u kojih odràva svoje gutanje u vezi ose}anja: ôvek treba da drì svoja ose}anja u sebi
po{to niko ne èli da za njih zna. Nema opravdavanja za ”dosa|ivanje” drugima svojim
brigama. Dobi}e{ samo odbacivanje ako otkrije{ svoja ose}anja drugima.
Telesno podràne teme do kojih smo do{li kroz re~i smo dalje istraìli i produbili u formi
eksperimenta. Rasvetlili smo otpor prema glasu kroz telo, i u ovom konkretnom delu, ~ak
smo stigli do spontanog opu{tanja gr~a tako {to smo dali prostora, kako otporu tako i
ekspresiji. Ostale verbalizovane teme se mogu tretirati na isti na~in.
Na primer, klijent se àli da ima te{ko}a da izdrì paljbu pitanja i kritika koje mu upu}uje
porodica kad god je poseti. Ponovo zainteresovani time kako on organizuje svoj telesni self da
se izbori sa tom paljbom, eksperimentisali smo tako {to sam ga ja ga|ao jastucima, kao da su
oni komentari porodice i istraìvali smo razli~ite na~ine da se izbori sa tom paljbom. Da li se
bolje ose}a ukoliko mi ih baci nazad? Da li bi ih, radije, izbegavala, gazila po njima ili ih
udarala? Koji odgovori joj odgovaraju a koji ne? Uzemljuju}i mogu}nosti u telesni proces,
sada je imala neposredan doìvljaj fizi~kog ”zna~enja” onoga {to joj u toj situaciji odgovara i
onoga {to joj ne odgovara. Jednostavno je prevesti njene fizi~ke odgovore na ga|anje
jastucima u specifi~nije verbalne ili neverbalne odgovore na pritisak porodice, iako njoj
mo`da nije tako jednostavno da ih upotrebi u kontaktu sa porodicom.
2. EKSPRESIJA I KRETANJE KROZ METAFORU

Sli~no razvijanju pokreta iz teme, ovaj rad moè da se razvija i iz metafore ili stilske figure u
govoru. Mnoge jezi~ke figure imaju jasnu telesnu orijentaciju ”stajati na sopstvenim nogama”
ili ”ne savijati ki~mu”, {to lako moè biti pro{ireno na telesnu ekspresiju. Mi moèmo
istraìvati telesnu dimenziju izraza: ”stajati na svojim nogama”: kako se ose}ate jako ili kako
113
se ose}ate slabo kad stojite, kakva je va{a self-podr{ka umanjena (otpor), {ta treba da uradite
da biste se mobilisali u cilju odupiranja spolja{njim pritiscima i optere}enjima (dok ja
glumim spolja{nje snage koje vas guraju ili pritiskaju na dole).
Sli~no vaì i za metafore koje se pojavljuju tokom terapije. Jedna èna se àlila na svoju
promiskuitetnost, opisuju}i sebe kao ”metresu”. @eleo sam da oìvim zamrznutu ekspresiju
vrlo va`ne teme iz njenog ìvota i stoga sam joj sugerisao da legne na pod poput ”metrese”
dok ja postavljam na nju jastuke koji simbolizuju mu{karce. U toku eksperimenta, dok sam
dodavao jastuk po jastuk, njena pasivnost i bespomo}nost su se menjale u nemir, pa i u bes.
Odigravaju}i metaforu i fizi~kom (i preteranom) izrazu, osetila je pasivan i otu|en nemir koji
je deo njene pozicije metrese. Po~ela je hvale}i se kako i ona ekploati{e istovremeno àle}i se
da je nesre}na, a sada je imala jasan fizi~ki doìvljaj onog dela sebe koji odbija da bude u
ovom poloàju.
3. EKSPRESIJA I POKRET IZ MIKRO-AKCIJE

Jedan od klasi~nih na~ina na koji se u Ge{taltu radi sa retrofleksijom i razvojem pokreta
kojima se istraùje i poni{tava retrofleksija, je kroz obra}anje pa`nje na ono {to }u nazvati
MIKRO-AKCIJA. To su sitni, ka sebi okrenuti pokreti koji se pojavljuju u toku uobi~ajenog
razgovora i verbalnog terapijskog rada. Ovi pokreti se odnose na lupkanje nogom ili ljuljanje
stopala, dodirivanje, tap{anje ili pritiskanje odre|enih oblasti tela, male promene u poloàju ili
telesnom drànju itd.
U ovakvim eksperimentima poja~avamo pokrete koji bi pojasnili njihov cilj i da bismo

prona{li neki na~in da ih ispoljimo prema sredinim tako da obrnemo pravac retrofleksije. Na
primer, klijent po~inje da pokre}e stopalo dok razmatramo porodi~ni problem. Osve{}uju}i
ovaj pokret, traìm od njega da ga poja~a. On to ~ini dok pokret ne preraste u {utiranje.
Istraùjem kako izgleda verbalizacija porodi~nog problema dok {utira strunja~u. Izvode}i
ovaj eksperiment postao je o~igledan kontrast izmedju ravnog tona njegovog glasa, energije
gornjeg dela tela i robusne i agresivne akcije donjeg dela tela ({utiranja). Zamolio sam ga da
mi izrazi svoje brige u vezi porodice, iz oba stanja naizmeni~no (umesto istovremeno), prvo
iz ravnog, deenergiziranog gornjeg dela tela, zatim to isto iz donjeg dela tela dok grubo udara
strunja~u.
Nakon {to smo isprobali brojne varijante re~enica, kontrast izmedju ravnih i neemocionalnih
pritu`bi i odre|enih i agresivnih zahteva je bio jasno ozna~en. Primetio je da na isti, ravan
na~in upu}uje primedbe i svojoj èni, bez obzira na ~injenicu da je napet i ljut na nju.
Nastavili smo da prora|ujemo i istraùjemo njegove strahove i verovanja u vezi aktivnijeg i

uticajnijeg na~ina na koji moè da izrazi svojoj èni, ono {to ga mu~i.
4. RAZVOJ I EKSPRESIVAN RAD IZ TELESNE STRUKTURE

Prethodna tri puta kojim moèmo razvijati rad orijentisan na ekspresiju ili pokret su
uklju~ivala izvestan naglasak na verbalizaciji. Formulisanje na~ina reprezentovanja teme ili
metafore na telesni nivo, su dve najo~iglednije ta~ke polazi{ta za ve}inu terapeuta. Tre}a
polazi{na ta~ka, u kojoj se osvr}emo na teku}e mikroakcije je polazi{te koje ozna~ava {ta
osoba radi u vezi sa onim {to govori, i uobi~ajena je u tradicionalnoj praksi Ge{talt terapije.
Izraàjni pokret poti~e iz direktno prisutnog telesnog procesa i poja~an je i suprostavljen
propisanom (kao u slu~aju sa ve`bama rotacije).
êtvrto polazi{te u razvoju ekspresivnog pokreta je iz postoje}e telesne strukture kao

suprotnosti teku}em pokretu, to jest iz na~ina na koji je osoba oblikovala disanjem sopstveni
telesni poloàj, mi{i}ni razvoj, telesni oklop (za{ti}ena ili rigidna podru~ja) itd. Mnogo toga u
114
vezi tela izgleda stati~no i struktuirano, a u stvari kada se pretvori u proces je zaustavljen
pokret. Obra}aju}i se temi telesne strukture – ovaj pokret moè da se otkrije i ponovo
zadobije svoju izraàjnu funkciju.
Na primer, radio sam sa jednim ~ovekom na razvoju njegove svesnosti u vezi na~ina na koji
je struktuirao, po navici, da bude sku~en. Radili smo u stoje}em poloàju i primetili kako drì
ruke blizu tela tako da pritiska ivice rebara, pa udah ne moè da se {iri u stranu, {to podiè
ramena i na druge na~ine ga dovodi u poloàj bez dovoljno vazduha (sku~en poloàj). Njegov
poloàj je izgledao kao da stiska sebe izme|u zidova tako da ne moè da na|e prostora da se
pro{iri. Kroz na{ rad je do{ao do iskustva o tome koliko malo prostora sebi dozvoljava.
Prvo smo razvili njegovu svesnost o postoje}oj telesnoj strukturi kroz poja~avanje JA-izjave i
kroz moju glumu njegovog otpora – koristio sam ruke da ga dodatno ograni~im i sku~im.
Zatim smo po~eli da istraùjemo na~in na koji moè da se {iri – suprotnu polarnost. Radio
sam sa njim da otkrije kako da di{e u uglove svojih rebara i da sazna kako bi izgledalo
pro{irenje na ovaj na~in. Koristio sam dubok, upijaju}i rad da dam vi{e prostora stisnutim
mi{i}ima kojima je drào ruke uz telo i dizao ramena prema u{ima.
Jednom prilikom sam ga pitao da se vrati u poja~avanje svog sku~enog stava, da ga zadrì za
trenutak i da lagano krene u opu{teniji poloàj. Po~eo je u stisnutom poloàju, sa rukama
priljubljenim uz telo, po~eo da udi{e dozvoljavaju}i torzou i rebrima da se pro{ire. Dok je
izdisao, njegove ruke su se postepeno podizale ispred njega i onda se otvorile i okrenule svaka
na svoju stranu. Zamilio sam ga da ponovi ovaj deo – da se dovede u sku~en poloàj dok
udi{e i da se otvara dok izdi{e i da poja~a svaki pokret.
Kada sam zatraìo da mi opi{e svoje iskustvo u vezi opisane sekvence, on je rekao da se
ose}ao kao da je ”ustuknuo i zatim odgurnuo”. Zatim sam ga zamolio da razmisli o tome od
~ega je morao da ustukne kada je bio mali de~ak. Dok je ponavljao pokret, setio se kako je
prisustvovao o~evim pijanim ispadima prema majci. Uhva}en izme|u èlje da je za{titi i
straha da }e razlu}eni otac i njega pretu}i – uglavnom se skrivao u ugao sobe iza nekog
name{taja. Tamo je ostajao poku{avaju}i da se sakrije istovremeno posmatraju}i nasilje.
Dok je kao deo njegove sku~ene fizi~ke strukture postojao poloàj uzmicanja i straha i
naviknuto upla{en odnos prema ìvotu, ono {to nikada nije bilo ispoljeno je njegov fizi~ki
impuls da za{titi majku i odgurne oca od nje. Radio sam sa njim da ovo dovedemo u punu
ekspresiju, tako {to me je on odgurivao i izgovarao: ” Isto kao oca”, {to je bilo ono {to je
èleo da uradi jo{ kao dete, ali nije mogao zbog opasnosti tog ~ina. Ovaj rad na pokretu
proizveo je proces ponovnog zaposedanja sopstvenog kapaciteta da postupa sna`no u svetu, da
bude spreman da rizikuje pro{irivanje i uspravljanje i stavio ga je u poziciju u kojoj je mogao
da istinski oàli svoju de~iju bespomo}nost.
5. RAZVOJ EKSPRESIVNOG RADA IZ SPONTANIH TELESNIH PROCESA

Peta polazna ta~ka u razvoju ekspresivnih pokreta je izvorno i u potpunosti neverbalna i,
naj~e{}e se pojavljuje jedino u kontekstu teku}ih intervencija na telu, kao {to su rad na
dodiru, disanje, mi{i}no opu{tanje i odre|ene ve`be. U toku ovakvog rada na telu dolazi do
spontanih promena u telesnoj strukturi ili mi{i}noj organizaciji koje uz adekvatnu podr{ku i
ohrabrenje u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji terapeuta, mogu da se razviju u ekspresivne
pokrete i emotivno olak{anje.
Ovu vrstu rada ilustruje susret u toku koga sam upotrebio dodir da ohrabrim klijenta da prona|
e na~in na koji }e opustiti svoje prepunjene grudi. Radili smo na njegovom disanju koriste}i
vo|enu fantaziju i dodir i onda smo po~eli da se fokusiramo na njegove te{ko}e da opusti
115
grudi dok izdi{e. Umesto da istraùjemo proces otpora koji onemogu}ava opu{tanje njegovih
grudi, {to smo radili na nekim drugim susretima, jednostavno smo se okrenuli pra}enju
njegovog disanja. Dok je izdisao, lagano sam pritiskao njegove grudi, da bi mogao da doìvi
koliko je mogu}e uvu}i grudi. U jednom momentu sam primetio kako se pojavljuje spontan
mi{i}ni pokret u toku izdisanja koji sam ja jednostavno naglasio imitiraju}i ga svojim rukama
(pritiskaju}i ga dok klijent izdi{e).
Tokom rada po~ela je da se pojavljuje napetost u grlu i licu koju sam do~ekao mekanim,
lakim dodirima da bi ga ohrabrio da ga pusti. Kada se pojavila tenzija u stoma~nim mi{i}ima
postavio sam svoju drugu ruku na njegov stomak da bih napravio podràvaju}i kontakt i on je
spontano po~eo da pla~e. Ljuljao sam mu telo u ritmu pla~a i pla~ se poja~ao, dok su ranije
rigidne grudi po~ele da se pune prirodnim jecaju}im pokretima plakanja i izbacivanja u toku
izdisaja.
Postepeno se plakanje smirivalo i tek tada smo govorili o onome {to se desilo. Prona{av{i
na~in da ohrabri pojavu telesnog procesa kroz rad fokusiran na telu, ovaj ~ovek je bio u
stanju da ”dozvoli” svojoj telesnoj strukturi da izrazi ”da” i komplementarna akcija, koju je
struktura {titila, se pojavila. Delom je to bilo omogu}eno i mojom neprekidnom podr{kom
putem dodira, kao i podr{kom iz pozadine na{ih ranijih terapijskih istraìvanja. Njegovoj
svesnosti nije vi{e bilo nu`no da skriva suze daleko od pogleda i kroz ovo otkri}e je mogao da
sledi direkciju ohrabrenu mojim dodirom. Tako je dozvolio da mu grudi upadnu u ose}anje
tuge koje se pojavilo.
Primer sa drugog kraja emocionalnog kontiniuma, desio se dok sam radio sa klijentkinjom na
opu{tanju mi{i}a le|a. Tokom rada klijentkinja je leàla na stomaku, na strunja~i. Primetio
sam kako joj se noge steù uz svaki pokret le|nih mi{i}a. Ohrabrio sam je da obrati pa`nju na
ovo i dozvoli pokretu da se razvije. Ova prigu{ena tenzija se razvila u {utiraju}i pokret i ja
sam je ohrabrio da {utira strunja~u i vokalizuje, dok sam ja nastavio da radim sa tenzijom u
njenim le|nim mi{i}ima. Nakon {to je mobilisala svoj pelvis i zadnjicu da u~estvuje u ovoj
akciji {utiranja, njeni le|ni mi{i}i su se opustili i proto~na i mo}na ekspresija agresije se
pojavila. Po{to je pokret dostigao vrhunac, zatraìo sam da se umiri i po~eli smo da
istraùjemo {ta za nju zna~i ovakva radnja. Rekla je, da je razvijaju}i pokret po~ela da
doìvljava umor usled zadràvanja le|a (obratite pa`nju na igru re~i: zadràvati le|a i biti
uzdràn) i njeni udarci su postali na~in da se oslobodi od samoograni~avanja i toga da
”iz{utira sebe”. Nastavili smo ovaj rad, traè}i one stvari iz njenog ìvota koje èli da
”iz{utira” i koje od nje zahtevaju da se drì uzdràno.
Tehnike rada sa telom koje uklju~uju duboko disanje i hiperventilaciju ili stres nekih mi{i}nih
grupa, }e ~esto uzrokovati sli~ne spontane mi{i}ne vibracije i spasti~ne pokrete (Rajh, 1942.)
koji na sli~an na~in mogu biti ohrabrenje za emocionalnu ekspresiju. Moje iskustvo sa ovim
tehnikama, i kao terapeuta i kao klijenta je, da klijent ~esto doìvi olak{anje kao iznena|enje
na ne{to {to ”mu se desilo”, a ne kao ne{to {to je njegovo li~no i ~emu je dozvolio da se
pojavi. Ovakvi doìvljaji mogu ostati u se}anju, kao interesantni, pa i zastra{uju}i katarzi~ni
momenti, ali su istovremeno po strani od osobe i dovode do male promene u pona{anju ili
percepciji. Za razliku od neuroti~nog klijenta koji }e jednostavno izolovati ovakav doga|aj ili
postati anksiozan u vezi njega, ozbiljnije poreme}eni klijenti ili oni sa slabijom ego snagom,
mogu biti preplavljeni ovakvom intervencijom, pa ~ak i dekompenzovani ukoliko navala
emocija bude prejaka.
OP[TI KOMENTARI
116
U ovom poglavlju bi trebalo da smo jasno opisali kako rad sa ekspresivnim pokretom i
obrtanje retroflektovane akcije moè rezultirati opu{tanjem ili ekspresijom sna`nih ose}anja i
jakim, ~esto agresivnim pona{anjem. Zbog toga je bitno da terapeut bude kompetentan u
rukovo|enju i sprovo|enju ovakvog rada, a ne anksiozan uzled prisustva sna`nih ose}anja. Ova
vrsta rada nije za po~etnike iako su oni ~esto privu~eni ekpresivnom radu jer ga vide kao
zna~ajniji i stvarniji od osnovnog rada na svesnosti. Stru~na obuka i supervizija su su{tinski
bitni za pravilnu upotrebu ovakvih terapijskih tehnika. Li~na terapija je uslov da bi se razvio
kapacitet za toleranciju sna`nih ose}anja.
Katarza po sebi i za sebe nije zna~ajna, bez obzira na svoju dramati~nost. Rad na
ekspresivnom pokretu zahteva za osnovu svesnost, razvijenu relaciju sa terapeutom i dobro
odmeren terapijski kontekst da bi bio koristan. Emocionalna ekspresija ili ekspresivni pokreti
koji se pojavljuju u terapijskoj sobi moraju da budu povezani sa odgovaraju}im situacijama iz
klijentove aktuelne stvarnosti da bi se u manje dramati~noj formi primenili prema zahtevima
koje name}e svakodnevni zdrav ìvot. înjenica da je {utiranje kori{}eno da se razvije ne~iji
fizi~ki kapacitet za zahtevanje ne zna~i, naravno, da takvu radnju treba primeniti kada taj
neko stoji pred svojim {efom. Rezultat ove ekspresije je kontakt sa ne~ijim ose}anjem mo}i i
efekat ovog ose}anja na ne~iju samoprocenu je ono {to je va`no. Iz ovog kontakta moramo da
prona|emo zna~ajan i odgovaraju}i na~in ispoljavanja u situaciji izvan terapijske sobe.
117
POGLAVLJE XI
KONTAKT, FINALNI KONTAKT I TELESNI PROCES
…organizam
istrajava asimiliranjem novine, promenom i
rastom… Primarno, kontakt je svest o, i pona{anje
prema prilagodljivoj novini i odbacivanje
neprilagodljive novine.
(Perls i dr. 1951, str.230)
Kada govorimo o re~i ”kontakt”, ~esto se koriste misti~ni termini. Kada ”stupimo u kontakt”
sa nekim, ~esto mislimo na neopipljiv ose}aj veze, prisustva ili svesnosti prema drugoj osobi
na na~in koji je blizak i li~an. Situacija ”bliskog kontakta” ima smisao neposrednosti,
prisustva i zahteva, bilo da je tople i pozitivne prirode, kao {to je naprimer iskren razgovor, ili
nestalne i te{ke prirode, kao {to je u~estvovanje u raspravi.
U Ge{talt terapiji mislimo na kontakt koji se odvija na granici izme|u organizma i okoline –
pri susretu sa ne~im drugim. Uvodni citat se odnosi na asimilaciju novine na osnovu koje se
odvijaju rast i promena. Kada smo u kontaktu doìvljavamo susret na granici koja odvaja i
defini{e na{e ”JA” i ”drugo JA”, ili neki drugi objekat koga kontaktiramo.
Ako je akcija izlazak na{eg selfa u sredinu, onda je stepen kontakta susret jednog selfa sa
drugim, ta~ka na kojoj doìvljavam ”JA” na relaciji prema drugom koji nije ”JA”. Kroz
ovakav kontakt, oboje su stekli jasnije iskustvo… ne samo smisao sopstvenog selfa, nego i
smisao posezanja na toj granici, gde god da se pojavljuje na kontakt granici, ~ak se i integri{e
u nju. (Polster & Polster, 1973. str.102-103).
Ova definicija granice implicira da imati konktakt nije samo susresti se na granici, nego
uklju~uje i neku vrstu razmene. U kontaktu uzimamo ne{to preko na{e self-granice i to
pretvaramo u neku formu koja je upotrebljiva za sopstveni razvoj. Bez uno{enja bilo ~ega,
susre}emo se, ali nismo nahranjeni. Da bismo otvorili svoju sopstvenu granicu i da bismo
do{li u dodir sa okolinom, poljem u kome smo sme{teni, moramo da susretnemo tu okolinu,
objekat koji kontaktiramo, na aktivan i selektivan na~in.
U Perlsovom terapijskom radu u Ge{talt terapiji (1947.-1969.) kao prototip za proces

kontakta uzeto je uno{enje hrane kod dece. On je istakao da je razvoj zuba kod dece to {to je
uslovljavalo proces rasta od pasivnog bi}a koje mora introjektirati (progutati celo {to mu je
dato), u aktivno bi}e koje moè da odredi i izabere {ta }e da unosi.x
Ovi opisi, kao apstrakcije i uop{tenosti o kontaktu daju nam saznanje da je kontakt nejasan i
neopipljiv proces. Kontakt zaista ima svoj neopipljiv aspekat - i samo iskustvo je na vi{e
na~ina iznad verbalnog opisa. Ali postoji jo{ jedan aspekt procesa kontakta koji je zasnovan
na opipljivom i fizi~kom funkcionisanju: telesni osnov kontakta. Naprimer, granica izme|u
nas i drugih ne sastoji se samo od karakteristika i verovanja o samom sebi koje defini{e na{e
”JA” kao odvojeno i razli~ito od drugih (”JA” granica kako je Polster i Polster defini{u
1973.) ve} ima i telesni oblik – moja koà, prostor oko mene, na~in na koji ja defini~em svoje
prisustvo kroz stavove i gestove. Sli~no tome, osnov razlikovanja izme|u prilagodljive i
x
Bilo kako bilo, ~ak je i Perls potcenio doba u kojem nastaju neke forme selekcije na granici. âk i pre
nego {to izrastu zubi, dete demonstrira svoje grani~ne procese okre}u}i glavu i selektivno koriste}i
pa`nju. Kasnije se razvijaju detetovi motorni kapaciteti za hodanje, pove}avaju}i njegovu autonomiju i
agresivnost, {to doprinosi razvoju detetove sposobnosti za kontaktiranje.
118
neprilagodljive novine (kako biramo i odbacujemo ono na {ta nailazimo na granici), nije
samo proces mentalnog odabira, nego je sadràno i u telesnom ose}aju, ”u kontaktu” kada se
on odvija. Tako|e, ve}i deo na{eg konktakta sa okolinom je sam po sebi fizi~ki. Naprimer,
kontakt dodirom uklju~uje grani~nu povr{inu na{e koè i mi{i}a, kontakt o~ima uklju~uje
upotrebu ~ula vida i ve}i deo na{eg me|usobnog kontakta uklju~uje razgovor u fizi~kom
prostoru kroz gestikulacije i pokrete. U ovom poglavlju, usresredi}u se na telesnu prirodu
na{e li~ne granice u kontaktu i na razmenu na granici na fizi~koj osnovi.
TELO KAO GRANICA
Pre nego {to nastavim èleo bih da se usresredite na va{ sopstveni grani~ni proces.
Provedite minut - dva, usmeriv{i va{u pa`nju na razliku izme|u samog sebe i va{e okoline.
Radite to polako, prvo usmerite malo pa`nju na sebe, a zatim prebacite pa`nju na ono {to je
oko vas.
[ta defini{e razliku izme|u vas i okoline? Gde je ta linija, ta~ka odvajanja, gde vi sre}ete
drugog? Mo`da }ete doìveti ovu ta~ku odvajanja tamo gde se susre}u va{a koà i vazduh,
ili }ete mo`da, doìveti va{ prostor kao onaj koji se prostire iznad dodirljive granice, ulaze}i u
neki prostor koji vas okruùje. Da li vam je ono definisano time kako sedite ili kako zauzimate
prostor u tom stavu tela? Naprimer, sedim prekr{tenih nogu i doìvljavam moj prostor ogra|en
karlicom a prekr{tene noge kao unutra{njost moje granice, ili mo`da ne}ete doìveti bilo
kakvu jasnu razliku izme|u unutra{njeg i spolja{njeg, vas i va{e okoline.
Sada, eksperimenti{emo malo dalje. Poku{ajte dva razli~ita telesna pristupa tako da }ete
mo}i da analizirate kako promena na fizi~koj granici va{eg selfa uti~e na va{ kontakt sa
okolinom. Prvo, opustite se koliko god moète, ublaìte pogled i mi{i}e lica, opustite ramena i
lagano di{ite. Opustite celokupnu povr{inu tela, a onda se ponovo usmerite na svoju okolinu.
Kakav je va{ kontakt? Sada namerno zategnite mi{i}e i celo telo. Kakva je razlika u ovom
kontaktu?
[ta god da ste primetili specifi~no, vrlo je verovatno da je bilo zna~ajne razlike u kvalitetu
va{eg iskustva u prvom i u drugom kontaktu. Ovi eksperimenti sluè da pove}aju va{u
svesnost veze izme|u va{eg telesnog bi}a i va{e self granice, i kako se ovo odnosi na kvalitet i
prirodu va{eg kontaktiranja okoline. Promena va{eg telesnog stanja menja va{ odnos prema
drugima, ono {to unosite i kako to unosite. Sli~ne tome, na~in na koji organizujete va{ self
fizi~ki, ujedno i uti~e i odràva to kako ste povezani sa va{om okolinom. Hajde da brè
analiziramo komponente i prirodu telesnih granica.
Autori Ge{talt terapije opisuje ~etiri kriti~ke grani~ne funkcije (Perls i drugi 1951.): …
organizam ìvi u svom okruènju odràvaju}i njegovu razliku i {to je mnogo va`nije
asimiluju}i okruènje njegovoj razlici. To zna~i da su opasnosti na granici odba~ene,
prepreke pravazi|ene i da je izvr{eno prilago|avanje (str 230.).
Ove funkcije: 1) odràvanje razlika; 2) odbacivanje opasnosti; 3) prevazilaènje prepreka i 4)

izbor novog i njegovo prilago|avanje – su ukorenjeni u va{em telesnom procesu. Na~in na
koji odràvamo, oblikujemo, biramo i onemogu}avamo kontakt na granici govori o na~inu na
koji stvaramo i izraàvamo na{ telesni self.
TELO KAO GRANI^NA PODLOGA
119
Povr{inu koè u objektivnom smislu morali bismo da defini{emo kao najo~igledniju
materijalnu telesnu granicu. Na{a koà nas odvaja od drugih. Ali na{e mi{ljenje o granicama
nije bazirano na brizi o materijalnim strukturama, koliko na procesu veze koja traje –
modulisane i promenjene vremenom – i o granici kao mestu gde se kontakt odvija.
Uvodni citat je opisao kontakt kao ”svesnost o, pona{anje prema” novini. U ovom smislu
definisati telesnu granicu kao ekvivalent koì je suvi{e pojednostavljeno. Ne moèmo zaista
da upotrebimo svoju koù na svestan na~in da bi modulirali kontakt (to jest ona ne moè da se
”pona{a”) i mi doìvljavamo kontakt i na drugim mestima.
GRANI^NA PODLOGA
BLI@I GRANI^NI PROSTOR Povr{ina muskulature, koà,
Prostor oko tela u domenu dodira, telesni otvori
bliske udaljenosti
organizam
Dalji grani~ni prostor:

Prostor oko tela van dohvata
dodira, pristojna udaljenost
Slika 11-1. [ema grani~ne podloga i prostora. Veli~ina i daljina grani~ne podloge i prostora
varira prema potrebama datog kontakta.
U odnosu na kontakt sa okruùju}im poljem okoline je na{ osnov povr{ine muskulature u

vezi sa povr{inom koè koja ~ini na{u esencijalnu podlogu granice. Na{a sposobnost da
zategnemo ili opustimo ovu mi{i}no ko`nu podlogu - u pravom smislu da se otvorimo i
zatvorimo za kontakt - {to omogu}ava fizi~ki proces kojim moèmo da usmerimo na ono {to
uzimamo od okoline i da menjamo na{e iskustvo diferencijacije iz okoline. Prethodni
eksperiment ilustruje relevantnost mi{i}nog stanja prema kvalitetu i prirodi kontakta.
x
Konstrukcija povr{ine muskulature sluì da da bliù informaciju ose}aja za granicu, dovode}i
telesnu povr{inu podloge u stanje olak{anja i tako ~ine}i ose}aj selfa ja~im i ~vr{}im. Ovo je
ilustrovano ekstremno ”macho” telesnim stanjem koji tipi~no uklju~uje hipererekti~an stav
tela u krutu, beskompromisnu povr{inu tela, zbog visokog stepena mi{i}ne tenzije.
Kontrakcija povr{ine muskulature tako|e sluì da se smanje permeabilnost (propustljivost)
x
@eleo bih da ovde vi{e govorim o kontaktu sa okruènjem kao distanci u procesu kontaktiranja sa
otu|enim delovima selfa, o ~emu sam govorio u prvom odeljku, a delimi~no i u odeljcima o
senzacijama i formacijama figure.
120
selfa prema okolini, tako da manje ulazi spolja i povr{ina se pona{a prema okolini kao vrsta
filtera i modulatora za kontakt. Ovo se lako moè ilustrovati - neko vas dodirne, na primer po
ramenu, va{i mi{i}i se zategnu, a zatim se opuste i relaksiraju. U prvom slu~aju }ete
verovatno taj dodir iskusiti kao povr{inski, kao da je na povr{ini koè, a u drugom
slu~aju }ete verovatno osetiti da taj dodir ponire dublje. Regulisanjem grani~ne podloge
va{eg tela menjate permeabilnost prema kontaktu, i prema tome, i asimilaciju novog iskustva.
U prvom slu~aju, odràvate razliku izme|u sebe i drugog i samo minimalno asimilirate to u
svoj self. U drugom slu~aju, vi smanjujete va{ ose}aj diferencijacije i omogu}avate drugom
da u|e na va{u granicu gde moè da se asimilira za rast i hranjivost.
Relaksacija i opu{tanje povr{ne mi{i}ne podloge daje granici vi{e permeabilnosti za kontakt i
uzimanje podataka (usisavanje), i dozvoljava momentalno me{anje sopstvenog i tu|eg selfa.
To je promena u sticanju iskustva, umesto self figure (iskustvo selfa naspram pozadine –
drugi self); ”drugi” se doìvljava kao figura a self kao pozadina. Mek{a telesna granica je
ranjivija i prihvatljivija prema okolini zbog svoje propustljivosti, ali tako|e manje sposobna da
odabere i odbacuje okolinu. Ovaj pojam mi{i}ne kontrakcije - relaksacije kao modulatorskog
aparata ne odnosi se samo na telesnu povr{inu, nego i na dva glavna kontaktna aparata: usta i
o~i. Ako napravite sumljiv izraz lica, primeti}ete suàvanje i o~vr{}avanje mi{i}a oko o~iju i
ustiju, kao da se èli onemogu}iti ulazak bilo ~ega {to nije pa`ljivo razmatrano. Svi op{ti
izrazi lica koji ukazuju na restrikciju ili odbacivanje drugog, uklju~uju o~vr{}avanje telesne
granice i isklju~ivanje kontakt aparata: ~vrsta i spu{tena usta kiselog izraza ili izraza punog
gor~ine, suèn pogled i o~vrslo lice branila~kog stava, ~vrsto isturena vilica i sastavljene
obrve ljutitog izraza lica. Nasuprot tome je lakoveran i popustljiv izraz vilice, {irom otvorene
o~i – nevin izraz, opu{tene usne i otvorena vilica, {to ukazuje na to da {ta god je
prezentirano, primljeno je i prihva}eno.
âk i slu{ni aparat moè indirektno da bude uslovljen modulacijom grani~ne podloge, iako mi
bukvalno ne moèmo da zatvorimo u{i. Mala deca znaju dobro da kada ne èle da ~uju
u~iteljicu koja ih grdi, oni o~vrsnu svoju telesnu granicu i izbegavaju o~ni kontakt, {to
onemogu}ava da slu{aju to {to je re~eno. Stariji znaju za ovu slu{nu granicu i obi~no
zahtevaju: ”Gledaj me dok ti govorim…”, znaju}i da ih dete ne}e ~uti ukoliko ih ne gleda.
TELO I GRANI^NI PROSTOR
Bilo bi veliko pojednostavljivanje kontakt iskustva, kada bi se tvrdilo da ”JA” granica po~inje
i zavr{ava na ko`noj i mi{i}noj povr{ini. To bi zna~ilo ignorisanje saznanja etiologa i
socijalnih psihologa o va`nosti li~nog prostora, interpersonalne razdaljine (razmak izme|u dve
osobe), koja okruùje na{e telo i ukazuje na to da na{a ”JA” granica moè ~esto da uklju~i i
deo polja koje nas okruùje. Na primer, neki stranac moè sesti pored vas a da vas ne dodiruje,
pa ipak, ose}a}ete se neugodno. I pored ~injenice da stranac nije uznemirio va{u telesnu
granicu, njegovo blisko prisustvo je u~inilo da se uznemiri va{a li~nost.
Ovaj grani~ni prostor, na{ ose}aj za me|usobnu razdaljinu, odnosi se na bazi~nu potrebu
za{tite i o~uvanja integriteta na{ih ”JA” granica. Sposobnost da se stvara i prilago|ava ovaj
grani~ni prostor je taj koji:
1) Nam dozvoljava da reguli{emo tempo i intenzitet novog kontakta, reguli{u}i na{u
stvarnu udaljenost od drugih i;
2) Pomaè nam da redukujemo stvarnu povredu kontakta na podlogu na{e telesne granice
da bismo prilagodili proporcije. Grani~ni prostor je prva faza gde se esencijalne funkcije
granice kontakta koriste i bez kojih se ose}amo pritisnutima i uznemirenim od na{e
okoline. Na{ grani~ni prostor je, u nekom smislu, tampon zona za self, mesto gde se ”JA”
121
i okolina ulivaju jedno u drugo i koje svojim postojanjem dozvoljava izdiferenciranoj
grani~noj podlozi da dobro funkcioni{e.
Termin ”prostor” ne zna~i da je on stati~an. Kao i propustljivost same grani~ne podloge,

stvarni zbir okruènja koji mi doìvljavamo kao svoj, varira prema na{im stvarnim telesnim
potrebama i percepcijama i prema uslovima okruènja. Na primer, ako poredite li~ni prostor
koji vam je potreban za stranca, sa onim koji vam je potreban sa roditeljima, verovatno }ete
otkriti da tu postoji razlika. Sli~no tome, verovatno moète da se setite nekog vremena kada
ste bili jako ranjivi ili vi{e ”otvoreni” zbog promena koje su se odvijale u va{em selfu i koje
su imale ve}i uticaj na prostor koji vam je bio nuàn da bi se ose}ali udobno. Na{ grani~ni
prostor, kao i grani~na podloga su, ~as bliì-~as dalji, u procesu su stalnog formiranja i
reformiranja, odnosno, stalnog ponovnog definisanja.
Na~in na koji reguli{emo, modifikujemo i komuniciramo sa na{im grani~nim prostorom je

uglavnom neverbalan, izraèn kroz telesni proces. Ovo moèmo grubo da podelimo u dva
domena (egzaktna fizi~ka razdaljina koja }e se razlikovati u odnosu na odre|ene odnose
organizma i sredine).
1. DALJI GRANI^NI PROSTOR

Ovo je regulacija spoljnog obima grani~nog prostora, taj prostor ne moèmo direktno da
reguli{emo (na primer, dodirom) ali ga doìvljavamo kao dovoljno vaàn da se reguli{e u
nekom drugom vidu.
2. BLI@I GRANI^NI PROSTOR

Ovo uklju~uje regulaciju grani~nog prostora koji je relativno blizu do podloge telesne
granice. To je prostor koji je u opsegu dodira, pa na njega ili sa njega, moè direktno da se
deluje.
U regulisanju daljeg grani~nog prostora moèmo, ili da menjamo na{u udaljenost od objekta
ili ljudi, kre}u}i se kroz prostor ili da izraàvamo na{ zahtev za udaljenost od drugih.
Relevantni telesni procesi ovde su:
1) sposobnost da se prona|e ”prijatna” razdaljina ({to ukazuje na sposobnost telesnih
signala prijatnosti-neprijatnosti);
2) gross motor activity kojom se kre}emo kroz prostor i ;
3) upotreba verbalnog i telesnog jezika, kao {to su gestikulacija, intonacija glasa, izraz
lica, da bismo signalizirali drugima razdaljinu koja nam je potrebna. Ako ignori{emo
verbalni kontekst razgovora i samo posmatramo fizi~ke odgovore, primeti}emo da je
ve}i deo telesnog procesa usmeren ka regulisanju ovog telesnog prostora.
U blièm grani~nom prostoru moèmo da reguli{emo razdaljinu direktno pomo}u gross motor
activity, kao {to je guranje nekog dalje od sebe, ili kori{}enje ruku da onemogu}imo ne~ije
pribliàvanje, ili vi{e indirektno, name{tanjem tela u odre|eni poloàj (na primer, izmicanjem
gornjeg dela tela unazad ili okretanjem na stranu) koji omogu}ava manji kontakt sa drugom
osobom.
SPOSOBNOSTI NA GRANICI
U terapeutskom procesu, na{ interes za kontakt se pro{iruje na tri kriti~ne sposobnosti koje se
odnose na telesni grani~ni proces:
122
1) Sposobnost menjanja forme i brzine kontakta.
Ukoliko se ne bi uticalo na formu i brzinu kontakta, on lako postaje porozan i rezultira
gubitkom selfa – drugi teraju self u pozadinu. Sposobnost menjanja forme i brzine oslanja
se umnogome na sposobnost da se prilagode grani~nom prostoru kroz pokret, stav tela i
komunikaciju (verbalnu i neverbalnu), koje su u skladu sa teku}im potrebama za
samokontrolom osobe.
2) Propustljivost grani~nog sloja.

Slede}a sposobnost je sposobnost usmeravanja propustljivosti telesne grani~ne podloge,
koja je odgovaraju}a za kontakt i kontekst. Dobar momenat zahteva dovoljno
diferencijacije selfa tako da je druga osoba jasno opaèna, a da ipak ostaje dovoljno
otvorenosti za energiju kontakta da pre|e self. Tako|e zahteva i odgovaraju}u sposobnost
zatvaranja li~ne granice da bi se za{titili od neèljene opasnosti. Kao {to je opisano ranije,
telesni proces grani~ne podloge je su{tinski deo upravljanja ovog aspekta kontakta.
3) Razli~itost iskustva kontakta.

Ovo je analogno procesu ”probanja” u Perlsovoj oralnoj metafori za kontakt. [aler (1980.)
naziva ovo ”faktor ukusa” koji on vidi kao su{tinski za funkcionisanje. U vezi sa telesnim
procesom, smatram za bitno to, u smislu bilo kakve kontaktne epizode, da je osoba
sposobna da opazi uticaj kontakta, na organizam i na smisao selfa. Ovo zahteva
sposobnost prilaènja telesnim osetima, ose}anjima i telesnim odgovorima – telesni vid
”probanja ukusa” da bi saznao ”Da li je ovaj kontakt ukusan? Da li se ose}am sigurno ili
sam u opasnosti? Da li zadràvam smisao selfa?” Ovo je razlika izme|u onoga {to je
asimilovano i moè biti prihva}eno i onoga {to nije asimilovano i mora biti odba~eno.
Treba da bude jasno do sada da prilago|avanje kontakta na granici najbolje funkcioni{e kao
fluid i proces konteksta. Ne postoji nikakav fiksni oblik granice koji je bolji nego neki drugi u
apsolutnom smislu. Pre je to sposobnost da se prilagodi ne~ija granica i grani~ni prostor koji
je su{tinski za zdravo funkcionisanje. Problem u fluidnom prilago|avanju svog self kontakta i
samom kontaktnom procesu su relevantni za terapiju i ovo su te grani~ne funkcije koje su
relevantan fokus telesno orijentisanog terapeutskog rada.
INTROJEKCIJA I FORMIRANJE REAKCIJE NA INTROJEKCIJU7
Problemi tokom kontakta obi~no se odvijaju kada postoje neki problemi sa modulacijom
forme i brzine kontakta kroz savla|ivanje grani~nog prostora, sa permeabilno{}u grani~ne
podloge, ili razli~ito{}u iskustva kontakta. Bez ovih sposobnosti osoba je prepu{tena milosti
spoljnih sila. Ne~ija li~na granica teì da bude razbijena, a self prenatrpan okruènjem.
Zamislite ku}u usred polja, bez drve}a kao za{tite dok vetar duva i otvara i lupa sve prozore
po ku}i. Sa svakim naletom vetra sve u ku}i biva ispreturano. Sve u ku}i mora da se spusti
dole i pa`nja je stalno usmerena ka tome kada }e se slede}i nalet vetra pojaviti. Energija
stanara konstantno reaguje na okolinosti (snagu vetra) i malo je preostalo za njegove li~ne
interese.
Ova grani~na situacija se u Ge{talt terapiji naziva INTROJEKCIJA i opisana je kao ”gutanje
svega {to ne pripada va{em organizmu” (Pearls i saradnici, 1951. str 199). Njen latinski koren
7
îtaoci bliski psihoanalizi }e prepoznati va`nu razliku izme|u kori{}enja ovog termina u Ge{talt
terapiji i u psihoanalizi. U psihoanaliti~koj teoriji, introjekcija se obja{njava kao zahtev za zdravljem,
zato {to uzima javno mesto u procesu identifikacije, za razliku od ge{talt terapije gde je introjekcija
jako va`na na po~etku razvoja, ali nedovoljna u razvoju zato {to nije prirodno asimilovana u self.
123
se defini{e: unutra (in) baciti (jacere), a zna~i uno{enje preko na{e granice na neselektivan,
nekontrolisan i neregulisan na~in.
Tendencija da se iza|e u susret okolini kao otvorena ku}a, ~ini se da je u vezi sa odrastanjem i
odraslima koji se redovno me{aju u na{e granice kroz: o~ekivano pona{anje, stalna pravila i
regulacije, zahteva da se adaptiramo njihovim narcisoidnim zahtevima *. Sa takvim me{anjem,
rastu}e de~ije percepcije i potrebe su konstantno deplasirane od strane drugih i regulacija
kontakta na detetovoj granici je uznemirena.
Protiv takvih grani~nih pritisaka dete ima dve op{te opcije:

1) odustajanje od svog selfa zbog drugih, ~ime odbacuje svoje sopstvene potrebe daleko,
tamo gde se ne sudaraju sa potrebama drugih, ili
2) kao preventivna mera da to kompenzuje zatvaraju}i svoju granicu za bilo kakav kontakt
koji moè biti stran i neprilagodljiv ili koji se opasno pribliàva njegovoj granici.
Prva opcija je analogna ku}i koja je napadnuta vetrom. Druga opcija je analogna stanaru
koji zatvara sve prozore ~ine}i ku}u neprobojnom za bilo kakav pokret vazduha i
postavlja ventilatore kao protiv-lek za bilo kakav vetri} koji bi mogao da duva na spoljne
zidove.
Esencijalna dilema je ista, iako je stil kontakta svakako razli~it – selekcija prilagodljive
novine i odbacivanje neprilagodljive novine. U prvoj opciji nema rezultata kontakta jer self
nije u mogu}nosti da asimilira to {to je na granici. U drugoj opciji malo toga je uno{eno, tako
da malo toga i moè da se asimilira. Dilema je introjekcija ili formiranje reakcije na
introjekciju. U odnosu na prirodu ovih opcija, prva se moè opisati kao ona koja rezultira kao
”underbounding” (niska granica), a druga je ”overbounding” (visoka granica). Terapeutski rad
sa bilo kojom od njih se sastoji u razvijanju svesnosti, na~ina na koji osoba upravlja svojim
grani~nim procesom i u ponovnom sticanju sposobnosti ogra|ivanja sebe fleksibilno i brzo.
NISKA GRANICA
Karla je do{la kod mene jer je, u radu sa prethodnim terapeutom shvatila da nije u kontaktu sa
svojim telom. U na{em radu, ubrzo joj je postalo jasno da je nedostatak kontakta sa sobom
uop{teniji i proètiji. Bila je izuzetno bistra i sposobna u svom poslu, ali je imala problema u
interpersonalnim odnosima, jer je bila izuzetno osetljiva na agresiju i ljutnju drugih. Na kraju
svake radne nedelje bi doìvela kolaps i ve}i deo vikenda bi provela u krevetu, poku{avaju}i
da obnovi svoje snage. Kako sam je upoznao, po~eo sam da prepoznajem {emu u re{avanju
interpersonalnih kontakata njenih ìvotnih problema. U njenom ljubavnom ìvotu, u njenim
{kolskim iskustvima, kao i na poslu, Karla je mu{karce–ljubavnike, u~itelje i {efove
opisivala kao osobe koje su je maltretirale i sa njome manipulisali. Po~ela je da priznaje da se
ovo nije jednostavno doga|alo, nego da postoji na~in na koji je i sama u~estvovala u stvaranju
takvih ponavljanih situacija u svom ìvotu.
Dok sam radio sa njom u razvijanju njene sopstvene svesti o fizi~kim procesima njen na~in
kontrolisanja sopstvene telesne granice i distance prema meni, postao je sli~an opisu doga|aja
koji su se de{avali i u drugim odnosima, i situacijama u njenom ìvotu. Naprimer, jednom
sam se nagnuo da bih je dotakao da joj pokaèm ne{to {to sam primetio u vezi sa njenim
telesnim drànjem, a ona je bukvalno doìvela unutra{nji kolaps. Nije bila u stanju da mi kaè
*
Ovi narcisti~ki zahtevi podrazumevaju njihovu potrebu za self-uvaàvanjem i po{tovanjem: pritisak
za prilago|avanjem njegovog delimi~nog pogleda na svet kao ”zaista” bezobzirnog i jedino
svojstvenog vi|enja; zahtevi koji jedini odgovaraju njegovim potrebama u seksualnom kontaktu, ili
kroz emotivnu vezu, ili kroz aktivno seksualno pona{anje.
124
{ta se desilo, jedino je bila svesna toga da se odjednom ”odvaja” i da se ose}a nevezano.
Drugi put sam imao problema sa kontaktnim so~ivima, pa sam poprili~no iznenadno i grubo
povukao stolicu prema njoj da bih je bolje video i Karla je, izgleda, opet doìvela unutra{nji
kolaps. Ovog puta je bila u stanju da mi objasni da je moja blizina bila ”uzrok” kolapsa, a da
je jedini razlog {to nije u potpunosti bila ”preplavljena” (i zbog ~ega bi morala i da se
”odvoji”) bio taj {to je nisam dodirivao, pa nije morala da se potpuno povu~e od mene.
Od tada smo po~eli pa`ljivo da pratimo njena ograni~enja u odnosu na mene,

ekperimentu{u}i sa razli~itih razdaljina i kako je na svaku od njih reagovala razli~itim
stavovima i ose}anjima. I meni i Karli je postalo jasno da Karla malo zna o svom fizi~kom
prostoru i ograni~enju, sve dok se na njih ne atakuje. Obi~no bi sedela ili u detinjastoj i
neobaveznoj pozi, ili bi potpuno kolabirala iznutra i ne bi kontaktirala. Karla bi postojala
izuzetno svesna drugih ljudi ako bi joj se suvi{e pribliìli, bilo fizi~ki, bilo emotivno. Me|
utim, bila je svesna svog dru{tvenog prostora sa drugima i teìla je da se nagne i postavi sebe
blizu drugih, bez obzira da li je bila izuzetno intimna sa njima ili ne. U tome nije bilo zavo|
enja, to sam primetio, Jednostavno, nije imala svest o svojim ograni~enjima, tako da je malo
mogla da uradi na uskla|ivanju distance sa drugima. Nije onda bilo ~udo {to se ose}ala
preplavljenom i ugroènom neo~ekivanim, mada uglavno razumljivim, preterano li~nim
reagovanjem na nju. Pre nego {to je shvatila da je preplavljena tim kontaktom, ta druga osoba
ve} bi bila ”unutar” njenih granica i ona je mogla jedino da reaguje povla~enjem ili
eksplozivnim praskanjem besa koji bi odveli situaciju u drugom pravcu. Sve ovo desilo se
naravno posle ~injenice da je ona izgubila ose}aj svoje granice, tako da je konstantno bila
zauzeta vra}anjem te granice, kao protivljenje funkcionisanju u stvarnom svetu sa mesta koje
predstavlja integritet.
Na{ rad na ovu temu, razvijao se kroz male ekperimente sa udaljavanjem i pribliàvanjem,
sve dok se Karla nije ose}ala slobodnijom da direktnije eksperimenti{e sa na~inom na koji je
ograni~ila sebe, u ovom slu~aju, na fizi~ki na~in. Karla je pri~ala o jednom sastanku koji se
pribliàvao, gde, kako se pla{ila, ne}e mo}i da podnese napadnost svojih kolega.
Zainteresovao sam se za povezivanje na{eg rada na njenom grani~nom fizi~kom prostoru, sa
njenim brigama vezanim za predstoje}i sastanak. Zato sam pozajmio jednu ve`bu iz tai chiu
chuana - kineske borbene ve{tine, koja se koristi radi ve`banja primanja i no{enja sa
pokretima i energijom druge osobe. Zamolio sam je da stane preko puta mene, tako da smo
bili dovoljno blizu da moèmo da dodirnemo ramena jedno drugo, ispruènim rukama. Sa
rukom koja je bila podignuta ispred nje, pa`ljivo sam uspostavio kontakt sa njenim zglobom,
pomo}u svog dlana, tako da sam mogao ne`no da gurnem njenu ruku. Na ovaj na~in, Karla je
mogla da stvori prostor za sebe, kao {to joj je bilo potrebno (guraju}i moj dlan svojom
rukom) i pritom smo mogli da posmatramo kako prihvata i kako se nosi sa pritiskom dok sam
gurao njenu ruku prema njenom telu.
Kad sam prvi put gurnuo njenu ruku nije bilo zna~ajnog otpora mom pritisku, sve dok nisam
pritisnuo njenu ruku uz grudni ko{, tako da nije imala mogu}nost za pokret. Karla je primetila
da kao da me je pustila ”u sopstvenu koù” i da je jedino mogla da kolabira u sebi (svom telu)
i povu~e se od mog pritiska. Osetio sam kako predaje povr{inu tela i kako povr{ni mi{i}ni
sloj postaje mlitav i bez tonusa, a da se uvija iznutra kolabiraju}i pod mojim pritiskom.
Povukla je svoju granicu pod mojim pritiskom, a ovo je neizostavno rezultiralo njenim
ose}ajem da je odvojena od svoje svesnosti. Kada sam je zamolio da zamisli da sam ja jedan
od kolega sa kojim je imala problema, ona mi je dopustila pritisak, sve dok joj ruka nije bila
priklje{tena uz grudni ko{, ali ovog puta ona je iznenada stegla ruku i odgurnula me. Ovo je
bilo identi~no na~inu na koji je reagovala na ovu osobu na poslu: povukla se pred njegovim
pritiskom dok, kona~no, to vi{e nije mogla da toleri{e i besno bi reagovala da ga ”ukloni iz
svog prostora”, kako je sama rekla.
125
Nastavili smo sa ovim eksperimentom, ali sam je zamolio da obrati vi{e pa`nje na svoj ose}aj
prostora od samog po~etka i da pogleda moè li da utvrdi kada se ose}a ”preblizu” i na koji
na~in ona to zna. Dok sam se lagano primicao, Karla je prokomentarisala: ”Sada shvatam,
kolaps po~inje kada sam te ve} pustila predaleko. Ne obra}am pa`nju na svoje telo tako
{to }u re}i - sad je dovoljno. Ne pada mi ~ak na pamet da mogu da te zaustavim i da imam
pravo na jo{ prostora”. Po~eli smo da eksperimenti{emo tako {to je ona morala da zaustavi
moju {aku ili da je ukloni svojom rukom na razli~itim udaljenostima od svog tela. Svaki put
obra}ala je veliku pa`nju na to kako joj telo reaguje na razli~ite razdaljine, bez obzira da li je
doìvljavala kao da sam unutra” ili ”izvan” njene granice, bez obzira da li je ose}ala da ima
prostora za svoje ”sopstveno”, nije morala da se povla~i. Kada sam otkrio njenu
odgovaraju}u granicu u odnosu na mene, zamolio sam je da zamisli mene na mesto drugih
li~nosti iz njenog ìvota i pomogao joj da prona|e odgovaraju}u grani~nu udaljenost. U
odnosu na neke ljude ose}ala je opasnost, ~ak i pre nego {to bismo se pribliìli na razdaljenost
dodira, a ostale je pu{tala mnogo bliè pre nego {to bi osetila da popu{ta njena li~na granica.
Ovaj eksperiment sigurno nije izle~io Karlin problem sa niskim granicama. On je dao osnovu
za obja{njenje prirode njenih interpersonalnih pote{ko}a u telesnom funkcionisanju i dao joj
dovoljno jasno iskustvo kako fizi~ki izgleda zanemarivanje ili negiranje potrebe da odrì
integritet li~nog prostora. Ovo je obezbedilo okvir koji se mogao {iroko primeniti u njenom
ìvotu, bez obzira da li se radilo o fizi~kom, verbalnom ili kontaktu sa idejama drugih.
Sa niskom granicom, Karla je bila krajnje osetljiva u kontaktu sa drugima. Pu{tala je drugog
tako daleko da bi ose}aj sebe bio ”dislociran”. Karla bi se povla~ila u sr` svog tela sa mekom
i opu{tenom povr{inskom muskulaturom iznad opipljive, ali mnogo dublje mi{i}ne tenzije.
Ekspolozivni pritisak ovog unutra{njeg, ~esto bi se pojavio u vidu besnog reagovanja. Ovo je
kao linija odbrane u bitci: trupe koje se povla~e vra}aju se na jednu poziciju, pa na drugu,
suo~ene sa neprijateljskim napadom, kona~no se povla~e unutar sve manjeg i manjeg
prostora, unutar sopstvenih me|a. Kao {to jedna dràva ne moè da odràva svoj identitet bez
nedirnutih granica, osoba ne moè da odràva identitet bez ~vrstih li~nih granica. I jedna i
druga bivaju okupirane stranim trupama i pojavljuje se ono {to je nemogu}e asimilovati i {to
pomera doma}e potrebe, funkcije i identitet.
Ponovnim uspostavljanjem sopstvenog telesnog ose}aja granice, Karla je mogla

kompetentnije oblikovati formu i ritam kontakta i tako je mogla da napravi izbor i dobije ono
{to je prihvatljivo, a ne sve ono {to se name}e. Sem toga, davala je manje nesvesnih poziva
za one vrste kontakta koje zaista nije èlela ili nije mogla tolerisati. Po{to joj je sada bila jasna
sopstvena granica, {to su opaàli i drugi kroz njen poloàj tela i stav, Karla je bila manje
iznena|ena kada bi se neko uselio u njen prostor.
VISOKA GRANICA
Odbijanje ulaska na nivo kontakta se ~esto vi|a u jednoj aktivnijoj formi nego {to je pasivni
kolaps grani~nog integriteta opisan u Karlinom slu~aju. Umesto prepu{tanja svoje
sopstvenosti upadu drugog, telesna granica je u~vr{}ena, otporna i odràva se visok stepen
distance grani~nog prostora, pa je ”sopstvenost” sigurna da }e biti odràna po svaku cenu.
(Ovo ima sli~nosti sa otporom koji je Perls nazvao egotizam, 1951.), ali moj termin ”visoka
granica” bolje opisuje telesne procese. Osoba sa visokom granicom stvara oklop kad god je
kontakt sa njenom granicom ugroàvaju}i. Iskustvo je navelo osobu da ne veruje zahtevima
126
drugih vezanim za li~ni integritet. Kome ovo postane stil (hroni~no) tada se visoka granica
strukturalno vidi u tvrdom i napetom kvalitetu povr{inskog telesnog tkiva. Ida Rolf je
pripisivala ovu tvrdo}u slu~aju pogre{nog identiteta, gde mi{i}i ~ija je uloga pokret postaju
kao kosti, ~ija je uloga podr{ka i za{tita.
Ovaj na~in no{enja sa mogu}im opasnim kontaktom verovatno kasnije evoluira u de~ijem
razvoju, nego sniàvanje granica. Sniàvanje granica i posledi~no prihvatanje drugog, izgleda
da rezultira iz toga {to nema ose}aja izdiferenciranog ”JA” koje }e reagovati. Me|utim,
podizanje granice zahteva ve}u motornu razvijenost koja }e ukrutiti telesnu granicu, i aktivan
rad, koji }e odràti grani~nu distancu, {to implicira vi{i nivo odvojenosti snage li~nosti i ega,
i zato je potreban razvijeniji organizam. Ali cena sposobnosti za odràvanje integriteta
organizma kroz visoku granicu je ova: kao {to je manje verovatno da }e do}i do {tetnog
kontakta, tako je i manje verovatno da }e do}i i do prijatnog kontakta. Osoba sa visokom
granicom govori da su joj ose}anja izolovana i nedirnuta drugima, usamljena je i izolovana.
@ivot izgleda prazan, jer ima malo novog, sveèg ili prijatnog. Osoba sa visokom granicom
se pla{i otvaranja prema drugima jer to rezultira gubitkom kontrole i potencijalnom
opasno{}u od uplitanja drugih i gubitkom sopstvenosti. Neophodna sposobnost da se fizi~ki
omek{a, da se bude pristupa~an drugima, da se pribliì drugima i oseti ”ispunjenim”
nedostaje. Nesvesna koliko je konfrotiraju}a i gruba kada joj se drugi pribliè (da bi zadràla
grani~ni prostor), osoba sa visokom granicom se ose}a hroni~no odba~enom od drugih,
neshva}enom i tretiranom na bezose}ajan na~in, posebno kada drugi, {to je i razumljivo,
reaguju besno.
Pol je ro|en u ratom razorenoj centralnoj Evropi, tokom II svetskog rata. Kroz na{ zajedni~ki
rad, koji je sa prekidima trajao duì niz godina, njegova odbrambenost i strukturalno oja~ana
telesna granica, bile su zna~ajne teme. Mene je Polu preporu~io njegov terapeut koji je bio
osetljiv na va`nost telesnih procesa u terapijskim problemima koje su re{avali i èleo je da
omogu}i Polu da razvije ve}u svest o svom telu. Pola je uglavnom odgajala majka, budu}i da
mu je otac bio vojnik koji je retko bio kod ku}e. Njegova majka, o~igledno, opsednuta
oskudnicom i isku{enjima rata, kao i ulogom jedinog roditelja, zahtevala je strogo
pokoravanje od Pola, krive}i ga za sopstvenu patnju i usamljenost. Njegovo se}anje na
detinjstvo bio je ose}aj grubog i hladnog sveta u kome se mnogo trudio da ugodi roditelja, ali
je retko bio nagra|ivan ljubavlju i ne`no{}u.
Kroz na{ po~etni rad bilo je jasno da uprkos njegovom istan~anom poznavanju terapije i
razumevanju da rad na telu moè biti ”koristan za njega” (primeti}ete implikaciju
introjekcije), on doìvljava svaki rad na telu kao prete}i i bolan i vrlo je distanciran od
fizi~kog kontakta. Polovi mi{i}i bili su tvrdi, posebno u ramenima, vratu, grudnom ko{u,
trbuhu i dijafragmi. On nije bio previ{e razvijenih mi{i}a, kakve su ~esto osobe sa visokom
granicom, ali je bio ni{ta manje fizi~ki zategnut i mi{i}av, sa zategnutom vilicom i suènim
izrazom sa namr{tenim obrvama na licu.
U prvim trenucima na{eg zajedni~kog rada, usmerio sam pa`nju na zategnutu muskulaturu da
bih ohrabrio Pola da popusti malo svoju napetost i stav tela, posebno onaj deo koji je uticao
na disanje. U to vreme nisam stvorio koncept Polovih telesnih procesa kao ne{to {to je
vezano za probleme granica i radio sam u okviru jednog tradicionalnijeg modela gledanja na
sve telesne napetosti kroz vezu sa emocionalnim inhibicijama. Ovo se slagalo sa Polovom
jakom èljom da se ”kona~no oslobodi” ove bolne, mi{i}ne tenzije. Retrospektivno, njegov
odgovor na ovaj rad dubokog dodira bio je predvidljiv u tome {to je Pol smatrao svaki rad na
dubljem tkivu kao ne{to {to unosi emocionalne primese ”biti povre|en ili istu~en”, {to se
~esto i de{avalo u njegovom detinjstvu. Kada je postao sposoban da se oslobodi malo
napetosti, Pol je iskusio ose}anja besa i odvratnosti, ali i tuge i plakanja, {to se naizmeni~no
127
smenjivalo. Tim ose}anjima bi delimi~no dopustio da se pojave, a onda bi ih, ose}aju}i se
upla{enim i ranjivim, brzo potisnuo.
Kona~no sam po~eo da priznajem da smo u na{oj zajedni~koj èlji da se oslobodi svoje
napetosti, obojica ignorisali o~iglednu ~injenicu o njegovoj neprobojnosti i strahu i primarnu
va`nost njegovog na~ina samoodbrane: osetljivost na kontakt na telesnoj granici i strah od
gubitka granice. Radio sam sa njim da bih jasno iskusio njegov ~uvani telesni stav i telesnu
napetost kroz preterivanje u njegovom stavu i obra}ao sam pa`nju na izraz njegovog lica.
Tako|e sam koristio eksperimente kao sa Karlom, koji su pove}ali ose}aj njegovih telesnih
reakcija prema blizini sa mnom. Kona~no, Pol je mogao da izrazi svoju sumlji~avost prema
meni, kako me je doìvljavao kao ”hladnog, distanciranog, bezose}ajnog” i kako se pla{io
da }u ga postideti i osramotiti ako popusti svoj za{titni stav.
Kada smo pravili selekciju onoga na {ta je reagovao, a {to je stvarno bilo bitno za njegov
doìvljaj mene (budu}i da sam zaista ponekad udaljen i hladan) i {to nije bilo bitno za ono {to
je znao o meni (znao je da sam bezbedan i da ga ne}u namerno povrediti), Pol je prepoznao
ova ose}anja kao ne{to {to opisuje njegov ”dobar” odnos sa majkom. Svaki put kada je po{ao
prema njoj, ona bi ga kritikovala i posramljivala. Biti otvoren sa njom ili èleti ne{to do nje,
zna~ilo je rizikovati da bude{ ponièn i ismejan. Da bi odrào kakav takav ose}aj integriteta
prema njoj, Pol je o~vrsnuo samog sebe i pomirio se da traì malo za sebe. Paradoksalno, {to
je Pol imao ve}u potrebu za ograni~eno{}u, bio je sposobniji da mi dozvoli da radim sa
dodirom, sada na neàn na~in, da bi se oslobodio dela svoje napetosti. Sa svakim novim
fizi~kim osloba|anjem, posebno u predelima dijafragme i grla, dolazilo je do toga da
postepeno prvo doìvljava ga|enje i gnev prema onome ~emu je bio izloèn, a onda bi sebi
dozvolio da oseti usamljenost i izolaciju.
Pol se vratio na terapiju posle jedne od duìh pauza, izve{tavaju}i da je mogao da dozvoli
svojoj èni i prijateljima da se mu pribliè i da im vi{e veruje. Sanjao je da pada i da se topi,
ali je bio sposoban da ovo toleri{e. Sa mnom je bio mnogo poverljiviji i otvoreniji, manje
automatski upravljen protiv mog dodira i u stanju da mi kaè ono {to mu se ne svi|a u mom
radu bez ikakvog izliva gneva.
Kona~no, tokom jedne seanse, Pol je leào na kau~u dok sam ja koristio lagani dodir da bih
ga ohrabrio da oslobodi tenziju u grudnom ko{u i u o~ima. Rekao mi je kako je osetio
iznenadnu tugu, ali se borio sa mi{lju da li je bezbedno – pustiti je. Upitao sam ga: ”[ta je
potrebno da u~inim da bi se ose}ao bezbednim?” Zastao je, onda me pogledao i rekao
stidljivo: ”Potrebno mi je da znam da Vam moja tuga nije odvratna” i briznuo je u pla~.
Obzirom da sam ve} sedeo kraj njega, stavio sam ruke na njegova ramena a on se neodlu~no
pomerio da ga drìm. Po{to se prepustio mom drànju, njegovi jecaji postali su sve dublji i
dublji. Osetio sam kako njegova granica omek{ava i postaje toplija pod mojim {akama. Suze
su kona~no prestale i Pol me je po prvi put pogledao bez svog karakteristi~nog sumlji~avog
izraza. Bio je iznena|en i olak{an i nekako neodlu~an zbog toga {to je tako otvoren pred
spoljnim svetom. Vi{e puta me je zamolio da ga ohrabrim govore}i mu da nisam mislio ni{ta
lo{e o njegovim ose}anjima. Kasnije sam od njega dobio poruku u kojoj opisuje izuzetnu
va`nost ove kulminiraju}e seanse i priznaje da mu je vrlo te{ko da odrì ovakvu otvorenost.
Naravno, sva ova vrhunska iskustva te{ko je odràvati duì vremenski period. Njegova
va`nost nije u tome da li moè dugo da se odràva, ve} u stepenu u kome odgovara i moè se
primeniti na Polova iskustva u aktuelnoj stvarnosti – aktuelnu bezbednost ili opasnost. Dok
zavr{ava nezavr{en posao sa sopstvenom pro{lo{}u, on moè ve`bati jedan druga~iji na~in
bivanja na sopstvenoj granici koji je za njega vaàn u sada{njosti.
128
RAD NA INTROJEKCIJI – DUBINSKO TELESNO ORIJENTISAN RAD
Kada restauriramo svesnost i fleksibilno funkcionisanje telesne grani~ne podloge, veza izme|u
uno{enja kontakta, uop{te, i uno{enja hrane moè postati jasna. Mnoge osobe koje su imale
pote{ko}a sa svojim granicama pri kontaktu, bilo zbog previsoke ili niske granice, imaju
duboke napetosti oko ustiju, vilica i grla, u osnovi svoje muskulature, u grudima, gornjem
delu le|a i u dijafragmi. Ako se tretiraju odvojeno ili kao ”segmenti” (kao u Rajhovoj teoriji),
ove tenzije su izuzetno te{ke za osloba|anje. Jedino onda kada su o~igledne, ili kada se radi sa
njima u celini, a da su bazirane na procesima uno{enja preko granice i asimilacije, one imaju
zna~aja za terapijski rad.
Pomenuto od ranije je da je Perls bazirao svoj originalan model kontakta na oralnom

uno{enju hrane i razvoju zuba koji su dozvoljavali selektivnu asimilaciju, a ne prostu
introjekciju. Moje uverenje da je ovaj model doveo u zabludu razumevanje mnogih vrsta
procesa ”na granici”. Ve}ina kontaktnih procesa je vi{e dodirni anga`man nego {to je
uno{enje hrane. Ve}i deo na{ih pregovora u vezi sa granicama se doìvljava ”kao da”
moramo da iza|emo na kraj sa uticajem okoline. Ipak mogu da govorim o ”introjekciji od” ili
reakcijskoj formaciji ”prema” kontaktu srcem, seksualnosti ili prostoru, jer se svi oni odnose
na na{u telesnu prirodu.
Ali je i oralni model relevantan za mnoge druge forme introjekcije na granici i on se

pojavljuje kada se radi sa telesnim ”putem za uno{enje” koji je centriran oko uno{enja hrane.
Taj put uklju~uje usne i usta, vilicu, grlo, kanal kroz plu}a, dijafragmu i stomak. Ovo je put
kojim se hrana unosi, a isto tako je i put kojim se hrana ispljuvava i povra}a. Mnogo toga {to
treba da bude ra|eno, re~eno u terminima introjekcije, fizi~ki se doìvljava kao otpor du` ovog
dela puta, odnosno kao otpor prema uno{enju hrane.
Jedan klijent je, isprva, do{ao za pomo} zbog hroni~nih mi{i}nih spazama u gornjem delu le|
a. Svaki put kada bi radili ve`be za opu{tanje mi{i}a, on bi jako ka{ljao. Kona~no je
ispljuvao velike koli~ine sluzi i pljuva~ke. On je bio jedan vrlo kulturan ~ovek, ~iji je neàn
glas o{tro odskakao od njegovog jakog, mi{i}avog tela. Kako smo po~eli da povezujemo
njegovog, prethodno nepoznatog ”ubicu” sa izlivanjem sluzi, svaki put kada bi oslobodio
svoja plu}a i le|a kroz ”ru~ni rad” postao je svestan koliko gluposti je ~uo od druge dece,
rastu}i na ulicama svoga grada. Da ne bi ”gutao” vi{e poniàvanja, on, kao ose}ajan de~ak,
nau~io je kako sebe da ~vrsto zatvori u sebe i postavi se u poloàj kao da kaè: ”Ako pri|
e{ bliè, ubi}u te!”. Kao odrastao ~ovek on se osloba|ao akumuliranog stranog materijala
(neprera|enog introjekta) u obliku sluzi i verbalizacije i to mu je omogu}ilo ”da se o~isti”
kako on kaè i da redefini{e svoj odnos sa svetom.
Jedan drugi klijent je demonstrirao sli~an fenomen. Ketina telesna struktura je bila lagana i
krhka i lako padala u depresije i suze. Imala je izuzetno zategnute mi{i}e oko vilice, grla i
dijafragme. Ovo su bila prva mesta na koja smo obratili pa`nju. Po{to je uspela malo da
opusti ove tenzije istraìvali smo njenu nepopustljivu krutost vilice. Da bi ovo istakao zamolio
sam Kejt da zagrize savijen pe{kir. Zagrizla ga je ~vrsto, a u o~ima joj se ogledala
agresivnost. Kada sam je zamolio da to jo vi{e istakne pomo}u zvuka, ispu{tala je zvukove
kao pas kad drì {tap u ustima, ~ime je naprezala grlo i dijafragmu, a onda je po~ela da
ka{lje.
Dugo vremena ovaj fenomen je ostao izolovana telesna reakcija bez ikakvog telesnog razloga.
Me|utim, u radu na njenom gubitku selfa, pomo}u drugih aspekata, Kejt je tek tada otkrivala
svoje sopstvene potrebe i traìla od drugih da po{tuju njene granice i nije vi{e popu{tala
njihovim pritiscima. êsto bi sebe videla na nekoj granici ”izbora” gde bi, ako bi ona sama
129
po{tovala svoju granicu osetila ”da se ose}a manje ènom”. Vremenom sam shvatio da je ova
ta~ka stari introjekt – neintegrisan (jer je to bio konflikt njenog ose}aja za self) i prema tome
veoma neasimilovan materijal.
Naterao sam je da mi kaè ta~no, kako bi ona bila manje èna ako bi poslu{ala sebe i zadràla
svoju granicu u odnosu na druge. Ona bi rekla: ”Ako i jednom stavim sebe ispred drugih, bi}u
manje ènstvena. Ako se ne sloìm sa maj~inom kritikom o svom obla~enju, ne}u biti
dovoljno ènstvena. Ako ostanem ~esto pri svojim uverenjima, bi}u manje èna. ” Predloìo
sam joj da posle svakog iskaza o tome kada je ”manje èna” kao odraz svog telesnog
raspoloènja, uvek na to odgovori: ”Muka mi je od toga!” Spontano je postala svesna da joj se
vilica, grlo i dijafragma spu{taju i ona je vremenom nau~ila kako da se odupre maj~inom
mi{ljenju o tome kako postati ”prava èna”.
Restruktuisali smo eksperiment tako {to je Kejt dobila ulogu svoje majke sa njenim
stavovima o tome {ta zna~i biti ”prava èna”, a onda vode}i ra~una o reakciji tela, izrazila je
svoje ga|enje i protest na sve ovo {to je do sada pasivno gutala. Sa ”izbacivanjem” maj~inih
standarda o vladanju ène, ona bi doìvela manju tenziju i ga|enje i video sam da sve ~vr{}e i
jasnije stoji na svojoj granici. Sa svakim izbacivanjem neasimilovanog materijala, ona je sve
vi{e vladala svojom telesnom granicom.
U radu sa niskom granicom, glavna tema je rad na uspostavljanju granice i na taj na~in self
postaje bitniji i ~vr{}i i uspostavlja vezu sa jezgrom koji je self povukao. U smislu telesnog
procesa to zna~i:
1) Kolaps i gubitak energije na telesnoj povr{ini. Ovo ~ini pokoravanje selfa
kontaktnom objektu i neizbe`na je introjekcija ovog drugog.
2) Gubitak ili nedostatak povr{inskog mi{i}nog tonusa i kapaciteta. Ovo funkcioni{e
kod gubitka grani~ne podloge kao kad je diferencijacija izme|u selfa i drugog
minimizirana.
3) Slabo ili neadekvatno odràvanje prostora i razdaljine. Ovo rezultira kada imate
ose}aj pretrpanosti ili nametanja od starne drugih, ili kada postoje te{ko}e da druge
drìte na adekvatnoj distanci.
4) Odnos prema spoljnim pravilima i standardima. To zna~i utvr|ivanje ne~ije
reakcije prema kontaktu a ne stvarnu telesnu reakciju na to {to je uneto.
Terapeut ne moè jednostavno da uzme zdravo za gotovo kada klijent kaè: ”U redu je” ili
”To nije u redu” ili ”Slaèm se”, kao odgovor na neku kontaktnu epizodu. Pitanje je da li
klijent vi{e odgovara iz svog selfa nego iz introjektovanih verovanja i standarda. Terapeut
mora da postavi pitanja kao {to su: ”Otkud znate da se slaète” Gde ose}ate va{e slaganje?
Da li se bilo kom va{em delu ne svi|a to {to ste upravo rekli?” Sa svakim razja{njenjem
klijentovog unutra{njeg odgovora (za razliku od toga kako su on ili ona ”nau~eni” da ”treba”
da odgovore) self granica postaje ~vr{}a i jasnija.
Jedna klijentkinja koja nije imala mira zbog jedne va`ne odluke koju je trebalo da donese, nije
bila u stanju da odredi ”pravi” izbor. Pri istraìvanju bilo je jasno da su sve opcije od kojih je
ona poku{avala da odabere onu pravu, bile ono {to su drugi èleli da ona uradi: njeni roditelji,
njen mu`, njena deca. Totalno je izgubila svoj self u velikoj oluji tu|ih glasova. Sve dok nismo
smestili ove ljude ”izvan” nje, tako {to su imali ta~no odre|eno mesto u sobi gde smo radili,
ona nije mogla da razlikuje unutra{nje osete svojih èlja i htenja.
Terapeutski rad na visokoj granici ide u suprotnom smeru u svojoj glavnoj temi – da self
granica bude fleksibilnija i propustljivija za konatkt. U ovom radu naro~ito moramo da
vodimo ra~una o:
130
1) Krutosti i nedostatku ”davanja” telesne grani~ne podloge. Ovo mora dovesti do
svesnosti kroz upotrebu fizi~kog dodira i eksperimenta sa telesnom strukturom, tako
da se ~vrsto drànje ne~ije granice doìvljava kao ne{to {to neko ”uradi”, a ne da se
”slu~ajno dogodi”. Nesvesni telesni iskaz ”ne, nemoj u}i, nemoj pri}i blizu”, koji se
iskazuje kroz telesnu krutost, mora postati svesno i verbalno ”ne dozvoljavam ti
unutra”, pre nego {to je mogu} bilo kakav izbor.
2) Hipersenzibilnost grani~nog prostora. Osobe sa visokom granicom moraju biti
svesne svojih potreba za prostorom i na~inom na koji obi~no sebi stvaraju prostor, kao
i rezultata me|usobnih efekata. Ekperimenti sa dodirom i odre|enim mestom u sobi
mogu da daju jasniji smisao o va`nosti ovog senzibiliteta. Rad sa projekcijom
razja{njava kako oni ~itaju ”pretnja” i u situacijama gde ona ne postoji.
3) Terapeutski stil kontakta. Iako se problemi sa visokom granicom re{avaju
dijametralno suprotno od onih sa niskom granicom, osnovni strah je isti: odre}i }u se
svog ja ako bilo kome ili bilo ~emu dozvolim da mi se pribliì, izgubi}u svoje ja.
Samo je zaklju~ak razli~it: odre}i}u se svog ja (u slu~aju niske granice) ili zadrà}u
svoje ja bez obzira na sve (u slu~aju visoke granice). Ovo ne zna~i da terapeutska
tehnika nu`no mora biti razli~ita dok se ne dopre do op{teg straha. Va`no je da je
terapeut prisutan sa puno ne`nosti i po{tovanja, naro~ito kroz delikatnu fazu
istraìvanja realnosti na granici.
FINALNI KONTAKT
Kontakt kulminira kroz iskustvo finalnog kontata, u trenutku kada granica izme|u selfa i
drugog nestaje. Ovaj momenat kulminacije je kraj projekta, trenutak kada pogledate u o~i
voljenom koji postaje ”sve”, kada se gasi è| i kada je ta hladna voda jedino ne{to {to je bitno
u tom trenutku, trenutak u razgovoru kada se ostvaruje veza. Ovi navedeni primeri opisuju
maksimalna iskustva. Ali trenutak osloba|anja selfa de{ava se u finalnom kontaktu koji je
manje dramati~an - u manje urgentnim kontaktima. Po{to je granica opaàjan termin, vi{e se
ne opaà odvajanje izme|u selfa i drugog. Bez tog razdvajanja na granici u trenutku finalnog
kontakta organizam ne apsorbuje ni{ta novo u self i hranjenje i rast je spre~eno. Sa granicom
koja privremeno razdvaja, ”JA” je manje upadljivo i ”DRUGI” (objekat kontakta) je u
potpunosti realizovan: ”Ose}anje primanja je ”zaboravljanje selfa” koji u potpunosti ~eka
objekat, jer objekat ispunjava celo polje i objekat postaje ”TI” kome je i namenjeno. ”JA”
propu{ta sva fina ose}anja u sebe (Pearls i saradnici, 1951. str. 418).
Ovo je u stvari samo mali deo celokupnog ciklusa. Iste stvari koje ~ine kontakt
problemati~nim, visoka i niska grani~nost rezultiraju u smanjenju finalnog kontakta. To su
samo faze istog ciklusa. Osoba sa niskom granicom doìvljava malo prepu{tanje i zato mali
finalni vrhunac i mala kulminacija moè biti doìvljena. ”Drugi” je spreman da postane
”upadljiv”, {to konstantno uklanja ”JA”, ali na jedan napadan na~in. Iskustvo selfa je da je
izgubljen i tu nema spajanja selfa sa drugim.
Osoba sa visokom granicom je tako dobro organizovana da spre~ava gubitak selfa, tako da on
ili ona nisu u stanju da u|u u finalni kontakt gde se odigrava prava razmena i uzimanje
energije, pa zato i nema novog iskustva. Njegov ili njen uklju~uju}i self ne moè dopustiti
konfluenciju u finalnom kontaktu, gde self i drugi postaju jedno.
Naravno, i drugi otpori mogu u~estvovati u finalnom kontaktu. Jedan od mogu}ih na~ina je
da umesto stvarno drugog postoji samo doìvljaj slike ili naga|anje o onom drugom. Ili je
mogu}a desenzitizacija i maglovit trenutak finalnog kontakta, tako da je doìvljaj drugog
neupadljiv i manje potencijalno nadmo}an. Ve} pomenuti terapeutski principi mogu se saèti
131
u slede}e: obratiti pa`nju na disanje i energiju, na tuma~enje percepcija i senzacija i
pove}anje propustljivosti granica tokom ciklusa.
132
XII POGLAVLJE
POVLAÊNJE, PRILAGO\AVANJE I TELESNI PROCESI
Finalni kontakt je ~esto pogre{no predstavljen kao kulminiraju}i vrh u krugu iskustva. Sve
dok postoji potreba da se organizuje pona{anje tako {to se traì dopuna kroz kontakt (ili
jo{ bolje kroz kontaktiranje), organizam nije u poziciji da pravi energiju dovoljnu za izlaènje
slede}e figure sve dok odre|eni zadaci postiù da naprave prostor za ono {to izranja. Zavr{ni
kontakt, tako uzbudljiv kao {to moè biti, mora do}i do kraja tako {to }e se saznati ne{to, bilo
ne{to {to moè biti usvojeno, ili tako da ne{to novo i sveè moè izni}i bez zaklanjanja od
strane prethodnih doga|aja. Prilikom ”zavr{avanja” onoga {to se de{ava mi moèmo govoriti
o fazama povla~enja iz kontakta.
Va`nost faze povla~enja u ciklusu je jedva primetna u mnogim kontaktima. Naprimer, u

dovr{avanju kontakta prilikom zavr{avanja knjige, mi ~esto zahtevamo malo vi{e vremena
da zavr{imo, i tada se zatvaramo i usmeravamo sebe na taj momenat i ustajemo sa stolice. U
zavr{avanju socijalne konverzacije mi ~esto to ~inimo ritualno, izgovaraju}i jednostavno
”lepo je pri~ati sa tobom, zdravo”.
Na{ prolaz kroz povla~enje je jednak intenzitetu prirode kontakta u kome smo mi angaòvani.
Kada je kontakt jasan, saèt i sa malim intenzitetom i promenom sadràja, faza povla~enja je
kratka, vrlo malo se isti~e i zahteva malo prerade i prilago|avanja iskustvu. Kada je mali deo
sebe razre{en u susretu sa drugima, tada se malo energije zahteva za povla~enje sebe i fokus
se pomera ponovo ka sopstvenom organizmu. Sa ve}im intenzitetom i u zahtevnijim
kontaktima, potreba za povla~enjem i delovanjem, i prestajanje prepu{tanja kontaktu se ose}a
ja~e. Napeta ili duboka konverzacija na primer, gde imamo vi{e diskusije, promena i u~enje
od drugih je retko zavr{en kad i sama konverzacija. Mi moèmo provoditi dodatno vreme
razmi{ljaju}i o tome, zami{ljati i preraditi konverazaciju ili prilagoditi ono {to smo prethodno
nau~ili na{em prethodnom na~inu razumevanja. Sve dok nam ovo oduzima vreme, mi smo
jo{ uvek u konverzaciji, uprkos ~injenici da je razgovor prekinut jer ona ostaje i dalje u na{oj
pa`nji.
Sli~no, kontakti se mogu razvijati ili zauzimati veliki deo vremena, ali tako|e i kratki ali
intenzivni kontakti mogu zahtevati jednaku pa`nju za zavr{avanjem i povla~enjem. Glavni
projekat koji dostiè vrhunac u njegovom cilju, kao {to je pisanje knjige, trgovina, ~esto
rezultira u periodu povla~enja i prilago|avanja koji mnogi ljudi interpretiraju kao depresija.
Ovo je dobro poznato i ~esto signali i ponovne ocene i reorganizacije sami od sebe budu
organizovane intenzivno oko glavnog cilja ili figure. âk i bez glavnog toka takvog glavnog
projekta ili doga|aja, i intenzivni kontakti zahtevaju mali period povla~enja i prirodnog
prekida - pauze kako bi bilo propra}eno ponovnim osveènim kontaktom.
Ge{talt terapija posmatra ljudske procese kao cikli~ne, i kao ge{talt terapeut ja stavljam
vrednost na ritmi~ku interpunkciju koju faza povla~enja name}e. Ovo ube|enje je zajedni~ko
naro~ito u zapadnoj kulturi. Zinker posmatra:
”Postoji ritam izme|u kontakta i povla~enja. Jedno nas u~i kako da obratimo pa`nju na
sopstvene potrebe, da ih zadovoljimo i tada da se povu~emo i odmorimo. Biti stalno
mobilisan je neka vrsta bolesti, bolesti nemanja mira… Na{a kultura odbija predrasude o
ponovnom doìvljavanju prirodnog ritma.”
Sa na{im nagla{avanjem radnog morala i perfekcije u izvo|enju, prirodna faza povla~enja je

~esto etiketirana kao lenjost, jer nam njeno ispoljavanje moè izgledati neproduktivno. Mi kao
133
kultura malo cenimo rad na prilago|avanju, zavr{avanju i rad na ponovnom povezivanju sa
sobom, ~i{}enju na{eg unutra{njeg prostora koji omogu}avaju da se novo sveè iskustvo
moè pojaviti. Komercijalna televizija, zapravo, name}e ovakav pogled proklamuju}i ”ko
kaè da ne moète imati sve?”. Unapre|uju}i tako na{e nacionalno ludilo u postizanju ìvotnog
stila ”ne moète ni{ta izgubiti”. Ova te{ko}a u dolaènju do dodira sa svojom sopstvenom
granicom ~esto u na{oj kulturi izgleda konfuzno.
Kontrast ovom stavu je izrazito stari kineski filozof Lao-Ce:
Uzeti sve {to èli{

nikad nije tako dobro
kao kad stane{ kada treba.
Planirati i biti o{tar

nikad ne moè{ odràti tako dugo.
ôvek nikada ne moè sa~uvati svoju ku}u

kad je puna àda i finoga zlata
bogatstva, snage i ponosa.
Kada poznatost i uspeh

do|u kod tebe
tada se povuci
To je ustanovljen na~in.
Prvo je verovatno zato {to su u na{oj zapadnoj kulturi isticani akcija i kontakti, a zaista je vrlo
malo pisano o fazi povla~enja u na{oj literaturi o Ge{talt terapiji, a ~ak je malo pisano i u
standardnoj literaraturi o psihoterapiji. Mnogo literature koja se fokusirala na povla~enje iz
kontakta, teìlo je da stavi naglasak na njegovu negativnu i patolo{ku stranu, kao {to je u
literaturi zabranjivan strah od gubitka ili odvajanja, ili je to vi|eno da jedino postoji u
razvojnoj fazi.
Ovo je verovatno jedinstven rad koji radim i na ovo su naro~ito uticali klijenti koje je
privla~ila telesno orijentisana terapija, {to je zahtevalo da bolje razumem osnovne
organizmi~ke potrebe za povla~enjem. Posmatraju}i sopstvene procese vidimo dva tipi~na
zadatka koje faza povla~enja zahteva i to su usporavanje i kretanje ka unutra{njosti. êsto
sam pronalazio da su ova dva zadatka te{ka ljudima da ih izvr{e.
Mnogi moji klijenti su te{ko radili, imali visoka postignu}a zbog ~ega su i do{li na telesno
orijentisanu terapiju, jer njihov visok ìvotni pritisak ih je dovodio do tenzije i uznemirenosti i
onemogu}avao im da se opuste i prepuste. Brzo sam otkrio da pojedina~no postavljena
relaksacija ili tenzija nisu dovoljne da proizvedu promene. Takve tehnike ne usmeravaju
klijentov otpor ka usporavanju i ne omogu}avaju da se prekine tok njihovog ìvota. Ovi
klijenti ne pristupaju relaksaciji ili radu na telesnoj svesnosti na isti na~in na koji pristupaju
ìvotnim zadacima, naprimer: da druge ve{tine budu perfektne i cilj je da budu dostignute.
Obavljanje relaksacije ili mi{i}no opu{tanje je ~esto vrlo jednostavno u odnosu na druge
zahteve koje postavljaju: penjanje po lestvicama karijere, dògiranje, kvalitetno ispuniti vreme
itd.
Mnoge od ovih opservacija su proistekle iz mog klini~kog iskustva da bi bile u potpunosti

korisne i valjane moraju biti potvr|ene i u praksi drugih. Pri svemu tome ono {to je va`no za
mene je da mi po~nemo da istraùjemo ovu oblast u vi{e dubina, a ja nudim materijal u ovom
134
poglavlju da stimuli{em diskusiju o ovom ~esto zanemarivanom aspektu ljudskog
funkcionisanja – povla~enje iz kontakta.
ELEMENTI FAZE POVLAÊNJA
Neki finalni kontakti se zavr{avaju bilo zato {to je do{lo do zasi}enja ili zbog delovanja
spoljnih faktora koji uzrokuju prekidanje (vreme je da ustanemo). Kontakt se moè zavr{avati
postepeno ili iznenadno i kraj moè biti èljen ili neèljen od strane jedne ili obe osobe u
kontaktu. Nepa`ljiv na~in u kome se finalni kontakt zavr{ava ili specifi~ni razlozi kontakta
postaju grani~ni doga|aji – naprimer, neki potreban zadatak koji se name}e u cilju da se
kompletira sada{nji tok ili dozvoli slede}em toku da se desi.
U prethodnom poglavlju sam opisao kako u kona~nom kontaktu, granice izme|u selfa i
okruènja bivaju razre{ene ili postaju propustljive. Pri tome mislim da je ”JA” manje jasno
opisano u svesnosti, u finalnom kontaktu, kad je objekat kontakta zna~ajniji. Ako je ”TO”
druga osoba, tada finalni kontakt ose}amo kao povezanost ili stapanje sa njom ili njim.
Ukoliko je na{ finalni kontakt aktivnost, kao {to je posao, tada si u finalnom kontaktu
kompletno uklju~en u tom poslu, posao ”ispunjava svet”, kao {to je opisano u ovom
poglavlju. Tako ~esto nalazimo nepostojanje telesne granice u ovim momentima, kao {to je
diskutovano u prethodnim poglavljima i tako dobro ilustrovano razre{avanjem granica.
Dopunjavanje niza obuhvata u sebi obrnute prethodne smerove organizmi~ke energije i

svesnosti prema okolini. Kao i u ranijim fazama, ja vidim telesne procese kao unutra{nji deo
fenomena povla~enja. Osnova fenomena moè biti mi{ljenje, kao {to je potpuno izvr{avanje
zadataka sem striktnih delova aktivnosti i kao da su proiza{le iz celokupnog posmatranja
procesa kontakta. U zavisnosti od prirode naro~itih kontakata odre|eni elementi }e se isticati
kao relevantniji od drugih.
OSLOBA\ANJE (NEANGA@OVANJE)
Zavr{avanje finalnog kontakta u potpunom u~estvovanju ~ula menja fokus od ”{ta je u

kontaktu” ka ”self koji je u kontaktu”. Ova promena u pa`nji, dovodi do izvo|enja prvog
glavnog zahteva – upotpunjavanje datog iskustva ka oslobo|enju iz kontakta. U nameri da se
oslobodi, jedan mora da ide od intenziteta kontakta do napu{tanja vrha doìvljaja. Obi~no ova
promena u fokusu je signal nekih unutra{njih znakova zasi}enja – kontakt je bio dovoljan u
jednom momentu. ”Unutra{nji znakovi” odnose se na telesne senzacije kao {to su umor,
oslabljen intenzitet percepcije, prepunjenost ili dovoljnost, i na kraju telesno stalno uìvanje
koje zovemo zadovoljstvo.
Dodavanje telesnih signala zasi}enja, ~esto moè dovesti do promena u fokusu od okoline ka
sebi, i to ~esto mogu biti telesni pokreti koji nas odvajaju fizi~ki od drugih. Naprimer, u
u~estvovanju na kraju konverzacije, ja sam na{ao kod sebe kako se menjam od naginjanja ka
konverzaciji do ponovnog vra}anja u moju stolicu. Ovo me fizi~ki odvaja od osobe sa kojom
sam bio u konverzaciji i podràva me u mom iskustvu vra}anja sebi i osloba|anju od druge
osobe. âk i tok na{e konverzacije moè biti trenutno prekinut (oslobo|en) kada ja zatvorim
o~i, okrenem moje telo negde na stranu, ili se na ne{to naslonim i trenutno odvojim sebe od
druge osobe. Tako i usred pisanja mogu malo zastati, uzeti vazduh ili se odvojiti na neki drugi
na~in i tako na}i trenutnu distancu od mog zadatka.
Napu{tanje kontakta i pravljenje nekog pokreta, ~ime odvajamo sebe od okoline ili drugih,
stavlja nas u poziciju koja nam daje vi{e pa`nje ka sebi. U kontaktu, svesnost je najvi{e
135
poja~ana stvarima sa kojima je ~ovek u kontaktu; dok su druge izgurane iz gomile i za to
vreme ~ovek je svestan sebe. Osloba|anje i fizi~ko odvajanje dovodi do uravnoteènije pa`nje
ka sebi. Te{ko}e u osloba|anju rezultiraju time da smo prepunjeni drugima – stanje
konfluencije i spajanja sebe sa drugima.
Drugi neophodni procesi se polako usporavaju i sti{avaju sebe. To je naro~ito primetno kada
je kontakt bio intenzivan, pod pritiskom i nadraàjem. Slede}i eksperiment }e vam dati priliku
da istraìte va{e sopstvene odgovore na ovaj aspekt osloba|anja. Zatvorite o~i 3-4 minuta i
pratite disanje kako se usporava. Postepeno produàvajte va{e udisaje i izdisaje i pravite
kratke pauze i pratite {ta se de{ava posle svakog izdisaja. Posmatrajte va{ unutra{nji
doìvljaj, tako {to }ete posmatrati lako}u ili te{ko}u sa kojom vi usporavate, ili bilo kakvo
odvla~enje pa`nje od ovog procesa smirivanja.
Ovo moè biti jednostavan proces za vas. Ili moète prona}i kako sebi prigovarate zbog
usporavanja, ili da ose}ate pritisak {to idete dalje ili da prestanete da gubite vreme. Ukoliko
se ovo de{ava, poku{ajte da zapazite pritisak ili prigovor ka povla~enju i tada nastavite da
obra}ate pa`nju na va{e unutra{nje procese onoliko dugo koliko se ose}ate prijatno.
Za neke ljude osloba|anje od kontakta sa okolinom je prirodno i spontano. Oni mogu da

odvoje svoju pa`nju od spolja{nosti i da se usmere ka sebi, mogu biti sposobni za to da ne
budu uvek aktivni i da ne rade. Za druge proces povla~enja stvara anksioznost i nelagodnost.
Oni se mogu ose}ati zbunjeni slikama i mislima i ose}ati pritisak da budu aktivni i da ne{to
rade. Neki govore o tome da kada su odvojili pa`nju od objekata i drugih, da su se ose}ali
bezna~ajno i prazno i imali su umanjen ose}aj sebe. Oni su imali umanjen doìvljaj sebe kada
su se odvojili od relacija prema drugima i od svojih aktivnosti. Dok svi drugi to traè, uprkos
po~etnim te{ko}ama u promeni njihovih fokusa, proces povla~enja je dobro do{ao u
njihovim normalnim uùrbanim koracima.
POPRAVLJANJE GRANICE SELFA
Osloba|anje od drugih je prirodan korak ka popravljanju sopstvenih granica, ili re~eno na

drugi na~in, to je vra}anje selfa. Odvajanjem sebe iz kontakta, ~ovek moè potpuno
razlikovati ~ulno doìvljavanje sebe od sebe iz kontakta. Ovo moè biti podràno pove}anim
telesnim doìvljajem sebe, lociranjem telesnog prostora i definisanjem {ta sam ”JA” {to se
moè potpuno odvojiti od toga {ta nisam ”JA”. U povla~enju iz kontakta postaje va`no da
ponovo potvrdimo sopstveni doìvljaj sebe i gde je self lociran.
Uzmite minut posle ~itanja ove re~enice i oslobodite sebe od kontakta sa ~itanjem ovog
poglavlja; pomerite va{u pa`nju u unutra{njost va{eg tela i zapazite gde ste locirali va{e
ose}anje ”JA”. Gde ti ”sedi{” unutar sebe posle osloba|anja od ~itanja? Uzmi malo vremena
da otkrije{ ovo.
Gde si bio lociran? U svojim o~ima? U svojoj glavi? U svom telu kao celini ili nekom delu
unutar svog mi{i}a? Da li ste osetili usmerenost ka va{im mislima ili slikama u va{oj glavi?
Ili ste mo`da na{li sebe van telesnog prostora? Da li je ovo lociranje prijatno ili neprijatno za
vas? Da li se ose}ate kao kod ku}e ili kao da ste zavr{ili ne{to tamo, na nekom drugom
mestu? Da li je to za tebe poznato ili ne? Da li se ose}a{ da ima{ adekvatan prostor ili se
ose}a{ punim?
Poku{ajte da smestite rezultate va{eg istraìvanja: ”Kad ja nisam u spoljnom svetu, ja se

vra}am mojoj (ime lokacije) i ja sam (prijatno-neprijatno), to doìvljavam (poznato-
nepoznato).”
136
Ovo lociranje doìvljaja je tanana stvar. Svako od nas ima prostor u ku}i kome teìmo da se
vratimo kada nismo angaòvani u svetu. Za neke vizuelno zami{ljanje ili razmi{ljanje je
najprostranije i najmanje te{ko pristupa~no mesto gde se moèmo vratiti. Drugi su prona{li
specifi~ne prostore u telu ili prostoru gde borave. Za druge, misli i slike mogu biti tako|e
prepunjene i njihov telesni prostor tako|e zbijen, tegoban ili neosetljiv da ponudi prijatno
”izleàvanje”. Bez bistrog (jasnog) prostora koji je lociran u sebi, povla~enje iz kontakta moè
biti vrlo te{ko. Jedino prijatno mesto je biti van sebe, konstantno angaòvan ili biti zaokupljen
dobokim razmi{ljanjem u sopstvenim mislima.
Ukoliko èli{, probaj drugi kratak eksperiment u menjanju tvoje lokacije svesti. Prvo izdvojite
neki interesantan predmet pored sebe i posmatrajte ga vrlo pa`ljivo. Nemojte samo zuriti u
njega, ve} ispitujte sve: konture, senke, sastav i sve {to vidite. Pomerite se od interesa i upijte
sve {to vidite. Poku{ajte to sada.
Gde je sada va{e ”JA” locirano u ovom na~inu posmatranja? U kom stepenu sada ose}ate
va{e telo i kako sedite dok ovo radite? Vi moète imati doìvljaj sebe kao da ste u predmetu,
ili kao da ste van prostora izme|u va{eg tela i stvari koje vidite.
Sada poku{ajte ovo sa druga~ije strane. Posmatraju}i isti ili neki drugi predmet,
zadrìte lokaciju va{e svesnosti iza va{ih o~iju, posmatraju}i {ta vidite. Pogledajte tako
pa`ljivo kao da jo{ uvek odràvate doìvljaj lociran unutar sebe. Poku{ajte to neko vreme.
Gde ste locirali sebe? U o~ima, glavi ili bilo kom drugom mestu. Uporedite da li ste mogli da
priberete toliko bogatstvo detalja kao u prethodnom eksperimentu? Da li ste bili u manjem ili
ve}em dodiru sa va{im telesnim doìvljajem dok ste posmatrali? Da li ste se ose}ali manje
ume{nim u tome ili hladniji, ili vi{e na distanci?
Odvajanjem od objekta kontakta i doìvljavanjem sebe kao ogra|enim pomo}u koè ~esto vodi
ponovnom potvr|ivanju sopstvenog doìvljaja sebe. Ovo je konkretizovano fizi~kim
manifestacijama, ili onim {to se ~esto u drugim kontekstima zove individuacija. îtaoci
poznate de~ije razvojne literature }e prepoznati da je va`nost doìvljavanja sebe kao
postojanje »unutar sopstvene koè« zapaèno od teoreti~ara de~jeg razvoja, kao osnovni
aspekt de~ijeg razvoja. Winikont i Miler pro{iruju}i zapaànja »telesnog ega« opisuju va`nost
telesnog doìvljaja selfa za de~iju sposobnost da razbije simbioti~ku vezu sa primarnim
~uvarom i da krene putem ve}eg odvajanja i razli~ite egzistencije. U daljem razvoju dolazi do
nastajanja onoga {to zovemo ograni~avaju}a membrana koja se {iri i koja se izjedna~ava sa
povr{inom koè i zauzima pozicije izme|u de~ijeg »mene« i njegovog » ne-mene«.
Iz pregleda ge{talt terapije proces separacije i individuacije je osnova u literaturi o de~ijem

razvoju, ali nije i jedino {to se odigrava ili ne u detinjstvu. Pre se tu nalaze karakteristike u
kontaktima koji se de{avaju kao i procesi povla~enja. Popravljanje »mene unutar tela« se
ponovo i ponovo de{ava kada mi kontaktiramo sa okolinom, {ire}i bezgrani~no na{u ~ulnost
i vra}aju}i se ponovo u ograni~eniji deo sebe.
Ve}ina nas ima periode u ìvotu (za neke je to karakteristi~no) kada kada smo bili zauzeti u
duèm periodu i to je period konstantne akcije i kontakta. Ako moète, potsetite se vremena
kada je to za vas bila istina. Da li ste ikada ose}ali da ste toliko zauzeti da ste izgubili kontakt
sa sobom? Da li se se}ate kako ste preskakali obed ili ignorisali va{ umor, i tada se sigurno
probudili i shvatili da ste bili van dodira sa sopstvenim potrebama. [ta je bilo ono {to vas je
nateralo da se vratite u sebe?
137
ASIMILACIJA I ZATVARANJE
Ukoliko smo mi jednostavno izbacili potrebu i vratili se ravnoteì, mogli bismo se malo
izdvojiti od mehani~kih stimulusa i odgovora. Cilj kontakta kao {to je opisano u Ge{talt
terapiji je da su granice sada ponovo nastale i uklju~uju novo iskustvo i materijal koji je
proizveden kontaktom. To je asimilacija novog materijala ili iskustva koje rezultira rastom.
Svaka interakcija sa okolinom ima neki uticaj i njegov stepen varira sa intezitetom i
zna~enjem interakcije. Ovaj uticaj proizvodi u nama emocionalne i druge telesne odgovore, i
potrebno je da se izdvojimo i prilagodimo te uticaje u na{e predhodno iskustvo. Novi ge{talt
nastaje iz ovih procesa asimilacije. Efekti kontakta su tako proizveli ne{to novo, a ne samo
vra}anje u ranije postoje}u homeostazu.
Jasna asimilacija je ~esto samo po~etak u ovom nizu doga|aja i moè se nastaviti ~ak i ako u|
emo u novi niz iskustava. Autori GT (Perls, 1951.) napominju da se najvi{e asimilacije
de{ava van svesnosti, kao {to je varenje hrane koje ne zahteva svesnu pa`nju. Ja verujem da je
asimilacija vi{e aktivan proces i da su ume{ani mnogi procesi. Kao {to izdvajamo i
asimiliramo rezultate kontakta, tako i radimo na prilago|avanju novog iskustva u na{e stare
okvire – mi razmi{ljamo, poredimo, posmatramo {ta prilago|avamo a {ta ne i td.
Asimilacija ~ak obuhvata i svesnost uticaja kontakta na sebe u izrazu njegove kompletnosti.
Mi doìvljavamo {ta je zavr{eno, a {ta nije za nas, i da na{e potrebe originalno organizuju
nas. Sa ovim moèmo do}i do saznanja {ta ne moè biti zavr{eno.
Zatvaranje ozna~ava potpuno okretanje ka granicama organizma. Idealno ~ovek se moè

nadati da je potrebno da zapo~ine novi niz koji nastavlja dopunu zadovoljenja, ali ako nema
zadovoljavanja onda imamo uskla|anje sa nemanjem zatvaranja. Zatvaranje moè biti
doìvljeno kao doìvljaj mirno}e i smirenja. [ta je bio po~etak dok nije do{lo do upotrebe,
prirodna prinuda ka zatvaranju }e biti zadovoljena. Ali zatvaranje moè doneti i ose}anje tuge
i gubitka. Ukoliko je doga|aj bio neprijatna borba, kako onda izgleda biti bez borbe. Kom delu
borbe ste vi naklonjeni ~ak i kada druge delove procenjujete kao vama drage. Skoro sva
zavr{avanja, ~ak i zavr[avanje neprijatnih situacija uklju~uju oba aspekta, i olak{anje i
gubitak. âk i kulminacija sre}nih doga|aja moè biti u paru paradoksalo sa gubitkom.
Dugo is~ekivanje postignu}a donosi uzbu|enje pobede i gubitka, doìvljavanje uzbu|enja i

optere}enja u obavljanju toga. Napu{tanje posla koji mrzite donosi olak{anje, ali vam tako|e
moè i nedostajati druènje, prijatelji ili ~ak vrelina borbe. Ako su doga|aji bili pozitivni,
stimulativni ili uzbudljivi vi moète doìveti zavr{avanje te stimulacije kao gubitak.
Ja sam se ponovo setio toga kako sam bio iznena|en ose}anjem jake tuge dok smo se ja i moja
supruga vozili na na{ medeni mesec. âk i kad sam shvatio, premda sam osetio veliko
uìvanje u na{em braku, doga|aj ven~anja je ozna~io kraj jedne ìvotne stepenice – perioda za
mene, ja sam osetio da sam ostavio svoje detinjstvo iza sebe. To je imalo za posledicu i
olak{anje i tugu za mene – olak{anje jer sam mnoge svoje nesigurnosti u detinjstvu ostavio
iza sebe i tugu {to ta zadovoljstva i nade ja ne}u imati vi{e na isti na~in. Kao {to sam po~eo
da insistiram sebi kako ne treba da ose}am tugu na medenom mesecu, ja sam mogao da
dopustim sebi neobi~no gorko – slatko ose}anje, koje je dolazilo iz procene paradoksa
polarnosti u ìvotu. Prepoznavanje gubitka mog detinjstva dalo mi je vi{e prostora ~ak i punu
procenu mog uìvanja u braku kao dobru. Izbegavanje neizbe`nih sadràja, ambivalentnih
elemenata, premda mi ~esto pori~emo na{a pome{ana ose}anja ili o njima pri~amo
138
prijateljima i porodici: »Sada je gotovo, za{to niste sre}ni?«, ili »Kona~no ste se oslobodili
tih trzaja, zato prestanite da pla~ete«.
ODUPIRANJE PROCESU POVLAÊNJA
Kada radim sa klijentima koji ìve u pro{losti, koji su veoma optere}eni ìvotom, koji
konstantno rade i proizvode bez pauze, ili ~iji su ìvoti stalno centrirani oko drugih, posebno
obra}am pa`nju na mogu}nost nedostatka povla~enja u njihovom ìvotu. Dok se ja upoznajem
sa njihovim ìvotom i ìvotnom situacijom, ja zapaàm njihovo àljenje zbog preokupiranosti i
uskra}ivanja jer su konstantno pod pritiskom, umorni ali u nemogu}nosti da se odmore, sa
ose}anjem da nikada nisu uradili dovoljno i da nikada nisu odgovorili adekvatno na njihov
zadatak. Ja zapaàm nedostatak toka i ritma u njihovim ìvotima dok izve{tavaju o prakti~no
neprekinutim aktivnostima pra}enim kolapsom i iscrpljivanjem - nedostatak ritmi~nih i
periodi~nih pauza i prekida.
U terapiji ovde i sada, ja vidim u akciji neke procese koji proizvode simptomati~ne àlbe.
Neki ljudi imaju te{ko}u saznavaju}i da kada istraùju predmet svog zadovoljstva da je to
onda kada je kontakt dovoljan. Oni tada nemaju ose}aj sopstvenog zasi}enja.
Neki ljudi su nesposobni da na|u sredi{te fokusa, sve zahteva njihovu pa`nju i oni ne mogu
mirno da se vrate figuri koja izbija sa jasno}om. Drugi mogu doìveti pauzu ili ti{inu kao
momente anksioznosti i oni }e stalno pri~ati da popune prostor i prave}i takve pauze da
olak{aju svoju nelagodnost. Oni se pla{e da ako uspore, oni }e izgubiti trenutak i postati
pasivni i lenji, ili ako stanu za momenat, nadoleze}i talas zahteva }e im se nametnuti. Mnogi
ljudi kada je od njih traèno da uspore ili naprave pauzu odgovaraju: »Ali ako ja ne radim
ni{ta, u ~emu sam ja dobar?« U prethodnom poglavlju videli smo da nema kretanja u kontakt
i nema finalnog kontakta ako da ako se desi ne{to {to prati kontakt onda }e sopstveni self biti
izgubljen ili ugroèn. Dilema u fazi povla~enja je centrirana oko o~ekivanja {ta bi se desilo
ako bi kontakt sa okolinom bio prekinut. Tu se ispoljavaju pome{ano gubici razli~te prirode:
gubljenje selfa, gubitak ili napu{tanje drugih i doìvljavanja koja su proizvedena gubitkom
kao {to su àlost, tuga ili ljutnja. Naro~ito se priroda doìvljaja gubitka odnosi na fazu
povla~enja u preispitivanje, postavljanje pitanja. Poku{a}u da opi{em kako izbijaju
nedovr{eni poslovi koji se mogu me{ati tokom normalnog povla~enja: osloba|anje iz
kontakta, popravljanje granica selfa i asimilacija i zatvaranje.
PREKIDANJE OSLOBA\ANJA - ODVEZANOSTI
Ovaj otpor se ~esto de{ava ili ispoljava kao anksioznost ili strah da ako jedan ode iz kontakta
self vi{e ne}e postojati – self postoji jedino kada je angaòvan u aktivnosti ili sa drugim. Ono
{to je najvi{e zajedni~ko ovim strahovima izgleda da se moè odnositi na poznate introjekte
koji izjedna~avaju sopstvenu vrednost sa izvo|enjem aktivnosti. Poznata vrednost je raditi i
proizvoditi i devalvirati bi}e – bezuslovno vrednost. Ovo se u~vr{}uje kao strah od
neaktivnosti i nedostatak sopstvene vrednosti bez aktivnosti da unapredi ljudsku vrednost.
Manifestovanje otpora }e se ispoljiti u te{ko}i da se napusti aktivni na~in, da se uspori korak
i pomeranjem pa`nje sa okoline ka sebi.
Kao {to je rad na eksperimentu ranije pokazao, jedan aspekt osloba|anja od kontakta je
usporavanje. Ako je usporavanje bilo relativno lako za vreme ve`be, tada bi moglo biti
te{ko}e u zami{ljanju velikih te{ko}a proizvedenih od drugih ljudi. Jedan od mojih klijenata
je opisao sebe kao aktivnog narkomana. On je bio vrlo okupiran atletikom. @iveo je
139
intenzivnim profesionalnim i socijalnim ìvotom i do{ao je kod mene jer je èleo da nau~i
vi{e o tome kako da se oslobodi nekih tenzija koje su se akumulirale tokom njegovog ìvota.
Bilo koji rad aktivne prirode, kao npr. rad sa njegovim izve{ta~enim stavom, eksperimenti sa
izvo|enjem pokreta, on je prihvatao lako i prirodno. Kada sam po~eo da radim sa njim na
njegovom telu, gde je on polako usporavao i obra}ao pa`nju na svoju unutra{njost, rad koji se
od njega zahtevao je neangaòvanje i povla~enje iz aktivnosti u okolini i razli~ite slike su tada
izbijale.
Prvo je imao te{ko}u ~ak i da zatvori o~i i da okrene pa`nju ka unutra. On je postajao
nemiran i brbljiv, skretao je pa`nju na sebe tako {to me je zasipao pitanjima i komentarima. Ja
bi mu dovoljno dugo odgovarao na pitanja da mu pomognem da poveè svoju anksioznost i da
lagano i konstantno koristi verbalne instrukcije koje ga podse}aju na to da obrati pa`nju na
svoje telesne doìvljaje. Kako je postao vi{e u stanju da uspori i kona~no obrati pa`nju vi{e na
unutra{njost, po~eo je da se trese i drhti, njegovi mi{i}i su poskakivali gr~evito. Tokom
vremena smo razvijali verbalni eksperiment drè}i ga sa »ja drhtim« ili »ja ska~em«, me|utim
to nije bilo kao da on kaè »moje telo drhti« ili » ja se ose}am upla{eno«. Na moje
navaljivanje da bude vi{e specifi~an, bio je u stanju da kaè da je bio upla{en ukoliko bi
usporio ili ukoliko nije radio konstantno ne{to. I onda bi se ose}ao bezvredan. U nastavku
na{eg rada mi smo po~eli da izlaèmo i radimo na poznatim introjektima - pravilima koja su
se odnosila na to da je osoba vredna samo za proizvodnju – tako da je njegovo verovanje da
ako on nije ni{ta uradio, postao bi »ni{ta«, odnosno bez vrednosti.
TE[KO]E U POPRAVLJANJU GRANICA SELFA
Dok pomeramo zadatak u popravljanju granica selfa, te{ko}e }e ~esto biti vi|ene u formi
dezorijentisanog, u ose}anjima praznine, u ose}anju unutra{nje praznine na po~etku
napu{tanja. Jedan od osnovnih problema ovde je da takvi ljudi imaju malo ose}aja za svoje
fizi~ke supstance i lokacije kada se povla~e ili ne angaùju. Nemaju}i odre|eno mesto da se
lociraju spolja sem da budu u kontaktu sa drugima, oni odràvaju svoje konfluencije sa
drugima i doìvljavanje selfa zavisi od drugih. Jedan klijent, ìvahna i vrlo socijalno aktivna
èna, konstantno je centrirala svoj ìvot oko drugih ljudi. Najve}i deo interesovanja u terapiji
bili su odgovori i akcije od drugih prema njoj, i njeni odgovori i akcije prema njima. Jednom
dok je govorila o svojim interakcijama sa drugima, ona se àlila kako nema jasan doìvljaj
sebe osim kada je drugi defini{u. Ja sam zahtevao od nje da kad god ima jasan doìvljaj sebe
da mi govori o tome. Ona je zapazila, u osnovi da je bila tako fokusirana na to kako ja
odgovaram na njenu pri~u kada ona nema ideje o sebi. Mi smo proveli neko vreme
eksperimentalno istraùju]i gde je ona doìvljavala svoj self dok je pri~ala sa mnom.
Eventualno je bila u stanju da opi{e kako ose}a svoj self da postoji na povr{ini tela, posebno
u svojim o~ima i licu i da ima mali doìvljaj svoje unutra{njosti.
Na kraju sam sugerisao eksperiment sa lociranjem selfa unutar svog tela, tako {to }e zatvoriti
o~i, koriste}i senzacije disanja koje }e biti osnova da pomogne svom kinesteti~kom ose}anju
mirisa, i tako ostane u dodiru sa ovim senzacijama.
Ono {to sam kasnije ostvario bilo je u~e{}e velike hrabrosti i poverenja u njenom telu i ona je
poku{ala da to ispolji. Dok je poku{avala da se kre}e u svoj telesni self, ona je izgubila
ikakav doìvljaj mog prisustva i postala preplavljena ose}anjima napu{tanja i izgubljenosti.
Postala je upla{ena i grunula je u pla~. Popravljanje svog doìvljaja selfa za nju je
predsatvljalo da ne bude u vezi ni sa kime. Mi smo radili postepeno kolebaju}i se, napred i
nazad, izme|u njenog vizuelnog kontakta sa mnom i njenih kinesteti~kih kontakata sa svojim
telesnim doìvljajima – od njenog doìvljaja sebe dok je opaàla moje prisustvo u pozadini.
Dok je ovo trajalo, bili smo u stanju da pomerimo pa`nju od transformisanja njene
140
retroflektovane usamljenosti u ljutnju zbog emocionalnog napu{tanja od strane roditelja i
àljenja zbog gubitka stalnog roditeljskog prisustva u svom detinjstvu.
SMETNJE SA ASIMILACIJOM I ZATVARANJEM
Kao {to je opisano u ovom poglavlju, proces asimilacije i zavr{avanja su pome{ani sa

terminima koji se sudaraju sa uticajem okoline na nas. Neki uticaji ne dolaze iz uìvanja, drugi
imaju zna~ajne elemente frustracije i na kraju se ostaje sa ose}anjem gubitka. Ukoliko nismo
u stanju da izrazimo i do|emo do termina sa rezultatima na{ih ose}anja razo~arenja, ljutnje,
patnje i àlosti tada ih napu{tamo sa nezavr{enim situacijama koje se me{aju sa re{enjem
sli~nih primera povla~enja i zatvaranja. Mi postajemo nemo}ni da asimiliramo trenutne
kontakte zato {to se na{a energija jo{ uvek koristi u poku{ajima da zavr{imo prethodne
kontakte.
Jedna od najè{}ih te{ko}a u re{avanju takvih ose}aja je u tome da drugi oko nas nisu u
stanju da podrè ili potvrde izraàvanje ovakvih ose}anja. »Nemoj da pla~e{ za prosutim
mlekom«, »Veliki de~aci ne pla~u« i druga poricanja valjanosti na{ih organskih reakcija na
te{ke zavr{etke. Kada su na{a ose}anja izgovorena pogre{no ili su poricana ili njihova
zna~enja nisu prepoznata od strane drugih, mi pribegavamo razli~itim na~inima da
rukovodimo dvostrukim vezama »ose}amo {ta ne bi trebalo da ose}amo«.
Retrofleksija, okretanje pojava ka sebi, je jedan od na~ina kojim se takve situacije, ~esto
savla|uju tako {to frustracija sa drugima ostaje sopstvena gre{ka, ljutnja zbog kvaliteta
kontakta postaje samokriticazam, tuga zbog gubljenja drugih postaje depresija bez nekog
poznatog izvora, nedostatak ispunjenosti drugima postaje sopstvena unutra{nja praznina.
U iskustvu sada i ovde, procesi povla~enja i zatvaranja u terapijskom satu gde nedovr{eni
poslovi sa prethodnim krajevima dolaze u fokus i retrofleksirana ose}anja mogu biti
identifikovana i izraèna prema okolini. Terapeut moè podsticati odlu~nost u stvaranju
eksperimenta koji pove}ava klijentov doìvljaj procesa povla~enja, i potvr|ivanje realnosti
ose}anja tuge, ljutnje i razo~arenja. Ovo dozvoljava asimilaciju i zatvaranje, i osloba|anje
energije organizma koja moè biti zarobljena sa nedovr{enim situacijama, tako {to se one
pomeraju ka novim iskustvima.
Slu~ajevi koji slede opisuju osobe ~iji je glavni terapeutski rad centriran oko problema u fazi
povla~enja. Ja }u ilustrovati kori{}enje tela u prepoznavanju te{ko}a, pravljenje
eksperimenta i rada kroz ove ishode. Kevinov rad izvla~i iz spektra telesnih procesa
intervencije o kojima se diskutuje u ovoj knjizi – senzitizacija, mobilizacija, emocionalno
istraìvanje i pokazuje integraciju ove tehnike u celini terapije.
KEVINOVO ISTRA@IVANJE
Kevin je do{ao na terapiju u akutnoj fazi depresije i anksioznosti koja je bila predmet
njegovog mladala~kog i odraslog ìvota. Uve}avaju}i odgovornost na poslu vi{e nego {to je
mogao podneti, on je postao nemo}an da to ispuni. U kasnim 30-im on je postao direktor, koji
je te~ko radio i dostigao je dobre pozicije u svojoj firmi, a i tada je ose}ao da to {to je
postigao nije dovoljno. On je ka`njavao sebe ne samo uzimanjem vi{e projekata, ve} se
ose}ao skrhano i iscrpljivao se zadacima u kojima je ve} bio angaòvan.
Polazi{te u na{em radu je bilo fokusiranje u pomo}i njemu da rukovodi i stavi u perspektivu
zahteve s kojima se takmi~io: odgovornost na poslu i sopstveni perfekcionizam. Mali deo
141
ovog po~etnog rada je bio rad na telesnoj orijentaciji. Premda je u ranoj fazi na{eg rada Kevin
imao neka olak{anja, neka od prisutnih tuga i po~etnih àlbi se rasula i nicale su nove teme.
Ugra|ivanje ili uklapanje u svoje konstantno ose}anje bezvrednosti i gre{aka bila je njegova
nemogu}nost da prekine, ~ak i za momenat, ~ak i kada bi pao od iscrpljenosti i zaspao. To je
bilo kao da Kevin ima dva dugmeta: on – upaliti i of – ugasiti, bez promene izme|u. Ono {to
se uskoro pojavilo u na{em radu je da to nije bila samo stvar da se ne pauzira, ve} da on ne
moè stati, te je on doìveo aktivan otpor da prestane konstantno da radi.
PROCES OSLOBA\ANJA
Kevinovo konstantno angaòvanje bilo je predstavljeno u najosnovnijoj formi nakon àljenja

meni da je on bio stalno prezaposlen i da mu treba prekid, kada je on isplanirao listu zadataka
koju mora izvr{iti u terapijskom satu. Primetio sam koliko je bio ubrzan i uùrban, i moj
utisak je bio da mu je bilo potrebno da u terapiji koristi eksperimente u kojima se radi manje,
radije od terapije i koja postaje pro{irena listom zadataka i zahtevima prema sebi. On je
primetio ovo i sloìo se.
Prema tome mi smo zapo~eli eksperimente mnogo direktnije sa procesima pravljenja pauza i
usporavanjem. Ja sam ih radio u po~etku bodre}i Kevina da pauzira za vreme svoje otvorene
pri~e, naro~ito ako su koreni poticali u njegovim telesnim potrebama. Eventualno Kevin je
bio u stanju da opazi da je njegov fizi~ki doìvljaj bio jedan pritisak i iscrpljivanje, tako da on
ukoliko je pratio potrebe radije nego svoju glavu to ga je pritiskalo da pri~a konstantno, onda
bi rekao »Dopustite mom telu da se odmori«. Sa mojom podr{kom mi smo eksperimentisali
sa na~inom kojim bi prona{li neki komfor, odmor i pauze u sastanku, makar i za kratke
momente.
Tokom vremena, Kevinova svesnost da svoje telesne potrebe zaustavi i da se povu~e iz

aktivnosti i kontakta u~inile su da je terapijski sat bio jedan od nekoliko momenata u
njegovom ìvotu kada je on sebi davao pauzu. On je po~eo da dolazi na sastanke zahtevaju}i
vreme za odmor. Za vreme ovog perioda dao bi mu da legne i da mu to da telesnu podr{ku za
povla~enje i da bi koristio prijatniji dodir da ga nau~i kako dalje da usporava. Mislio sam o
ovoj fazi kao o jednom u~enju, kako da se ne angaùje u kontaktu. U po~etku Kevin je
zahtevao mnogo ve}u podr{ku od mene da dopusti sebi da se ne angaùje u svom biznisu i
aktivnosti. Eventualno, stekao je dovoljno iskustvo da zna kada je potrebno da se povu~e, ~ak
i ako on ne bi mogao da zapo~ne to za sebe.
PONOVNO KONTAKTIRANJE SELFA
Sada su se novi uticaji razvili kod Kevina: Kada on nije »bio u svojoj glavi«, razmi{ljao,
pri~ao sa sobom ili drugima, razmi{ljao ili radio ne{to – nije imao mesta da bude. On je
doìvljavao svoj telesni prostor punim nelagodnosti, tako da ga je trebalo izbegavati. Bez
nelagodnosti on jedva da je ose}ao svoj telesni self ceo, tako da nije imao mesta gde bi
lokalizovao sebe, sem u svojoj glavi gde su mu aktivnosti mi{ljenja i verbalizacije davale
doìvljaj svog bi}a.
Dakle na{ rad je bio fokusiran na razvijanje telesnog doìvljaja sebe (rad na desenzitizaciji)
tako da je Kevin imao neko mesto gde ne bi bio angaòvan u aktivnosti. Ja sam koristio dodir
da oìvim njegovu napetost i ose}anje umrtvljenosti tkiva, i radio na tome da pro{irim prostor
njegovog malenog trupa kroz disanje. Dok je Kevin dolazio do toga da ose}a vi{ svoje telo,
142
on je po~eo da otkriva alternativno mesto u koje on moè da locira sebe. To mesto bio je
njegov trbuh gde je on imao doìvljaj pristupa i neki stepen svojine.
Dok je Kevin vi{e uspevao da u|e u svoj telesni prostor, on se manje naginjao ka àlbama i
pri~anju pri~a u terapiji. Umesto toga, postao je motivisan da prona|e sebe na svakom
sastanku, da na|e svoj ose}aj unutra{nje substance tako da bi mogao izgubiti na svom
spoljnom orijentisano{}u i visoko pritisnutim ìvotom. Rad na telesnom fokusiranju je bio
osnovni pristup koji je Kevinu pomogao da uspori, di{e, ne angaùje sebe u nekim ìvotnim
aktivnostima, i dao mu ose}aj lociranosti pomeraju}i svoju svesnost u stomak i trup. Ja sam
ozna~io ovaj drugi stupanj kao proces ponovnog kontaktiranja selfa.
Na{ rad na procesu osloba|anja – povla~enja iz kontakta i ponovnog kontaktiranja svog

doìvljaja selfa, formirao je prvu osnovnu stepenicu u grabljenju za procesom povla~enja za
Kevina. Ovaj po~etni rad bio je odre|en terapeutski i po sebi, i nije bilo ni jednog na~ina
le~enja Kevinovog ose}anja tuge, tako da je to vodilo stepenici ka dubljem radu. Terapeutski
uticaji koji su eventualno izlazili, bili su deo razvojnog procesa pome{anih sa sticanjem odre|
enih organizmi~kih sposobnosti. Imaju}i sposobnost da uspori, da se ne angaùje neprestano u
aktivnosti i da ponovo kontaktira telesni self, dopustili smo Kevinu da po~ne da pravi kontakt
sa ose}anjima ~estih unutra{njih procesa povla~enja: ose}anjem praznine, usamljenosti i
napu{tanja.
SUOÂVANJE SA PRAZNINOM
Paradoks koji se pojavljuje kao Kevinovo dostignu}e je vi{e na nivou senzornog kontakta sa
svojim telom, posebno sa njegovim mi{i}ima. [ta vi{e on je doìvljavao ovu oblast svoga
selfa i po~eo je vi{e da opaà unutra{nje doìvljaje praznine i ni{tavila. Kada sam ga upitao
{ta je ose}ao dok je pomerao sopstvenu svesnost ka stomaku, on je opisao sebe kao ose}anje
»praznine«, »{upljine unutra«. Uskoro se do{lo do saznanja da je Kevinov doìvljaj praznine i
{upljine, bio njegov izve{taj na to {to je ose}ao kada do|e u kontakt sa ovom obla{}u, a ne
nedostatak ose}anja. Na moje insistiranje, on je dalje eksperimentisao sa JA stanjem do dalje
identifikacije sa ovim ose}anjem: »Ja sam prazan unutra«, »Ja sam {upalj i neispunjen«.
Doìvljavanje ovih ose}anja praznine je u po~etku malo pla{io Kevina. Najve}i deo ìvota
Kevin je sa strane guran time da bilo kakva svesnost o unutra{njosti se prazni kroz aktivnosti
i rad i odvra}anju pa`nje, kao {to su kao sex i droga. To je bio temelj na{eg odnosa ili gore
napominjane ve{tine koje su mu dozvolile da se suo~i i toleri{e ova ose}anja.
Sa Kevinom sam istraìvao {ta ga je specifi~no pla{ilo vezano za ose}anje praznine. Ponovio
je: »To mi upravo potvr|uje da sam ja zaista ni{ta, da sam bezvredan.« Nastavio je da govori o
svom doìvljaju praznine u ìvotu, kako njegova ose}anja nemaju smisla, da ne postoji razlog
za to, sve potrebe su mu bile zadovoljene i on se opet ose}ao prazno, a nije imao razloga da se
àli.
Ja sam opozvao to na vreme, ose}ao sam slaganje i borbu sa poku{ajima da razumem {ta da
se uradi sa svim ovim, posebno sa tmurnim zaklju~cima koji su dolazili kao rezultat mog
podsticanja njemu da ostane i da se konfrontira sa svojim ose}anjima praznine.
Kada je zapo~eo terapiju, Kevin je imao malo jasnih se}anja o svom detinjstvu. Opisao je
svoje roditelje kao dobre, ljubazne i obi~ne ljude a svoje odrastanje kao uobi~ajeno sve do
adolescencije kada je postao buntovan i nemiran. On je ozna~io vreme svojih nevolja i
nezadovoljstva u svom ìvotu. Ono {to me je impresioniralo bio je nedostatak kontakta za
tugu i gor~inu koje je tako o{tro ose}ao kao odrastao.
143
U opisivanju svoje istorije, ima se utisak kao da je imao dva razli~ita ìvota – obi~no i
normalno detinjstvo, malo ruì~asto obojeno i onda iznenadna ljutnja i buntovnost u
adolescenciji koja je tada zasadila gor~inu, àlost u zrelom dobu. To je kao da drvo raste na
dobroj zemlji i iznenada bez vidljivog razloga prestane da raste. Me|utim, kao posledica nije
bilo na~ina da se opi{e njegova ljutnja i depresija u spolja{njim doga|ajima u njegovom
ìvotu, Kevin je prirodno, zaklju~io da je on u osnovi lo{. Ovom je naravno pridodat i ose}aj
pogre{nosti i neadekvatnosti, s kojima je on ocenjivao svoj rad i svoje odnose.
Prva promena do koje se do{lo, usledila je kada sam ja bio u stanju da prepoznam oba
Kevinova ose}anja praznine i odbijanja svog prava da ose}anje praznine moè izgledati kao
forma retrofleksije. Ja sam zamolio Kevina da testira ovo eksperimentalno sugeri{u}i mu da
govori, kao da se obra}a svojim roditeljima »Dali ste mi tako malo, tako da ste me naterali da
se unutra ose}am prazno.« Prvo je bilo Kevinovo odbijanje da poku{a da ovo ispolji,
nagla{avaju}i da to ne moè biti istina o njegovim roditeljima i Kevinove o~i su zasuzile.
Rekao je da se ose}a vrlo tu`no. Znao je za{to je ose}ao takvu àlost, ali ono {to je rekao o
ose}anju to je bilo ispravno za njega.
Ovim je zapo~eo novi stadijum u radu. Svaki put Kevin je bio u stanju da se povu~e iz svoje
freneti~ne aktivnosti i kontakta u svetu, i bio je u stanju da bude u dodiru sa odre|enim
osnovnim telesnim iskustvima. Mi moèmo da mislimo o ovome kao o menjanju figure:
drè}i sada{nju okolinu kao angaòvanu figuru svesnosti, svoje telesno ose}anje unutra{nje
praznine bi moglo ostati u pozadini i nesvesno. On ih je odràvao svesnim, jer kada je on
doìvljavao svoju prazninu, nije imao kontekst za svoja ose}anja i tako bio je u dodiru sa
ovim ose}anjem koje ga je teralo da se u sebi ose}a lo{e.
Na{ rad je zapo~eo stavljanjem u vezu telesnih ose}anja koja se javljaju. Dok su ova ose}anja
izranjala u svesnost, mi smo eksperimentisali sa postavljanjem njih »kao da« su ona bila
kognitivni odgovori za odrastanje u familiji (i tako smo dobili kontekst vezu) umesto da se ti
simptomi de{avaju u izolaciji. Kada se Kevin povla~io i kada su izranjala ose}anja praznine,
zamolio sam ga da pokuà da stavi u poloàj »Tako je prazno u ovoj familiji« ili »Ovde nema
dovoljno za mene«. Kada se on povla~io i doìvljavao unutra{nji pritisak i zahtevao od sebe
da uradi vi{e, zamolio sam ga ka poku{a »Ja nikad nisam mogao da uradim dovoljno za tebe.
Nikad se nisam odmarao u poku{ajima da okupiram tvoju pa`nju.« Kada se Kevin ose}ao
neopravdano o~ajnim, naterao sam ga da poku{a »Uvek me tera{ da ose}am da nemam prava
da i{ta traìm od tebe«. Kada se on kretao ka unutra i opisivao dubok doìvljaj usamljenosti,
zamolio sam ga da eksperimenti{e sa »Ostavlja{ me usamljenim i nepodrànim«.
Postepeno je Kevin po~eo da se se}a da je njegovo odrastanje razli~ito od onoga kako mi ga
je originalno opisao. On je po~injao da uvi|a da njegova ku}a nije bila blago ruì~asto mesto
kao {to je on zami{ljao. Premda on nije bio bez nekih izraza topline, bilo je mnogo vi{e
hladno}e, distance i te{ko}e u davanju ljubavi. Delimi~no je po~eo da uvi|a da su njegovi
roditelji imali malo topline ili ljubavi jedno za drugo, da je on bio emocionalno suvi{an i
odvojen od svoje bra}e i sestara, da je otac koji je odavao sliku ekstravertne osobe van
porodice, bio bezizraàjan i povu~en kod ku}e. Kevin je po~eo da razlikuje pojavljivanje
toplih i prijatnih ~lanova, koji su, to je bilo jasno, ~esto nedostajali. Vide}i ovo Kevin je
po~eo da tuguje za svojim praznim, usamljenim i netoplim detinjstvom.
Ono {to je u izolaciji izgledalo kao depresija, u kontekstu je postalo mnogo jasnija istinska
tuga. Ono {to je bez konteksta izgledalo kao »njegova« praznina - li~na karakteristika - je bilo
u vezi sa realnim doga|ajima – on sada moè da potvrdi prazninu u kojoj je on bio subjekt kao
dete, ali on nije nalazio podr{ku za ovo potvr|ivanje. Sada to moè biti doìvljeno, Kevin moè
potpuno da àli za onim {to je izgubio i onim {to nikada ne}e ponovo biti.
144
POVRATAK I OBNOVA
Sa Kevinovim prepoznavanjem svoje velike tuge i ose}anja izgubljenosti koji su dolazili kao
hroni~no nedovr{eni poslovi, na{e prepoznavanje njegovog nepotvr|ivanja, uklju~ivanje
ljutnje prema svojoj porodici. Terapeutska pa`nja se onda menjala ka radu sa demobiliziranom
telesnom strukturom i postepenom fizi~kom izraàvanju i uskra}ivanju sopstvene snage i
ljutnje. Isticanje se dovodi u vezu sa ovim formama terapije o kojima se ve} diskutovalo u
ranijim poglavljima. Ja jedino èlim da naglasim da proces koji je probu|en radom na fazi
povla~enja nije doveo do nagla{avanja njega, ve} vi{e je Kevinu doneo naglasak gde su
ostale figure interesovanja mogle sada da se izraze ponovo sa novom pozadinom i da budu
zatvorene.
Tako|e, zavr{avanje bilo kog organizmi~kog ciklusa osloba|a energiju i pa`nju za neke nove
cikluse: pa`nju prema drugim nezavr{enim poslovima, izlaènje nove figure, nastavljanje
rasta i razvoja. Izvr{avanje povla~enja i zatvaranje su na kraju ciklusa jedino pravi prostor za
izlaènje i energiziranje nekog drugog ciklusa. Ovo je ritam formiranja i kompletiranja
ge{talta.
145
DODATAK
PORE\ENJE RAJHIJANSKE I GE[TALT TERAPIJE
U ve}ini pristupa psihoterapiji, jedino su dva za koje verujem da mogu biti smatrani istinskim
integrativim terapijama, kao {to je odre|eno u ovoj knjizi. To su terapije bazirane na radu
Vilhelma Rajha i Ge{talt terapija. Mada ova dva pristupa imaju neke sli~nosti i zajedni~ko
holisti~ko gledi{te, a odre|eni elementi Ge{talt pravca izvedeni su pod uticajem Rajhovog
rada (Smith, 1975), oni imaju mnoge va`ne razlike. Te razlike ~esto su tuma~ene od onih koji
poku{avaju da kombinuju njihove metode i filozofije. Zbog te konfuzije pripremio sam ovaj
dodatak da razjasnim {ta zna~i za mene biti kriti~an prema razlikama izme|u ovih pristupa.
Istraùju}i jedinstvenost svake, tako|e se nadam da }u u~initi jasnijim da su te takozvane

»kombinovane« terapije (Ge{talt i Rajhova terapija, Ge{talt i Aleksander metod, Rajhijanska
i Rolfing) krivo odre|ene. Neko moè da upotrebljava tehniku ili princip Rajhijanske terapije
sadràne u ge~talt terapiji, ili tehniku i principe preuzete iz Aleksander metoda u Ge{talt
terapiji, ali ne bi mogao da ih »sinteti{e« ukoliko im filozofije i ìvotni pogledi nisu
kompatibilni. Za istinsku integraciju razli~itih pristupa potrebno je da se pravac koji
pozajmljuje tehnike i principe od drugog prilagode ili su oba pravca izmenjena kako bi
kreirali novu celinu. U oba slu~aja »I« (primer, kao Ge{talt i Aleksander metod) je krivo
upotrebljeno, dokle god je rezultat rada stvarna asimilacija tehnika jednog metoda u drugi, ili
ne{to potpuno druga~ije od svakog posebno.
VILHELM RAJH – OTAC UJEDINJENIH PRISTUPA U PSIHOTERAPIJI
U ranim danima psihoanalize, Frojdov student Vilhelm Rajh po~inje da se suo~ava sa nekim
od kriti~kih problema u razvoju psihoanaliti~ke tehnike (Rajh, 1945/1972). Bio je veoma
okupiran sa dva velika pitanja. Jedno je bilo razumevanje prirode libida (seksualne energije):
»Traìo sam energetski izvor neuroze u somatskoj sredini« ( Rajh, 1973, p. 98). Drugi izazov
bio je da razvije na~in za razumevanje i rad sa otporima pacijenta u terapeutskom procesu.
[to se ti~e drugog pitanja, Rajh po~inje da zapaà da svaki od pacijenata ima karakteristi~an
stil, na~in funkcionisanja. Povezuju}i te opservacije sa nastalim predstavama o karakternom
sklopu, primetio je da taj stil izgleda da sluì kao odbrana u terapiji, kao na~in zaklanjanja od
interpretacije analiti~ara i na taj na~in spre~ava promenu. Nazvao je taj stil »karakter« ili
»karakterni otpor«. Njegova klju~na opservacija bila je da taj karakterni otpor nije
jednostavno stvar kognitivne organizacije, to je samo mentalno u prirodi. Rajh je radio
neobi~ne stvari za analiti~ara tog doba tako {to je sedeo naspram klijenata i posmatrao ih,
umesto da samo slu{a njihove verbalizacije. Zapazio je da je taj stil bio deo na~ina na koji su
se klijenti kretali, zauzimali stav tela, modulirali glas i gr~ili muskulaturu.
Na primer, imate klijenta ~ja nepristupa~nost i ponositost sluè da drè analiti~ara na distanci
i »ispod« pacijenta, prikazuju}i analiti~areve interpretacije neuspe{nim. Neko drugi moè biti
ponizan pacijent ~ije je telo upla{eno i stisnuto i tako spre~eno povr{nom uslu`no{}u da
razotkrije agresivne impulse. Rajh je ose}ao da, ukoliko ne iza|e na kraj sa karakternim
otporom, interpretacije unutra{njeg konflikta mogu biti zloupotrebljene, sam karakter je
odbrana ili »oklop« protiv interpretacije. Interpretacije nisu bile dovoljne, oklop sam po sebi
mora biti pokrenut.
146
Rajh je povezao prvo pitanje, da je su{tina libida u fizi~koj ravni, sa svojim zrelijim
razumevanjem karakternog otpora i tako dostigao prvu integrativnu telesnu psihoterapiju.
Njegove po~etne tehnike za slamanje karakternog otpora (kasnije nazvanog karakterni oklop),
sluìle su fokusiranju na napetost i verbalni opis klijentovog op{teg pona{anja, govora tela i
stava tela. Kad klijenti postanu svesniji na~ina na koji se fizi~ki brane kroz mentalne i fizi~ke
stavove, Rajh po~inje da posmatra èstoke generalizovane reakcije.
Rajh (1973/1942) opisuje jedan od prvih takvih doga|aja:

U Kopenhagenu, 1933., tretirao sam ~oveka koji je pruào zna~ajan otpor da razotkrije svoje
pasivne homoseksualne fantazije. Taj otpor bio je neskriveno izraèn u nagla{eno krutom
stavu grkljana i vrata ( »u{togljeni«). Koncentrisanjem napada na njegovu odbranu na kraju je
uzrokovano da popusti, iako na dramati~an na~in. Za tri dana dobio je akutne manifestacije
vegetativnog {oka. Bledilo njegovog lica menjalo se rapidno od bele ka ùtoj, do plave.
Njegova koà bila je zamrljana i {arena. Otkucaji srca bili su ubrzani i sna`ni. Imao je
dijareju, ose}ao se umorno i izgledao kao da gubi kontrolu... Afekti su nagrnuli kroz telesno,
po{to se pacijent odrekao stava psihi~ke odbrane. O~igledno, uko~eni vrat, koji je
nagla{avao strogu mu{kost, ograni~avao je telesnu energiju sada oslobo|enu na nekontrolisan
i haoti~an na~in.
Na osnovu ove i drugih klini~kih opservacija, Rajh je formulisao princip da »seksualna

energija moè biti ograni~ena hroni~nom mi{i}nom tenzijom« (Rajh, 1972.) Kako je mi{i}no
oklopljavanje i karakterni oklop Rajh smatrao funkcionalno identi~nim, pratio je kako
muskulatorna napetost i karakterno oklopljavanje sluè da ograni~e libidinoznu energiju i
afekt (kao funkciju libida).
U dijagramskoj formi:
Muskularna tenzija = Karakterna odbrana = Ograni~avanje seksualne energije
Rajhova konkretizacija Frojdovog apstraktnog pojma libida i njegova predstava funkcionalne
identi~nosti izme|u telesnih fenomena (mi{i}no stezanje i napetost) i emocionalnih, tako,
psiholo{kih fenomena (odbrana) bili su klju~ razvoja telesnog pristupa terapiji. Ovo
podrazumeva da su mentalni i fizi~ki fenomeni povezani i mogu biti dostupni i psiholo{kim i
telesnim intervencijama.
Rajh je krenuo da razvija telesne tehnike koriste}i disanje i izraàjni pokret da oslobodi
emocije i direktan kontakt da oslobodi zgr~ene mi{i}e. Sve ovo dopunjavalo je analiti~ki rad
na interpretacijama i razre{enju starih konflikata. Njegov cilj je bio slamanje odbrane kroz
fizi~ku manifestaciju i re{enje unutra{njih konflikata izme|u instinkata. Tako|e, cilj je bio
dostizanje ideala »genitalnog karaktera« - osobe sa fleksibilnim i integrisanim telom (tako i
karakterom) oklop, koji bi bio propustljiviji za pulsacije i {irenje ose}aja seksualnog orgazma.
Kasnije je Rajh poku{ao da pro{iri svoj koncept libidinozne energije kao fizi~ke energije na
dru{tvena i geofizi~ka podru~ja. Ne}emo se baviti tim kasnim gledi{tima ovde, po{to su od
perifernog uticaja na proces psihoterapije.
I tako, Rajh je bio prva osoba koja je razjasnila vezu izme|u telesnog i psihi~kog
funkcionisanja kao bitne celine. Tako|e, formulisao je prvu somatsku metodologiju ili »rad na
telu« sa psihoterapeutskim ciljevima: osloba|anje blokiranog afekta i psihi~ke energije kao
funkcije razvijenih konflikata i fiksacija. Moderno pro{irivanje njegovog rada sre}e se u
medicinskoj orgonomiji (Baker, 1967) i neo-Rajhihanskom pristupu bolje reprezentovano u
bioenergetici Aleksandra Lovena (1975). Loven je pro{irio Rajhove formulacije na karakterne
tipove (Loven & Loven, 1977.). Ti obimni zapisi su zna~ajna podloga njegovog sada{njeg
sadràja rada (Loven, 1965, 1967, 1972, 1980, 1983).
147
DRUGI PRISTUP- NAGLA[AVANJE SOMATSKOG U GE[TALT TERAPIJI
Ako pogledamo kasniji razvoj interesa za telesne procese u terapeutskom kontekstu, najpre
dolazimo do rada Frederika Perlsa, osniva~a Ge{talt terapije. Perls je neko vreme bio Rajhova
analizant dok su jo{ obojica bili u Nema~koj. Bio je pod o~iglednim uticajem Rajhovih
pisanja o karakteru i telesnim procesima. Posle Frojda, Rajh je bio najcitiraniji autor u
Perlsovom radu »Ego, glad i agresija« (Perls, 1947/1969), pra}en F. M. Aleksanderom,
drugim koji je pisao o stavu tela i muskularnoj organizaciji i pronalazaèm Aleksander tehnike
(Aleksander, 1971, Barlov, 1973). Pozadina Perlsovog rada i rada njegovih saradnika – Laure
Perls, koja je kao psiholog imala velike interese u modernom plesu i ritmici i Pola Gudmana,
koji je bio rani Lovenov pacijent (Gudman, 1977) – davala je Ge{talt terapiji sna`no
nagla{avanje telesnih fenomena u njenom zapo~injanju.
Perls je, posle Rajha, video mi{i}nu tenziju kao funkcionisanje represije impulsa i
emocionalno zna~ajnih pokreta. Drào se tog pogleda u konceptu o retrofleksiji – mi{i}no
stezanje kao okretanje nazad ka selfu radnje koju je èleo da uputi okolini: »Motorni sistem u
ve}em stepenu gubi svoju funkciju kroz rad, aktivnost, sistem spoljnjeg ograni~avanja, i
retrofleksijom postaje zatvorenik pre nego saradnik va`nih biolo{kih potreba« (Persl,
1947/1969).
Perls se od Rajha u svojim interpretacijama telesnih procesa razlikovao u dve velike stvari.
Prvo, Perls je video fizi~ku ekspresiju i zadràvanje ekspresije u kontekstu kontakta sa
sredinom da bi se zadovoljile organizmi~ke potrebe. Tako je gledao na organizam/osobu uvek
u relaciji sa svojom sredinom, a ne samo organizovanog oko unutra{njih konflikata i doga|aja.
Na taj na~in, telesna ekspresija i postojanje posmatrani su u svetlu svoje funkcije sa sredinom.
Zadràvanje energije (retrofleksija) javlja se iz potrebe da se spre~i kontakt u opasnoj
situaciji.
Slede}e, Perlsovo interesovanje za telo nije se odnosilo samo na potencijale za pokretanje i

izraàvanje, ve} tako|e u terminima fenomenologije ili iskustva klijentovog tela. Njegovo
zanimanje bilo je za klijentov ose}aj selfa, za »JA« u iskustvu, kao oli~enje selfa. Biti u
kontaktu sa sopstvenim »selfom« je kao, biti u kontaktu sa aktuelnim ose}ajima svog
telesnog, kao i sa sopstvenim motornim izraàvanjem selfa u kontaktu sa sredinom. Prvi korak
za Perlsa bio je koncentracija na telesne senzacije da obnovi telesni ose}aj kod klijenta i tako
oslabi muskularnu represiju: »Na{ cilj je – kroz koncentraciju – ponovno uspostavljanje Ego
funkcija, ublaàvanje rigidnosti tela i ......... Ega, »karakter« .... Kroz puni kontakt sa
neurotskim simptomom moète biti u poziciji da ga oslabite« (Perls, 1947/1969).
Poja~avanje telesne svesnosti i koncentracije na senzacije i telesna iskustva u poretku
obnavljanja ose}anja »JA«, ego-funkcije, bio je prvi korak u radu sa neurozama. To je
krucijalna razlika od Rajhovog pristupa, ne samo zbog nagla{avanja senzacija i svesnosti
umesto ekspresije, ve} zato {to je u tome sadràna i priroda otpora. Za Rajha, mi{i}ni otpor
bio je odbrana koja ometa terapijski tok i pravilno funkcionisanje, i prema tome mora biti
probijen i eliminisan. Za Perlsa i Ge{talt terapeute, mi{i}na tenzija je ego funkcija, deo selfa,
iako nepriznat i nesvestan. Njegovim probijanjem ili eliminacijom bi}e eliminisan deo selfa i
»pacijent }e biti ostavljen gori nego {to je« (Perls, 1951). Autor dalje komentari{e:
»[ta mora biti rezultat oklopljavanja otporima? Anksioznost i krivica, uletanje u direktan
napad, pacijentovo ograni~avanje puno}e ìvljenja. Pretpostavimo koliko bi bilo dobijeno da
je ta zarobljena energija oslobo|ena. Pacijent bi jo{ dobio zna~ajan gubitak sopstvenog oru`ja
i orijentacije u svetu, nova dostupna energija ne moè da radi i dokazuje se u iskustvu.
148
Perls (1947/1969) je podjednako kritikovao metode koje su nastojale da treniraju telo
mehani~ki da se opusti ili promeni drànje. Ovi pristupi ignori{u emocionalna zna~enja
napetosti i drànja tela i podràvaju ose}aj iscepkanosti izme|u selfa i tela, u~e}i kontrolisanje
tela preko ega radije nego njihovu integraciju.
»Na nesre}u, namerna relaksacija – ~ak i kada je potpuno ostvarena kako to Dèkobsonova
propisuje u »Morate se opustiti« – je manjkava. Ona je u jednako nezgodnoj poziciji u kakvoj
su povr{na re{enja – mada je mogu}e da se opustite kada se koncentri{ete na opu{tanje, u
nekom stanju uzbu|enja »mi{i}ni oklop« je spreman da se vrati. Osim toga, Dèkobson, kao F.
M. Aleksander, zapu{ta zna~enje kontrakcija kao represora... Ne smemo, tako|e, da
propustimo ~injenicu da tonus zdravog motori~kog sistema nikako nije hiper niti hipotoni~an,
on je elasti~an, pripravan. Relaksacija, ako je ostvarujete u skladu sa instrukcijama
Dèkobsonove, moè da skrene ka mlitavom paralisanju – hipotonusu.
Pored rada sa telesnim iskustvom kao selfom, kroz telesnu svesnost i koncentraciju, originalni
Ge{talt metod plasirao je veliki zna~aj disanja i neverbalne komunikacije. Perls i dr. (1951)
komentarisali su anksioznost kao uzbu|enje u odsustvu disanja. Drugi somatski aspekti
Ge{talt tehnike uklju~ivali su fizi~ku ekspresiju retroflektovanog impulsa, to je rad sa ne~im
{to je bilo zadràvano kroz emocionalni izraàjni pokret i rad sa stavom tela i fizi~kom
podr{kom.
149
PORE\ENJE RAJHIJANSKE I GE[TALT TERAPIJE
Pristup telesnim procesima i intervencije
RAJHIJANSKI PRISTUP GE[TALT PRISTUP
OSE]AJ Rezultat energetskog Materijal iz koga se formiraju figure

strujanja i protoka da organizuju kontakt sa sredinom
TENZIJA Sluì da blokira strujanje Retrofleksija pokreta ili

energije i tako ograni~i ekspresivne desenzitizacija osećaja.
okrete. U vezi sa stepenom Zaustavlja kontakt sa sredinom.
Unutra{njeg konflikta
OTPOR Fizi~ki manifestovan kao Ekspresija selfa (ego-f.) da bi bio

tenzija. Odbrana biva svestan i aktivan pre nego stati~an i
probijena izraàvanjem pasivan – tako izraàvan je mogao
»pravog« impusla. biti napravljen pravi izbor.
INTERVENCIJE Disanje, ve`be i direktan Razvijanje ose}aja, obnavljanje

pritisak na oblasti napetosti ose}ajnog u selfu, eksperimenti
za slamanje otpora i izno{enje sa svesno{}u i izraàvanjem.
unutra{njeg impulsa.
Analize psihi~kog konflikta. Asimilacija neasimilovanog materijala.
CILJ Puno izraàvanje i strujanje Organizmi~ka self regulacija

impulsa i sposobnost za oklopljavanje i dobar kontakt sa sredinom.
kada je prikladno. Genitalni karakter.
OGRANIÂVANJE RADA NA TELU U TRADICIONALNOJ GE[TALT TERAPIJI
Mada je nagla{avanje telesnih procesa i fenomena esencijalno u Ge{talt filozofiji i

metodologiji, tradicionalna praksa ima neka bitna ograni~enja u opsegu telesno orijentisanih
tehnika. Ta ograni~enja su navodila terapeute na poku{aje da kombinuju bogato holisti~ko
ustrojstvo Ge{talt terapije sa drugim metodama koje imaju ve}u dubinu somatski baziranih
intervencija: »Ge{talt i« pristupi, na {ta je ranije aludirano. Na primer, Ge{talt terapija se nije
razvila potpuno u podru~ju telesno baziranih tehnika kao {to je Rajhova i neki skromniji
pravci kao Feldenkrajs i Rolfing. Ge{talt terapija se tako|e jasno i svrsishodno sluìla
"kori{}enjem ruku«, to je terapeutski rad kroz dodir. Razumevanje odnosa disanja prema radu
sa emocijama u GT bilo je rudimentarno pore|ivano sa Rajhovim pristupom i, po mom
mi{ljenju, ~ak nepravilno (kao kod Perlsa i dr. 1951) komentarisano da je anksioznost uzbu|
enje bez disanja.
Postoji jo{ stanovi{ta u GT za kompletnije i jasno razumevanje telesnih procesa u terapiji.

Vi{e razli~itih razumevanja procesa i kori{}enja disanja, metodologije i opravdanosti dodira
za terapeutsku upotrebu i kompletnije razumevanje kori{}enja fizi~ke ekspresije emocija u
terapiji, su u potpunosti kompatibilni sa postoje}om Ge{talt terapijom. U sada{njem obimu,
nadam se, na kraju ovog dela da sam »to remedy« ovu situaciju i ocrtao integrativni pristup od
dubinskog rada sa telom u terapiji ka Ge{talt perspektivi.
150

Kepner - Telesni Proces

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kepner - Telesni Proces

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Telesni proces

DEO I: OSNOVNI PRINCIPI

Poglavlje I: Self i telesnost--------------------------------------------- str. 16

DEO II - FENOMEN TELA I CIKLUS ISKUSTVA

Dodatak: Komparacija Rajhijanske i Ge{talt terapije------------------------- str 161.

Telesni proces se pridru`uje tradiciji koja poku{ava da uka`e na pojave poricanja i

Potreba da prepoznamo celovitu prirodu ”mentalnih” i ”emocionalnih” problema je urgentnija

Medikalizacija psihoterapije ujedinjena sa sve ve}im ekonomskim pritiskom na zdravstvene

U domenu psihoterapije, mo`emo primetiti istorijsko prepoznavanje zna~aja, povezivanje

NOVI PRAVCI I RAZVOJI

@ivimo u eri specijalizacije u okviru terapija. Naglasak je na individualnoj kreativnosti i

Tako imamo ”terapiju mi{ljenja”, ”terapiju ose}anja”, terapiju uslovljavanja, transakcionu,

Svi su oni tu, unapre|uju}i se i prilago|avaju}i ljudskim potrebama sa jasno}om, ekspresijom

Mogu da odaberem da li }u ga mirisati ili dota}i?

U momentu kada po~nje da se pomera sa stolice, njegova kolena se naginju, a pokreti su

Kako da otkrijemo proces intervencije. Treba da se udaljimo od njega, odvojimo od stvari

U momentu okretanja od klijenta stvara se bolja mogu}nost da mu se pridru`imo na

RAZVOJ SELF PROCESA

Rilke je rekao ne{to o saznanju:

Promena u strukturi karaktera ne nastaje iz harizmati~nih uputstava terapeuta, kako da se

Ova knjiga je prvi, ozbiljan, obuhvatan napor da se integri{u kognitivno-svesna terapija sa

Mojim roditeljima i mojoj porodici za njihovo kontinuirano interesovanje i podr{ku za

Shirley Loffer za njenu izvanrednu izdava~ku asistenciju, savete o spisateljskom zanatu,

Kapnerova profesionalna interesovanja tako|e uklju~uju i podu~avanje u oblasti Ge{talt

Psihoterapija uobi`ajeno defini{e terapeutski proces kao rad sa mentalnim doga|ajima i

Ovo jednostrano isticanje kognitivne strane ljudske prirode, razumljivo iz perspektive

Mada se promene doga|aju polako, postaje uobi~ajeno za najve}i broj psihoterapeuta sa

U proteklim godinama, dva nova uticaja izdvojila su se u vezi sa telesnim fenomenom u

I DEO - OSNOVNA NA^ELA

TELESNO ISKUSTVO KAO ISKUSTVO SELFA

U vezi sa iskustvenim aspektom ove knjige, nudim vam eksperiment da se usmerite na

Sada, probajte da promenite »ja zapa`am...« u »ja sam...«, da bi eksperimentisali sa

SELF KAO INTEGRATOR ISKUSTVA

Puno i prihvatljivo funkcionisanje zavisi od funkcija kontakta koje su u potpunosti dostupne

Deskripcija psiholo{kog zdravlja i bolesti je jednostavna. To je pitanje identifikacija i otu|

PRILAGO\ENOST NA TE[KU SREDINU

[ta se doga|a sa nepriznatim aspektima na{eg organizma – ose}anjima, potrebama i

RAZDVAJANJE »JA« OD TELA

SELF KOJI OSE]A

Kako potrebe bivaju motorno izra`ene u sredini (potrebe za uspostavljanjem odnosa i

Suo~avanje se izlivom emocionalnog »gnoja«, kad se osoba ponovo povezuje sa svojim

Nepriznavanje tela varira od blagog distanciranja identiteta prema odre|enim telesnim

jako priznato jako nepriznato

neki aspekti nepriznatog tela iskrivljenje/depersonalizacija

konflikt/ose}anja i fizi~ke prirode

somatski materijalizam napu{tanje tela (psihoza)

Slika 2-1. Kontinuum nepriznavanja tela

TELESNI PROCES I POLARITETI SELFA

Slika 2-3. Polariteti i svesnost o polaritetima u problemati~nom funkcionisanju

Sa ovim polarnim kvalitetima mi se identifikujemo i mo`emo dopustiti sebi da delamo

Do sada se opis polariteta zasnivao na njihovoj verbalnoj i predstavnoj simbolizaciji. Ovakvi

INTEGRACIJA TELA I SELFA

PRISTUP OSOBI KAO CELINI

Ovo, stoga, jedino i jednostavno u su{tini,

Tradicionalno je definisanje cilja psihoterapije kao uticanja na mentalno kao odvojenog od

LI^NOST SHVA]ENA PARCIJALNO

U biti, postoje tri glavna pravca u redukcionisti~koj orijentaciji: monizam, dulizam i

U dualizmu su domeni mentalnog i telesnog potpuno odvojeni jedan od drugog i svaki

Ukoliko su shvatanja holisti~ka, singularni pristup povla~i neke filozofske i metodolo{ke

Obi~no navo|en primer strukturalno/emocionalne me|uzavisnosti ovih somatskih terapija je

Ne `elim da impliciram odnos izme|u telesne strukture i organizmi~kog funkcionisanja. Zaista

Jedna alternativa singularnih pristupa je bilo po{tovanje relevantnosti somatskih i psiholo{kih

SLOJEVITI PRISTUPI: PREMO[]AVANJE ELEMENATA