Размештај и постављање пумпи

5. Извођење усисних цевовода

Основни захтев који се поставља при пројектовању усисних цевовода за

центрифугалне пумпе, постављених изнад нивоа воде у водозахвату, је да онемогуће
усисавање атмосферског ваздуха и онемогуће стварање ваздушних џепова (јастука) од
ваздуха раствореног у води. Чак и најмање (до 1% по запремини) присуство
нераствореног ваздуха може смањити проток пумпе за 10%, а при садржају
нераствореног ваздуха од 10 – 15% пумпа губи усисавајући способност и прекида се
проток воде.
Да се ваздух на би усисавао на спојевима цеви (јер је у усисном цевоводу
потпритисак) најбоље је да се цеви спајају заваривањем. У случају да се цеви спавају
прирубницама и завртњевима, сви спојеви морају бити доступни како би се могли
контролисати и систематиски притезали завртњи.
Да пумпа са водом не би усисавала и ваздух, усисни отвор цевовода је потопљен
у води и то на дубини од (0,5 ÷ 1,5) m, односно до дубине утапања која није мања од
(2,25÷2,7)d, где је d – пречник усисног цевовода.
Ако није могуће остварити одговарајућу дубину потапања, да би се спречило
усисавање ваздуха, код усисног отвора се поставља тзв. дијафрагма.

Слика 5.1. Дијафрагме за спречавање усисавања ваздуха при малим дубинама утапања
усисноог цевовода

Да би се смањили губици напора у усисном цевоводу, овај треба бити што је

могуће мање дужине и са минималним бројем фазонских елемената. Усисни цевовод не
сме имати оштре кривине, већ хидрауличне повољне лукове.

1
 Размештај и постављање пумпи

Пречник усисног цевовода одређује се прорачуном, према траженој усисној

висини пумпе, а при оријентационом (приближном) избору могу се користити следеће
допуштене брзине струјања у њему:
− за усисне цевоводе пречника до 250 mm, cs=(0,7÷1) m/s,
− за усисне цевоводе пречника 300 - 800 mm, cs=(1÷1,5) m/s и
− за усисне цевоводе пречника изнад 800 mm, cs=(1,5÷2) m/s.
У усисном цевоводу, који је под потпритиском, долази до делимичног издвајања
ваздуха раствореног у води. Интезивност издвајања ваздуха је утолико већа што је
вакуум на усису већи, а он је највећи тик на улазом у пумпу. Усисни цевовод мора бити
пројектован тако да ваздух издвојен из воде, не може да створи ваздушне џепове у
цевоводу. С обзиром на могућности стварања ваздушних џепова, на слици 5.2.а) дати
су примери лоше, а на слици 5.2.б) добро изведених усисних цевовода. Ваздушни
џепови смањују проточни пресек цевовода и повећавају губитак напора у њему,
смаањујући усисавајућу способност пумпе. Ваздушни џепови могу да доведу до појаве
кавитације у пумпи (због појаве превеликог потпритиска воде на улазу у пумпу), а могу
да доведу и до прекида довода воде.

Слика 5.2. Неправилно (а) и правилно (б) изведени усисни цевоводи с обзиром на
могућност стварања ваздушних џепова, 1- област могућег стварања ваздушних
џепова,, 2- праволинијски прелаз, 3- коси прелаз

2
 Размештај и постављање пумпи

5.1. Препоруке из руске литературе

Да би се смањили локални губици на улазу у усисни цевовод, пречник улазног

отвора D0 увећава се у односу на пречник цевовода d. Обично се узима D0=(1,25÷1,5)d,
а дужина конусног улазног дела је lk=(1÷2)D0. Усисна корпа са повратном клапном,
због значајног губитка напора у њој, примењује се ретко и то на цевоводима пречника
до 300 mm.
Несметано усисавање воде и мали губици напора у усисном цевоводу обезбеђују
се и правилним распоредом усисних цеви у водозахватној комори пумпне станице.
Растојање усисног отвора од дна и зидова водозахватне коморе треба да је такво да
брзина дотока воде у усисном отвору буде мања од брзине струјања у усисном отвору.
При постављању усисног цевовода, у водозахватној комори, препоручују се габаритне
размере дате на слици 5.3.
Ширина водозахватне коморе обично је B=3D0. При неопходном смaњењу
водозахвата може се узети B=(2÷2,5)D0. Минимална дужина водозахватне коморе L
одређује се из услова, да однос запремине воде у комори Vk (m3 ) према средњем
протоку пумпе Qp (m3/s), k =Vk /Qp буде већи од k =15(20).

Слика 5.3. Положај усисног цевовода у водозахватној комори за D0=(1,25÷1,5)d

Ако се у водозахватној комори постављају два или више усисних цевовода,

растојање између њих не треба бити мање од (1,5÷2)D0, а њихов распоред треба бити
такав да искључи међусобни утицај рада пумпи. Примери неправилног и правилног
распореда усисних цевовода у водозахватној комори, приказани су на слици 5.4.

3
 Размештај и постављање пумпи

Слика 5.4. Неправилан (а) и правилан (б) распоред усисних цеви у водозахватној комори
пумпне станице

5.2. Препоруке британске асоцијације хидроинжењера

Британска асоцијација хидроинжењера препоручује да се усисни отвор цевовода

повећа на D0=(1,5÷1,8)d, а за положај усисне цеви у водозахватној комори, према
препорукама ове асоцијације, дати су габарити на слици 5.5. и слици 5.6.
Ако се растојања дата на слици 5.3., за D0=(1,25÷1,5)d, сведу према пречнику
усисног цевовода d, добија се:
− за дубину утапања усисног отвора цеви: (1,5÷2,25)d,
− за растојање усисног отвора цеви од дна водозахватне коморе: (1÷1,2)d и
− за растојање усисног отвора цеви од верикалног зида коморе: (1÷1,5)d.
Сводећи растојања дата не слици 5.5., за D0=(1,5÷1,8)d према пречнику усисног
цевовода, добија се:
− за дубину утапања усисног отвора цеви: (2,25÷2,3)d,
− за растојање усисног отвора цеви од дна водозахватне коморе: (0,75÷0,9)d,
− за растојање усисног отвора цеви од вертикалног зида коморе:
(0,375÷0,45)d.

4
 Размештај и постављање пумпи

Слика 5.5. Положај усисног цевовода у водозахватној комори

Може се закључити да постоје битне разлике у препорученим растојањима датим

на слици 5.3. и сл. 5.5., а највећа разлика је код растојања усисног отвора од зида
коморе.

Слика 5.6. Распоред више усисних цеви у водозахватној комори

С обзиром на разлике у напред датим препорукама, при пројектовању

водопријемне коморе и размештаја усисних цевовода у њој, треба имати добро
образложење да се нека од, у литератури, датих препорука усвоји. При пројектовању
великих пумпних станица неопходно је моделско испитивање и дотеривање
водопријемне коморе.

5
 Размештај и постављање пумпи

5.3. Препоруке немачког произвођача пумпи – KSB

Усисни цевовод требао би да буде што је могуће краћи и са благим успоном ка

пумпи.
Код транспорта прљавих течности са чврстим материјама дно усисног резервоара
се израђује под углом од 45º (још боље 60º) како би се спречило нагомилавање наслага
у „мртвим” зонама и на дну (слика 5.7.), а по потреби треба предвидети и уређаје за
испирање. Усисна цев се уводи у резервоар хоризонтално, или се сaавија право према
дну резервоара као на слици 5.7.

Слика 5.7. Дно усисног резервоара под нагибом како би се спречило нагомилавање
наслага

Уколико је потребан, ексцентрични усисни цевовод, као што је приказано на

слици 5.8. треба обезбедити ексцентрични конфузор (код кога дужина L треба да буде
већа од пречника усисног цевовода d) да спречи стварање ваздушних џепова.

Слика 5.8. Ексцентрични конфузор

Ако се због услова локације не може избећи колено одмах после усисног
резервоара, поставља се конфузорно колено (конус са повијеном осом), (слика 5.9.) које
ће усмерити струју флуида и удвостручити брзину и тиме омогућити да се оствари
несметан проток. Хидраулички је незнатно неповољнији од правог конуса.
Из истог разлога, колено са више усмерних лопатица (слика 5.10.), неопходно је
уградити испред двострујне пумпе или испред дијагоналне (или осне) пумпе, изузев ако
флуид садржи влакна или чврсте честице.

6
 Размештај и постављање пумпи

Слика 5.9. Конфузорно колено Слика 5.10. Колено са

испред вертикално постављене усмерним лопатицама испред
центрифугалне пумпе са великим двострујне хоризонталне
специфичним бројем обртаја пумпе (поглед одозго)

Усисни и доводни цевовод морају бити довољно удаљени како би се спречио

улазак ваздуха у усисни цевовод. Ако је потребно - поставити преграду (positive
deflector), као на сликама 5.11. и 5.12. Доводни цевовод мора увек бити зароњен у воду
(слика 5.11.).

Слика 5.11. Распоред цевовода Слика 5.12. Постављање

у усисном резервоару, како би преграде у усисну комору са
се спречио улазак ваздуха утопном пумпом

Ако усисна цев у резервоару није адекватно уроњена јер ниво течности је сувише
низак, ротација флуида може изазвати стварање ваздушних левкова (вртлога).
Наставши као удубљење у облику левка, ваздушни вртлог (слика 5.13.) се за кратко

7
 Размештај и постављање пумпи

време продужава дуж усисне цеви од површине флуида до самог усисног отвора. Ово
може изазвати нестабилан рад и смањен проток.

Слика 5.13. Ваздушни левак (скица и фотографија)

Минимална дубина урањања цевовода Smin је дата на слици 5.14. као функција
унутрашњег пречника усисног цевовода или где је то могуће као функција унутрашњег
пречника усисног проширења (усисног звона) на крају цеви или на основу вредности
протока.
Минимално растојање усисне цеви од зида резервоара приказано је на слици 5.15.
Посебне мере предлажу се за осне пумпе.

Слика 5.14. Дијаграм за одређивање минималног растојања - Smin између

хоризонталног и вертикаклног усисног отвора цевовода (са или без усисног звона) и
површине течности у усисном резервоару, како би се спречило стварање вртлога

8
 Размештај и постављање пумпи

Могуће је одредити Smin и преко једначине:

(5.1)

где су:
Smin - минимална уроњеност (дубина утапања) усисног цевовода
vS - брзина струје течности, која се рачуна преко формуле:

(5.2)
Препоручује се 1 до 2 m/s, али никад преко 3 m/s
Q- проток пумпе (m3/h)
dЕ – пречник усисног цевовода (m)
g = 9,81 m/s2

Слика 5.15. Размак између зида, дна резервоара и усисне цеви у усисном резервоару. Два
усисна цевовода постављена један поред другог морају бити на растојању ≥ 6dЕ

9
 Размештај и постављање пумпи

Код осних пумпи, минимална дубина потапања и дизајн усисног резервоара од

посебног су значаја, јер су радна кола са великим специфичним бројем обртаја
осетљива на неравномерну долазну струју и стварање ваздушних вртлога.
На слици 5.16. је дат приказ смештања усисне цеви осне пумпе у усисни
резервоар. Два усисна цевовода постављена један поред другог морају бити на
растојању ≥ 3dЕ. Такође важи да је dE≈(1.5÷1.65)ds.

Слика 5.16. Начин постављања усиснoг дела осне пумпе

Слика 5.17. Дијаграм за одређивање минималног растојања - Smin између усисног

отвора цевовода осне пумпе и површине течности у усисном резервоару

10
 Размештај и постављање пумпи

Са слике 5.17. може се одредити минимална дубина урањања цеви у отворену

усисну комору (са или без усисног конуса - усисника), али се то може учинити и
помоћу формуле:

(5.3)

5.4. Колектори – сабирни цевовод на усису пумпи

Код пумпних станица којима вода гравитационо дотиче из водозахвата или

резервоара чисте воде, усисни цевовод је под натпритиском, или је у већем делу под
натпритиском (са могућим потпритиском испред пумпне станице). Због значајне
дужине, код оваквих пумпних станица је неекономично да свака пумпа има свој усисни
цевовод, па је број усисних цевовода мањи од броја пумпи, с тим да не може бити мањи
од два.
Појам гравитациони доток значи да би вода гравитационо дошла до пумпне
станице и са искљученим пумпама у њој. Укључене пумпе утичу на проток воде која
дотиче овим цевоводима, па се они и зову усисним, а не доточним цевоводима.
Коректно би било да се ови цевоводи зову гравитационо-усисни цевоводи.

Слика 5.18. Шеме пумпних станица са колекторски прикљученим гравитацино-усисним

цевоводима
а) са два усисна цевовода за четри пумпе,
б) са три усисна цевовода за шест пумпи

Колектором се назива сабирни цевовод, па пумпне станице шематски приказане

на слици имају и усисине и потисне колекторе.
На слици 5.18.а) приказана је шема пумпне станице са четири пумпе, два усисна
и два потисна цевовода. Колекторска прикључења пумпи на усису и потису
омогућавају да најмање две пумпе могу да раде у време ремонта било ког затварача или

11
 Размештај и постављање пумпи

цевовода. У време ремонта једне пумпе, могле би да раде три пумпе, али се једна чува у
приправној резерви. Према напред реченом пумпна станица је са две радне и две
резервне пумпе. Због могућих ремонтних радова на једном усисном цевоводу, оба
усисна цевовода се прорачунавају према највећем протоку пумпне станице. Исто важи
и за потисне цевоводе.
На слици 5.18.б) приказана је шема пумпне станице са шест пумпи, три усисна и
три потисна цевовода. У време ремонта било ког затварача или цевовода, у овој
пумпној станици могу да раде најмање четири пумпе, а у време ремонта једне пумпе
могу да раде пет пумпи, с тим да сеједна држи у приправној резерви (пумпна станица са
четири радне и две резервне пумпе).

5.5. Довод флуида код вертикалне аксијалне и радијалне

пумпе

Вертикалне осне (аксијалне) и вертикалне центрифугалне (радијалне) пумпе

постављају се тако да су им радна кола увек потопљена у води радна кола су испод
најнижег нивоа воде у вододзахвату. Довод воде код оваквих великих пумпи
(QP>2m3/s) врши се специјално пројектованим закривљеним усисним цевима или
тачније речено закривљеним армирано-бетонским усисним каналима.
Задатак усисне цеви је да вода радном колу дотиче са једноликим распоредом
брзине, како би пумпа радила у условима према којима је пројектована и испитана. Број
усисних цеви једнак је броју пумпи. Облик и дименизије усисне цеви (слика 5.19.) даје
произвођач пумпи.

Слика 5.19. Закривљена усисна цев осне пумпе (цртеж и 3Д модел)

12
 Размештај и постављање пумпи

6. Извођење потисних цевовода

Потисним (напорним) цевоводима транспорује се вода под натпритиском

(напором), од црпних пумпних станица до постројења за пречишћавање воде и од
потисних пумпних станица до потрошача, односно напорног резервоара. Напор воде у
овим цевоводима може бити од неколико метара до стотину метара.
Ако је постројење за пречишћавање воде у бизини црпне пумпне станице, број
потисних цевовода може бити једнак броју пумпи. Ако је ово растојање веће, број
спољашних потисних цевовода (ван пумпне станице) мањи је од броја пумпи. Обично се
граде два (а ређе три и више) спољашња потисна цевовода.
Потисна пумпна станица обично има два, а ретко кад и три спољашња потисна
цевовода. У уобичајеном случају, да се из потисне пумпне станице вода транспортује кроз
два спољашња потисна цевовода, пречници оба цевовода се одређују према максималном
протоку пумпне станице, што гарантује да ће у времену ремонтног искључења једног
цевовода сви потрошачи добити тражене количине воде.
Како је број пупми у пумпној станици већи од броја спољашњих потисних цевовода,
неопходно је да у пумпној станици постоји колектор – сабирни (заједнички) цевовод, на
који се кратким цевоводима, прикључ ују потисни отвори пумпи. На кратким цевоводима,
који повезују потисне отворе пумпи са колектором, уграђују се повратне клапне и
затварачи.
Постоје различите могућности колекторског прикључења потисних цевовода у
пумпној станици. Према шеми колекторског прикључења на два потисна цевовода, видети
слику 5.18.а), при ремонту било ког затварача на потисној комуникацији, могу да раде две
(од четири) пумпе. Вода се, при овоме транспортује само једним потисним цевоводом.
Према шеми колекторског прикључења шест пумпи на три потисна цевовода, видети слику
5.18.б), при ремонту било ког затварача могу да раде четири пумпе, када се вода
транспортује кроз два потисна цевовода.

На слици 6.1. приказане су две шеме колекторског прикључивања пумпи на два

потисна цевовода, према којима, при ремонту једног, било ког затварача, мора бити
искључена само једна пумпа, независно од броја пумпи.

На сл. 6.1.а) дата је шема повезивања пумпи, са два спољашња потисна цевовода,
преко два колектора. Независно од броја пумпи (на шеми су приказане три), при

13
 Размештај и постављање пумпи

ремонтним радовима на једном затварач у мора бити искључена само једна пумпа. При
овоме се вода транспортује једним потисним цевоводом.

Слика 6. 1. Шеме колекторског повезивања пумпе на два потисна цевовода:

а) са два колектора,
б) са прстенастим цевоводом

На сл. 6.1.б) дата је шема повезивања пумпи са два спољашња потисна цевовода,
преко колектора који је у прстенастом цевоводу. Као и у претходном случају, независно од
броја пумпи, при ремонту једног затварача мора се искључити само једна пумпа. У случају
ремонта на затварач у који се налази на колектору, на позицији између прве и задње пумпе,
транспорт воде се врши кроз један потисни цевовод. У случају ремонта осталих затварача
транспорт воде се врши кроз оба потисна цевовода.
Размотрене шеме унутар станичних комуникација потисних цевовода са сабирним
колекторима, због већег броја затварача, повећавају ширину пумпне станице. Значајно
смањење ширине пумпне станице може се постићи ако се сабирни колектор постави изнад
нивоа пумпи, а затварачи иза пумпи се уграде на вертикалним деоницама цевовода који
повезују пумпе са колектором (слика 6.2.б)). Како ово решење условљава повећање висине
пумпне станице, примењује се само код укопаних пумпних станица.

Слика 6.2. Хоризонтални (а) и вертикални (б) распоред потисних цевовода и аратуре у
пумпној станици

14
 Размештај и постављање пумпи

Сабирне цевоводе можемо положити и повезати са појединим пумпама, како би

обезбедили боље хидраулично струјање. При томе је важно да се број колена и Т-комада
сведе на минимум, како би губитак напора био што мањи. Та начела најбоље се остварују
ако се потисни цевоводи појединих пумпи не постављају управно, него под углом од 30º
или 45º у дифузорно проширени цевовод (слика 6.3.). Губици услед промене правца у
потисним цевоводима, као и ударни губици при улазу течности на сваком огранку сабирног
цевовода, смањују се тада на минимум.

Слика 6.3. Потисни цевовод под углом

Сабирни цевоводи морају се тако положити, да сви делови постројења пумпне

инсталације остану потпуно приступачни. Осим тога мора да се прилагоде смеру и висини
главног потисног цевовода пумпне инсталације. Потребно је врло тачно и детаљно
простудирати диспозицију сваког потисног цевовода и при томе одмерити добре и лоше
стране разних начина полагања, како би се дошло до оптималног решења у сваком
појединачном случају.
Код надземних и делимично укопаних пумпних станица често се примењује решење,
по којем се потисни колектор са затварачима смешта у мањем грађевинском објекту уз
пумпну станицу.
Коначни избор шеме распореда потисних цевовода и арматуре, у пумпној станици,
врши се на основу техничко-економских упоређена свих могућих варијанти.
Пречници потисних цевовода унутар пумпне станице одређ ују се тако да брзине
струјања у њима буду:
− (1÷1,5) m/s, у цевима пречника до 250 mm,
− (1,2÷2) m/s, у цевима пречника од 300 до 800 mm и
− (1,8÷3) m/s, у цевима пречника већег од 800 mm.
Да би се избегли већи губици напора, брзине струјања у потисним цевоводима,
строго гледано, не би требало бити веће од 1,5 m/s. Са друге стране, повећање брзине
струјања доводи до смањења пречника цеви, затварача и повратних клапни, што у
комуникацијама са више затварача смањује инвестиционе и друге трошкове. Из овог
разлога, напред препоручене брзине струјања крећу се и до 3 m/s.
Цевоводи у пумпној станици су обично од стандардних челичних цеви, са навареним
прирубницама за спајање, са фазонским елементима и арматуром. Спољашњи зидови
цевовода се фарбају.

15