Borilačka Tradicija Arijevaca - Georgij Sidorov

BORILAČKA TRADICIJA ARIJEVACA – Georgij Sidorov
-0-
BORILAČKA TRADICIJA
ARIJEVACA
Georgij Sidorov
Prevod – Dušan Mitrović

7526. godine
-1-
УДК 355
ББК68
С34
С34 Георгий Сидоров. Воинские традиции ариев. —

М.:Концептуал, 2014 г. — 256 стр., илл.
Decenijama ruski narod izučava borilačke veštine azijskih i

evropskih naroda — Kine, Koreje, Japana, Tajlanda, Grčke,
Engleske. Nije svestan da se u srcu ruskog naroda čuva sećanje na
drevnu borilačku tradiciju, koja nema premca. Naši preci su uspeli
da vekovima osvoje i drţe ogromne teritorije — od Amura do
Dunava. Njihova glavna prednost bila je jedinstveni sistem
obučavanja vojnika, koji uključuje ne samo rad sa oruţjem i borbu
prsa u prsa, već i psihotehnike, što je dozvoljavalo ruskim ratnicima
tokom borbe da se kreću nekoliko puta brţe od običnog čoveka.
U ovoj knjizi prvi put su otkrivene tajne drevnog borilačkog

sistema slovena-arijevaca. Detaljno su opisani osnovni principi
ruske borbe. Date su konkretne metodologije rada sa nesvesnim
čoveka, koje mu omogućavaju da prima dodatnu energiju u borbi i
poseduje superbrzinu, bez umaranja.
© Г.А. Сидоров
ISBN 978-5-905692-61-1
-2-
SADRŽAJ
Predgovor..............................................................................................4
Glava 1. Nešto malo o prošlosti............................................................9
Glava 2. Provera borbom....................................................................13
Glava 3. Zašto je došlo vreme.............................................................27
Glava 4. Upoznavanje sa vojnim nasleĎem predaka ..........................30
Glava 5. Zašto "pet elemenata"...........................................................33
Glava 6. Ratnik i borac........................................................................35
Glava 7. Dva toka sile.........................................................................37
Glava 8. Superintuicija........................................................................39
Glava 9. Dostizanje superbrzine..........................................................42
Glava 10. Disanje ratnika....................................................................44
Glava 11. Upravljanje.........................................................................46
Glava 12. Sunčev vetar........................................................................48
Glava 13. Savez sa elementom vatre...................................................50
Glava 14. Savez sa elementom Zemlje...............................................51
Glava 15. Savez sa elementom vazduha.............................................52
Glava 16. Komunikacija sa svetom drveća.........................................53
Glava 17. Povećavanje brzine udarca.................................................54
Glava 18. Izbacivanje energije pri nanošenju udarca.......................55
Glava 19. Pravila koja je duţan da zna ratnik……………..………...56
Glava 20. Psihološka obuka ratnika....................................................60
Glava 21. Ulaţenje u sliku................................................................63
Glava 22. Samoprogramiranje. prva etapa meditacije........................64
Glava 23. Druga etapa meditacije.......................................................66
Glava 24. Ulazak u borbeni trans....................................................67
Glava 25. Osnovni principi severne borilačke joge............................69
Glava 26. Tehnika poboljšanja udaraca rukama..............................89
Glava 27. Forma ognja.....................................................................90
Glava 28. Forma zemlje.................................................................124
Glava 29. Forma vazduha..................................................................146
Glava 30. Upotreba u borbi različitih predmeta................................150
Glava 31. Put borca...........................................................................161
-3-
PREDGOVOR
Mene mogu da pitaju (i ovo pitanje sa tačke gledišta savremenog

čoveka na ulici, koji sebe smatra za velikog poznavaoca borilačkih
veština, je sasvim pravedno): zašto napisati još jednu knjigu o tome,
što je odavno poznato? I zaista, o istočnim borilačkim veštinama
napisana je masa različitih knjiga. Ima ih na stotine, ako ne i hiljade.
Sličnu literaturu piše i na Istoku i na Zapadu svako ko nije lenj. I čini
se da se ništa novo ne moţe reći o ovom pravcu čovekove kulturne
aktivnosti. Sve je davno rečeno. Pored toga, u svim gradovima sveta i
u malim provincijskim gradovima rade stotine različitih klubova za
proučavanje ne samo istočnih borilačkih veština, već i zapadnih. Ovi
drugi takoĎe ulaze u modu i počinju da se takmiče na svetskom trţištu
borilačkih nasleĎa predaka sa stilovima Kine, Japana i Vijetnama.
Samo kod nas u Rusiji je registrovano više od 10 naših, niko ne zna
odakle preuzetih, kako tvrde njihovi tvorci, nacionalnih stilova. Tu je i
kozački Spas i čuveni, blizu njega, stil Kadočnikova i "skobar" i
"kruţalo" i naravno, takozvana slovensko-gorička borba. U svakom
velikom gradu mora da postoji nešto svoje, sasvim nacionalno. Samo
u tome i jeste stvar: ako paţljivo pogledate i odbacite nacionalnu
kamuflaţu, umesto rodnog krvnog, mi ćemo videti uvek iste prilično
dosadne stavove i blokove Japana ili Kine. Pored toga, osobene
stavove imaju kozački spas, slovensko-gorička borba i borbena
samba; ali ako smo do kraja pošteni, poslednja dva previše su
preplavljeni istokom. Slovensko-gorička — u manjoj meri, ali što se
tiče borbene sambe, to je skup tehnika, od kojih se mnoge nalaze ne
samo na Kavkazu ili centralnoj Aziji, kako tvrde poznavaoci ovog
stila, već i na Istoku, posebno u Japanu. To je i razumljivo, jer
sovjetsku borilačku sambu stvarao je ne samo Anatolij Arkadievič
Harlampijev, koji je u potrazi za borilačkim nasleĎem predaka
proputovao čitav jug Rusije, Kavkaz i Srednju Aziju, već je takoĎe
proučavao japanske borilačke veštine Ošepkov.
-4-
Iz svega navedenog moţe se zaključiti da je tema borilačke umetnosti

odavno potrošena i tu se ništa novo ne moţe reći. A što se tiče naše
nacionalne borilačke tradicije, ona u osnovi kopira Istok. Zaključak je,
na prvi pogled, razočaravajući. Pored toga, ako se sećate, šta pišu naši
ruski, ukrajinski ili beloruski stručnjaci borilačkih veština o joga borbi
slovena, to postaje i tuţno i to je sramota. Na primer, poznati
poznavalac istočnih borilačkih veština i odličan pisac A. E. Taras u
svojim knjigama izričito kaţe, da sloveni nikada nisu stvarali svoje
nacionalne škole samoodbrane. Stiče se utisak da uvaţeni A. Taras
uopšte ne poznaje istoriju ili da je podlegao zapadnoj propagandi koja
tvrdi da su autentične škole borilačkih umetnosti mogle nastati samo u
Kini ili Japanu. Zašto je potreban Zapadu takav pečat, lako je
pogoditi. OdreĎeni uticajni krugovi povezani meĎu sebom tajnim
društvima vode rat protiv bele evropeoidne nordijske rase. Zašto se to
radi, neću vam reći, to ne ulazi u okvir ove knjige. Vaţno je drugo:
sva izvanredna dostignuća evropskih naroda ili su prećutana ili se
pripisuju nekom drugom. Na primer, semitima ili čak arapima. Ali to
je jedna strana medalje. Druga strana je u tome, što se kulture Istoka
nasilno uvode na Zapad, dajući im savršen standard za imitaciju. U
potpunosti se to odnosi na jogu i borilačke veštine. Zato na Zapadu
sve istočno ima takav neverovatan uspeh. Imamo pravu stvarnu
zamenu, ali ne znamo za to. Nama od detinjstva nabijaju u glavu da se
kinezi sa japancima javljaju kao zakonodavci tradicija borilačkih
veština i drugačije ne moţe biti — to je aksiom koji ne zahteva
dokaze. A šta o tome kaţu sami kinezi? Ispostavilo se, sasvim drugo:
mnoge studije čan-budizma tvrde da je borilačku umetnost doneo u
Nebesko carstvo veliki Bodhidharma — prvi budistički sveštenik, koji
je došao u Kinu iz Indije. Ali ovo se odnosi na šaolinske stilove.
Udanovski stilovi su se pojavili u Kini sa severa od takozvanih "belih
Ďavola", Dinlina i naroda Hun. Kineske studije o borbenoj jogi
direktno kaţu da je u Nebeskom carstvu borilačka tradicija ljudi bele
rase pronašla novu domovinu. Ako su kinezi nešto i stvorili, to su
ţivotinjski stilovi na osnovu kojih se baziraju: stav, blok, udarac,
potpuno isti kao i u svim drugim borilačkim veštinama. Ništa novo.
Prvi put o tome, da ni kinezi, posebno japanci, nisu kreatori škola
autentične borilačke veštine, da su oni samo talentovani imitatori,
govorio je čuveni Sun-Lutang, predsednik borilačkih veština Kine sa
početka XX veka. Sun-LuTang, kao sledbenik škole Lao-ci, pošto je
-5-
proučavao tri glavna udanovska stila Sin-i (forma uma), Tajci (veliki
princip) i Ba-gua (osam trigrama) došao je do zaključka da su ova tri
pravca jedna celina, tri dela jedinstvene borilačke tradicije, koja je
došla u Kinu zajedno sa belim plavookim Lţouncima, predstavnicima
Velikog Severnog Carstva. Koja je to imperija, lako je pogoditi.
Naravno, radi se o legendarnoj Biarniji ili tzv Sibirskoj Rusiji. Onoj,
odakle su u davna vremena pokretana osvajanje Kine, a u srednjem
veku i Istočne Evrope. Ali to je već druga tema, a zbog specifičnosti
naše knjige nećemo je dodirivati. Vaţno je da i istočne hronike i
mnogi majstori borilačkih veština, kako u Kini, tako i u Japanu, veruju
da joga borba dolazi na istok od ljudi bele evropeoidne rase, a sami
evropljani su uvereni u suprotno. Kako se to desilo? Sve je
jednostavno: borilačka umetnost je cvetala na Zapadu meĎu
predstavnicima nordijske rase. To se dešavalo u vreme tzv vedske
civilizacije. Do sada, netaknuta i sigurna, moţe se naći kod Kšatrija u
Indiji. U Evropi joga borba je bila pod koren uništena od strane
hrišćanstva. Zato moderni evropljani, odlično znajući da francuski
"savat" ili škotski boks nimalo ne zaostaju za slavnim udanovskim
stilovima, ipak i dalje nastavljaju da daju prvenstvo istočnjačkim
borilačkim veštinama. To je program, ali postavlja se pitanje, šta je
borilačka tradicija indijskih kšatrija? Činjenica je da je ona
neverovatno drevna, poznata je čak i iz Mahabharate. Zapravo, nju je
predao pandavima i njihovim rivalima kauravima veliki majstor
Drona. Najverovatnije, upravo ovu borilačku tradiciju su doneli u
Kinu kšatriji i istovremeno budistički asketa Bodhidharma. Drugi je u
to vreme nisu znali. O indijskoj borilačkoj umetnosti više ćemo
govoriti kasnije. Nas interesuje nešto drugo. Ako su vedski indijci do
našeg vremena uspeli da očuvaju drevnu borilačku tradiciju arijevaca,
ona je trebala da preţivi ne samo u Indostanu. Verovatno negde i na
drugim mestima u svetu, gde nisu stigli hrišćanski misionari i
muslimanske mule. To je zaista tako: drevna borilačka veština
arijevaca, bez obzira na to, dugo vremena je bila kultivisana od strane
iranskih assasina, zapravo, zoroastrijanske sekte profesionalnih ubica.
Assasini su u neoruţanoj borbi bili bez premca. Oni nikada nisu
izgubili borbe protiv kineza ili nekog drugog. Ako ih je neko i
pobedio, to su bili indijski kšatriji ili ratnici iz ruskih bojarskih
porodica. Nisam napisao pravilno — vitezovi iz drevnih ruskih
bojarskih porodica. Stvar je u tome, da se pored Irana, Baktrije i
-6-
Sogdijanije arijevska borilačka tradicija dugo uporno čuvala i na

ruskoj zemlji. Ona ţivi i u naše vreme. Ali ne u okruţenju kozaka, gde
se vekovima gajio blizak njoj "Spas", već kod direktnih potomaka
starih ruskih bojara, uglavnom na severu evropske teritorije zemlje i u
Sibiru. U onim regionima, gde su se posle pobede hrišćanstva povukli,
izgubivši vlast, predstavnici druge višeg klase, vedski bojari. Ali tako
se dogodilo, o porodičnim školama drevne borilačke baštine u Rusiji
se skoro ništa ne zna. Upravo iz tog razloga izmišljeni su različiti
stilovi, zasnovani na principima borilačkih veština, koji se izdaju za
naše nacionalne. Ovaj proces je razumljiv, ţelimo da imamo nešto
svoje, drugačije od svega. Ali ako ga nema, onda je prazna niša
ispunjena bilo čime i nikome to posebno ne smeta, što su ove
novonapravljene stilove stvorili obično majstori, koji su dugo
proučavali istočnjačke borilačke veštine. Onda se postavlja pitanje:
zašto se principi drevnog arijskog borilačkog nasleĎa u Rusiji nisu
širili? Sa jedne strane, zbog tajnosti škole. Tajnost je nastala zbog
sukoba hrišćanske doktrine, u kojoj se uvek negiralo fizičko i slavio
jedan, jedini, duh. Sa druge strane — kako ne bi dobili duhovno
neiskusni ljudi moćno oruţje fizičkog uticaja. Borilačka umetnost
kšatrija u Indiji još uvek se predaje samo svojima. Isto je i u Rusiji.
Zbog toga su savremeni stručnjaci u istočnoj i zapadnoj borilačkoj
veštini formirali mišljenje da u našoj zemlji škole vojnog obrazovanja
nikada nisu postojale. I svi naši vitezi, počev od hramskih ratnika, a
zaključno sa kasnijim epskim herojima, bili su prosto talentovani
ratnici. Nevolja je samo u tome što svi "stručnjaci― borilačke tradicije
predaka — i ne samo gore pomenuti A. Taras, već i mnogi drugi — su
spavajuća kategorija ljudi. Oni su patriote, ali spavaju, ne znaju svoju
nacionalnu istoriju, ne razumeju jednostavne stvari. Mnogi od njih
nerado čitaju naše letopise i suviše su lenji da razmišljaju.
Jednostavnije je izmisliti mit i nametnuti ga svom narodu. Eto primera
kako iza akulisa svi ti Tarasovi, Šabeti, Šatunovi, Silveri i mnogi drugi
upravljaju našom svešću. Oni sami ne shvataju, da vaspitani Zapadom,
uglavljuju u glave saplemenika misao o tome, da naš narod nikada nije
bio deo nekada jedinstvenog arijevskog sveta. Shodno tome, ne
čuvamo u sebi kulturno nasleĎe zajedničkih predaka. Ja ne ţelim da
kaţem da su ti stručnjaci po borilačkom obrazovanju — direktni
neprijatelji i zlonamerni agenti uticaja. Ali, vreme je da shvate da nije
sve tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Ako vas poţuruju
-7-
sa zaključcima, to znači da nešto stoji iza toga. Vreme je da se

probudi, otvori oči i ne piše u svojim knjigama ono što nikada nije
bilo. Od laţi je naš narod smrtno umoran, njemu je potrebna istina o
sebi, samo istina i ništa više.
-8-
GLAVA 1.
NEŠTO MALO O PROŠLOSTI
Ne bojim se reći da na Zemlji nema ni jednog etnosa, u čijoj

kulturi nije bilo vojnog obrazovanja. To samo A. Taras i slični pišu,
da kod slovena nikada nisu postojale nacionalne vojne škole, ali neka
to bude na njihovoj savesti. Nacionalna vojna umetnost je bila, jeste i
biće kod bilo kog naroda na planeti. Zar papuanci ne uče svoje junoše
vojnim akcijama? Ili malezijci? Pročitajte dnevnike Mikluho-Maklaja,
u njima je dobro rečeno o novogvinejskoj vojnoj tradiciji. Uče svoje
momke da se bore kopljima i poznati Masaji u Keniji i plemena
Vakkaba u istočnoj Africi. Još uvek zadrţavaju svoju vojnu tradiciju
Bušmani i Hotentoti. Isto se moţe reći o vojnim plemenima Bantu,
Tuarega Sahare, beduina Afrike i Arabije. O Istočnoj Aziji govoriti
uopšte nije potrebno. Čak obični ljudi dobro znaju da u svakom selu
Laosa, Kambodţe, Tajlanda, Vijetnama, Kine ili Japana postoje
majstori — čuvari nacionalne vojne tradicije. Nešto drugačija je u
centralnoj Aziji. Ali tu se desilo isto što i kod nas. U Evropi kod
germana i slovena zabranjeno je znanje o vojnom nasleĎu predaka od
strane "ljubaznih" hrišćana, a u centralnoj i zapadnoj Aziji —
muslimanskih mula.
Da budem precizniji, otuĎenje od arijevske borilačke baštine u
osnovi se dogodilo u narodnim masama. Ni hrišćanima, niti
zavojevačima - muslimanima nisu bili potrebni podanici koji su
vladali borbenom veštinom. I jednima i drugima bila je potrebna
apsolutna vlast nad masama. Iz tog razloga je drevna arijevska joga
borbe u hrišćanskom i islamskom svetu vrlo brzo uzela oblik
prikladnih borilačkih veština za aristokratiju. I u Evropi i u Aziji su
bili uključni u nju u osnovi: vitezovi-plemići i vojni vrh
muslimanskog sveta. Naravno, prikladni spoljni karakter pretvorio je
arijevsku vojnu jogu u skup pojedinih specifičnih borbenih tehnika.
Samo klan As-Sasina u Iranu i tibetanski monasi-ratnici bili u stanju
da sačuvaju autentični duh i principe drevne borbene baštine.
Tibetanci su pozajmili arijevsku vojnu umetnost od indijskih Kšatrija,
a Asa-Sini su islam priznali samo spolja, a iznutra su ostali ljubitelji
-9-
Ahura-Mazde, svog zaštitnika. Ali, to je na Zapadu i u Centralnoj

Aziji. A kako je bilo u Rusiji? U našoj zemlji sve je ispalo nešto
drugačije. Da shvatimo kako, treba podsetiti, da do VIII—VI
milenijuma pre nove ere preci tzv. indoevropskih naroda na teritoriji
zapadne Evrope nisu ţiveli. U to vreme, zapadna Evropa se opravljala
od nedavno završenog ledenog doba. Teritoriju zapadne Evrope
precima indo-evropljana nije bilo teško da osvoje. Istočnu Evropu,
Ural, prostranstva Sibira i Srednje Azije nije trebalo osvajati. Od
davnina, ove teritorije su u sferi uticaja Velike Severne civilizacije, te
iste, koju su grci nazivali Hiperborejska. Neoboriv dokaz gore
navedenog je poseban geometrijski model, koji je široko
rasprostranjen na celoj višenaznačenoj teritoriji. I naravno, čisto
evropske lobanje, koje se u izobilju nalaze od pustinje Takla-Makan
na jugu sve do Skitskog ili Ledenog okeana na severu. Oko 8 hiljada
godina pre nove ere na prostoru gigantskog Evroazijskog regiona
formirala se jedinstvena kultura. To se potvrĎuje i lingvističkim
podacima i ornamentima. Upravo odavde u novije vreme počelo je
preseljenja bele rase u zapadnu Evropu i na jug, sve do Indije. Kako
pokazuju podaci genetike, glavno jezgro drevnog indoevropskog sveta
bili su ljudi sa nordijskom haplogrupom - R1A1. Trenutno severna
haplogrupa u punoj meri sačuvala se samo kod slovena, u manjoj meri
kod germana i baltičkih naroda. Kod drugih "pseudo - evropskih
naroda, ona je skoro u potpunosti odsutna. Ako se uzme Indija, ona se
javlja samo u okruţenju kšatrija i bramana, ali ne više od 16%. O
čemu to govori? O tome, da su drevni indo-ariji došli iz Velike
Severne Imperije. I genetski koreni su im slovenski. Šta se iz svega
navedenog moţe se zaključiti? Samo jedno: indo-ariji, kao i stari
iranci su deo slovenskog naroda. Kao i zapadnoevropski nosioci
haplogrupe R1A1. Takav zaključak napravili su američki genetičari,
koji su 10 godina proveli na teritoriji Rusije i Zapadne Evrope. Samim
tim, kultura Indije, Irana i nacionalna kultura Zapadne Evrope nisu
autohtone. Sve one su periferne, odvojene od moćnog Evroazijskog
arijevskog jezgra superetnosa, čiji deo je i naš narod. Ovaj proces je
počeo da se dešava oko V milenijuma pre n. e. Mnogi naučnici su
došli do zaključka da su podsticaj za raseljenje arijevaca iz svog
etničkog jezgra česta ponavljanja suša. Iz nepoznatih razloga u
Srednjoj i Centralnoj Aziji je počeo intenzivan proces dezertifikacije,
nestanka jezera, mnogih reka i močvara. I nosioci nordijske kulture i
- 10 -
genetike su se preselili na sever u sibirske stepe, neki u Indiju, a neki

na daleki zapad, u zagrejanu Golfskom strujom Evropu. Arijski
geometrijski ornament iz istočne Evrope počeo je da se širi na Zapad
negde na prelazu iz 11-og milenijuma pre nove ere, otprilike u ono
vreme, kada je nordijska rasa zavojevala Indiju. Zašto sam sve ovo
napisao? Da bi čitalac shvatio jednu zakonomernost. Najduţe
sveukupne kulturne tradicije čuvaju se ne na periferiji naselja, etnosa,
već u njegovom jezgru. Sada moţemo bezbedno da izvedemo
zaključak: ako su jezgro arijevskog sveta mnogih milenijuma Istočna
Evropa, Ural i nepregledna prostranstva Sibira, to se upravo tamo, na
toj teritoriji najduţe sačuvalo kulturno nasleĎe predaka. Jasno je da se
to odnosi ne samo na jezik, arhitekturu, likovnu umetnost, muziku,
već i na vojno nasleĎe. Zato što je kod svakog etnosa ono bilo uvek
deo njegove kulture. To je razlog zašto je u Rusiji sačuvna drevna
arijevska umetnost borbe bez oruţja. I ne treba pričati bajke, da kod
ruskog naroda ničega od vedske prošlosti nije sačuvano. Ruska
narodna borba — to je sasvim nešto drugo, baš kao i narodna borba iz
koje je roĎen stil svima poznat kao slovensko-gorička borba. Ovde se
radi o vojnoj umetnosti ruskih kšatrija. U Rusiji su ih nekada zvali
bojarami. U jednom od prevoda zvuči: "boj jarni". Ako se uzme u
obzir da su kao "jar" drevni preci nazivali moćan tok kosmičke
energije, onda postaje jasan sakralni smisao reči "bojar": "obučen u
borbi da koristi energopotoke" ili padajuća i rastuća polja sila. Kako se
to radi, ja ću opisati u nastavku.
A sada, ţelim da kaţem sledeće: hrišćanstvo nije samo tako došlo
u Rusiju, već kontrolisano iz inostranstva, posebno iz Vatikana, koji
je, u stvari, uvek bio hram Set-Amon-a. Katolicizam — to je samo
paravan. Hrišćanstvo je pokušalo da ne ostavi u Rusiji ništa od
vedskog nasleĎa predaka i u velikoj meri mu je to uspelo. Ali ne
svuda. Na primer, nije moglo da se nosi sa ruskim narodnim
folklorom. Ruske narodne bajke u osnovnoj masi su nasleĎe pred-
hrišćanskog vremena, a isto se moţe reći i o mnogim severnim
epovima.
Nije izmenilo hrišćanstvo ni odeću naroda, ali ono što je
najvaţnije, nije uspelo da iskoreni od potomaka bojara vekovnu
vedsku vojnu tradiciju predaka. Ona ţivi do sada i oni koji je
poseduju, znaju šta je to. Oni savršeno razumeju i shvataju da njihova
borilačka umetnost ne liči ni na jednu drugu, ona se izdvaja iz svega
- 11 -
istočnog i kasnije zapadnog. Ali, uprkos tome, njena moć je bez

premca. To nisu prazne reči. Nisam jednom morao da proverim
borilačku tradiciju na delu. I nije bilo slučaja, da me je bar jednom u
nečemu izneverila. Ali o strukturi i principima borilačkih umetnosti
predaka više u nastavku.
- 12 -
GLAVA 2.
PROVERA BORBOM
Ako bi uvaţeni A. Taras i njemu slični, koji tvrde, da u Rusiji

nikada nije postojala nacionalna vojna tradicija, pre nego što nam
nametnu svoje fantazije, pročitali naše epske pesme i priče i malo
samo nad njima porazmislili, onda bi videli da to nisu prazne reči. Mi
ćemo pokušati da doĎemo do istine. Neznanje je neznanje. A kod nas
u Rusiji postoji jedan problem: da uvek zagledamo iza brda, da
nislimo da tamo nije sve kao kod nas, već mnogo bolje. Takav odnos
prema sebi i prema inostranstvu se zove "tuĎebesje". Ali, vratimo se
na priče. Tu iznenaĎuje jedan detalj. Svetska istorijska nauka smatra
da se skandinavske sage, germanska, keltska predanja javljaju kao
neosporna istina, a ruske priče — ne. Naše legende, prema
poznavaocima folklora i mnogih prozapadnih istoričara, samo su plod
narodne mašte. I pokušajte reći da to nije tako. Odmah će početi da
vas ismevaju. A u meĎuvremenu priča potiče od reči "istinita priča",
odnosno "istina" - istorija. Dakle, u poznatoj dnjeprovskoj priči se
kaţe, kako su jednog dana, Pečenjezi pokušali da osvoje prestoni
Kijev. Oni su se noću po stepi i plovnoj reci prikradali gradu i
iznenada, rano ujutro, kada su bila otvorena vrata, a stanovnici još
spavali, pokušali kroz njih da prodru u prestonicu. A onda, na sreću,
na putu se pojavio sedokosi moćni gospodin po imenu Rokdaj.
Pečenjega je bilo više od hiljadu, a Rokdaj sam, jedan. On se vraćao
sa dalekog putovanja i na kapiji Kijeva suočio se sa pečenješkom
pratnjom. Da nije bilo Rokdaja, plan Pečenjega sasvim bi mogao da se
realizuje. Čuvari kapije su reagovali kasno i onda je bilo potrebno
vremena da ih zatvore. Ali da bi se pribliţio kapiji tvrĎave, neprijatelj
je morao da krene ka jedinom njenom braniocu Rokdaju. MeĎutim,
evo problema: lak zadatak za stepske ratnike bio je neizvodljiv.
Rokdaj je susreo svoje neprijatelje na mostu preko jarka, tako da ga
zajedno nisu mogli napasti, a posebno da ga okruţe. I u direktnom
frontalnom napadu, boreći se sa dva mača, on ih je bukvalno kosio.
Nisu pomogla ni koplja, ni arkani. Vrlo brzo pred ruskim vitezom
pojavila se gomila okrvavljenih leševa. Sa svakim minutom ona se sve
više uveličavala i uveličavala. Izgledalo je, da Pečenjezi nisu napadali
na čoveka, već na metalni neprobojni moćni oklop, koji uništava sve
- 13 -
ţivo, na mašinu smrti. Nekoliko minuta ruski vitez je zadrţavao

pritisak napredujućih, ali kada su stigli do svog uţasa, pečenjezi su se
povukli, a on se bacio na njih. I onda, preostali neprijatelji,
ostavljajući most, u panici su poţurili ka svojim konjima. Otuda se i
pojavio u sećanju našeg naroda izraz: "seča Rokdaja. Osnove ove
specijalne tehnike beskrajnog napada, bez vidljivih blokada i
odbijanja, ja ću pokazati na kraju ove knjige.
Ali, vratimo se na priče o herojima drevnosti, onima koji su
savršeno vladali vedskom joga borbom. Ţelim da ispričam čitaocima o
duelu viteza Dona sa došavšom na njegovu zemlju car-devojkom
Semranom. Ova starinska priča datira iz skitskih vremena, iz te krvave
epohe, kada su sa Istoka iza Volge na zemlju skolota došli njihovi
krvni roĎaci — sibirski Sarmati. Saznao je Don-ratnik da od strane
izlaska sunca dolazi na zemlju svirepa car-devojka Semrana. Okupio
je svoju najveću druţinu i poţurio u susret zavojevačima. Popeo se
vitez konjem na najviše brdo i video sa njega bezbrojnu vojsku car-
devojke. Pri pogledu na takvu silu uplašila se njegova druţina. Oni
su počeli da ubeĎuju kneza da se povuče i da sakupi protiv neprijatelja
veliku vojsku. Ali ne posluša ih vitez, odlučio je da se probije kroz
redove neprijatelja ka car-devojci i obori je svojim oruţjem. Postrojio
je malobrojnu druţinu u klin i otišao sa njom protiv cele velike vojske
Semrane. Tu se borila druţina heroja Dona od zore do zalaska sunca,
od zalaska sunca do zore, ne gubeći snagu, samo konje menjajući. A
kada su pogoĎeni strelama padali njihovi konji, onda su oni uzimali
neprijateljske konje. Gledajući bitku sa brda, car-devojku je iznenadila
hrabrost ratnika Dona i ţalila je svoje poginule viteze. I onda je
odlučila da prekine bitku i da izazove ruskog kneza na duel. Dala je
znak, zatrubile su trube i odstupila je vojska Semrane od druţine
viteza Dona. IznenaĎen Don, zapitao se šta se desilo? Zašto je car-
devojka prekinula bitku? I tu vidi, kako je izjahala Semrana iz redova
svojih ratnika. Sva u čeličnom oklopu, sa pozlaćenim šlemom i
panciru. Pojahala je ona ka slavnom bogatiru i rekla:
- Zašto da gubimo svoje ratnike? Hajde, moćni Done, rešimo naš
spor meĎu sobom. Ako pobedite, onda ću vratiti moju vojsku. Ako je
pobedim, onda uzimam celu tvoju zemlju.
Sloţio se Don da se bori sa car-devojkom. Oni su odjahali u
različitim pravcima i krenuli jedno na drugo na konjima sa kopljima.
Udarila su koplja u štitove.
- 14 -
Razletela su se na komade. Tada su izvadili svoje mačeve. Počeli

da se tuku, ali koliko da su se god borili nisu bili u stanju da pobede
jedno drugo. Slomili su se mačevi, a onda su izvadili svoje oštre
sablje. Ali ni oni nisu izdrţali moćne udarce, polomili su se. Onda su
skočili sa konja Semrana i Don-vitez. Izvadili su iz korica svoje oštre
bodeţe i krenuli jedno na drugo. Skrenula je u prazninu od
smrtonosnog udarca car-devojka, ruski knez joj je naneo svojim
bodeţom udarac u grlo. Srušila se na kolena pred njim smrtno ranjena
Semrana. I onda je skinuo sa njenog lica zajedno sa kacigom
gvozdenu masku ruski vitez. Pogledao je na lepotu i zapanjio se. Ispod
šlema carice strujale su lokne boje zlata, a njene plave oči gledale su
na Dona sa ljubavlju i naklonošću.
- Nisam uspela da te porazim, Done moćni! Jer moje srce je
počelo da pripada tebi — prošaputale su crvene kao trešnje usne.
Shvatio je tu Don, zašto je ostao ţiv i šta je on učinio, ubio je u
dvoboju lepoticu. Spustio se pred umiruću, uzeo u ruke njenu glavu i
gledao je u oči.
- Oprosti mi — šapnu ruski vitez. — Nisam shvatio šta se desilo
u tvom srcu.
-Poljubi me za zbogom, — prošapta car-devojka. — U dalekom
Iriju ja ću te čekati, ratniče...
- Ja ću brzo doći, — ljubeći usne umiruće, rekao je vitez. I zabode
krvav bodeţ u svoje srce.
U priči o Don-ratniku prikazan je glavni princip naše drevne
vojne tradicije. Bez obzira na podmukao udarac, ulazak tela u
prazninu bi trebalo da ga nadmaši. Kada telo ode sa linije napada,
onda ste zaista nepobedivi. To je zakon, koji treba da uĎe u našu
podsvest. U arijevskoj vojnoj tradiciji blokade kao takve ne postoje.
Postoji samo dodir neprijatelja sa ciljem da promeni putanju. Ali o
tome ćemo govoriti kasnije u odeljku "Tehnika borbe". Ne ţelim da se
zaustavljam na pričama, u mnogim od njih principi arijevske joga
borbe su predstavljeni na dovoljnom nivou, samo ih treba prepoznati.
Mislim da će zainteresovani ljudi samostalno razumeti naša predanja,
priče i stare pesme, gde se govori o vojnom nasleĎu predaka. Ţelim da
pričam o drugim, kasnijim vremenima. Iz spisa Saksona Gramatika
nam je poznato, kako je preuzeta od strane hrišćana sveta Arkona. Ali
neverovatna stvar je da tu o samom napadu na grad-hram nema ni
reči. Napisano je kako su danci kralja Voldemara prvo opkolili grad,
- 15 -
kako je njima došla vojska saksonca Henrija Lava — i ništa više.

Jedina stvar koja ostaje u priči katolika je to, da branioci tvrĎave nisu
uspeli da se izbore sa vatrom. Navodno nije bilo dovoljno vode da
ugase goreću kapiju. I to pored mora? Na kraju krajeva, dovoljno je da
iskopaju dubok bunar i tiho ga poveţu sa Baltikom, tehnika je tu
primitivna. Sigurno je takvih bunara u Arkoni bilo nekoliko. Naši
preci nikada nisu bili budale, ali zašto je onda izgorela kapija tvrĎave?
Samo zato što voda nije pomogla. To je sve. Protiv Arkone je
primenjen napalm davnih vremena, takozvana "grčka vatra". O tome
zapadni hroničari ćute. Zašto? Jer je pobeda nad Arkonom osramotila
celu hrišćansku Evropu. Ali, ja ću početi sve po redu. U julu 1268.
godine, tokom poslednje opsade tvrĎave u njoj se sabralo samo oko
1000 muškaraca i isto toliko ţena. Ostalo stanovništvo ostrva Bujana,
ili Rujana, nakon iskrcavanja danske i saksonske vojske, razbeţalo se
u šume i močvare. Sloveni su znali da je rat sa hrišćanskim svetom
izgubljen i pokušavali su svim silama da preţive. Za to je bilo
potrebno sačekati odlazak sa ostrva neprijateljskih vojnika, a posle
prihvatiti hrišćanstvo... I postepeno se germanizovati. Ali bilo je i onih
koji su više voleli smrt od hrišćanskog ropstva. Kao što sam gore
napisao, ispostavilo se da ih je sasvim malo, ali u Arkoni su bili i
drugi vojnici. Zapravo ratnici, a ne borci. Razlika izmeĎu jednih i
drugih je ogromna, ali više o tome u nastavku. Radi se o 300 viteza
zaštite hrama Svetovida. Da li su to bili ratnici, prosudite sami:
rasporedili su silu okupljenih u Arkoni sloveni za jačanje grada, oni su
izašli iz kapije tvrĎave i postrojili u redove, primivši na sebe udarac
17 hiljada danaca i 8 hiljada saksoncaca. Tri stotine ruskih viteza
protiv 25 hiljada dobro obučenih vitezova. Vrvela su koplja i krijući se
štitovima od leta strela, ratnici hrama, ne samo da su uspešno zadrţali
frontalne udarce oklopne konjice, već su i sami išli napred. Postrojivši
se u klin, ruski vitezi su počeli da se probijaju do šatora kralja
Voldemara prvog i vojvode Sakonskog. Oni su bili primorani da se
zaustave samo tada, kada su videli da mogu doći pod udar vatrometnih
mašina. Skrenuvši, ratnici hrama su poţurili da unište opsadnu
tehniku. Deo vatrometne tehnike su uništili, ali u tom trenutku po
ruskim vitezovima udarila je iz katapulta vatrena lopta. Pod nogama
se zemlja zapalila i da bi izbegli nepotrebne gubitke, branioci hrama
počeli da se probijaju sebi put do zidova tvrĎave. Uprkos činjenici da
su u tom trenutku oni bili potpuno okruţeni, vitezovi su lako probili
- 16 -
prsten i došli do kapije. Ispred njih su se postrojili još jednom, ali da

ih napadnu ni danci ni sasi više nisu smeli. Previše je skupa bila za
njih prva bitka sa "paganima": imali su skoro 3000 mrtvih i ranjenih.
A pri tome su u bici pali najbolji hrišćanski vitezovi. MeĎu slovenima
gubitka skoro da nije bilo. Kako ih je bilo tri stotine, tako je i ostalo. I
onda po nalogu Voldemara prvog na ratnike hrama bili su usmereni
vatreni katapulti i izbacivane napalm bakarne cevi. Iz tog razloga
sloveni su morali da odu iza kapije tvrĎave. Upravo zahvaljujući
"grčkoj vatri", izgorela je kapija Arkone i bilo je nemoguće ugasiti ih
vodom, iako su je zaštitnici imali dovoljno, posebno morske. Kada je
izgorela kapija grada, hrišćani, okupivši svoje snage, gvozdenim
ovnom su ponovo pohrlili u napad. Oni su nameravali da se u
najkraćem mogućem roku probiju do hrama Svetovida. Ali opet na
putu do hrama stajalo je trista hramskih viteza. Ponovo je počela seča,
kojoj su odoleli sloveni. Onda je ponovo primenjena "grčka vatra". I
tako se ponovilo nekoliko puta. Samo zahvaljujući napalmu, uspeli su
da okrvare hramski kontingent slovenskih vitezova. Do kraja dana ih
je ostalo nešto više od stotinu. Ali i ovih sto, upravljajući okupljenima
u tvrĎavi slovenskim smrtnicima, vodili su borbe na ulicama Arkone
četiri dana. Grad je bio u plamenu, noću su se ljudi borili u svetlu
poţara, danju gušili u dimu, ali borba se nije zaustavljala. U osvajanju
Arkone i danci i saksi su izgubili 2/3 svoje vojske. Pitanje: zašto je
bila tolika razlika u gubicima? Odgovor je jednostavan: ratnici hrama
Svetovida su bili čuvari ne samo kulture svog naroda, već i njegove
drevne borilačke baštine. Taj sistem vojne borbe, o kojoj je reč, biće
razmatran niţe.
A sada da pogledamo u XIII vek. Koga vidimo na prostranstvima
Evroazije? Nepobedivu konjicu Timčaka ili na tjurskom — Dţingis
Kana. Takozvani mongoli u kratkom roku vode pobedonosni rat sa
nepobedivim Dţurdţenima, zatim sa Kinom i sa muslimanskom
imperijom Horezmšaha. Vrlo brzo istočna vojska azijskih osvajača
napada rusku zemlju, a zatim i zapadnu Evropu i svuda ovaj čudni
narod prate pobede. Moderni naučnici procenjuju da su u odnosu na
pokoreno stanovništvo različitih zemalja, osvajači činili samo 2%.
Postavlja se nekoliko pitanja. Ko su oni? Kako im je to uspelo? Oba
pitanja imaju jednostavne odgovore, ali ne i za nas, već za svetsku
političku i višu naučnu elitu. "Na vrhu" je dobro poznato ko su bili ovi
takozvani "mongoli". Stvar je u tome da sama reč "mongol" ima ne
- 17 -
mongolsko, već sanskritsko poreklo i znači "moćni". A oni koji se

sada zovu Mongoli, u 13. veku, ne samo da u Mongoliji nisu ţiveli,
već su se i drugačije zvali. Tada su bila plemena Halhu i Ojrata. I
lutali su severovostočnim Tibetom. Tek kasnije, nakon odlaska na
zapad originalnih starosedeoca, oni su zauzeli njihovu teritoriju i to
nije sve, već su skrenuli u pustinju istočne stepe. Dakle, ko je vladao u
Centralnoj Aziji do 13. veka ako nije bilo Halhua i Ojrata? Ispostavilo
se, bradati ljudi sa plavim i sivim očima, moguće direktni potomci tzv
Andronovaca. Oni koje su kinezi zvali kod sebe Dinlinima. Njih
moţemo slobodno da zovemo sibirskimi Skitima ili Sarmatima, ali to
je radi lakšeg razumevanja. Drugim rečima, oni koji se smatraju u
nauci mongolskom Hordom, bili su predstavnici evropeoidne rase,
koja je od pamtiveka ţivela u Centralnoj Aziji. U Kini njihovu drţavu
zvali su Veliko Severno Carstvo. Ova imperija nije samo osvojila
Nebesko carstvo, već i severni Tibet i teritoriju savremenog
Kazahstana. U XIII veku se desilo isto. Veliko Severno Carstvo
uputilo je svoju vojsku na drţavu Horezmšaha u Srednjoj Aziji. Počeo
je dug krvav rat sibirskih Skita sa mongoloidnim narodima istoka i sa
svojim islamizovanim i hristijanizovanim roĎacima na zapadu. Neću
opisivati motive ovog rata, u okviru ovog rada oni nisu uključeni.
Ţelim da kaţem nešto drugo: u pravu su oni naučnici koji su utvrdili
da je po broju stanovnika sibirskih Skita bilo samo 2% u odnosu na
plemena i narode koje su bili u stanju da pokore. Moţe se prigovoriti
da je to u suprotnosti sa zdravim razumom. Istina, suprotnost, ali to
ostaje činjenica. Pod udarcima sibirskih Rusa pala je Zlatna imperija
Dţurdţena, drţava Kitan, Kina, centralna Azija, Avganistan, Iran i
Mesopotamija. Istočna vojska Velikog Severnog Carstva, ili Biarnija,
1236. godine udarila je na hrišćansku Rus. Pobedivši je 1242. godine,
ona je krenula u osvajanje zapadne Evrope. Pod udarcima sibirskih
Skita pale su MaĎarska, Poljska, i Austrija. U čuvenoj bici kod
Lignice, uprkos činjenici da je sibiraca bilo dva puta manje od
vitezova Evrope, oni su ipak pobedili. A oni su se suprotstavili
ujedinjenoj velikoj vojsci zapada. Pitamo se, kako im je to uspelo? Ali
na takvo, u principu jednostavno pitanje akademska nauka nije u
stanju da odgovori. Naučnici smatraju, da su tzv mongoli imali
gvozdenu disciplinu. Neki smatraju da su oni imali najmodernije
naoruţanje. Recimo, mongolski luk je probijao najbolje evropske
oklope.
- 18 -
Ali, na kraju krajeva i u Evropi lukovi nisu bili lošiji. Na primer,

kod nas, u Rusiji... Stvar nije toliko u disciplini i naoruţanju, koliko u
ustrojstvu njihove drţave i vojne obuke. U Sibirskoj Rusiji ili Biarniji,
vojnu umetnost predaka proučavali su ne samo predstavnici druge više
klase, kao kod nas u Istočnoj Evropi, već su svi bez izuzetka bili
ratnici. Zašto je to tako, a ne drugačije? Jer je stanovništvo Biarnije
bilo relativno malo i ona nije mogla da oformi po broju veliku vojsku.
Čak su i predstavnici akademske nauke sigurni u to, da vojska "Bate"
ili "Batige" nije imala više od 120-150 hiljada. I to protiv 7-milionske
Rusije, protiv njihovih uporišta, moćnih kneţevskih odreda i narodne
vojske. O bici na Kalki naši akademici ne vole da se podsećaju. Još:
ruska velika vojska zajedno sa Polovcima iznosila je oko 100 hiljada,
sibirskih rusa je bilo tri puta manje, ali pobedili su upravo oni. Isto se
dešavalo i u mnogim drugim borbama. To je laţ, da su "pagani" bili
brojni, lukavstvo naših nedoučenih akademika. Sibirski Skiti pobedili
su svojom savršenom taktikom i vojnom veštinom. Kao što sam već
rekao, svaki ratnik-sibirac, ne samo bojari, već i obični, savršeno
vladali su vojnom tradicijom predaka. Upravo to je omogućilo da
"mongoli" osvoje i Kinu i Iran i Evropsku Rusiju...
Nesumnjivo, u pripremi svoje vojske Timčak ili Dţingis Kan
obraćao je paţnju na disciplinu, ali još više je bio angaţovan
individualnom pripremom svojih ratnika. Jer nije ţeleo da ih izgubi.
Sve je jednostavno — nije bilo zamene. U njegovo doba Sibirska
Rusija je sa svih strana bila okruţena pohlepnim, potpunim strancima
po krvi i duhu, mongoloidnim narodima. U njihovom genetskom
zagrljaju Biarnija je počela da se guši. Upravo to je i izazvalo Timčaka
da se maši za oruţje, drugog izlaza on nije imao. Ali moderni
stručnjaci istočne vojne tradicije mogu da tvrde, recimo, da su
"mongoli" u svom napadu na neprijateljski svet budista, muslimana i
evropskih hrišćana koristili uglavnom svoju moćnu konjicu. Stoga,
nikakva bliska borba na konju ne moţe da se primeni. Sa današnje
tačke gledišta to je tako. Ali u srednjem veku ratne konje su odlično
trenirali, a kao rezultat konj i jahač su predstavljali jednu celinu.
Dakle, upravljajjući oklopljenim u neprobojnom oklopu konjem
meĎu nogama, jahač je mogao da istovremeno udara i desno i levo sa
dva mača, a ponekad i sekirama. Za odbranu od udaraca i čak strela
mu nije bio potreban štit. Najbolji štit je bila brzina i poznavanje
tehnike drevnih borilačkih veština. I onda, ne treba misliti da kod
- 19 -
Sibirskih Rusa nije bilo moćne pešadije. Da nije bilo nje, oni ne bi bili
u stanju da zauzmu jake tvrĎave. U svojoj vojsci su imali sve. Teška
pancirna konjica, konjica srednja i laka, kao i dve vrste pešadije: teška
i srednja. Pored toga, Sibirski Skiti su naširoko koristili barut, ali to je
već druga tema.
Mene mogu da pitaju, kako mogu da dokaţem višeizloţeno.
Dokazati to je veoma lako. Činjenica je da su savremeni volţski,
donski, kubanski kozaci ne samo potomci evropskih Skita i kasnije
došavših na tu zemlju Sarmata, već i potomci sibirskih Tartara, koji su
u ovim stepama našli svoju drugu domovinu. To kod nas u Rusiji, o
tome znaju samo viši akademski krugovi i političari. Ali, na Zapadu
svi znaju ko su kozaci. Za to je dovoljno da se otvori ruski prevod
britanske dečje enciklopedije, gde je direktno napisano da su ruski
kozaci u osnovnoj masi direktni potomci velike tatarske horde. A ako
je tako, onda hajde da se setimo vojne veštine kozaka. Sam kozački
"Spas", o kome sam iznad pisao. Prvo, primenjene tehnike kozačke
borilačke tradicije su veoma slične nacionalnoj borbi indijskih
kšatrija, ne isključujući od nje tibetanski "Man Czal", na kraju, ni
borilačku umetnost poznatih Assasina, koja je poznata u centralnoj
Aziji pod nazivom Sirsavati-Akili, što u prevodu znači "umetnost
mudrosti borbe". I na kraju, princip kozačkog Spasa veoma je blizu
drevnoarijevskoj borilačkoj umetnosti pet elemenata, o kojima će reči
biti kasnije. Ali najvaţnije nije ni to, već nešto sasvim drugo: kozački
spas su slobodno učili svi, bez izuzetka, kozaci. On je bio dostupan
čak i mladim ratnicima-kozacima. Pored toga, on uključuje posebne
tehnike za borbu na konju lancem, sabljom ili mačem. To je ta ista
mongolska tradicija. Ona se sačuvala u okruţenju potomaka Tartarske
Horde sve do XX veka. Kao što sam već gore napisao, nju je nekada
postavio meĎu sibirskim Skitima još legendarni Timčak-Dţingis Kan.
Ali ja mogu da pitam, a gde je svu svoju moć pokazao kozački Spas?
Tačnije, arijevsko vojno nasleĎe, sačuvali su potomci Skita, Sarmata,
Pečenjeza, Polovca i hordaša? Reći ću direktno: da nije bilo njega,
Kozaci bi jedva mogli da zaustave moć ukupnog nastupa Turaka
Osmanlija na sever. Trupe Turaka su pobedile vojske Bugara, Srba,
MaĎara, Poljaka pa čak i Austrijanaca. Ali turskim pašama ni u
jednom trenutku nije uspelo da slome kozačku vojsku. Vekovna borba
sa kozacima i na kopnu i na moru ne ide u korist Osmanskog carstva.
Kozaci potapaju tursku flotu, devastiraju obalu Turske. Oni su se
- 20 -
odvaţili da napadnu čak i prestonicu Turaka, sveti Istanbul-Carigrad.

Bliski kontakt odreda Kozaka za Turke se skoro uvek završavao sa
suzama. Uzmimo, na primer, opsadu Osmanlija 1642. godine
opkoljenih od njih donskih i zaporoţških Kozaka Azova. Šta kaţu o
tom krovoproliću hronike, teško se to doţivljava svešću. U Zaporoţju
je bilo svega 8 hiljada Kozaka. Od njih 3 hiljade ratnica kozaka.
Očigledno, to su bile ţene i mlade zaštitnice Azova. Turci su doveli
pod tvrĎavu ogromnu flotu. Turskih i krimsko tatarskih trupa pod
Azovom okupilo se oko 300 hiljada. I ne samo to, turci su imali tešku
opsadnu artiljeriju. Zahvaljujući njoj, kroz nekoliko meseci od zidova
tvrĎave ostale su samo ruševine. Ali, koliko god da su oni napadali,
sve je bilo uzalud. U bliskoj borbi uvek su pobeĎivali kozaci. Vaţno je
napomenuti da su se pored muškaraca, rame uz rame, borile
oklopljene, bez štitova, ali sa dve isučene sablje, njihove neveste i
ţene. Ţene ni u čemu nisu bile lošije od muškaraca. Očigledno,
borbena obuka je bila besprekorna. U avgustu 1642. godine, turci su
preduzeli opšti napad. On je trajao dve nedelje. Dve nedelje masakra
na zidinama! Dve nedelje ogromna turska vojska je pokušavala da
pobedi branioce tvrĎave. A njih je ostalo na kraju opsade samo 3
hiljade. Ostali su ubijeni pod dţuladima topova i sačme. Ali te 3
hiljade je izdrţalo! Uzgred, 800 od njih su bile ţene. To je mesto gde
je pokazala sebe drevna arijevska veština bliske borbe. Kada su se
turci iscrpli, kozaci su odlučili da napadnu njihov logor sami. I
muškarci i ţene su shvatili da će ova borba za njih biti poslednja. Tri
hiljade junaka protiv bezbrojne vojske! A ipak, oni su odlučili da
izaĎu izvan zidina. Pri izlazu branioci tvrĎave su se razdelili po pola i
počeli da se grle i ljube, praštajući se jedni sa drugima. Njihov susret
je bio zakazan u Iriju, u vedskom raju drevnih arijevaca. Stvar je u
tome, što se u 17. veku kod kozaka i dalje sačuvalo dvoverje. Ali,
kada se na svojim konjima šačica junaka pribliţila logoru neprijatelja,
ona je videla, da je logor prazan. Turci su u strahu pobegli, a onda su
Kozaci počeli da ih jure. To je bila puna pobeda! Mislim da će
pametan čitalac shvatiti šta je dalo prednost u tom surovom obračunu.
Hrabrost — da, disciplina — nesumnjivo, ali kakva korist od hrabrosti
i discipline, ako se ne poseduje savršeno vladanje bliske borbe, ne
shvataju principi kretanja svog tela, ne zna kako raditi sa
energopotocima.
- 21 -
U zaključku, ţelim da upoznam čitaoce sa tim što sam čuo od

jednog starog čekiste, oficira bezbednosti, štaviše, što se njegova priča
direktno tiče naše arijevske borilačke baštine. Stoga neka čitalac skupi
malo strpljenja da to pročita. Ovog čoveka sam upoznao u jednoj od
svojih ekspedicija. On je ţiveo sa svojim prijateljem na obali jezera
tajge. Oba penzionera su pecala i pili ţivotorodnu vodu sa izvora.
Jednog jutra, počeo sam da se zanimam borbenom veštinom, koju
mi je predao moj deda i razvio jedan od čuvara drevnog znanja. Ja
sam se vrteo, menjao pozicije, napadao na prazninu i sklanjao se od
virtuelnih udaraca sa linije napada. A mene su paţljivo posmatrala oba
moja poznanika. Kada sam završio trening, do mene je došao jedan od
staraca i rekao:
— Ja drugi put u ţivotu vidim Sirsanate Akili. Ali ovo je nešto
drugo: i to i ono. U tvom stilu je više spirala i preokreta. Šta je to,
odakle to kod vas? Uostalom, u poreĎenju sa onim što sam do sada
video, sve istočnjačke borilačke veštine, pa i savremene zapadne, su
laka zabava.
Ja sam sa čuĎenjem gledao na sedokosog specijalistu vojnog
obrazovanja i zauzvrat ga pitao odakle zna za Sirsavati-Akili i uopšte
o vojnim veštinama.
Starac se nasmešio i gledajući me u oči, rekao je:
— Pred tobom je general KGB-a u penziji "takav i takav, takav i
takav". Bilo je vreme kada sam radio kao instruktor bliske borbe kod
sovjetskih diverzanata i oficira iz obaveštajne sluţbe. Meni je
dovoljno da bacim pogled na stil i ja znam šta on predstavlja.
Onda, starac je nastavio:
— Danas sam drugi put u ţivotu video rusku varijantu borilačkog
nasleĎa kšatrija. Ako nije tajna, kako se ona zove?
Odgovorio sam starcu, ali on nije otišao.
— Zašto je u pitanju 5 elementa? Zar ih je pet? — pogledao me
je.
— Pod petim elementom podrazumeva se Univerzum — rekao
sam.
— To je to! — ispruţio je ruku bivši KGB - ovac.
Interesantno— klimnuo je glavom, odlazeći ka svom šatoru.
Uveče, posle posla, kada smo večerali, starac je došao do našeg
šatora, mahnuo mi i rekao:
- 22 -
— Ţelim da ti kaţem, Georgi, kako sam se prvi put suočio sa

ruskom varijantom Sirsanate Akili. Bilo je to u jednom od speclagera,
stvorenog specijalno za osuĎenike na smrt. Tamo su poslali one koji
su bili osuĎeni na streljanje. Ali ne radi se o banalnim kriminalcima,
već o dobro obučenim na Zapadu ili Istoku štetočinama, onima koje se
zovu diverzanti. Ovaj kamp je na inicijativu Berije nastao 1953.
godine, neposredno pre smrti Staljina. Za šta je napravljen? Za to, da
bi sovjetski specijalno pripremljeni oficiri-diverzanti mogli da
poboljšaju svoju borbenu tehniku. Zatvorenicima je predloţeno da se
bore na smrt sa sovjetskim specijalcima. Ko pobedi, onda ostaje ţiv
do sledeće borbe. Za to, da bi zatvorenici imali motivaciju da se bore
do smrti, rečeno im je sledeće: ko u borbama pobedi 10 puta za redom
i ostane ţiv, biće poslat u zemlju koju on ţeli. Osim toga,
zatvorenicima su dati uslovi za trening. Tako je pripremljen u SSSR-u
timski sastav diverzionog odreda specijalne namene. Odabrani su
počeli sa teškim borbama. Ako ţelite da dobijete unapreĎenje, budite
onda ljubazni da dokaţete svoje kvalifikacije.
— Da li je bilo takvih, koji su dobili naše momke u 10 borbi i bili
poslati van zemlje na sve četiri strane? — pitao sam.
— Koliko ja znam, takvih nije bilo. Ali neki od dobro obučenih na
Zapadu, a posebno u Japanu diverzanata pobedili su ne jednom i ne
dva puta. Ali ne radi se o njima. Stvar je u tome da su u ovaj specijalni
kamp stizali obični kriminalci, u osnovi dobro sposobni da vladaju
svojim telom, prirodne ubice. Kao po pravilu, takvi nisu dugo ţiveli.
Kriminalno iskustvo ne podrazumeva otvorenu borbu. Banditi uvek
rade tajno, iako su se neki od njih borili i uporno i vešto. "Dijamanata"
u njihovom okruţenju, takoĎe je bilo. Dakle, jednog dana, krajem
1954. godine u speclager je stigla nova grupa osuĎenika. Bilo ih je
svega tri. Dva diverzanta i jedan kriminalac. Svi su stavljeni u
zajedničku ćeliju, gde su saznali za svoju sudbinu. Ali nije prošlo ni
dva dana, novajlija kriminalac je zahtevao sastanak sa načelnikom
zatvora. Oficira, zaduţenog za lager osuĎenika, ja sam dobro znao.
Bili smo prijatelji više godina, on je bio pristojan čovek, tako da se
njegovoj priči moţe verovati. Kakvo je bilo njegovo iznenaĎenje kada
je kriminalac traţio da ga što pre ubiju. Na pitanje, zašto se on toliko
ţuri, moj dobar poznanik je dobio otprilike ovakav odgovor.
Kriminalac mu je rekao da zna svoju sudbinu i stoga on ne moţe da
posluţi kao objekat za treniranje. Na pitanje zašto, on je odgovorio da
- 23 -
je u neoruţanoj borbi nemoguće ga pobediti. Sa njim ne moţe da se

nosi ni jedan od obučenih oficira škole diverzanata. A ako je tako,
onda će nuţno morati da postane ubica, hteo ili ne, za drţavu i
zajednicu. Razgovor sa kriminalcem je zbunio načelnika logora.
Naravno, obzirom na to da ovaj čovekom nije bio atletski graĎen u to
ne bi poverovao ni jedan komandos. Ali to što je kriminalac traţio da
ga ubiju i što nije traţio da se od njega napravi gladijator, načelnik
logora se zainteresovao za njegov slučaj. Šta je on tamo saznao?
Ispostavilo se, da se osuĎenik sve do nedavno sasvim pridrţavao
zakona. On nikada nije bio povezan sa kriminalnim svetom. Ţiveo je
pošteno, kao što i priliči sovjetskom čoveku. Ali jednog dana, dok je
šetao sa svojom 17-godišnjom ćerkom u parku, naišao je na kavkasku
svadbu. Videvši lepu rusku devojku, Dţigiti, raspaljeni vinom i
atmosferom praznika, odmah su krenuli prema njoj sa strašću.
Uobičajena situacija: tihi kutak parka, dva rusa i sto "planinskih
orlova". Sve kao što treba da bude, moţete da uradite bilo šta. Pored
toga, pored reke, moţe lako da se sakrije bilo koji zločin. Na oca sa
ćerkom krenulo je nekoliko momaka. Prema podacima istrage, bilo ih
je petoro. Jedan je beskompromisno zgrabio devojku za ruku, a
četvorica su okruţila sa svih strana njenog oca. Namere su im bile
jasne kao dan. Svedoka i zaštitnika poslati na onaj svet, a devojku
odvesti sa sobom, a onda i nju poslati za ocem. Na veliko iznenaĎenje
napadača, rus je preciznim udarcima oborio dva kavkasca na zemlju,
ostalima je pokazao na put, da se vrate odakle su došli. Ali razjareni
zbog neuspeha kompanije "planinskih orlova" dotrčala su još trojica.
Svi zajedno su skočili na rusa. Kod nekih u rukama su zableštali
noţevi, a onda je rus počeo da ih ubija, jednog za drugim. On je
dokrajčivao Dţigite golim rukama, brzo i precizno, kao mašina smrti.
Kroz nekoliko sekundi svi napadači su leţali pred njegovim nogama.
Ali, dotrčali su novi. Ubrzo se rus sa svojom ćerkom našao u
okruţenju avarske svadbe. Okruţivši ruski par i iztreznivši se,
kavkasci nisu smeli da napadnu. Oni su se obratili zakonu. Pozvali su
"svoju" policiju i optuţili rusa za to, da je on napao nesrećne avarce i
četvorici od njih oduzeo ţivot. Pošto se dogaĎaj desio u Dagestanu,
čak su i tuţilac i sudija izokrenuli slučaj onako "kako treba".
Činjenica, da je otac branio čast svoje ćerke, bila je zaboravljena. Kao
rezultat toga, bio je osuĎen. Čitajući lični karton osuĎenika, šef
speclagera se zamislio. Bilo je jasno da je čovek stigao ovde ni za šta.
- 24 -
Ali šta sa njim dalje da radi? Dakle, moj dobar poznanik je, koliko je
mogao, posmatrao ovog čoveka. On ga namerno nije stavljao na
borbe.Tako je prošlo nekoliko meseci, a onda, kao po inatu, šef logora
prebačen je na drugi posao, a njegovo mesto zauzeo je pukovnik "X",
krimski tatarin, koji je ţestoko mrzeo sve rusko. Predavajući duţnost,
moj prijatelj je pokušao da objasni novom načelniku, da je neophodno
da se uradi sve što je moguće da se preispita slučaj tog čoveka, jer on
nije kriv. Slučaj je očigledno bio isfabrikovan. Ali novi načelnik
logora, čim se prilika ukazala, stavio je čoveka na treninge za smrtni
duel. Onda je došla grupa mladih jakih ambicioznih momaka
spremnih da ubijaju sve ţivo, jer su uvrteli sebi u glavu da oni
obavljaju dobro delo, da šalju na onaj svet manijake i neprijatelje
otadţbine. Ali prvi od njih je izdrţao protiv nepravedno osuĎenog
manje od 30 sekundi, a iza sebe je imao najbolju od istočnih škola.
Osim toga, on je izučavao i aikido i kapoejru. Nazovi kriminalac nije
ubio momka, iako je mogao to da uradi. Samo ga je bacio u nesvest.
Naravno, na njega je odmah skočio još jedan kreten, ali i on je
trenutak kasnije bio na podu bez svesti. Zatim su brutalni momci,
zaboravljajući na čast, krenuli na svog "neprijatelja" svi zajedno. Da
posloţi trojicu, bilo mu je potrebno manje od minuta. Ja sam ovu
borbu gledao na ekranu. Reći ću ti direktno: zastrašujuće a u isto
vreme i lepo. Zaista, mašina smrti bez blokova. Utisak je bio da udarci
napadača svi odlaze u prazno, a njegovi pogaĎaju cilj. U cilj i to
kakav! Oči, grlo, baza lobanje, prepone. Ja sam video mnogo stilova,
posedujem tri, ali ništa slično nikada nisam sreo. Ovde sam tebe
gledao i svega sam se setio. Isto to, nešto poput slobodnog plesa ili
igre.
— A šta se desilo sa tim čovekom? — pitao sam starca.
— Njega su spasili oni koje je on označio. Svi su bili dobri ljudi,
pravi oficiri. Kada su došli sebi, oni su iskreno bili oduševljeni da vide
tehniku "samorodka". Jedan od njih mi je pisao i ja sam odmah
pojurio u logor. Bivši načelnik ove ustanove je počeo da radi na
spasenju tog čoveka. Ukratko, svi zajedno smo učinili da se preispita
njegova stvar.
— I onda šta? — nisam izdrţao
— Onda ga pustili na slobodu. Ali da podučava svoju borilačku
veštinu je on odlučno odbio. Rekao je da to je tajna njegovog roda i on
- 25 -
nema pravo da je otkrije. To je to! — završio je svoju priču bivši

KGB-ovac i pogledao me u oči dugo očinskim pogledom.
- 26 -
GLAVA 3.
ZAŠTO JE DOŠLO VREME
Bilo koji čitalac moţe da me pita: zašto sam odjednom odlučio da

napišem vodič za drevnoarijsku vojnu tradiciju. Zato, jer je došlo
vreme. Pored toga, ruska varijanta Sirsanate Akili u ovom trenutku
nije nešto misteriozno i nepoznato. O njoj ne znaju samo kod nas, u
Rusiji, gde još uvek postoji, kao što sam već rekao, uzgajajnje svih
vrsta veštačkih stilova: od slavjanske viteške borbe do ruţne i
primitivne borilačke veštine "pokrovitelja Velesa". IzmeĎu ovih
krajnosti ih ima ne manje od 5-6. Svi ovi stilovi mogu se koristiti u
stvarnoj borbi, ali oni nisu autentično arijsko nasleĎe. Oni su kasniji,
preodeveni u rusku bluzu, koji se u malo čemu razlikuju od istočne
tradicije. Isti blokovi, zahvati i bacanja. Pored svega navedenog,
moţda vredi, stil Kadočnikova. To je i razumljivo, jer je on — ništa
drugo, već doveden do savršenstva kozački "spas", koji se, kao što
sam već rekao, rodio iz drevne tradicije naših predaka, meĎutim stil
Kadočnikova je samo deo jedne celine. Po svojoj strukturi ima
primenjen karakter a ne odnosi se na borbenu jogu. Ali, vratimo se
našem razgovoru.
Zašto sam došao do zaključka, da je došao trenutak, kada vojno
nasleĎe predaka Rusije postaje popularno? Prvo, slična veština bliske
borbe iz Indije i Pakistana procurila je u Izrael, gde je postala poznata
kao "Krav Maga". Tamo je ovaj jedinstven, jednostavan sistem
potpuno zamenio istočne borilačke veštine i sada se gaji kako u vojsci,
tako i u graĎanstvu. Naravno, jevreji ga smatraju svojom nacionalnom
varijantom borilačke veštine. To je i razumljivo, jer sve što stigne u
Izrael postaje njihovo čisto jevrejsko. Pogotovo što je arijsku joga
borbu doneo iz Bratislave neki Imi-Sde-Or (Lihtenfeld), koji ju je
mnogo godina izučavao po starim sanskritskim tekstovima. Stoga,
tajne odavno nema. I drugo, ovaj sistem borbe je tako prirodan i
jednostavan, da moţe lako da se izuči za veoma kratko vreme, koji se
u naše doba javlja kao arhi aktuelan, jer rusko društvo čeka surova
borba na ţivot i smrt. Neka me prozovu i teroristom i ekstremistom,
ali to je upravo tako. Činjenica je da je deo ruske elite, na čelu sa
predsednikom zauzeo kurs ka osvajanju Ruskog suvereniteta. Ka
oţivljavanju jake nacionalne drţave. Naravno, njih podrţava narod.
- 27 -
Ali drugi deo ruske elite oţivljavanje otadţbina ne zanima. Ona verno
sluţi svojim zapadnim gospodarima. Jasno je da je izmeĎu obe elite
odavno ozbiljna borba. Ali, ako predsednika i njegovu okolinu
podrţava društvo, drugi deo liberalno orijentisane elite podrţavaju
zvaničnici i bliski njima oligarsi. I jedni i drugi u zemlji imaju
ogroman uticaj. Štaviše, ne samo u medijima, već i u moćnim
strukturama. Konkretno: u gornjem ešalonu vrha policije i FSB. Iz tog
razloga, oba pomenuta odeljenja se odavno teturaju. Jedan deo
uniformisanih struktura, uglavnom mlaĎi komandni sastav, je na liniji
predsednika, viši je korumpiran, komandni sastav podrţava liberalne-
demokrate i one koji njima manipulišu. Zapravo, radi se o
izdajnicima.
Iz navedenog se moţe lako uvideti naša budućnost: visoki
zvaničnici već sada preduzimaju mere za neutralisanje patriota u
parlamentu, vladi i u okruţenju predsednika. Oni se bore iz svih
snaga. Jasno je da će u kritičnoj situaciji glava drţave i oni koji ga
podrţavaju, za pomoć morati da se obrate narodu. Ali protiv narodnih
masa odmah će biti poslati verni liberalano-demokratski delovi
policije, specijalne snage (specnac), Omon i privatne paravojne
jedinice oligarha. Poslednji samo čekaju odgovarajuću komandu. I
jedni i drugi i treći su dobro obučeni profesionalci. Pored toga, oni su
naoruţani štitovima, plastičnim oklopima i ako je potrebno, vatrenim
oruţjem. Ali tako disciplinovane i odane svojim gospodarima snage
moraće da se suoče sa onima koji podrţavaju kurs za preporod
otadţbine i našeg naroda. Ko će pobediti u ovom sukobu? Liberalna
kontrarevolucija ili volja predsednika i podrţavajuće ga patriote iz
naroda? Liberalne demokrate se nadaju da izvrše obojenu revoluciju,
čije posledice će oguliti koţu društvu do kostiju, ali i podeliti zemlju
na delove. Svoj projekat liberalne demokrate i njihovi podanici ţele da
ostvare sedamnaeste godine. Oni se uzdaju u pomoć vremenskih
ciklusa.
Kao što vidite, vremena je ostalo vrlo malo da se pripremi narod
za ulične borbe i suzbijanje po zemlji liberalne kontrrevolucije.
Naravno, pomenute liberalne demokrate na čelu sa svojim liderima
mene zovu ekstremista. Neka me zovu, čak će poslati i knjigu na sud.
To je njihova stvar, tako neka se zabavljaju. Ja ne pozivam na rušenje
postojećeg sistema;ja ţelim da naš narod bude u stanju da neutrališe
- 28 -
snage prozapadne opozicije i podrţavam sve one patriote u vladi, koji

iskreno boluju zbog sudbine Rusije.
- 29 -
GLAVA 4.
UPOZNAVANjE SA VOJNIM NASLEĐEM PREDAKA
Dakle, kod mene i mojih nastavnika se pojavila ideja predavanja

principa drevne arijske borilačke baštine, da ne zaboravi svoje
genetske korene ruski narod, odsečen u svom umu ţeljom da i dalje
kopira istočne borilačke veštine, ali i druge njihove kulturne vrednosti.
Pored toga, pruţiti mogućnost ruskim ljudima da uporede koja je
borbena tradicija efikasnija: naša slovensko-arijevska ili istočna
japansko-kineska. Naravno, ne ţelim da napravimo takav zaključak
posle pobede u uličnim borbama svojih protivnika — zaštitnika
liberalno-demokratskog razvoja Rusije. One koji preziru sve svoje,
domaće i koji se klanjaju Zapadau i Istoku. Činjenica je da su naša
interventna policija, specijalne snage GRU i FSB poznavaoci
borilačkih veština, mislim da je to poznato svakom Rusu. Ţeleo bih da
se to dogodi mirnim putem, ne kroz krv i haos. Ali šta raditi ako u
Rusiji revolucija ne proĎe mirno. Neka tada sve specijalne snage
Rusije odgovaraju za sebe. Na kraju krajeva, da bi se postao dobar
borac drevnoarijevske borilačke veštine, dovoljna je godina
proučavanja. Ako čovek veţba 2-3 godine, on u kontaktnoj borbi
postaje as. Zašto je to tako? Zato, jer je naša borbena veština veoma
jednostavna i pristupačna. Ona ne zahteva akrobacije, svaka njena
tehnika je pogodna i blizu onih pokreta koje čovek obavlja u
svakodnevnom ţivotu. Ali o tome ćemo govoriti u nastavku. Sada je
vaţno da obratite paţnju na to kako će biti sprovedena borbena obuka.
Prva stvar koja je učeniku potrebna, su paţnja i pravilno razumevanje
principa toga, o čemu će biti reč.
Osnovni principi slovensko-arijevske borilačke veštine

1. Potpuno opuštanje
2. Telo je u stanju talasa.
3. Zaustavljanje u borbi znači smrt. Ako ţelite da pobedite —
krećite se.
4. Pokreti nogama su prirodni, oni podsećaju na neku vrstu plesa.
5. Nema stajanja, noge se kreću brzo i precizno.
6. Blokovi odsustvuju. Postoji dodirivanje neprijatelja sa ciljem
da se on skrene sa putanje svog udarca u stranu ili da se izvede iz
ravnoteţe.
- 30 -
7. Udarci se zadaju svim delovima tela: prstima, osnovom dlana,

ivicom dlana, otvorenim dlanom, koji se naziva usta vuka, pesnicom.
Udarci se nanose glavom, laktovima, kukovima, kolenima, stopalima.
Kao i bilo kojim predmetima pri ruci .
8. U severnoj borilačkoj veštini ne postoji "naneti udarac u glavu
ili telo". Svi udarci se zadaju samo na bolne tačke. To su oči, vrat,
solarni pleksus, prepone, baza lobanje, kolena, potkolenica, itd
9. U ruskoj joga borbi se koristi samo pet bacanja. To su
univerzalna bacanja, dva pod noge, bacanje preko kuka i bacanje
preko leĎa. Ali sva bacanja su posle kratkih udaraca ili bolnih zahvata.
Objašnjenja osnovnih principa

1. Zašto je potrebno potpuno opuštanje? Relaksacija vam
omogućava da dostignete veoma velike brzine. Zašto se to dešava?
Što je opuštenije fizičko telo, više na njega utiče eterično telo. Kako
eterično telo hrani svojom energijom fizičko telo, tako se u stanju
opuštenosti ono uključuje u proces kretanja: počinje da pomaţe
nervima da upravljaju telom. To je mesto gde nastaju velike brzine.
Ovde deluje potpuno drugačija vrsta energije.
2. Šta je stanje talasa? Treba znati da u telu čoveka svaka ćelija
ima svoju sopstvenu frekvenciju vibracije. Ove frekvencije su
sakupljene u ukupnu frekvenciju tkiva i organa. Od njih se gradi
frekvencija ljudskog tela. Ona definiše talas u kojoj prebiva svako od
nas. Da bi ga pronašli, treba maksimalno biti opušten, dozvoliti telu da
se spontano kreće. Dobiti nešto poput plesnog talasnog stanja. To je
pre svega u pokretu čoveka, a ne u radu muskulature. Ovo poslednje je
uvek podreĎeno prvom, onda je ljudsko telo u stanju da se kreće lako i
glatko, bez naglih, nepotrebnih skokova i stavova i trošenja energije
na kretanje. U stanju talasa borac je u stanju da se bori mnogo sati za
redom i uopšte ne umori, jer talasni pokret u potpunosti ispunjava
ljudsko telo potrebnom mu energijom.
3. Kako razumeti: "Zaustavljanje u borbi znači smrt"? Kada se
borac nalazi u stalnom pokretu, on u svakom trenutku lako i
neprimetno moţe da se izvuće sa linije napada. Zaustavljanje — nije
ništa drugo, nego kašnjenje; posle njega je potrebno vreme za
ubrzavanje. Tako zaustavljen u mestu borac je lako ranjiv.
- 31 -
4. Šta znači: "Pokreti nogama su prirodni"? Prosto ne treba misliti

o nogama. One se kreću u stanju talasa, spontano, kako je potrebno u
borbenoj situaciji.
5. Stavovi samo sprečavaju napad i trenutnom povlačenju u
prazninu, zato ih u drevnom stilu nikada nisu koristili.
6. Zašto su potrebni blokovi ako se u stilu pet elemenata
povlačenje sa linije napada vrši celim telom? Ruke za zaustavljanje
neprijatelja se takoĎe koriste, ali ne i za blokiranje, kao i za promenu
putanje neprijateljskog napada. Pored toga, zahvatom ili udarcem
protivnik se izvodi iz ravnoteţe. Kao po pravilu, ruke rade po krugu ili
spirali.
7. Nešto što treba da znate i o udarcima: oni se ne nanose silom
ramena, već silom, dolazećom iz karlice. Rame samo usmerava i
dopunjuje ovu snagu. U staroj borilačkoj veštini koriste se udarci tipa
bokserskih, sa oštrom razlikom. Udarci po putanji: prodorni, kruţni i
kratki. Glavom se udara zatiljkom, čelom i bočnim delovima lobanje.
Udarci kukovima se rade često sa skokom unazad ili bočno. Noge u
borilačkoj veštini pet elemenata udaraju nisko. Donji stomak i prepone
su referentne tačke, što je veoma vaţno. Noga u trenutku udara u
kolena do kraja se ne ispravlja, što je čuva od povrede zgloba.
8. Treba se od samog početka priviknuti da se nanose udarci samo
po bolnim tačkama. To je veoma vaţno, jer u realnoj borbi nema
vremena za razmišljanje. Udarac se nanosi uvek automatski i on mora
da bude, po drevnoj tradiciji, fatalan.
9. Sva bacanja naše borbene tradicije se izvode sa oštrom
rotacijom tela. To vam omogućava da se oduprete napadaču. Zakon
rotacije tokom borbe sa uticajem na ruku protivnika uvek treba imati
na umu, zato što on omogućava da se obori sa nogu bilo ko ko
pokušava da koristi protiv vas tehniku rvanja.
- 32 -
GLAVA 5.
ZAŠTO "PET ELEMENATA"
U dalekoj drevnosti ljudi vedske, odnosno, kosmičke civilizacije

dobro su razumeli kako funkcioniše Univerzum. Oni nisu bili ni
materijalisti, ni idealisti, već su sebe smatrali realistima. Šta znači biti
realista? Pre svega, ne verovati veštački stvorenim ideologijama, već
razmišljati i znati realnost takvu, kakva je ona u stvari. Naši preci su
znali da se univerzum sastoji iz banke informacija, materija i opštih
zakona, po kojima ide razvoj svega. Pored toga, njima su bila poznata
svojstva informacionih polja, ustrojstva svih vrsta materija i kako se
ponaša u pojavnom i nepojavnom svetu jedan ili drugi opšti zakon
univerzuma. Na osnovu toga, oni su znali da je informaciono polje,
koje je tanka supstanca, utiče na bilo koju vrstu materije, u rezultatu
čega u materijalnim pa čak i talasnim strukturama postoje odreĎene
misaone forme. To je razlog zašto su naši preci verovali da svaki
zemni element, bez obzira da li Vatra, Vetar, Zemlja ili Voda, imaju
svoju svest.
A ako je tako, sa svešću jednog ili drugog elementa moţe da se
stupi u savez. Štaviše, koristiti element kao svog učitelja. To je razlog
zašto je drevnoarijevska borbena veština nastala iz dubokog
razumevanja i svesti mentalno-emotivnog potencijala četiri zemaljska
elemenata, peti element borbene tradicije je u vezi sa silama koje
deluju u kosmosu. O ovom elementu pričaćemo na kraju našeg
udţbenika. Sada da preĎemo na opis elemenata i da vidimo kako su
oni predstavljeni u vojnom nasleĎu predaka.
Forma elementa Vatre

Proţimajuća vatra je veoma brza i agresivna. Za kratko vreme
moţe da pretvori u ruševine sve što ţelite. Za nju nema prepreka i
smetnji, vatra uvek napada. Ali u isto vreme, vatra moţe biti i
stvaralac. Nešto uništava, a nešto gradi. Zahvaljujući kosmičkom
ognju nastaju univerzumi. Nastaju milijarde novih zvezda, a sa njima i
planete. U formi Vatre svojstveno je to isto: vatra — to je snaţna
udarna tehnika borbe. Udarci iz bilo kog poloţaja, svim delovima tela,
nevidljio i munjevito. To su dva ulaska u odbranu neprijatelja: ulaz
spoljni, ulaz unutrašnji plus udarna tehnika noge po niţem nivou.
Spoljni ulaz naziva se uvijanje. Unutrašnji ulaz —razvijanje. Spoljni
- 33 -
ulaz omogućava da se izvuče sa linije napada i doĎe neprijatelju iza

leĎa. Unutrašnji ulaz razbija odbranu neprijatelja. Oba ulaza smatraju
se ekvivalentnim. Iako je u borbi bolji spoljni ulaz.
Forma elementa Zemlja

U element Zemlje ulazi rad sa ispruţenim rukama napred. Ova
tehnika se zove kupolna. Napadi su, kao po pravilu, veoma jaki i
prodorni. Koriste se napadi i bacanja. Pored toga, forma zemlje
uključuje rad u parteru i leţeći. Ova forma se odnosi na tehniku
oslobaĎanja od zahvata i gušenja.
Forma elementa Vazduha

U elementu vazduha kretanja podsećaju na aikido. Razlika je
samo u tome što se u japanskom aikidou koriste neka bacanja, a kod
nas na prvom mestu stoji udarna tehnika. Bacanja su uvek sekundarna.
Ona nisu glavna.
Forma elementa Vode

Na element Voda se odnosi snaţna udarna kruţna i spiralna
tehnika. Za razliku od elementa vatre svi pokreti su dugi, rade se sa
ispruţenim rukama. Element vode zahteva moćni rad ramena. Noge u
ovoj formi rade malo, samo u krajnjem slučaju.
Forma Kosmičkih elementa

U ovoj formi su zastupljena sva četiri elementa. Kretanja jednog
glatko prelaze u kretanje drugog. Pored toga, široko se primenjuje
hodanje oko neprijatelja u krug. Ovaj oblik podseća na kinesku
tehniku borbe osam dijagrama stila ba-gua, ali to je površna sličnost.
Suština kretanja po krugu je drugačija. Ona uključuje u sebe ne samo
kruţne pokrete, već i ceo prethodni arsenal. Pored toga, kretanjem u
krug u borbi lako je moguće preći na liniju, sve zavisi od situacije.
- 34 -
GLAVA 6.
RATNIK I BORAC
Pre nego što počnemo da se bavimo drevnom borilačkom

veštinom, neophodno je da svako od nas odluči za sebe, šta ţeli da
bude: dobar borac ili ratnik. Sa tačke gledišta laika, borac i ratnik —
su gotovo jedno isto. U stvari, nije sve tako. Psihotip borca i ratnika
potpuno su drugačiji. Borac uvek nastoji da pobedi nekog. Zbog toga
on u znoju svog lica i trenira. Naravno, njega vode sebični motivi.
Borac ne samo da je po svojoj prirodi ambiciozan, već je često još i
zaludan. Svestan toga ili ne, ali "buket" tolikih divnih osobina,
vremenom uništava njegovu dušu. Ţelja borca da pobedi sve bez
razlike, na kraju dovodi do poraza. Takva je sudbina svih, bez
izuzetka boraca, tako je ustrojen naš svet. Viša sila videvši da je borac
otišao predaleko, uvek će naći način da ga zaustavi. Narodna mudrost
kaţe: "protiv Boga ne moţeš". Zašto se dešava tako a ne drugačije?
Sve je jednostavno: borac, teţeći ka pobedama nad svojim
protivnicima, automatski, sam ne znajući, otkazuje od osećanja ljubavi
prema svemu ţivom i neţivom. To sve više i više počinje da ga
uznemirava u nameri da dominira. U duši borca dešava se zamena:
ljubav ustupa mesto mrţnji, jer iz nje borac crpi neophodnu za sebe
snagu. U stvari, nenametljivo, ali neminovno ide otkazivanje čoveka
od jedinstva sa silama stvaranja. Čovek umesto boţje ustupa mesto
supereogoističnoj demonskoj ličnosti. Naravno, više sile lako
pronalaze način kako da ga neutrališu. Dobro, ako demonska ličnost
izgubiti bitku od jačeg ratnika postoji nada da će se spasiti od potpune
dezintegracije, ali ponekad biva i gore. Mislim na različite bolesti,
koje u velikom broju postoje u arsenalu Tvorca.
Šta je ratnik i šta ga razlikuje od borca? Pre svega, ustrojstvom
svog psiho tipa. Čovek sa psihotipom ratnika ne nastoji da nad nekim
dominira. Za njega je vaţno nešto sasvim drugo. Ratnik uvek radi na
svojim nedostacima. On ih dobro zna i traţi način da se od njih
oslobodi. To u potpunosti vaţi i za vojnu umetnost. Bavi se učenjem
zakona kretanja ljudskog tela, prestrojava svoju svest na taj način,
kako bi zakoni postali deo njegovog unutrašnjeg "ja". Sve spoljašnje,
nakon što savlada vojničku veštinu, on pretvara u unutrašnje. U stvari
u dubini uma ratnika se dešava transformacija svesti zakona kretanja
- 35 -
čoveka ne samo na nivou podsvesnog, već i na nivou genetike. Šta je

to, ako ne i povezivanje fizičkog i duhovnog u jednu celinu? To je
razlog zašto su borbenu tradiciju naši preci smatrali joga borbom, a ne
skupom tehnika. Mislim da čitalac pretpostavlja: ratnik znači isto što i
jogi. Kako se prevodi na savremeni jezik, reč "joga"? Ako "i" na
prakritu znači mantru moći i sile, "ga" se prevodi kao pokret. Sve
zajedno: put ka moći i snazi. Ali ne nad nekim, već nad sobom.
Indijska joga ili tibetanske duhovne prakse — to su tehnologije koje
omogućavaju čoveku da kroz ljubav dostigne najviši nivo svog "ja" i
da postignu apsolutnu kontrolu upravljanja nad fizičkim telom. Isto
stvar se radi sa psihom čoveka i pravom borilačkom veštinom. Nije
skup metoda, kao odreĎeni sistem, ono što omogućava čoveku da oseti
na sebi dejstvo opštih zakona Univerzuma. Dakle, za ratnika je svaki
duel — samo još jedan trening i provera samog sebe. Duel ili borba sa
mnogim protivnicima omogućava ratniku da vidi nedostatke u sebi,
gde i u čemu je imao propuste i kako da izaĎe na viši nivo. Da li je
moguće pobediti ratnika? Čak i najsofisticiranijem borcu — to je
nemoguće. On ga nikada neće pobediti. Neće ga pobediti ni deset
boraca, ni dvadeset. Zašto? Zato, jer ratnik je uvek u Tvorcu, on je deo
njega samog. A da li je moguće pobediti Boga? Detalje, zašto je tako a
ne drugačije, čitalac će saznati nešto kasnije. A sada, ţelim da kaţem
sledeće. Dolazi era ratnika. Kraj je vremena sebično nastrojenih
boraca. Dakle, ako u vašim srcima svetluca iskra ljubavi, napravite
izbor u korist budućnosti, a ne prošlosti.
- 36 -
GLAVA 7.
DVA TOKA SILE
Drevna umetnost borbe naših predaka neraskidivo je povezana sa

opštim zakonima univerzuma. Jer u prirodi nema ništa natprirodno i
svi fizički, hemijski i biološki procesi u vezi su meĎu sobom, tako
onda i drevna borilačka tradicija, koja je, u stvari njen odraz, izgleda
jednostavno i pristupačno. Tehnike ovog sistema neoruţane borbe su
prirodne i jednostavno ih je sprovesti. Drevni majstori su smatrali
prirodnost i jednostavnost najvaţnijim. Stvar je u tome, da u pravoj
umetničkoj borbi, gde je ulog ţivot, nema strogih pravila, kako staviti
jednu ili drugu nogu ili kako blokirati udarac. Sve se radi onako kako
je najzgodnije. Harmonija podrazumeva integritet i prirodnost pokreta.
Ona vodi telo čoveka, daje mu snagu i brzinu. Vodeći duel sa jakim
protivnikom treba nastojati da se poremeti njegova harmonija. To je
jedan od glavnih zakona borilačke joge. Još treba znati da u prirodi
nema simetrije, znači ni u borbi ne bi trebalo da je bude. Ako nanosite
udarac rukom, odmah napadajte nogu i obrnuto. Ako atakujete laktom,
gledajte da završite sa neprijateljem udarcem glavom ili nogom. I
uvek se mora imati na umu da arijevska borilačka tradicija nije
dizajnirana za dvoboje. Ona je stvorena od strane naših predaka za
stvarnu borbu jednog čoveka sa mnoštvom naoruţanih do zuba
protivnika. Otuda i jedinstvena tehnika. Na primer, borba sa vezanim
rukama, nogama, borba u zatvorenom prostoru, borba na konju i borba
leţeći. Ali pored jednostavnosti i prirodnosti u obavljanju odreĎenih
tehnika, treba znati da zemlja i kosmos stalno razmenjuju energetske
tokove. Planeta šalje upakovane u energetskoj talasnoj formi
informacione potoke u kosmos, a plavo nebo čini isto to u pravcu
planete. Dakle, oba ova potoka čovek moţe da koristi. Stvar je u tome,
da se svako njegovo kretanje u smeru kazaljke na satu povezuje sa
padajućim potokom energije, a kretanje suprotno kretanju kazaljki se
povezuje sa uzlazećim tokovima — onima koji odolaze sa zemlje u
kosmos. Oba ova toka proţimaju čoveka u potpunosti. On za njih nije
- 37 -
prepreka, ali čovek moţe lako da kontroliše oba protoka sila. To se

postiţe mentalno, ali da bi se dostigao nivo upravljanja sila zemlje i
neba, prvo ih je potrebno u sebi osećati. To je jednostavno: čovek se
okreće u smeru kazaljke na satu, zatim suprotno i "osluškuje" energije,
koje se u njemu kreću. Vrlo brzo on će osetiti oba ova toka. Kada se to
desi, ratnik mentalno mora da nauči kako da ih razdeli na pola. To je
isto lako. Jer oba toka poštuju mentalno ustrojstvo. Kada nauči da
podeli prolazeće kroz njega energopotoke na pola, polovinu preostale
energije lako moţe da koristi. Za to je neophodno da se mentalno
propusti energija kroz svoje ruke. Lako je napraviti energetski skok u
trenutku udarca i kroz nogu ili glavu. Šta daje mentalna podela
energopotoka korisniku? Pre svega, veliku snagu. Ratnik, koji uţiva u
uzlazeoj i padajućoj energiji u stanju je da lako dodirom ubije. Njemu
je lako da zaustavi na njega usmeren udarac. Lakim pokretom dlana
on moţe da izvede iz ravnoteţe čoveka bilo koje teţine i svake graĎe.
Takvom ratniku nije neophodna ţivotinjska snaga. Njemu je dovoljno
da dobro razvije muskulaturu i da ima jake tetive.
Na prvom mestu zato, jer oni nose na sebi osnovno strujno
napajanje. Kako izaći na oba energopotoka? To je veoma lako, samo
treba uključiti u svoj trening kretanje u smeru kazaljke na satu i
suprotno kretanje. Tokom okretanja lako se osećaju kretanja energija.
U smeru kazaljki — okretanje sa leve strane na desno — je padajući
tok. Suprotno od kazaljki — uzlazeći tok. Oba ova toka je lako osetiti
jer su oni različiti. Onda se postavlja mentalna instalacija za njihovu
podelu na pola i na provoĎenje preostale energije u ruke, noge, glavu
— u bilo koji deo tela... Nakon trideset dana takvih treninga i
uključivanja u energopotoke i njihovo deljenje, ovaj proces prelazi sa
svesnog nivoa na podsvesni. U borbi, da bi se dostigao nivo polja sile,
dovoljno je o njemu misliti, sve ostalo se dešava automatski.
- 38 -
GLAVA 8.
SUPERINTUICIJA
Ako o nečemu mislite, vaša energija je usmerena ka tome, čime su

zauzeti vaše misli. Zašto je tako, a ne drugačije? Jer svaka misao
generiše energiju. To je poznato mnogim savremenim fizičarima. Ali
misli su različite: neke su mirne, druge su agresivne. Mirne misli
izazivaju gladak protok energije. Ali misli zla generišu izazivaju
energetske impulse. Ako čovek vlada borbenom intuicijom, on lako
moţe da ih oseti. Kako razviti borbenu intuiciju? To je sasvim lako da
se nauči. Samo treba razviti sposobnost da se osete svojim eteričnim
telom bilo koje neprijateljske misli. Joga i pristalice drevnih borilačkih
veština dobro su znali kako funkcioniše naše energetsko telo. Da se
ono sastoji od eterične ljušture, astralne, mentalne, itd. MeĎutim, u
ovom trenutku, nas interesuje samo eterično telo. Zašto je to
esencijalno? Zato što ono hrani energijom fizičko telo. Zahvaljujući
njemu, mi smo puni snage i zdravlja. Ali funkcija eteričnog tela ne
leţi samo u tome. Zbog njega mi opipljivo i mentalno moţemo da
pregledamo sav prostor oko nas. Opisani proces dobro je razvijen kod
odojčadi. Mala beba, proučavajući okolni nepoznati za njega svet,
široko se koristi svojim eteričnim telom. Stvar je u tome, da je naša
eterična školjka višeslojna. U stvari, ona je neka vrsta pakovanja
mnogih hiljada supertankih u vezi meĎu sobom, slojeva, gde svaki sloj
ima svoju frekvenciju vibracije. Dakle, takva talasna harmonija pod
uticajem mentalnog polja lako se proteţe, zbog čega eterično telo
moţe da se "gura" na bilo koju razdaljinu i popuni sobom bilo koji
prostor. Kako se to radi? Veoma jednostavno: prvo treba raditi sa
svojim rukama. To se radi na sledeći način: potrebno je da ustanete na
sred sobe i pogledati bilo koji od zidova. Bez obzira na to šta se na
njemu nalazi: slika, fotografija, polica sa knjigama, ili nešto drugo,
sve to nije bitno. Onda bi trebalo poći ka izabranom zidu i opipati ga
svojim rukama. Nakon proučavanja zida treba zauzeti svoje mesto i
istezati ka zidu ruke, uraditi to isto, ali sada sa proširenim unapred
umesto ruku eteričnim telom. Oba osećanja je neophodno uporediti.
Ako je poreĎenje identično, znači da vaše eterično telo radi i vi ga
moţete koristiti. Nakon niza sličnih treninga, moţete da počnete sa
prostorom. Da biste to uradili, sedite ili stojite, popunite svojim
- 39 -
eteričnim telom ceo obim prostorije ili sportske hale. To je potpuno

isto kao i u prvom slučaju. Samo sada ne treba dodirivati zid eteričnim
rukama, već sve zapuniti svojim eteričnim telom. Ovaj trening je
komplikovaniji, ali je to u moći bilo kog čoveka; što je najvaţnije,
moramo da shvatimo da zidovi ne osećaju vašu maštu, već eterično
telo. Nakon toga, kada ste naučili da popunite prostor svojim
eteričnim telom, moţete da osetite sve predmete u njemu, i zatim
moţete da nastavite sa sledećom veţbom. Njena suština je u tome, da
li moţete da osetite narušavanje vašeg eteričnog tela. Narušavanje
moţe biti i fizičko i mentalno. Za vas to nije bitno. Najbolje od svega
je da tu veţbu obavljate na sledeći način: uĎite u prostoriju, popunite
je svojim eteričnim telom, onda zatvorite oči i sačekajte da vaši
pomoćnici bešumno u nju uĎu. Ako ih osetite, onda se moţe smatrati
da ste fizičko narušavanje eteričnog tela savladali. Sledeće na redu je
mentalno telo. Ova veţba je komplikovanija, ali je dostupna skoro
svakome čoveku, samo treba biti maksimalno opušten i paţljivo
"slušati" svoja osećanja. Poslednja veţba se radi u praznoj sobi ili
prostoriji. Samo u nju niko ne ulazi. Samo dolazi do vrata, neko od
vaših saradnika koji se mentalno koncentriše na vas. Vi tu
koncentraciju njegovih misli treba da osetite. Jer svaka misao izaziva
impuls energije koja utiče na vaše eterično telo. Kada čovek dostigne
nivo borbene superintuicije, on nikada neće pasti u zamku, jer će
njgovo pripremljeno eterično telo uvek na vreme reagovati. Kada je na
ulici grada, on će odmah će osetiti sve svoje neprijatelje. Ako ga na
čardacima kuća čekaju snajperisti, on ih takoĎe oseća. Za to je
dovoljno da ulovi njihov pogled. Kada eterično telo ratnika oseća
agresivne misli neprijatelja, ratnik lako moţe da ih uništi. Za to je
dovoljno da nanese na mentalnom polju napadača energoudar svojim
eteričnim telom. Pored toga, ako znate svojstva svoje eterične
energetike, vama je sasvim lako da izazovete kod svojih neprijatelja
paniku. Za to je neophodno da popunite svojim eteričnim telom sav
oko sebe prostor, kako bi se napadači u njemu praktično udavili. To će
izazvati kod njih osećaj vaše dţinovske snage, koja će neprijatelja
uplašiti. Ali to je jedna strana medalje rada sa eteričnim telom. Postoji
i druga, koja se zove "kapa nevidljivosti". Šta to znači? Da li na svetu
zapravo postoji kapa nevidljivosti? Ispostavilo se da postoji. Za to, da
postanete nevidljivi za svoje neprijatelje, dovoljno je da zgusnete
svoje eterično telo do zapremine graška. Stvar je u tome, što ljudi
- 40 -
doţivljavaju jedni druge uglavnom kroz eterično telo, fizičko je uvek

sekundarno. To treba zapamtiti. Dakle, da bi negde nekom nestali sa
očiju, neophodno je da se primeni goreopisana tehnika.
- 41 -
GLAVA 9.
DOSTIZANjE SUPERBRZINE
U svakoj realnoj borbi sve se rešava preciznošću pokreta i

brzinom njihovog izvršavanja. Preciznost je moguće razraditi
metodom višestrukih ponavljanja, ali brzina kretanja zavisi, kako
smatraju mnogi stručnjaci u borilačkoj praksi, od prirodnih funkcija
nervnog sistema čoveka. Sa materijalističke tačke gledišta, to tako i
jeste i ni jedan biolog ili lekar drugo ne moţe reći. Ali u ţivotu se
ispostavilo se da nije tako. Čovek je u stanju da poveća mogućnost
brzine svog tela nekoliko puta i to je sasvim lako uraditi. Potrebno je
samo da poseduje odreĎena znanja. U prethodnim poglavljima sam
ukratko upoznao čitaoce sa svojstvima eteričnog tela.
Podsetio bih da posredstvom energije eteričnog tela funkcioniše
naše fizičko telo. Činjenicu da je eterično telo višeslojno i energetski
intenzivno, takoĎe znamo. A ako je tako, onda ga moţemo koristiti i
za fizičko kretanje. Mehanizam je jednostavan, eterično telo čoveka
pod uticajem mentalnog polja moţe da se krećete brzinom misli. Ono
što je vaţno — kako bi eterično telo počelo da utiče na kretanje
fizičkog tela. To se postiţe redovnim veţbanjem, ništa komplikovano
u tome nema. To počinje sa saznanjem da je vaše telo — ruke, noge,
glava, torzo — pokriveno debelim slojem eteričnog tela. Prvo, taj sloj
je potrebno da se oseća, a zatim i da se vidi, ali ne očima, već
unutrašnjim okom. Za to nisu potrebne nikakve posebne prakse,
dovoljno je da shvati ustrojstvo eteričnog tela i postavi namera da ga
se oseća. Kada počnete da osećate, da se vaše telo, ruke i noge nalaze
u energetskoj ljusci, moţete bezbedno da počnete trening povećanja
brzine. Da biste to uradili, utičite svojim mentalnim poljem na
kretanje polja eteričnog. Drugim rečima, stvarate suprebrzu sliku
vašeg kretanja, pvezanog mentalnim stavom sa fizičkim telom,
eteričnim telom. Jedino što je potrebno je maksimalno opuštanje
fizičkog tela. Ovo je sasvim razumljivo, bez duboke relaksacije
energija eteričnog polja nema nikakvog efekta. U praksi to izgleda
ovako: vi zadajete udarac opušteno tačno u cilj i vodite ga mentalno
- 42 -
svojim eteričnim telom. Na početku udarci se rade polako, onda se

njihova brzina povećava. Vremenom, ona mora da uhvati korak sa
brzinom vaše mašte. Ali superbrzina se ne postiţu odmah. Da bi se
popneli na ovaj nivo, potrebno je da se uloţi napor i pored toga,
potrebno je pratiti energetski potencijal svog eteričnog tela. Ako je
eterično telo slabo, nikakve superbrzine kod vas neće biti. Da bi ono
uvek bilo u dobroj formi, potrebno je savladati minimum tri vrste
disanja.
- 43 -
GLAVA 10.
DISANJE RATNIKA
U mnogim starim pisanim izvorima piše, da su nakon planetarne

poplave, ljudi počeli da ţive mnogo kraće nego pre nje. Zašto se to
desilo? Naučnici na ovo pitanje pokušavaju da ne odgovore. To je i
razumljivo: to je naredba onih koji finansiraju svet nauke. Ali odgovor
postoji i on je veoma jednostavan. Drevni ljudi na ćelijskom nivou
nisu bili tako ispunjeni šljakom, kao što smo mi. Od čega zavisi ta
zaprljanost? Zašto se posle katastrofe ona promenila, postala potpuno
drugačija? I zaista, mnogi lekari pitaju: sa asimilacijom kod modernog
čoveka, pa i kod većine sisara i gmizavaca je sve u redu. A eto sa
desimilacijom kod njih ide neuspeh. Ona ne ide onako kako bi trebalo
da bude, to jest do kraja. Kao rezultat na ćelijskom nivou se dešava
patološka zaprljanost, što dovodi do preranog starenja svih bez
izuzetka tkiva. Ali zašto je takva nevolja počela posle velike
kataklizme? Na ovo pitanje odgovorila su proučavanja vazdušnih
mehurića, koji se nalaze u komadima ćilibara. Ispostavilo se, u dalekoj
prošlosti, za vreme Atlantide i Oriana, u atmosferi Zemlje kiseonika je
bilo za 2% više nego što je sada. Gde su se dela ova 2%? Ufolozi
veruju da su sagorela u vreme drevnog velikog svetskog rata, zbog
čega je i počeo planetarni potop. Stoga, svi mi ţivimo u osiromašenoj
kiseonikom atmosferi. Pošto kiseonik aktivno učestvuje u razmeni
materija, pre svega u disimilaciji — spaljuje u ćelijama organizma
produkte raspada, — onda postaje razumljivo zašto se u svim tkivima
ţivih organizama odvija proces zaprljanosti. To je razlog zašto je ne
samo kod nas, već i kod drugih ţivih organizama postao mnogo
kraćiţivotni vek. Šta je raditi nama ljudima, posebno onima koji ţive
u gradovima, gde je kiseonika još manje? Odgovor je jednostavan:
treba veţbati jogu ili učiti drevno borilačko nasleĎe. I jedno i drugo je,
u stvari, jedno isto. I joga i prava vojnička veština praktikuju veţbe
disanja koje omogućavaju korištenje kiseonika tako kako je potrebno
našem telu. Da bi se to uradilo, naši preci su stvorili joga praksu
disanja. Ali disanje— to nije samo apsorpcija kiseonika i izbacivanje
produkata raspada. Disanjem moţete da napunite energijom svoje
eterično telo. Stvar je u tome, da u pluća vazduhom čovek zahvata još
i nalazeću u njemu energiju etra, koja se automatski prikuplja u
- 44 -
suptilnom telu. Mislim, sada je jasan fenomen dugovečnosti kod

jogija. Sa jedne strane, intenzivna apsorpcija kiseonika "razgoreva" u
ćelijama različite proizvode raspada, sa druge — kroz pravilno disanja
postiţe se formiranje moćnog eteričnog tela, koje ispunjava snagom
organizam i moţe da se koristi za postizanje borbene intuicije i
superbrzine.
Prva vežba disanja.

Radi se stojeći, na opuštenosti, oči poluzatvorene, ruke sa strane.
Vazduh se usisava nosom tri sekunde. Prvo se ispunjava dno pluća,
onda sredina i vrh. Vrh se ispunjava sa usponom ramena. Zatim ide
zadrţavanje daha pet sekundi i pet sekundi se izdiše kroz usta.
Mentalno, tokom zadrţavanja daha treba da se odloţi energiju iz pluća
(indijski "prana", na ruskom "jar") u "banku" svog eteričnog tela.
Druga vežba disanja.

Radi se kao i prva, samo zadrška daha ne traje pet sekundi, već
osam i osam sekundi traje izdisanje kroz nos.
Treća vežba disanja.

Ima za cilj veliku apsorpciju kiseonika i energije, ali pored toga,
ona dobro razvija pluća. Ovaj put se vazduh apsorbuje ustima. Što je
brţe moguće udahnite i izdahnite.
Sve tri prakse mogu se raditi naizmenično. Danas se bavite
jednom, sutra drugom, prekosutra trećom, ali moţete da ih radite sve
zajedno, to je takoĎe tačno. U zaključku, ţelim da kaţem da veţbi
disanja treba da traju ne više od pet minuta na dan. I potrebno je da se
prati stanje svesti. Čim u glavi počne da se okreće oko vas, krene
muka, vreme je da se zaustavi veţba. Detaljan opis veţbi disanja
moţete naći u literaturi o jogi.
- 45 -
GLAVA 11.
UPRAVLJANJE
Šta predstavlja bilo kakva borba sa neprijateljem? Pre svega, to je

upravljanje i sobom i tim čovekom, sa kim se ide u duel. Dakle,
pobednik je onaj kod koga je veća brzina rešavanja zadataka, odnosno
pokreta, čija je psiha otpornija. U severnoj borbenoj tradicije koriste
se razni zahvati, skakanja, udarci, preokretanje neprijatelja u jednu pa
na drugu stranu, izvoĎenje iz ravnoteţe, itd. Na putu ovog napada
potavljaju se sve vrste zamki, gde on pada. To i jeste upravljanje. A
ako je borba sa nekoliko neprijatelja, onda se vodi tako, da bi oni
počeli jedni drugima da smetaju. Potrebno je da prave greške i
propadaju u prazninu. Dakle, borba u našoj vojnoj baštini ne ide
napamet kao na treningu, već spontano.
Onako, kako je zgodnije i lakše. Jednostavnost je jedno od glavnih
pravila. Čim je komplikovanija tehnika, onda je sporija, znači, manje
efikasna. U borbi vaš centralni nervni sistem pretvara se u posmatrača.
Borbu vodi kičmena moţdina, drugim rečima, svest samog tela, samo
ga ne treba ometati. Trening je nuţan samo da se privikne da se ne
krše načela, sadrţana u našoj borbenoj tradiciji. Ukoliko su ona
ispunjena, znači, moţete da upravljate i sobom i svakim na tvom putu
protivnikom. Dakle, na treningu se treba što je moguće češće kretati
kao automat — pratiti svoje pokrete sa strane, ne uključujući pri tome
centralni nervni sistem. Glavna stvar je da deluje ustrojstvo za
presretanje inicijative kod protivnika. I neka vas ne zanima kakve
stilove on poseduje i koji nivo njegove pripreme. Za vas je on samo
još jedan protivnik, koga što pre treba poslati u najboljem slučaju, na
intenzivnu negu. To je jedino o čemu treba razmišljati. Ako će
protivnika biti deset, dvadeset i više, postavka za njihovo uništenje bi
trebalo da bude nepromenjena. Onda će vaše eterično telo biti jače
nego kod onih sa kojima se borite. I bez mnogo truda ćete svima njima
upravljati. Ali ja ţelim da upoznam čitaoce sa još jednim načinom
upravljanja protivnikom. On je veom star i njega bi trebalo da zna
svaki ratnik. Mi već znamo: da bi izazvali uzlazni tok energije,
neophodno je da se napravi pokret u suprotnom smeru kazaljke na
satu. To je bilo koji korak sa leva na desno, ili samo mali segment
okretanja. Osećate protok energije od zemlje ka kosmosu, mentalno ga
- 46 -
podelite na pola. Sa ovom tehnikom sam upoznao čitaoce ranije. Posle

podele od prolazeće kroz vas energije uzmite polovinu protoka iz
centra glave (epifize), usmerite mentalno uvrnutu u čeličnu šipku
energiju izmeĎu vaših obrva. Onda bacite ovaj energetski, čvrst kao
čelik kabl u "treće oko" svog protivnika, u takozvanu "aţna-čakru".
Drugim rečima, direktno u mozak. Prvo vaš udarac će naići na otpor,
ali će kasnije on proći i vaš protivnik će se pretvoriti u nešto slično
zombiju. On će izgubiti volju i biti poslušan svim vašim nalozima.
Ako mu naredite da skoči kroz prozor, on će "sa zadovoljstvom" to
učiniti. Sada, ja mislim, čitaci će shvatiti, iz bilo kog razloga u vreme
restruktuiranja mnogi protivnici će počiniti samoubistvo, skočivši kroz
prozor ili "progutavši" metak. Ali to je već druga tema. Ţelim da
kaţem da je ratnik u stanju da pretvori u "zombija" ne jednog
protivnika, već koliko god da ih ima. Samo za to mu je neophodno da
mentalno "prikupi" sve svoje protivnike u jedan fantom i da utiče na
njihov ukupni virtuelni mozak na isti način. Takvu tehniku ja neću
opisivati, vaţna je suština. Mislim da je jasna svima.
- 47 -
GLAVA 12.
SUNČEV VETAR
Nedavno je postalo poznato da su drevna nordijska plemena, koja

su pre 6-7 hiljada godina predstavljala jedan etnos, ţivela u
predreligioznom dobu. To je posebno vreme, kada se čovek osećao
delom prirode i shvatao zakone evolucije Univerzuma i religija mu
tada nije bila potrebna. Za njega su ţive bile ne samo biljke i ţivotinje,
već i svi neţivi predmeti, uključujući i nebeska tela. Znanja ljudi
predpotopnog doba bila su mnogo dublja i obilnija od naših
savremenih ograničenih okvirima vulgarnog materijalizma. Oni su
shvatali to, da mi, zbog svog neznanja, percipiramo misticizam. Na
primer, ako informaciono polje Univerzuma proţimaju materijalne
strukture, onda se u njima javljaju misaone forme. Stoga, obdaren je
svešću čak i elektron, a o molekulu nije neophodno ni da se govori.
Dakle, ne postoji ništa mistično u našim ruskim bajkama, kada
njihovi heroji lako komuniciraju sa planinama, rekama, zvezdama,
Mesecom ili sa Suncem. Prema Suncu su naši preci imali poseban
stav. Oni su ga sa pravom smatrali glavnim nebeskim svetlilom.
Shvatali su, da samo zahvaljujući njemu, postoji na Zemlji ţivot.
Drevni su znali, da od svesti Sunca na Zemlji mnogo zavisi. Da
Svetlilo emituje ogromnu količinu ne samo toplotne i svetlosne
energije, već i energije višeg reda, bez kojih nije moguća evolucija
planete i što je najvaţnije, da je nju moguće akumulirati u svom
fizičkom telu. Tako da je Svetlilo za svakog čoveka davnih vremena
bilo neka vrsta nebeske elektrostanice, na koju je on u bilo koje vreme
uvek mogao da se poveţe. U savremeno doba ka "solarnom vetru" se
okreću samo pristalice severne borbene tradicije. Čak su i indijske i
tibetanske joge zaboravili šta je Sunce — to je najjeftiniji od svih
poznatih u Zemlji izvora suptilne energije.
Povezivanje na protok sunčevog vetra vrši se na sledeći način:
rano ujutru, na izlasku Sunca, neophodno je stati prema njemu licem.
Noge u širini ramena, telo opušteno. Pruţite ruke ka Suncu i otvorite
dlanove vaših ruku. Sada zamislite da se u vaše ruke i u oblast "trećeg
oka" (centar Samargla) uliva dolazeća od Sunca zlatna tečnost i da se
ona uliva u vaš solarni pleksus. U tom trenutku moţete mentalno da
razgovarate sa Suncem, traţiti od njega savet ili odgovor na neko
- 48 -
pitanje. I jedno i drugo će vam sigurno doći. Samo ne odmah, već

prvo u obliku energije, a zatim i u obliku koji ćete moći da vidite pred
svojim očima. Pored ova tri toka solarne tečnosti moţete da prikupite
energiju i kroz disanje. Ali ne treba preterivati, inače će vam biti loše.
Višak energije na organizam deluje uvek negativno. Za kontrolu
procesa, neophodno je da se na neko vreme zatvore oči i da se obrati
paţnja na oblast korena nosa. Tamo će biti svetla tačka. Ako boja
ovog mesta bude svetlo ţuta, krvavo-crvena ili narandţasta (kod svih
ljudi različito), znači, prikupljanje je završeno. Energije ima u obilju.
Solarna energija koja dolazi od Sunca pri izlasku, veoma je korisna za
oči i centralni nervni sistem. Zato se preporučuje u takvim trenucima
gledati u Sunce i mentalno napuniti njegovom silom svoje oči i mali
mozak. Ova veţba se radi ne više od 2-3 minuta, u suprotnom, moţete
da oštetite vid. Treba imati na umu da solarna energija uništava u telu
sve, bez izuzetka, oblike raka i "prţi" produkte raspada njegovih
ćelija. Ona čisti krv od toksina, uklanja iz krvnih sudova holesterol,
vraća polne funkcije i u svakom trenutku moţe da se pretvori u
višegodišnja izvor grube fizičke sile. Za to je neophodno mentalno je
prevesti iz jezgra Daţdboga u crveni centar jezgra Peruna. Radi se to
kroz slike i nameru. Isto tako je moguće prikupljati energiju od bilo
koje zvezde. Samo za to ne treba pruţati ruke ka njoj. Jednostavno je
dovoljno u nju gledati i otvoriti za protok njene sile "treće oko".
- 49 -
GLAVA 13.
SAVEZ SA ELEMENTOM VATRE
U nordijskoj borilačkoj tradiciji element vatre je predstavljen ne

samo kao moćna udarna tehnika, svim vrstama pokreta, spiralama
ručnog zgloba, zahvatima, izbačajima i guranjem, već i vrlo brzim
kretanjem. Vatra — to je, pre svega, jarost i brzina. Dakle, čoveku,
koji se bavi drevnom borilačkom tradicijom naših predaka, savez sa
elementom vatre je neophodan. A sada pogledajmo, kako to moţe da
se izgradi? Da bi takav savez nastao, potrebno je sam otići u šumu i
zapaliti vatru. Kada se plamen razgori, treba sesti pored vatre i gledati
u nju. Videćete kako plamen liţe drva, kako se prenosi sa jednog na
drugo i vremenom ćete intuitivno početi da shvatate dušu elementa.
Posle takve, dovoljno duge (ne manje od tri sata) kontemplacije,
morate sebe zamisliti kao vatru. Istom vatrom kao ona koji gori pored
vas u koju gledate. Kada se to uradi, pokušajte da objedinite svoju
vatru sa plamenom vatre. "Došavši" u vatru, morate da se obratite
svesti elementa sledećim rečima: "došao Sam tebi u obliku plamena.
Ja sam tvoj prijatelj i volim vatru Zemlje i Neba! Ţelim da postaneš
moj prijatelj i pratiš me kroz ţivot. Kako u nevolji, tako i u radosti.
Ţelim da postanem deo tebe i ţelim da se ti spojiš sa mnom.
Poklanjam se tebi, prijatelju i pratiocu, vatri Zemlje i Neba".
Kada osetite sebe kao plamen u plamenu, vaša telesna temperatura
odmah će se povećati, ali da dugo bude u takvom stanju ne moţe.
Jedinstvo sa elementom vatre ne bi trebalo da bude duţe od 5 minuta;
ako ste uradili sve ispravno, vatra vas neće odbaciti. Glavna stvar u
ovom slučaju je — da podesite svoje srce, element će odmah to osetiti
i poćiće vam u susret. Savez sa elementom vatre štiti vaš um od bilo
koje vrste zombiranja. Svest elementa, u vezi sa vašim mentalnim
poljem će spaliti bilo koji negativan uticaj. Osim toga, savez sa
vatrom će dati vašim pokretima ogromnu brzinu. Na nivou zdravlja
doći će do normalizacije metabolizma. Vaš proces starenja dramatično
će se usporiti.
- 50 -
GLAVA 14.
SAVEZ SA ELEMENTOM ZEMLJE
Element Majke Zemlje je jedan od najmoćnijih. On je u severnoj

borilačkoj tradiciji izraţen oslobaĎanjem od zahvata, pet glavnih
bacanja, kupolnom tehnikom zaštite i jakim direktnim i kruţnim
potezima. Ako u elementu vatre svi udarci dolaze iz crvenog jezgra
(centar Peruna), onda se u formi elementa Zemlje energija udarca crpi
iz uzlazećih i silazećih tokova.
Da bi se ušlo u savez sa elementom Zemlje, neophodno je sam
otići u u šumu ili polje i izabrati meĎu cvetovima udobno mesto i leći
preko njega na stomak. Pri tome vaša glava treba da bude usmerena ka
severu. Prvo pitajte Majku-Zemlju za oproštaj za sve nanete joj
nepravde. Za to, što se bez pitanja kopaju na njoj jame, što je niste
uvek negovali i čuvali od glupih i zlih ljudi, koji svuda iza sebe
ostavljaju deponije smeća, koji uzaludno seku na njoj drveće i ţbunje i
još mnogo toga. Onda, osećajući proističu iz nje toplinu, pitajte
Zemlju - Majku za zdravlje i ţivotnu snagu. Opušteno, neophodno je
leţati na zemlji 20-30 minuta, ne manje. Šta će vam to dati? Veoma
mnogo. Dovoljno je 2-3 sesije i potpuno će nestati neke bolesti.
Oporaviće se srce, jetra, pankreas, normalizovati krvni pritisak. Ali to
nije sve — leţeći na zemlji, treba pitati da Majka-Zemlja postane vaš
prijatelj. Za to se obratite njoj sa sledećim rečima: "Majko-Zemljo,
moje kosti, vene, mišići, kao i sve moje telo, izgraĎeno je tobom. Ja
sam tvoj sin (kćer) i ţelim da te volim i da se brinem o tebi kao o
roĎenoj majci. Molim te, uzmi me u svoje materinsko srce i budi
pored mene i u nevolji i u radosti. Ţelim da budem tvoj čuvar i zato,
molim te, daj mi snage da izvršim svoj DUG".
Ako se element Zemlje upozna sa vama, onda će se sve u ţivotu
odvijati tako, kako vi to ţelite, i u borbi sa protivnicima sila majke
Zemlje uvek će vas podrţavati. Setite se čuvenog Anteja, protivnika
Herkula, u stepama severne Afrike. Herakle je uspeo da pobedi sina
Zemlje, ali samo zahvaljujući snazi svoga oca Zevsa.
- 51 -
GLAVA 15.
SAVEZ SA ELEMENTOM VAZDUHA
Vazdušni element je predstavljen u severnoj borilačkoj tradiciji

pokretima, koji liče na japanski aikido (isti ulazi u prazninu i zaokret
za 180 stepeni), ali za razliku od klasičnog aikidoa, tehnika bacanja u
starom severnom stilu zamenjena je udarcem. Prvo, u borbi ona je
znatno efikasnija i drugo, brţa.
Da bi izgradili savezničke odnose sa elementom vazduha,
neophodno je da mentalno pretvorite sebe u vazdušni element. Za
takvo posvećenje najbolje je popeti se na vrh brda, humku ili na visok
klanac. Onda moramo da se setimo koji se od četiri vetra kod nas u
Rusiji ili u Zapadnoj Evropi, smatra najvaţnijim? Pravilno — severni
vetar. Treba okrenuti lice na sever, zamisliti da je vaše telo ispunjeno
vazduhom i da je izgubilo na teţini. Sada vi stopalima noge jedva
dodirujete zemlju. Odgurnite se i uzletite. Ako ţelite, onda poletite do
oblaka. Ako ste uspeli da shvatite stanje besteţinskog stanja i
rastvorili ste se u elementu vazduha, moţe se smatrati, da ste dostigli
ţeljeno. Sada se mentalno obratite elementu vazduha sa sledećim
rečima: "Ti okruţuješ Zemlju, popunjavaš svojim dahom planine i
mora. Snaga tvoja je bezmerna, ona se rastvara i u mojoj krvi, nosim
je u svojim venama. Postani moj blizak prijatelj, budi sa mnom i u
nevolji i u radosti, pomozi mi da upravljam svojim telom, da
pobeĎujem svoje neprijatelje i da donesem radost prijateljima". Savez
sa elementom vazduha čvrsto će vas povezati sa tehnikom disanja,
jedno dopunjuje drugo. Pored toga, mentalno se obrtativši elementu
vazduha, moći ćete da maksimalno olakšate teţinu svog tela. U brzoj
borbi to je veoma vaţno. I pored svega, element vazduha će
blagotvorno uticati na nervni sistem čoveka. On poboljšava njegov rad
i leči mnoge bolesti nerava.
Savez sa elementom vode neću opisivati, jer forme elementa vode
i univerzuma u okvir ovog priručnika ne ulaze. Neka obe tehnike
ostanu tajna za naše neprijatelje. I onda, da bi pobedili bilo kog
protivnika, dovoljno je da se savlada samo jedna od gore navedenih
formi.
- 52 -
GLAVA 16.
KOMUNIKACIJA SA SVETOM DRVEĆA
Bez izuzetka, drveće se deli na "donatore" i "vampire". Neko

drveće daje energiju, drugo ga oduzima. Za nas su korisna i jedna i
druga. Ţiveći u gradu, čovek ne samo da učestvuje u uslovima
nedostatka kiseonika i vitalne energije, već je sklon još i raznim
bolestima. One mogu biti izazvane bakterijama, virusima i uticajem
negativnih informacija. Čoveku, koji se zanima severnom borilačkom
tradicijom potrebna je bliska komunikacija sa svetom drveća. Ako se
osećate loše, morate se okrenuti vampirskom stablu. To su jasika,
aronija, čeremuha, jele i neko drugo ţbunje i drveće. Neophodno je
prići drvetu i nasloniti se na njega kičmom. Pri tome morate traţiti od
drveta da preuzme sve negativno. Moţete pitati i rečima i mentalno -
nije stvarno vaţno - drvo će i dalje čuti čoveka i pomoći mu da se
otarasi bolnog stanja. Pored ispumpavanja iz vašeg tela negativnosti,
drvo-vampir gradi oko vas još i posebnu energetsku čauru, koja će
vašem eteričnom oklopu omogućiti nepropustljivost za mnoge bolesti.
Imajte na umu: ni jasika, ni aronija, ni jele, praktično se nikada ne
razbole. Nešto slično će se desiti sa čovekom nakon višestruke
komunikacije sa drvetom-vampirom. Obično, obraćanje drvetu-
vampiru se vrši jednom u tri dana i ne duţe od 10-15 minuta. Nakon
toga, kako tokom ove terapije osećate vrtoglavicu i osećate prijatnu
slabost, morate se zatim okrenuti donatorskom stablu, na primer, boru
ili hrastu.Neophodno je da zagrlite drvo svojim rukama i prislonite na
njega čelo i grudi. U ovom trenutku treba da se obratite drvetu-donoru
sa zahtevom da vam da što više zdravlja i snage. Kroz neko vreme
ćete osetiti u sebi sveţ, nepoznat vam protok energije. Pored toga, ako
se vi uskladite sa drvetom-donorom i obratite mu se prijateljski, ono
će vas odvesti u svoje informaciono polje. To znači da nije vaţno gde
ćete biti; samo treba mentalno pitati svog prijatelja drvo-donatora, i
odmah će vas ispuniti potrebnom energijom. Dakle, naši mudri preci
su imali po nekoliko prijatelja drveća-donatora i mentalno se nikada sa
njima nisu rastavljali. Neću objašnjavati šta to znači, mislim da je i
ovako jasno, da je takav čovek bio praktično energetski neiscrpan.
- 53 -
GLAVA 17.
POVEĆAVANJE BRZINE UDARCA
Prvo, potrebno je da naučite kako se ispravno udara. Nakon toga,

brzina izvoĎenja udaraca se povećava. Prvi put pokušajte da nanesete
za 10 sekundi 20 udaraca. Onda za isto to vreme povečajte za 10
udaraca više. Posle odreĎenog vremenskog perioda, kada ste saznali
da je lako naneti 30 udaraca za 10 sekundi, dodajte još 10 udaraca i
tako do trenutka, kada se vaš nervni sistem i mišići tela ne slome —
rezultat će prestati da se povećava. Znači, došlo je vreme je da
uključite svoje paranormalne sposobnosti — mislim na rad sa
eteričnim telom. Sada ono mora da ubrza svako vaše kretanje. Kako se
to postiţe, ja sam ranije opisao. Ničeg komplikovanog nema. Kada
vaše eterično telo nauči da poveća brzinu kretanja fizičkog tela,
učvrstite to u svojoj podsvesti kako bi se proces odvijao automatski.
Rezultat se postiţe svakodnevnim veţbanjem i ponavljanjem. Obično
proces učenja ne traje više od 30 dana. Ali, kao po pravilu, ratnici se
nikada na dostignutom ne zaustavljaju. Po njihovom mišljenju, proces
usavršavanja je beskrajan.
- 54 -
GLAVA 18.
IZBACIVANjE ENERGIJE PRI NANOŠENjU UDARCA
U drevno arijevskoj borilačkoj tradiciji udarci ka porotivniku se

nikada ne primenjuju , kao u boksu, u području glave, torza ili po
nogama. Svi oni, kao što je već rečeno, primenjuju se samo na
najjugroţenije tačke ljudskog tela. Ali, čak i takvi, naizgled, opasni
udarci se ne primenjuje samo tako, bez ulaganja u njih ţestoke
energije. Svaki naš udarac je ispunjen snaţnim, agresivnim tokovima.
Stvoren je maštom u obliku oštrog bodeţa, ako je udarac direktan ili
kruţan ili u obliku oštrice, ako je to udarac koji seče. Pored toga,
postoji još jedno izbacivanje energije. U obliku udarca biča, opušteno
po ekstremitetima neprijatelja. Takvi udarci, istovremeno zahvati i
udarci, zamenjuju u našoj borilačkoj tradiciji ono što istočnjaci i
pristalice zapadnog sveta zovu blokadama. Ratnik devne borilačke
veštine u borbi napada neprijatelja, kada on pokušava da njegov
udarac blokira. Izbačena ruka ili noga na blok odmah se presecaju,
hvataju i branilac je trenutno izveden iz ravnoteţe. Čemu to vodi,
jasno je. To je razlog zašto su vi pokreti naše borilačke tradicije
maksimalno ispunjeni snagom. O detaljima ću govoriti u nastavku,
tokom upoznavanja čitalaca sa ključnim "karakteristikama" našeg
severnog borilačkog nasleĎa.
- 55 -
GLAVA 19.
PRAVILA KOJA JE DUŽAN DA ZNA RATNIK
1. Napadajte jednostavno, bez mnogo buke, ali uvek tako, da

protivnik vaš udarac ne vidi. Za rasejavanje njegove paţnje koristite
razvijene tokom treninga laţne pokrete: najavljujete udarac rukom, ali
napadate nogom i obrnuto, zamahujete levom rukom, ali udarate
desnom i sl. Laţnih pokreta moţete da "izmislite" ogroman broj,
glavna stvar je da oni obavljaju svoje funkcije.
2. Nikada se nemojte ograničiti jednim, čak i efikasnim snaţnim
udarcem. Uvek udarajte serijom do tada, dok se protivnik ne ugasi.
3. Čak i u manjoj borbi nikada ne pokušavajte da neprijatelja
jednostavno samo pobedite: zapamtite, vaše slabo dejstvo će ga jedino
naljutiti. To što ga ţalite, on ne razume, tako da je u realnoj borbi cilj
stremiti da se neprijatelj ubije. Udarajte ga tako, kao da od vaših
udaraca zavisi sve na svetu: ţivoti svih koje volite i vas samih.
Zamislite da je pred vama neprijatelj sveg svetlog i lepog, ne samo vas
i vaših bliskih, već i protivnik tog ideala, kome stremite.
4. Bilo koji dodir neprijatelja treba da bude ispunjen silom.
Udarac — to je moćno izbacivanje energije: šake vaših ruku moraju
da se pretvore u energetske bodeţe, glava da bude kao tigrova, laktovi
— energetska koplja, kolena — isto, noge — moćni oštri ovnovi
kojima se probijaju bedemi... Treba imati na umu da se ovladavanje
energoudaraca vrši u dva pravca. Prvi je uspostavljanje komunikacije
sa izvorima sile. Mislim na tehniku podele gde se penjući i silazni
tokovi dele na pola i korišćenje dela snage za pobedu nad svojim
protivnicima. Plus korišćenje energije tri zajednička elementa. Samo
treba imati na umu da snage Zemlje i neba, iako su ogromne, zavise
od vaših poteza. Ako je rotacija u smeru kazaljke na satu (korak
levom nogom) — protok sa neba, onda suprotno od kazaljki na satu
(korak desnom nogom) je — protok iz središta Zemlje. Elementarne
- 56 -
sile su koncentrisane u vašem crvenom korenskom centru (jezgro

Peruna). "A solarna energija, šta ona daje? "— moţe da me pita
pedantan čitalac. Ona je koncentrisana u vašem ţutom jezgru svesti
(centar Jarila) i razlikuje se na celoj energocentrali aharatnog stuba.
Solarna energija povećava ukupan nivo vašeg energije i oporavlja vas
od mnogih bolesti. Iskreno rečeno, u početku ovladati uzlaznim i
silaznim tokovima sile nije jednostavno. Za to je potrebno odreĎeno
vreme. Ali sile elemenata se mogu koristiti bukvalno odmah nakon
inicijacije. Dakle, samo napred — nećete se pokajati. Drugi pravac —
to je razvoj i zadrţavanje u umu slika energo bodeţa, laktova - koplja,
nogu ovnova i sl. Ljudi koji imaju dobro razvijenu desnu hemisferu,
sve to će naučiti veoma lako, bez ikakvih problema.
5. Udarci se nikada ne primenjuju na istom nivou. Ako se ide u
napad na oči, drugi udarac usmeren je u prepone. Udarac u grlo uklapa
se sa udarcem u nogu. To je zakon naše borilačke tradicije. Potrebno
je da ne samo da se sećamo nego i da uronimo u dubine svog
podsvesnog, da bi u borbi primenjivali udarce bez razmišljanja, uvek
tamo gde je potrebno.
6. U borbi nikada ne pribegavajte upotrebi gole sile. Uvek delujte
kroz zakone kretanja tela i energije protivnika. Svaki njegov pokret
mora se okrenuti protiv njega samoga. Za to nam sluţi spiralna
tehnika borbe. Upoznajte je i zapamtite, ona je to jezgro na kojem
počiva severna borilačka tradicija.
7. Vaši pokreti treba da budu munjeviti i istovremeno spontani.
Izbegavajte da koristite pipremljene pakete tehnika. Oslobodite svoje
telo, gledajte ga sa strane. Ono bolje od vas zna kako da se zaštiti. U
takvim trenucima njime upravlja povezana sa energijom eterične
ljuske kičmena moţdina. Nad njim stoji vaš podsvesni um, u kome su
postavljeni principi naše borilačke veštine. Što je agresivniji vaš
protivnik, agresivniji bi trebalo da budete i vi. Vodite bitku sa
maksimalnom brzinom. Napadajte odmah sa svih strana. Što ste
aktivniji, to je teţe preuzeti od vas inicijativu.
8. Pravilo je sledeće: ako ne moţete da izbegnete borbu, napadnite
prvi. Napadnite nizom moćnih udaraca po bolnim tačkama. Pokušajte
da što je pre moguće završite sa neprijateljem. Što brţe to uradite, to
bolje. Takva je logika bilo koje bitke.
9. Napadnite neprijatelja bez pripreme. Dok on nije shvatio šta se
dešava. Vaši prvi udarci treba da budu veoma jaki i precizni. U
- 57 -
svakom vašem udarcu mora biti ugraĎena zaštita, u svakoj zaštiti —

udarac. Kako se to radi, biće prikazano na fotografijama i videu.
10. Ako je vaš protivnik jači, iskusniji i brţi od vas, izgradite na
putanji vašeg napada različite zamke. Neka on u njih pada i potone
pod vašim udarcima do poraza. Zapamtite: ne pobeĎuje onaj ko je
jači, već ko je pametniji. Vaši pokreti ne bi trebalo da vas liše sile,
naprotiv, oni bi trebalo da vam je daju.
11. Kada pokušavaju da vas napadnu, odmah uĎite u prazninu.
Zapamtite: u našoj borilačkoj tradiciji prvo se kreće telo, a tek onda
noge ili ruke. To je na Istoku sve obrnuto. Eto zašto je tako teško
preobučiti one koji su nešto proučili sa istoka. Po pravilu, svi odlasci
sa linije napada se odvijaju kroz brzo pomeranje i rotaciju. Rotacija
uvek treba da ima osu. Često u borbi ulogu ose obavljaju ruke, ali
glavna osa ljudskog tela je kičma, tako da ratnik treba da je oseća. To
je jednostavno: potrebno je češće visiti na hvataljkama ili prečkama.
Tokom višenja potrebno je da mentalno zadrţimo našu paţnju na
kičmi, naučimo da je osećamo, skinemo sa nje sve stege. Istezanje
kičme će dati snagu i brzinu vašim pokretima. Ali osim fizičkog
istezanja postoji i eterično istezanje kičme. Za to je neophodno da
zamislite u svom umu da vas neko vuče na gore, ka nebu, a
istovremeno i dole na Majku Zemlju. Ovaj "neko" je vaše eterično
telo. Ali osim energetskog istezanja tela eterično direktno ispunjava
vašu kičmu energijom. Kao rezultat, vaši pokreti za neprijatelja će
postati gotovo nevidljivi. Vi ćete se pojavljivati, pa nestajati. Jer ćete
osećati sebe ne ko deo materije, već kao ugrušak energije. Pored svega
ostalog, moći ćete da napadate neprijatelja energoudarcima sa
značajnog rastojanja od oko tri metra. Vaši eterični bodeţi će biti u
stanju da prodru u njegove unutrašnje organe skroz, i od njih neće biti
spasenja. Ali, moramo imati na umu, da se mentalno istezanje i
punjenje energijom vašeg eteričnog tela kičme ne čini u cilju da se
pretvorite u bezkontaktnog ubicu, sve se to radi zbog drugog — za
pretvaranje vašeg fizičkog tela u energo ugrušak. Kada vi sebe tako
osetite, onda ćete sami odlučiti: da li će te primenniti energooruţje ili
ne. Ponekad moţete to da uradite bez njega, ali ako borba ide ka
porazu, energo bodeţe, koplja i sablje i energo ovna uključite u
jednom pokretu misli.
12. Ovo pravilo se smatra jednim od najvaţnijih. Govorimo o
razvijanju u svojoj mašti udarno-privlačne tehnike. Drugim rečima,
- 58 -
moţete da trenirate vaše eterično telo, a to zauzvrat utiče na fizičko

telo. Dešava se obrnuti proces: ne pokušavate da kontrolišete snagu, a
ona uči vaše fizičko telo svim potrebnim kretanjima. Ispostavilo se da
forma vodi za sobom telo. To je drevna, sada zaboravljena, tehnika
obrazovanja ratnika. Nju u naše vreme koriste uglavnom pristalice
slavjanske borilačke veštine. Naravno, ona je morala da se sačuva i u
Indiji, ali indijci svoje tajne još ne otkrivaju.
13. Potrebno je da primenite u borbi sve tri vrste pokreta: uvijanje
i izvijanje kičme, skupljanje i proširenje tela i talasno kretanje. Stanje
talasa je najvaţnije, bez njega nema ratnika. Dakle, traţite svoj talas,
sa njim treba da počne trening.
14. Mora da se nauči da se pretpotstavlja kretanje protivnika, kao
da je u vodi. Protivnik sve vreme usporava, njegovi napadi podsećaju
na usporene snimke. Kada se kod vas slično stanje desi, neophodno je
da ovo stanje zapamtite i naučite kako da u njega uĎete u bilo kom
trenutku, kada to postane neophodno.
15. Savet: za to, da bi savladali upravljanje vremenom, naučite da
posmatrate let ptica. Tokom leta probajte maštom da zaustavite let
ptice. Kada uspete, zapamtite taj osećaj i koristite ga tokom treninga.
- 59 -
GLAVA 20.
PSIHOLOŠKA OBUKA RATNIKA
Psihološka priprema je najvaţnija od svega, o čemu sam već

pisao. Stvar je u tome da je njen zadatak prevazilaţenje straha. Često
strah pred neprijateljem parališe svest čoveka i on zaboravlja sve što
je naučio. Kao primer toga moţe da posluţi brbena akcija. Praktičnu
vojnu obuku prolaze svi bez izuzetka vojnici. U trenutku teškog
borbenog sukoba dve trećine od njih pretvori se u uznemireno od
straha stado, oni potpuno zaborave sve što su učili. Njihova svest je
potpuno paralizovana strahom, jači je od njihove volje. Zato ginu na
bojnom polju. Preţive samo oni koji su uspeli da prevaziĎu svoj strah.
Na časovima učenici lako nauče trikove protiv hladnog oruţja, ali u
stvarnoj borbi, kada vide pred sobom noţ, strah da budu ubijeni oduva
njihov um, a od veštih i brzih boraca oni se pretvaraju u smrtno
zastrašene ljude sa ulice. Šta se desilo? Dejstvo straha na neistreniranu
psihu. Evo još jedan primer: svako od nas moţe lako da preĎe preko
leţeće na zemlji daske, ali ako se ta daska podigne na visinu od dva
metra, po njoj neće proći svako; već će preći preko daske iznad ponora
samo čovek sa istreniranom psihom. Svako od nas zna da strah
ograničava kretanje, sprečava rešavanje zadataka, ponekad samo
parališe. Šta je strah? To je emocija, iskustvo u trenutku ugroţavanja
biološkog ili društvenog blagostanja. I nije bitno koliko je realna
opasnost, moţe i da ne bude, ali čovek je uplašen, a strah parališe
njegove akcije. U slučajevima kada emocija straha počinje da se širi,
čovek uključuje stereotipina hitna ponašanja, um u takvom trenutku
prestaje da njime upravlja, a čovek počinje da deluje, ne sećajući se
sebe. Kao po pravilu, on ili beţi, ili pada ili se zamrzava na licu mesta.
Ponekad strah čini da čovek vrišti,viče, plače i da se smeje. Od njega
se nekima tresu ruke, postaju olovne noge. Pri pogledu na noţ ili
pištolj pada u polumrtvo stanje. Kada čoveka obuzima strah, on ili
beţi ili se ukoči ili postaje super agresivan. Hormon adrenalina u krvi
koji u velikoj količini juri ka organima, obezbeĎuje kretanje. Iz mozga
se krv u takvim trenucima odliva, zato čovek prestaje da razmišlja i
analizira.
- 60 -
Kod ljudi sa slabim nervnim sistemom adrenalin ima obrnuti

efekat: on im parališe mišiće. To je takoĎe prirodna reakcija — da se
pretvori u leš. Jasno je da u borbi mrtvac nikome ne treba.
Obamrlost — to je kada se čovek ukopa na mestu ili kada su
njegovi pokreti veoma spori. Sve to je zato što su njegovi mišići bolno
stegnuti i njihovo snabdevanje krvi se naglo pogoršalo.
Stanje pomračenja uma — nastaje kada čovek nije svestan šta
čini. To podseća na napad ludila. Nekim ljudima strah izaziva
agresiju. Ali takva agresija je slična samoubistvu, ona po pravilu ništa
ne donosi. Dakle, strah je velika prepreka. On pre svega vodi čoveka u
smrt, a ne okolnosti. To je neophodno ne samo da s razume, već i
"nabije sebi na nos".
Pripremljenom ratniku, ili bojaru, bilo koja pretnja njegovom
ţivotu ne izaziva strah, već uzvišenu radost.
Postavlja se pitanje: da li je ratnik nestrpljiv da ode na drugi svet?
Stvar nije u smrti, već suprotno. Pravi vitez se raduje mogućnosti da
proveri sebe u realnoj borbi; pored toga, uveren je u to da je on deo
tvorca i iskreno mu je drago što ima mogućnost da neutrališe svojim
rukama izašlo van kontrole zlo. Da bi imali takvu psihu, potrebno je
eliminisati strah od smrti. I drugo: treba naučiti u borbi boriti se bez
učešća svesti, kako kaţu, na "autopilotu". Tada i u najbezizlazenijoj
situaciji, pred licem prave smrti, vi ćete voditi bitku, bez mnogo buke
i napetosti, boreći se do krajnjih granica svojih mogućnosti.
Da bi se zauvek oslobodio straha od smrti, čovek treba da promeni
prioritete svojih vrednosti. Koliko se moţe smatrati da je ţivot
vredan? Čak i naša kruta materijalistička nauka shata da čovek ţivi
večno. Jedna od njegovih inkarnacija zamenjuje drugu, a smrt — to je
samo ulaz u novu inkarnaciju. Dakle, ţivot nije super vredan, mnogo
skuplja je ideja za koju je čovek došao na ovaj svet. Skuplji od ţivota
su moralni stavovi, kao što su čast, plemenitost, savest, osećaj za
pravdu, ljubav prema Otadţbini i bliţnjima. Sve to je savršen plan,
koji je za normalnog čoveka mnogo skuplji od ţivota.
Iz svega ovoga moţemo zaključiti: na svetu postoje duhovne
vrednosti koje prevazilaze vrednost vašeg ţivota; zato je bolje umreti
nego dozvoliti zloupotrebu nad njima. I zatim, smrt uvek dolazi
svakom čoveku, znači, ne treba se nje plašiti. U Rusiji su govorili:
"Dve smrti nema, a jednoj se ne moţe pobeći". Stoga, uvek treba biti
pripremljen za sastanak sa smrću. Smrt — to je put ka novom
- 61 -
ovaploćenju, tako da nema ništa lošeg u njoj. Naši daleki preci su

dobro znali, šta je to strah. Zato su ruske, nemačke, iranske, indijske
ţene i ţene drugih arijevskih plemena i naroda, otpravljale u rat svoje
muškarce, oplakivale su ih kao mrtve. Takva tradicija je oslobaĎala
ratnike ţelje da ţive. Borci su znali da su se za najmilije svi oni
pretvorili u mrtve. Zato, o skoroj smrti niko od njih nije ni mislio.
Mrtav ne moţe biti ubijen još jednom. To je razlog zašto su nordijski
ratnici u presudnim borbama uvek pokazivali čuda istrajnosti i
hrabrosti. Pred superiornom silom brutalnog neprijatelja, oni se nikada
nisu povlačili, već su se uvek borili do kraja, borili čak i tada, kada
nije bilo nikakve nade. Kao na primer, pri zaštiti kozaka Azova.
Šta je predstavljao poslednji obred rastanka, kada su se tri hiljade
poslednjih branilaca tvrĎave, razdelivši se, opraštali jedni sa drugima?
Ništa drugo nego ţelja da se časno umre. Pred nama je dobrovoljno
odricanje od ţivota. To je i dalo ogromnu snagu zaštitnicima grada,
pred kojima je pobeglo desetine hiljada napadača. Iz svega navedenog
je lako zaključiti: da bi se prevazišao strah od smrti, čovek mora
"umreti" pre početka borbe. Da se pretvori u ţivog, ispunjenog
hladnom jarošću, mrtvog čoveka. Pisao sam čitaocima o tri načina da
se oslobode straha. Prvi način je zbog logike. Ona tera čoveka da
shvati da postoje u svetu vrednosti, koje su iznad straha od smrti.
Drugi način je da isključi svest i uĎe u akciju na "autopilotu". Treći
način je najefikasniji, za to je neophodno naučiti da se prihvati svoja
smrt kao neminovnost. Da se pretvori u ţivog mrtvaca. Izaberite bilo
koji od njih, sve tri tehnike su sasvim pouzdane.
- 62 -
GLAVA 21.
ULAŽENjE U SLIKU
Šta je to "ulazak u sliku"? To je identifikacija sa savršenim

ratnikom o kome čitamo u jednoj od avanturističkih knjiga ili slika
koju smo videli nekada u bioskopu. Šta vam donosi takav ulazak? Pre
svega, blokira strah i sumnju, smanjuje prag bolne osetljivost i
povećava reakciju. Zbog čega se to dešava? Zbog činjenice da se
upravljanje vašim pokretima vrši se iz desne hemisfere mozga, dok je
aktivnost leve hemisfere drastično smanjena. U takvim slučajevima, vi
u potpunosti počinjete da zavisite od svog "autopilota". Stvar je u
tome, da u takvoj situaciji, za vas i misli i deluje slika koju ste
napravili, a ona moţe da se kreće samo u okviru postojećih vaš
nesvesnih stereotipa.
Zbog toga, da biste se spojili sa njom, potrebno je da njegov svaki
ključni pokret apsorbujete u svoju podsvest. U suprotnom slika koju
ste stvorili neće dati ništa. Ona neće imati arsenal neophodnih pokreta.
I još treba imati na umu: vaša slika, sa kojom se identifikujete,
treba da ima samo jednu emociju — hladan bes. Druge emocije će
samo ometati. U davna vremena naši preci su radije uzimali za objekat
identifikacije, ne ljude, već zveri. U Zapadnoj Rusiji, koja je nekada
bila na severo-istoku savremene Nemačke, posebnu popularnost
uţivao je vuk. Njega su zvali divljom zveri. U njegovu čast unija četiri
slovenska plemena — Hiţan, Čerespetjan, Dolečan i Retariji— zvali
su se Unija Vuka ili Ljutići. Kod nas, u Rusiji, Istočnoj, veoma
popularan bio je medved. On je bio zver, neustrašiva, sa stilom borbe
koji su pokušavali da kopiraju mnogi ratnici. Pored toga, on je bio još
i totemska ţivotinja nekoliko istočnih slovenskih rodova. U naše
vreme se takoĎe moţe koristiti i slika vuka i slika medveda — kako
ţelite. Ali se mogu koristiti i slike superheroja, glavna stvar je da su
vam oni bliski.
- 63 -
GLAVA 22 .
SAMOPROGRAMIRANjE. PRVA ETAPA
MEDITACIJE
Zašto je potrebno samoprogramiranje? Sa jedne strane, u cilju

učenja upravljanja svojim emocijama, sa druge — savlaĎivanja
tehnike za ulazak u sliku. I jedno i drugo zahteva mnogo vremena i
truda. Ali, kao što je poznato, put će se savladati onaj koji njim ide.
Zbog toga je neophodno kročiti na put kontrole upravljanja svojom
psihom i ići ovim putem sve do tada, dok se ne dobije ono što je
potrebno.
Poznato je da je najbolja tehnika samoprogramiranja takozvana
meditacija. Šta ona predstavlja? Samo konačnu koncentracija vaše
svesti na odreĎenu sliku. I bez obzira kakvog je ona sadrţaja:
materijalna ili imaginarna. Glavna stvar je da osećate sa njom
jedinstvo. Vaţno je znati da je osnovni uslov za meditaciju eliminacija
svih faktora koji rasejavaju paţnju. Imam u vidu strane zvuke, mirise
i usmerene na vašu adresu neke druge dosadne pojave. Moţe ih biti
koliko god hoćete. Na primer, predmet vaše meditacije moţe da bude
slika vuka, medveda ili superheroja. Onog, ko vam je intuitivno
blizak. Ali najvaţnije je — ako ste izabrali sliku, više je ne menjajte.
U suprotnom, nećete uspeti. Dakle, odlučili ste koja vam je slika
najbliţa. Najbolje od svega, ako ste uspeli da pronaĎete ilustraciju u
boji. Ona će vam bolje pomoći da sagledate njen unutrašnji svet. Za to
je neophodno da stavite sliku vašeg omiljenog junaka ili zveri na
udaljenosti od metar i po i 3-4 minuta je paţljivo razmotrite. Tako da
se ništa ne propusti. Primetite sve detalje bez izuzetka. Onda zatvorite
oči i postavite sebi u svojoj mašti tu sliku. Posle tri minuta mentalne
kontemplacije ponovo otvorite oči i ponovo ispitajte za vas uzbudljiv
objekat. Na to ide najmanje 3-4 minuta. Zatim ponovite ovo još
jednom. Kao po pravilu, kontemplacija slike se radi tri puta, takva je
tradicija. Nakon treće faze kontemplacije počnite da "apsorbujete"
energiju date slike u sebe. Suština je — paţnja, brzina i hladan bes.
Ako posle deset sesija ništa u sebi ne osećate, pokušajte da uronite
- 64 -
sliku sami. Delujte po principu: ako Muhamed ne ide bregu, onda breg
ide Muhamedu. Poslednja tehnika je efikasnija, ali je ona i opasnija.
Opasnost je u tome, što vi nećete biti primarni za svoju sliku, već ona
za vas. Koristeći poslednju tehniku moţete se u potpunosti
preporoditi. Dobro je ako je vaša slika pametna, a šta ako je ona
glupa? I onda ćete vrlo brzo postati kao ona. Jasno je, da ništa dobrog
u tome nema.
- 65 -
GLAVA 23.
DRUGA ETAPA MEDITACIJE
Ona se sastoji u tome da vi mentalno počinjete da vidite sve etape

zahvata u svojoj novoj slici. Naime, ona daje veru u sebe, u sopstvene
sposobnosti ratnika. Što češče organizujete teške virtuelne borbe, to
bolje. Vremenom ćete moći da simulirate bilo koju borbu sa bilo
kojim brojem protivnika. Kao rezultat, osećaćete se uvereni u svoje
sposobnosti i osećaćete se kao pravi vitez. Tj. pobednikom u svakoj
borbi, sa bilo kojim brojem protivnika.
- 66 -
GLAVA 24.
ULAZAK U BORBENI TRANS
Šta je trans? To je modifikovano stanje svesti. U običnom ţivotu

vi ste isti čovek, kao i svi. Ali u ekstremnoj situaciji, vi postajete
potpuno drugačiji čovek. Borbeni trans se odlikuje sledećim
osobinama.
1. Osnovna emocija postaje hladan bes.
2. Nestaju sumnje i strahovi. Vi postajete veoma mudri, vaša se
volja maksimalno realizuje u vašim akcijama.
3. Značajno je smanjena osetljivost na bol.
4. Povećavaju se energetske mogućnosti organizma.
5. Povećava se brzina reakcije.
Kako moţemo postići izmenjeno stanje svesti ili borbeni trans?
Teoretski, sve je jednostavno: treba isključiti svoju levu hemisferu i
potpuno preći na desnu. U ovom slučaju, uključuje se "autopilot", a
dalje sve ide automatski, ali teorija je teorija. Najvaţnije za nas — nije
to, već praksa. Pokušajte da onemogućite u sebi razmišljanje o
procenama kada vas opkoli pet jakih bikova sa noţevima. Ipak, to
mora da se uradi, inače nećete preţiveti. Pitanje je: kako? Jedan od
pouzdanih načina koji nam je poznat je: mentalno umrite pre borbe i
počnite borbu kao ţivi mrtavac. Tada će doći hladan bes i stanje
potpune neustrašivosti, ali ovo je ekstreman slučaj. Pored toga, slika
čoveka iz drugog sveta — sve je samo nije jednostavna. Za nekoga je
lakše da postane heroj, nego leš. Zbog toga je poslednji borbeni trans
ţivog čoveka poţeljniji. Kako se on sprovodi? Ispostavilo se, ništa
komplikovano u njemu nema. Stanje borilačkog transa se postiţe
unošenjem posebnog informacionog programa u centralni nervni
sistem čoveka. On izaziva u vašem umu tu reakciju, koja je toliko
potrebna. Kako se to radi? Prvo, telo je maksimalno opušteno i ulazi u
stanje talasa.
To se uradi najviše za sekundu. Onda vi izgovorite mantru i ona
vas uvodi u sliku. Vaš um je okupiran samo time, tako da se leva
hemisfera automatski isključuje. Iza slike ide, ne vaš krik, već njen.
Zapravo, to više niste vi, slika je zauzela vaše mesto, sada ona deluje.
- 67 -
Ona munjevito napada i neutralizuje napade. Ona je ispunjena

hladnim besom, njena svest je zamrla i ona je postala tupa na bol. U
stvari, munjevit ulazak u sliku — to je samohipnoza u stanje transa.
Kao što vidite, ništa komplikovanog u prethodnom nema. Sve je
jednostavno. Ali da bi brzo ušli u sliku, nije dovoljan jedan trening i
konačno, potreban je okidač u obliku mantre. Šta je mantra? To je bilo
koja izabrana reč koju koristite pre nego što pozovete sliku. To je sve.
Ni ovde takoĎe, nema ništa komplikovano. Mislim da shvatate da će u
početku ulaz u sliku biti poput pozorišne predstave. Ali tokom
vremena, vaš um će se promeniti i vi ćete razviti uslovni refleks.
Glavna stvar je da idete u tom pravcu i ne odustajete. Ponovite
mantru hiljadu puta i pozovite sliku hiljadu puta i vremenom ćete
uspeti.
- 68 -
GLAVA 25.
OSNOVNI PRINCIPI SEVERNE BORILAČKE JOGE
Talas kao osnova borbene spremnosti.
Stav
1. Noge su blago savijene u širini ramena.
2. Telo je u stanju "talasa".
Gornji deo tela se blago ljulja iz strane u stranu. Noge se takoĎe
kreću: pola koraka napred, pola koraka nazad. Njima upravlja "talas",
(slika 1)
foto 1
- 69 -
3. Prva pozicija ruku: šape medveda. Šake izvode lake kruţne

pokrete odozdo prema gore, (slika 2)
foto 2a foto 2b
4. Druga pozicija ruku: ruke paralelno sa zemljom, šake su u

stanju talasa. (foto 3)
5. Treća pozicija ruku: medved se priprema za napad. Šake čine

lake kruţne pokrete odozgo prema dole, (slika 4)
- 70 -
foto 4
Kretanje, (slika 5)
1. Pokreti noge izgledaju kao ples.
foto 5a
foto 5b foto 5v
- 71 -
2. Napred, nazad, desno i levo.

3. Ako pogledate odozgo, onda se čovek kreće po krstu. Tačnije,
po površini njegove noge opisuju dve svastike odjednom. Jedna
svastika je desna, druga leva. Obe svastike su harmonično povezane
jednim integrisanim pokretom.
4. Pokreti nogu su obični, prirodni. Koraci su različitih duţina.
Mogu biti veliki, mogu biti i mali. Sve zavisi od borbene situacije.
Ponekad mora i da se beţi. To je takoĎe normalno.
5. U telu treba osećati maksimalnu lakoću i pokretljivost.
6. Kretanje zmije napred i nazad. U stvari, to je povlačenje sa
linije napada. Takvo kretanje vam omogućava da izbegnete bačen noţ,
sekiru, kamen i sl.
Ulazak u prazninu stojeći u mestu.

1. U desno (foto 6).
2. U levo (foto 7).
- 72 -
3. Izvijanjem (foto 8).

4. Na dole (foto 9).
foto 8 foto 9
5. Rotiranjem leĎa (slika 10).
Ulaz u prazninu u trenutku napada neprijatelja.

I. Korak napred u susret neprijatelju i istovremeno u stranu, plus
rotiranje za 90° (slika 11).
foto 10 foto 11
- 73 -
Ulazak se vrši na napadajuću ruku ili nogu napadača, to vam

omogućava da mu odmah zaĎete iza leĎa.
Šema ulaska
2. Ulazak sa linije napada okretanjem. Mali korak u stranu i onda
zaokret.
Šema ulaska
Slični ulasci se primenjuju veoma često.
Osnovni udarci rukama

Osnovno pravilo: svi udarci se primenjuju bez pripreme sa bilo
koje pozicije.
1. Udarac pesnicom odozdo, (foto 12)

2. Udarac pesnicom direktno. Pesnica je vertikalna. (foto 13)
foto 12 foto 13
3. Udarac pesnicom direktno. Pesnica horizontalna (slika 14)

Napomena: kada pesnicom napadate vertikalno, ruka je 2 cm
duţa.
- 74 -
4. Udarac pesnicom (dlanom) odozdo (slika 15)
Foto 14 foto 15
5. Kruţni udarac dlanom odozgo (slika 16)

6. Kruţni udarac dlanom sa strane (foto 17)
- 75 -
7. Kruţni udarac pesnicom horizontalno. (slika 18)

8. Kruţni udarac odozdo stegnutom pesnicom (čekić) od sebe,
(slika 19)
Foto 18 foto 19
9. Direktan udarac prevernutom pesnicom. Takav udarac
primenjuje se, po pravilu, iz zaštite. (slika 20)
10. Sekući udarac sa desna na levo, (slika 21)
- 76 -
11. Sekući udarac sa leve strane na desno.

12. Sekući udarac odozgo na dole (slika 22)
13. Sekući udarac po ruci protivnika, (slika 23)
foto 22 foto 23
14. Sekući udarac po nozi protivnika, (slika 24)

15. Kruţni udarac laktom u glavu, (slika 25)
- 77 -
16. Bočni udarac laktom, (slika 26)

17. Udarac laktom napred (slika 27)
foto 26 foto 27
18. Udarac laktom nazad (slika 28)

19. Udarac otvorenim dlanom po grlu (usta vuka). (slika 29)
- 78 -
20. Udarac sa dva prsta u oči, (slika 30)

21. Udarac sa jednim prstom u oko.
22. Ubod prstom pod uho. (slika 31)
foto 30 foto 31
23. Ubod prst u grlo, (slika 32)

24. Bočni udarac dlanom u slepočnicu, (slika 33)
- 79 -
25. Prekidanje dlanom napad rukom protivnika. (slika 34)

26. Prekidanje dlanom napad nogom protivnika. (slika 35)
foto 34 foto 35
27. Prekid dlanom i udarac u lice, (slika 36)
- 80 -
Osnovni udarci nogama
Napomena: udarci su veoma brzi, moćni, ali ne i visoki. Iznad

donjeg abdomena se ne primjenjuju. Koleno se ne ispravlja u trenutku
udara. Pri jakom udaru to stvara amortizaciju, čme se čuvaju od
uništenja zglobovi.
1. Direktan, brz udarac vrhom stopala po potkolenici. (slika 37)
- 81 -
2. Direktan, brz udarac u prepone. (slika 38)

3. Direktan, brz udarac petom u prepone ili po dnu stomaka
(udarac ovna) (slika 39)
4. Bočni udarac po potkolenici. On se primenjuje unutrašnjim

delom stopala, (slika 40)
5. Isti udarac u koleno, (slika 41)
foto 40 foto 41
- 82 -
6. Bočni udarac iz okreta. Udarac se uvek primenjuje sa

maksimalnom brzinom, (slika 42)
7. Zadnji udarac "vetrenjača". Udarac se nanosi sa maksimalnom
brzinom (slika 43)
foto 42 foto 43
Napomena: Direktni i bočni udarci se primenjuju i iz leţećeg

poloţaja. Prvo ide start, za njim sledi serija udaraca nogama.
8. Udarac nazad petom.
Udarci kolenom
1. Udarac kolenom unapred (slika 44)
2. Udarac kolenom odozdo na gore, (slika 45)
- 83 -
3. Udarac kolenom sa strane, (slika 46)
Foto 46
Udarci glavom
Napomena: Udarci glavom, kao i kolenom, primenjuju se u
bliskoj borbi. Moramo imati na umu da je udarac glavom tri puta jači
od udarca pesnicom.
- 84 -
1. Udarac glavom napred (slika 47)
foto 47
- 85 -
2. Udarac glavom na desno (slika 48)

3. Udarac glavom levo, (slika 49)
foto 48 foto 49
4. Udarac glavom unazad (slika 50)
Foto 50
- 86 -
Udarci karlicom
Napomena: Udarci karlicom se primenjuju naglo i neočekivano.
Takvim udarcem je lako oboriti protivnika ili ako on napada sa leĎa,
razbiti mu donji stomak.
1. Udarac karlicom desno (slika 51)
2. Udarac karlicom levo.
Foto 51
- 87 -
3. Udarac karlicom nazad (slika 52)
Napomena: Nikada ne napadajte protivnika jednim udarcem.

Uvek napadajte serijom od četiri-sedam udaraca. Napad uvek ide na
otvoreno mesto. Oči otvorene - napad na oči. Otvoreno grlo — udrite
po grlu. Otvorene prepone — napad u prepone. Udarce na oči i grlo
treba kombinovati sa udarcima po potkolenici ili preponama. Često se
udarci rukama nanose istovremeno sa udarcima nogu, to je
karakteristika naše borilačke tradicije.
Da bi "otvorili" protivnika koristi se mnoštvo obmanjujućih
pokreta.. To i simulacija udarca i laţno povlačenje sa linije napada i
različite "zamke" za ruke i noge protivnika... Takvih pokreta je
mnogo, ali oni omogućavaju da se izvrši iznenadna "eksplozija", kada
se po otvorenom ili propadajućem u prazninu protivniku nanosi niz
moćnih udaraca po bolnim tačkama.
- 88 -
GLAVA 26.
TEHNIKA POBOLjŠANjA UDARACA RUKAMA
Upoznavši se sa arsenalom udaraca i taktikom napada, prelazimo

na tehniku njihove primene; za to moramo imati na umu da se ni jedan
udarac u severnoj borilačkoj tradiciji ne vrši odvojeno rukom ili
nogom. Udarci se primenjuje uvek celim telom, plus onaj naboj
energije o kom sam već pisao. Da bi ste zadali snaţan udarac sa
rukom ili nogom, potrebno je da osetite svoj centar gravitacije. Naime,
on na prvom mestu učestvuje u udarcu, a ruka ili noga — to su samo
njegovi energetski nastavci. Pošto se tačka ravnoteţe kod ljudi bele
rase nalazi u istoj ravni sa njegovom korenskom čakrom, svaki udarac
počinje upravo odatle. Prvo dolazi laka rotacija tela, onda se gradi
linija: crveni energetski centar, narandţasti centar — ruka, glava ili
noga. Iz navedenog se vidi da svim pokretima drevnoarijske borilačke
veštine energetski upravljaju dva jezgra: crveno jezgro Peruna i
narandţasto jezgro Velesa. Energiju za rad oba centra šalje ţuto jezgro
— glavni akumulator sile našeg tela. On je u severnoj borbenoj
tradiciji poznat kao energetski sunčani centar, ali to su sve suptilnosti.
Glavna stvar za početnika ratnika je sam pokret. Prvo se na udarac
uvija telo, tačnije, oblast u kojoj se nalazi centar ravnoteţe. Samo
onda talas prelazi u ruku ili nogu. Ako ratnik nauči da pravilno izvodi
udarce, energetski centri se uključuju automatski — tako je ustrojen
čovek. Najvaţnije je ne protivrečiti sebi, svojoj prirodi, ona bolje zna
za šta smo sposobni.
- 89 -
GLAVA 27.
FORMA OGNJA
Vatra — to je agresija, napad, serija snaţnih udaraca po bolnim

tačkama protivnika. Vatra — to su još i brze rotacije i spiralne kretnje
ruku na presretanju kontra napada. Već sam spomenuo da tehnika
ognja počiva na dva ulaza u zonu dejstva protivnika — spoljni ulaz i
unutrašnji ulaz.
Spoljni ulaz
Spoljni ulaz vam omogućava ne samo da zaobiĎete protivnika sa

strane, već i da ga izvedete iz ravnoteţe. Takvo kretanje se u severnoj
borilačkoj tradiciji naziva uvijanje. Na prvi pogled u njemu nema ništa
komplikovano, ali zapravo postoje neke poteškoće.
Jedno kretanje je meko, cilj je da promenite putanju udarca. Drugo
— moćno, koje izvodi protivnika iz ravnoteţe. U stvari, poslednje je
udarac po atakujućim udovima. Ovaj udarac je kruţni, čija osa rotacije
je kičma. Ako je on usmeren na atakujuću nogu, onda protivnik koji
ostane na jednoj nozi odmah počinje da se okreće. Isto se dešava pri
napadu na vas rukama. Vi ne samo da će te se naći iza, već u situaciji
kada je putanja napada neprijatelja srušena, moţete da uradite sa njim
šta god ţelite. Ali, ako se u ţaru borbe vi zaštitite uvijanjem od napada
protivnika iznutra, ništa strašno. Vi ste i dalje moćni, kao da ste iza
njega (foto 1).
- 90 -
foto 1v foto 1g
Da biste to uradili, neophodno je znati pravilo rotacije. Braneći

sebe, vi okrećete rame ka protivniku i odmah odlazite od njegovog
drugog udarca, pored toga, vaša ruka vas od njega štiti. Dovoljno je da
se okrenete i moţete da zgrabite napadajuću ruku neprijatelja. Daljim
- 91 -
kretanjem, izvodite ga iz ravnoteţe, i evo već ste opet pozadi, (slika

2).
foto 2v foto 2g
Osim toga, iz tog poloţaja je lako naneti udarac pesnicom ili

korenom dlana ili napasti protivnika laktom, (slika 3)
- 92 -
Napomena: Kada radite uvijanje, vaše ruke se nalaze paralelno

jedno drugoj. IzmeĎu njih se formira zamka za napad neprijatelja.
Kada prelazite na uvijanje ili na unutrašnji ulaz, dlanovi vaših
ruku prilaze jedan drugom. Stvar je u tome, da je tako zgodnije.
Zapamtite: udobnost je jedan od glavnih vaših principa.
Unutrašnji ulaz
U trenutku napada protivnika oštrim udarcem u vašu glavu vi

neţno sa dlanom ruke promenite pravac njegovog kretanja u stranu i
time ga otvorite za svoj napad. Na prvi pogled, pred nama je klasičan
prijem, koga koriste u svim borilačkim veštinama, sa tom razlikom što
se blagim pomakom ruke u stranu moţe odmah preći na njeno
hvatanje i na okretanje protivnika. Ili se odjednom blagi okret pretvara
u snaţan udarac. On, sa odlaskom tela u prazninu, ne samo da otvara
protivnika, već ga i lišava ravnoteţe. Dalje ide trenutni napad na "čisto
polje", (foto 4).
- 93 -
foto 4v
Zaštita od udaraca nogama uvijanjem vam omogućava da lako

napadnete rukom prepone. (foto 5)
- 94 -
Foto 5b
Tehnika ognja sa opuštenim dlanovima

U borbi i unutrašnji i spoljni ulaz glatko prelaze jedan u drugi, ali
ova tehnika je povezana izmeĎu sebe još i munjevitim kretanjima
dlanova. Radi se o krugovima, spiralama i o moćnim napadima
dlanovima po napadačkim delovima tela protivnika.
Napomena: Kruţno i spiralno kretanje, obavljaju zglobovi ruku,
ne samo da presretnu energetski potok neprijatelja i da se koristi
protiv njega, već se oni pretvaraju u zahvate i vrlo brzo u direktne i
kruţne udarce (slika 6).
- 95 -
foto 6a
foto 6b foto 6v
- 96 -
Napomena 2: Moramo imati na umu da uvod ruke nakon udara

ne ide po strogoj putanji. Ruka uvek čini jednostavan krug spolja ili
unutra. To vam omogućava da se u slučaju kontranapada protivnika
zgrabi njegova ruka i zatim se on izvuče iz ravnoteţe. (foto 7)
- 97 -
Forma ognja protiv oružanog neprijatelja.

1. Posle serije pokreta ruku radi varanja protivnika, pretvarate se
da napadate nogom, ali odmah nanosite nekoliko moćnih udaraca
rukama.
2. Pretvarate se da napadate, ali u stvari pozivate na sebe
protivnapad protivnika. (slika 8)
Foto 8a foto 8b
foto 8v
Ako vam se to desilo, znači, vi ste prešli u fazu kontrole

protivnika, onda je pobeda vaša. Zato što dalje sve ide po planu:
zahvat, izvoĎenje iz ravnoteţe i serija vaših udaraca. (foto 9)
- 98 -
goto 9v foto 9g
3. Neprijatelj napada na vas direktnim udarcem u glavu. Vi se

sklanjate u stranu i malo izvijate. Istovremeno sa ovim, mekim
uvijanjem vi skrećete putanju napada protivnika u stranu i napadate
direktnim udarcem u oči ili vrh nosa, (slika 10)
- 99 -
4. Isto je sve ako vas protivnik napada odozgo ili udarcem na

dole.
Ako protivnik nanosi direktan udarac rukom ili nogom po telu vi
radite ulaz i donji zaokret (izvijanje). Bolje je ako vi primenite snagu,
vaš protivnik će izgubiti ravnoteţu. (foto 11)
- 100 -
6. Ako protivnik napada kruţnim udarcem, zaustavite ga

izvijanjem. Dalje moţe da ide napad, a moţe i samo brz, jak udarac.
Vaša stvar.
Napomena 3: Ako pokušavaju da vas napadnu nogama, obavezno

idite napred. U bliskoj borbi noge su beskorisne. Kolena istog
neprijatelja moţete lako kontrolisati kruţnim radom ruku. Pored toga,
u bliskoj borbi, moţete da napadnete protivnika laktovima, glavom i
svojim kolenima.
Rad šakama po rukama i nogama protivnika

1. Otvorili ste sebe za napad.
2. Protivnik napada, ali vi ostajete na mestu ili se okrećete
opuštenim šakama zaustavljate njegovo kretanje a zatim ga direktno
napadate na koren ili vrh nosa. Praktično, ruka vašeg protivnika,
odlazeći nazad, vodi vašu ruku prema svojim očima ili nosu.
Napomena 4: Korišćenje sile neprijatelja je moguće samo pod

uslovom vašeg maksimalnog opuštanja i mentalnog modelovanja
situacije. (foto 12)
Foto 12a. Foto 12b.
3. Ako vas protivnik napada nizom direktnih udaraca,

istovremeno sa okretom od 90° kruţnim kretanjem zaustavite njegovu
- 101 -
bliţu ruku i kreirajte mu zamku za drugu ruku. U trenutku njegovog

udarca vaša ruka ide u krug naviše i pri tome pravite korak oko
protivnika. Tu se za njega se završava, što se vidi na slici — vašim
odlaskom iza njegovih leĎa, (foto 13)
foto 13v foto 13g
Napomena 5: Takvo kontrolisanje protivnika zahteva od vas da

odrţavate udaljenost i odličnu reakciju. Da se postigne takav nivo,
neophodno je razumevanje suštine kruga (spirale) i dugoročni trening.
- 102 -
4. Ako vas protivnik napade nogama, odmah se okrenete prema

njemu ramenom i zaustavite udarac dlanom ruke, odmah pravite
dobijeni od njega energiju u njegove prepone, solarni pleksus, grlo ili
oči - šta vam najviše odgovara (slika 14)
Foto 14a foto 14b
Foto 14v
Napomena 6: Pored svega ostalog, udarcem opuštenog dlana moguće

je slomiti zglob ruke, prekinuti tetive i pokidati mišiće napadačeve
noge noge. Opušten dlan — je strašno oruţje, on je mnogo jači
pesnice, to treba uvek imati na umu. (slika 15)
- 103 -
foto 15a foto 15b
Forma vatre protiv naoružanog protivnika

Napomena: U mnogim komercijalnim stilovima obično se oruţje
oduzima. Ali zamislite, ako su vas napala trojica naoruţanih
zlikovaca. Onda, šta da radimo? Od jednog oduzeti noţ? Takva šansa,
moţda i postoji, ako drugi napadači to dozvole.
Tehnika severne borilačke tradicije ne razmatra pitanje
oduzimanja oruţja. Neka protivnik umre, steţući ga vašim rukama.
Zapamtite: ruke, noge, kolena, glava, itd — to čime raspolaţete od
prirode — je oruţje strašnije i efikasnije od hladnog oruţja. Samo
treba da naučeite kako to da koristite. Kao primer razmotrimo sledeće
situacije.
1. Protivnik vas napada štapom ili gumenim pendrekom po glavi,

vratu ili ramenu. Tako uobičajeno dejstvuju nasilnici i (pri rasterivanju
demonstranata) korumpirane liberalne vlade policija i specijalci.
Kada oruţje ide na zamah, vi ne odlazite, već se kreće u susret
protivniku. Vaša brzina se povećava u trenutku udara. Ali ovde treba
da zarotirate oko svoje ose i vaša ruka odguruje ruke protivnika. Sada
udarac prolazi pored vas, a vaše ruke udaraju u oči, grlo, ili prepone
napadača, (slika 16)
- 104 -
Ponekad vredi bočni udarac po otvorenoj bolnoj strani kolena da

se slomi protivnički zglob. To se radi veoma jednostavno. Štaviše,
jer ste u ugodnom poloţaju.
foto 16a foto 16b
foto 16v
2. Druga situacija. Protivnik pokušava da vas probode udarcem

štapa, bajonetom ili sabljom. Kada on zamahne, vi idete napred i u
trenutku njegovog udarca okrećete se sa donje strane, dodirujući ruku
njegovog oruţja. Rotiranje moţe da se uradi i sa spoljne i sa
- 105 -
unutrašnje strane. Velike razlika nema. Nakon što je oruţje prošlo

pored vas, moţete odmah opušteno zadati udarac laktom u solarni
pleksus ili oštar udarac u nos protivnika. Dalje, napadnite prepone
snaţnim udaracem nogom ili lomite koleno. To je vaša stvar. Kako
vam je zgodnije, (slika 17).
Foto 17a foto 17b
Foto 17v
- 106 -
3. Situacija treća: na vas ide siledţija ili specijalac. On zamahuje

bezbol palicom ili gumenim pendrekom sa desna na levo i obrnuto.
Pratite paţljivo, kada je palica ili štap najdalje od tačke prelaza. Čim
se tamo naĎe, jednim korakom idite napred i izvrnite (nije vaţno kako
— odozgo ili odozdo — kako vam je zgodnije) ruku ili oruţje
protivnika.
Sada je on vaš! Dalje sledi serija udaraca laktovima glavom i
nogom. Po vašem nahoĎenju. (slika 18)
Napomena 1: Kada vas napadaju sa noţem, situacija se ne menja.
Protiv noţa takoĎe se radi ulaz na liniju napada i rotacija. Najvaţnije
je videti oruţje protivnika i ne upecati se na laţan pokret. Neophodno
je uhvatiti pravi udarac i na njega reagovati. Skrenite ruku protivnika i
odmah napadnite na oči, grlo ili prepone. Što više udaraca, to bolje.
foto 18a foto 18b
foto 18v foto 18g
- 107 -
1. Udarac noţem odozgo, (slika 19)
foto 19a foto 19b
2. Udarac noţem odozdo (slika 20)
foto 20a foto 20b
- 108 -
foto 20v
3. Udarac noţem sa strane, (slika 21)
foto 21a foto 21b
- 109 -
foto 21v
Napomena 2: Ako je u rukama neprijatelja sekira ili sablja, ništa

se ne menja. Radi se ista tehnika. Glavna stvar je da vidite odakle
dolazi udarac i na vreme kroz izvijanje ili rotiranje uĎete blisku borbu.
Raskrutka
Čitalac moţe primetiti da su gore pomenuta kretanja protiv

hladnog oruţja sprovedena jednim istim metodom - "vanjskim
ulazom" ili "rotiranjem". Ali isto se moţe učiniti i iskorakom i
naravno, tehnikom "slobodne šake". Obično su sve tri tehnike
kombinovane u borbi. Sve to je forma vatre, tako da nema
protivrečnosti i ne moţe ih biti.
1. Protivnik vas napada odozgo štapom. Na zamah, kao i u prvom
slučaju, idete napred, a u trenutku udarca pokretom ruke iznutra ka
spolja (raskrutka) menja se njegova putanja. Vaše telo nastavlja da se
kreće napred i vi napadate svog protivnika kolenom u prepone, a
glavom u vrh nosa. Vaša suprotno stojeća ruka takoĎe napada ili
uklanja sa putanje vaših udaraca drugu ruku protivnika. (slika 22)
- 110 -
foto 22v foto 22g
Napomena 1: Ako protivnik drţi oruţje sa obe ruke, onda,

zahvaljujući "raskrutki", vi ćete se naći na strani, tačnije, iza njega, što
pojednostavljuje vašu pobedu. (slika 23)
- 111 -
foto 23a foto 23b
2. Druga situacija: vas pokušavaju da probodu štapom, bajonetom

ili sabljom. U vreme zamaha ne odlazite, već naprotiv, idete napred i
vaša ruka, krećući se u krug, odvodi u stranu usmereno u vas oruţje.
Pri tome, druga ruka, koleno i vaša glava odmah napadaju. Ispostavilo
se da oruţje neprijatelja samo ometa. Ono ograničava njegvo kretanje.
(slika 24)
foto 24a foto 24b
- 112 -
Napomena 1: U realnoj borbi kod donjih ubadajućih udaraca

bolje je raditi rotaciju, to vam omogućava da odete iza neprijatelja.
Raskrutka vam takvu mogućnost ne daje, (slika 25)
- 113 -
foto 25b foto 25v
3. Situacija treća: protivnik vas napada bočnim udarcem štapom

ili sabljom. Paţljivo pratite kretanje. U trenutku zamaha brzo skratite
rastojanje, a zatim kruţnim pokretom ruke zaustavite ruku protivnika.
Dalje, sve se ponavlja, sledi serija vaših udaraca, (slika 26)
foto 26a foto 26b
- 114 -
Napomena 2: Tehnika raskrutke radi odlično protiv noţa, štapa,

bilo kog drugog oruţja za ubod i oštricom.
1. U rukama protivnika je noţ. (slika 27)
foto 27a foto 27b
- 115 -
2. U rukama protivnika je sablja, (slika 28)
foto 28v
- 116 -
3. U rukama protivnika je mač. (slika 29)
foto 29a foto 29b
4. U rukama protivnika je sekira, (slika 30)
foto 30a
- 117 -
foto 30v foto 30g
Kombinacija tri tehnike

1. U rukama neprijatelja su dve sekire (foto 31)
foto 31a foto 31b
- 118 -
Ognjena tehnika sa korišćenjem nogu

1. Neprijatelj napada noţem. (slika 32)
foto 32a foto 32b
- 119 -
2. Neprijatelj napada štapom. (slika 33)
Foto 33b foto 33v
- 120 -
3. Neprijatelj napada bajonetom (slika 34)
Napomena 3: U drevnoarijskoj borilačkoj tradiciji sva kretanja sa

oruţjem se izvode isto tako, kao i golim rukama. Postoje male
specifičnosti, ali su one beznačajne. To omogućava ratniku, koji se
bavi borbom rukama, da lako savlada mačevanje ne samo noţem,
mačem ili sekirom, već i bilo kojim drugim predmetom: štapom,
viljuškom, stolicom, knjigom i sl.
Napomena 4: Raskrutka, kao i rotacija, vam omogućava da lako

doĎete iza leĎa protivnika. To se radi na dva načina, koji se moraju
posebno razraditi. Prvi — kroz hvatanje atakujuće ruke i povlačenje sa
linije napada (slika 35).
foto 35a foto 35b
- 121 -
Drugi se obavlja ulaskom u prazninu i okretanjem za 90 °. (foto

36)
- 122 -
U nekim slučajevima, na primer, u formi vazduha - za 180 °.

(slika 37)
Oba ova "ključa" zahtevaju posebnu obuku. Stoga, oni se moraju

trenirati odvojeno.
- 123 -
GLAVA 28.
FORMA ZEMLjE
Ova forma uključuje različite tehnike oslobaĎanja od zahvata.

Čvrsto zaustavljanje napada protivnika rukama i nogama. Osnovna
bacanja, bolne tehnike, borba na parteru i leţeći na Zemlji.
Oslobađanje od zahvata
Napomena: Sva oslobaĎanja od zahvata rade se rotacijom ili ruku

ili celog tela. Posle oslobaĎanja odmah slede napadi na bolne tačke.
Ponekad se oslobaĎanje od zahvata radi koristeći udarne tehnike:
udarac glavom, kukom, laktom, itd.
1. Protivnik vas je zgrabio za ruku. Vi odmah rotirajte ruku na

njegov palac. Slobodna ruka napada po bolnim tačkama. (slika
1)
foto 1a foto1b
foto 1v
- 124 -
3.Protivnik vas je zgrabio za rukav. Vi rotirajte ruku ili u smeru

kazaljke na satu ili suprotno. Dalje sledi napad (foto 2)
foto 2v
- 125 -
3. Protivnik vas je zgrabio za ruku, pravite korak iza njegovih

leĎa, a zatim napadate kruţnim udarcima. (slika 3)
Napomena: Korak iza leĎa protivnika i zahvat se moţe izvesti

ako postoji prostor i ako to dozvoljavaju uslovi. Često se ne dešavaju.
4. Protivnik vas je uhvatio sa dve ruke za jednu vašu. Napravite

korak napred, uklanjanje napetost, a zatim okrenite lakat neprijatelju i
delujući na njega celim telom, zarotirajte se. Pri tome se ruke
protivnika sukrštaju i oslobaĎate se od zahvata (slika 4)
- 126 -
foto 4a
foto 4г foto 4д
- 127 -
5. Ako vas je zgrabio za kragnu jakne ili košulju, vi se okrećete

oko ruke protivnika i odmah ga napadate laktom i glavom. (foto 5)
foto 5a foto 5b
- 128 -
6. Ako vas je uhvatio od pozadi, za oslobaĎanje vi oštro izbacite

obe ruke napred i sagnite se, udarite protivnika unazad zadnjicom
(slika 6)
foto 6a foto 6b
7. Ako vas je zgrabio sa obe ruke iza leĎa, udarite glavom u lice
protivnika, a u isto vreme svojom petom po njegovoj potkolenici (foto
7)
foto 7a foto 7b
- 129 -
8. Ako vas je zgrabio sa obe ruke iza leĎa, vi zarotirajte oko svoje
ose, izbacite protivnika sa zemlje i bacite ga, koristeći korak, na
zemlju (foto 8)
foto 8v
- 130 -
Kupolna tehnika zaštite

1. Vas napadaju direktnim udarcem u lice. Vaš blago savijena
ruka odbija ruku protivnika odozdo na gore, pravite korak i napadate
ga tom rukom u most nosa. (foto 9)
foto 9v
- 131 -
2. Vas napadaju direktnim udarcem u lice. TakoĎe odbijate ruku

protivnika svojom rukom odozdo i istovremeno, okrečući se, odlazite
sa pravca njegovog drugog udarca. Protivnik napada, ali vi po krugu
zaustavljate njegovu ruku i zadnjom stranom pesnice ga udarate u
slepočnicu (slika 10)
foto 10a
- 132 -
foto 10b foto 10v
3. Vas napadaju serijom udaraca. Vi odozdo zaustaljate rukom

jedan udarac, drugi drugom. Onda udarate nogom u prepone ili
presrećete ruke protivnika i napadate po "čistom polju" i rukama i
nogama. (foto 11)
- 133 -
foto 11v
4. Protivnik vas napada kruţnim udarcem u glavu. Izbacujete

napred ruku, odbacujete njegov udarac i odmah ga tom rukom udarate
u koren nosa. Dalje ide serija udaraca. (foto 12)
Napomena 1: Često se u kupolnoj tehnici koristi krst sa rukama.
To je stara pouzdana metoda koja je došla u borilački arsenal iz daleke
starine. Zbog toga se ne moţe zanemariti. Ona vam omogućava
savršen napad i odbranu.
foto 12a foto 12b
- 134 -
5. Protivnik napada na vas direktnim udarcem u glavu. Krstom vi

hvatate njegovu ruku i odmah prelazite njemu iza leĎa. Dalji kraj
borbe je jasan (foto 13)
6. Protivnik vas napada direktnim udarcem nogom u prepone.

Krstom vi zaustavljate njegove noge i okrećete napadača leĎima ka
vama, kraj borbe je očigledan, (slika 14)
foto 14a foto 14b
- 135 -
7. Ako vas protivnik napada kruţnim udarcem nogom u telo,

napravite korak ka njegovom udarcu i zaustavite nogu svojom rukom.
Dalje radite hvatanje njegove noge i bacate ga (slika 15)
foto 15v
8. Protivnik vas napada desno u glavu. Napravite svojom levom

nogom korak u stranu i izbacite desnu ruku napred ka ruci napadača.
Okrenite se i biće te iza njega (foto 16)
- 136 -
Napomena 4: Kupolna tehnika je uvek u kombinaciji sa mekim

tehnikama vatre. Jer zemlja i vatra su prirodni tandem. Dakle, u borbi
ţestoko zaustavite protivnika, moţete nevidljivim pokretom dlana da
odmah napravite potreban zahvat ili moćan kruţni udarac.
Tehnika bacanja
Napomena 1: Tehnika bacanja severne borilačke tradicije
bazirana je na rotaciji oko ose. Osa je čovek na koga je počinjen
napad. Na primer, kada vas zgrabe, počnite brzo rotirate oko svoje
ose. Šta to daje? Vi ćete ostati da stojite na nogama, a vaš protivnik će
izgubiti oslonac. Na ovom principu je i izgraĎena severna tehnika
bacanja. Kao što vidite, ona se značajno razlikuje od savremene. U
savremenoj tehnici bacanja, rotacija je podloţna poluzi. U drevnoj je
obrnuto: poluga je podreĎena okretu. Rotacija daje veliku snagu (sila
zemlje i neba, vidi gore). Pored toga, na prvom mestu u drevnoj
tehnici bacanja je udarac (foto 17), pa tek onda bacanje. Ako je
bacanje na prvom mestu, onda udarac ide po leţećem protivniku.
Mogu reći da je ova tehnika prljava. Slaţem se. Ona je zapravo
prljava. Ali, u borbi je veoma efikasna. Na kraju krajeva, cilj
borilačkih umetnosti boraca-kšatrija nije druţenje sa protivnikom, već
uništenje. I što brţe, to bolje.
- 137 -
foto 17а foto 17b foto 17v
1. Vas iznenada zgrabe za ramena i pokušavaju da vas obore.

Radite oštar pokret rukama prema sebi i udarate glavom u lice
protivnika. Ponekad je korisno da nanesete udarac u koleno ili u
prepone. (slika 18)
- 138 -
2. Vas su zgrabili za ramena i pokušavaju da da bace. Vi celim

telom idete na rotaciju i okrećući se, nanosite zadnji udarac u prepone
neprijatelja. Ponekad postoji razuman razlog za primenu bočnog ili
zadnjeg udarca glavom u lice protivnika. (slika 19)
3. Vas su iznenada uhvatili s prednje strane i pokušavaju da

bobore. Nanesite glavom udarac u lice protivnika plus kolenom u
prepone i rotirajte oko svoje ose,zatim ga oborite (slika 20)
foto 20a foto 20b
- 139 -
foto 20v
4. Protivnik vas je zgrabio za ramena. Vi mu odmah udarcem noge

razbijate koleno i kroz bočni korak ga bacate na zemlju. Zapamtite: prvo treba
pokušati naneti udarac, a zatim ga baciti. (slika 21)
foto 21a foto 21b
- 140 -
Napomena 2: U tehnici bacanja koriste se svi koraci i

podmetanja, bacanje preko kuka i preko leĎa.
Na primer: neprijatelj pokušava da vam nanese udarac noţem
odozgo. Moţete zaustaviti njegovu desnu ruku svojom levom a
desnom ga uhvatite za grlo i istovremeno podmetnete vašu desnu
nogeu iza njegove desne i bacite svog protivnika preko leĎa (slika 22)
foto 22a
foto 22b foto 22v
Napomena: ovo bacanje je spektakularno i efikasno, ali sa velikim

protivnikom neće raditi. Zato ga treba koristiti u retkim slučajevima,
- 141 -
kada je potrebno da pokazati snagu. U drugim slučajevima se koriste

skromnija bacanja.
Uglavnom preko kuka ili podmetanjem noge. Prvo, oni su brţi i
drugo, omogućavaju da napadnete udarnom tehnikom.
Treba znati da je tehnika bacanja veoma pristupačna, samo treba
da razumeti njen princip. Ako ste uhvaćeni, primenite maksimalnu
brzu rotaciju, to će vam reći kako da bacite svog protivnika na zemlju.
Uvek rotirajte i ruku protivnika. Onda, ako vas on ne pusti, on će
završiti leţeći. Glavna stvar je da se shvati suština tehnike bacanja.
Ako to shvatite, ona će postati vaša.
O tehnikama davljenja
Forma Zemlje obuhvata i različita davljenja. To su tehnike

davljenja kroz hatanje grla. I gdavljenje uz pomoć štapa i druge načine
davljenja (slika 23)
Ali treba da znate, da su tehnike davljenja u našoj borilačkoj
tradiciji pomoćne.
One se mogu koristiti samo u smrtonosnom duelu jedan na jedan.
- 142 -
Borba u parteru i na zemlji.
Ponekad mogu da vas oboriti sa nogu i vi ćete se naći na zemlji.

Ali to uopšte ne znači da ste izgubili bitku. Zapamtite da je vaše
glavno oruţje moćni udarce po bolnim tačkama protivnika. Dakle,
klečeći ili čak leţeći, vi delujete u okviru naše tradicije: otvarate
protivnika i napadate udarnom tehnikom (slika 24)
foto 24a foto 24b
foto 24v
Često u parteru koristite snagu svojih prstijju za lomljenje grla ili

probijanje oči ju i vrata. Ponekad, ako okolnosti dozvoljavaju, udarate
- 143 -
njima polne organe. Poslednji korak vam omogućava da bacite sa sebe

bilo koga. Glavna stvar je da imate vremena da uhvatite neprijatelja
ţeljenim zahvatom.
Kada ste oboreni na zemlju i vas pokušavaju da udare, takoĎe, ne
treba očajavati. Glavna stvar je da ne propustite udarac u glavu.
Srušeni ste, leţite na zemlji i shvatate da vam neće dati da skočite.
Onda zauzmite odbrambeni stav, (slika 25)
foto 25
Iz njega moţete da napadnete i rukama i nogama. Ako na vas

napada nekoliko ljudi, nekog od njih izaberite kao prvu ţrtvu. Ako se
okrenete i blokirate udarce nogama protivnika svojim nogama,
spustite se u susret udarnoj nozi svoje ţrtve. Zbog čega se to radi? Da
neutrališete udarac i zgrabite rukom nogu protivnika. Kada doĎe do
hvatanja, srušite ga na sebe i napadnite drugom rukom prepone
napadača. Nakon udarca odmah se okrenite i krenite u susret
napadačkoj nozi drugog protivnika, (slika 26)
- 144 -
foto 26a foto 26b
Foto 26v
Ako brzo delujete, moţete lako udariti svakoga ko pokušava da vas

udari nogama. Što je najvaţnije, neophodno je da naučite da se
okrećete na leĎima, zadajete udarce nogama i hvatate noge napadača
rukama.
- 145 -
GLAVA 29
FORMA VAZDUHA
Poznato je da je vazdušni element na zemlji jedan od najjačih.

Uragani i tornada ruše drveće, uništavaju krovove zgrada, u okeanu
tpotapaju brodove. Levak tornada je u stanju da podigne ka oblacima
jata riba ili delfina i odatle ih baci ponovo u rodni element. Oni mogu
srušiti čelične konstrukcije i srušiti dalekovode. U severnoj borilačkoj
tradiciji element vazduha je predstavljen bacanjem i udarnom
tehnikom. Suština joj je oštar odlazak sa linije napada i zaokret, onda
ili hvatanje za bacanje ili moćna serija udaraca, a bacanje se koristi
kao završni potez. Reći ću direktno: japanci su koristili principe naše
tehnike forme vazduha za kreiranje svog čuvenog "aikidoa", s tom
razlikom što se u japanskoj tehnici ne koriste udarci, dok su u našoj
udarci glavno oruţje.
1. Protivnik vas napada direktnim udarcem u glavu. Vi, sa

početkom njegovog udarca, napravite korak napred i istovremeno u
stranu i dodirom svoje ruke podlaktice neprijatelja, rotirajte oko svoje
ose, ali ne za 90° već za 180°. Posle okretanja moţete da postavite
svoju nogu iza neprijatelja i rukom, koja je odbila namenjen vam
udarac, bacite napadača peko svoje noge. Ali tokom bacanja vaša
druga ruka po krugu iz okreta udara napadača u prepone. (slika 1)
- 146 -
foto 1a foto 1b
foto 1v
Napomena 1: Ovo bacanje se zove univerzalno, jer ono

podjednako radi i kod direktnog udarca pesnicom i protiv direktnog
udarca nogama. Suština je u tome, da su svi njegovi pokreti izvedeni
kao celina i sa velikom brzinom. Ovo bacanje izgleda impresivno, ali
u stvarnoj borbi moţe se koristiti samo onda kada se protivnik udara
moćnim prornim udarcima.
2. Protivnik vas napada direktnim udarcem u glavu. Sklanjate se u

stranu, pravite isti korak nogama na gore opisan način, samo sada ruke
- 147 -
neprijatelja dodiruje vaša druga ruka. Ona je osa vaše rotacije za 180°.
Posle okretanja vi jednom rukom hvatate neprijatelja za kosu ili za
vrat, a prstima druge ruke ga udarate po očima. Zatim sledi bacanje,
(slika 2)
3. Protivnik vas napada udarcem noge na telo. Videvši njegov

pokret, radite istu okret, ali ne za 90 kao u formi vatre, već za 180
stepeni. Onda ga napadnite udarcem "usta vuka" po grlu i bacite na
leĎa, (slika 3)
foto 3a foto 3b
- 148 -
4. Protivnik vas napada kruţnim udarcem u glavu. Koristeći

raskrutku, zgrabite svojom rukom njegovu ruku i napuštajući liniju
napada, sada sa obe ruke rotirajte šaku njegove ruke. Šta će se desiti
nakon toga, jasno je... (foto 4)
foto 4a foto 4b
Napomena 2: Ovo kretanje radite sa velikom brzinom kao celinu.

Sličnih hvatanja ruku sa ciljem njihovog preloma, u obliku element
vazduha je mnoštvo. Opisivati ih neću, dovoljno je da se shvati suština
pokreta, oni su svi slični. Što je najvaţnije, moramo imati na umu da
je lomljenje ruke malo, to je samo pola bitke, jer neprijatelj još nije
neutralisan. Dakle, u realnoj borbi uvek treba koristiti moćnu udarnu
tehniku.
- 149 -
GLAVA 30
UPOTREBA U BORBI RAZLIČITIH PREDMETA
U stvarnoj borbi za uništenje oruţjem moţe se iskoristiti bilo koji

prateći predmet. Na primer, olovka, naliv pero, stolica, viljuška, tanjir,
šolja, čak i knjiga. Rečju, sve što padne pod ruku. I za to ne treba
posebno da se učite. Dovoljno je da znate principe naše borilačke
tradicije. Oni, bez obzira kakvo oruţje imate u rukama, ostaju
nepromenjeni. Sve to govori o savršenoj tehnici borilačke veštine,
koja postoji hiljade godina.
1. Imate u rukama olovku, ali vas napada čovek sa sekirom. On

nanosi udarac odozgo sa svojim oruţjem. Umesto odlaska nazad,
naprotiv, krećete napred sa istovremenim izlaskom sa linije napada.
Sada protiv njegove ruke sa sekirom radi vaša desna ruka. Ona vodi
sekiru u stranu, a vi udarate olovkom u oko protivnika. (foto 1)
foto 1a foto 1b
- 150 -
2. Imate u rukama knjigu. Neprijatelj vas napada sa noţem.

Raskrutkom zaustavljate udarac noţa i pokrivajućo protivnikovo lice
knjigom, napadate ga udarcem nogom u prepone. (foto 2)
foto 2a foto 2b
foto 2v foto 2g
- 151 -
3. Protivnik ima u rukama sekiru, a vi imate u rukama kašiku ili

viljušku. Protivnik nanosi udarac dijagonalno. Krećući se napred,
kupoolnom tehnikom vi zaustavljate udarac, a drugom rukom bodete
viljuškom ili kašikom neprijatelja u grlo ili u oči, (slika 3)
foto 3a foto 3b
foto 3v
- 152 -
4. Pred vama je samuraj, u njegovim rukama je katana. Vaš oruţje

je telefon. Tokom njegovog zamaha vi ne odlazite, već kako i zahteva
tradicija, brzinom munje idete napred. U trenutku udarca zaustavljate
njegove ruke kupolnom tehnikom. Dalje je sve jednostavno: druga
vaša ruka udara telefonom pod vilicu, (slika 4)
foto 4a
foto 4b foto 4v
- 153 -
Napomena 1: Mislim da ste primetili da protiv oruţja, pre svega,

radi vaša tehnika i tek onda ono što iate u rukama. Samo vas tehnika
spašava od, naizgled, očajne situacije. Dakle, za sebe treba razumeti
da snaga nije u oruţju, već u zakonima kretanja naše borilačke
umetnosti. Predmeti, koji su bili u vašim rukama su samo dodatak.
Oni su daleko od najvaţnijeg.
Mačevanje
Kada gledate neki istorijski ili akcioni film, gde se primenjuje
oštro oruţje, to, sa jedne strane, gledajući na tehniku borbe, postaje
smešno, a sa druge strane, jadno je ono oruţje koje je u rukama
glumaca. Šta oni rade s njim?! Sve borbe kod njih nuţno su sečivo na
sečivo. U takvoj borbi bilo koji, čak i najbolji mač će s za jedan sat
pretvoriti u komad pohabanog gvoţĎa. I nikome na pamet ne pada da
se u stvarnom duelu oštrice mačeve nikada nisu susretale. Odbacivalo
se oruţje samo bočnim delom oruţja. Oštrice su se uvek čuvale, jer se
njima probijao oklop. Odavde sledi da se borilačko mačevanje
drastično razlikuje od sportskog. U njemu deluju sasvim drugi zakoni,
zakoni naše severne borilačke tradicije.
Borbeni stav
Slobodan stav; za razliku od sportskog, on omogućava da se
krećete u bilo kom pravcu. Ne samo napred i nazad, već i bočno, pa
čak i u krug. Oruţje drţite slobodno, ali ne i opušteno. Jedna strana
vašeg tela je zatvorena od iznenadnog bočnog udara. (prva pozicija)
(slika 5)
- 154 -
1. Ako vas neprijatelj napada odozgo po "čistom polju" u glavu,

pomerite se malo u desno i prebacite svojim oruţjem mač neprijatelja
u prazninu, nakon toga dolazi vaš napad sa iskorakom. (foto 6)
foto 6a foto 6b
- 155 -
Napomena: Borbeni napad nije toliko duboko kao sportski. On

podseća na široki korak. Njegova glavna svrha je da da vašem udarcu
snagu.
2. Ako protivnik napada udarcem sablje sa vrha sa strane desne

ruke, okrećete se oko svoje ose sa korakom leve noge napred,
prebacite njegov udarac u prazninu i onda napadnite, (foto 7)
foto 7v
- 156 -
3. Vi ste u borbenom poloţaju. Neprijatelj vas napada udarcem

dijagonalno. Okrećete sa korakom noge napred, vi pljosnatim delom
vašeg mača zaustavljate udarac protivnika i odmah ga napadate. (foto
8)
Napomena 1: Putanja svih refleksija napada u stvari je jedna i
ista. Ona predstavlja petlju. Nevidljivo povlačenje u stranu oštrice
protivnika, munjeo okretanje i moćni udarci. Tehnika je jednostavna,
ali efikasna. Nije teško ovladati. Proučite paţljivo foto i uhvatite
suštinu pokreta.
foto 8a
foto 8b foto 8v
- 157 -
Mačevanje Rokdaja (slika 9)
foto 9a foto 9b
- 158 -
foto 9d
Napomena 2: Ako su vas napali naoruţani sa gumenim

pendrekom i sakriveni plastičnim štitom dţelati naše liberalne
demokratske opozicije, a u dţepu nemate ni olovku, ne sbrinite se.
Takvog borca sasvim je lako oboriti. Protiv njegove atakujuće ruke
rade dva ulaza: spoljni i unutrašnji, oba vam omogućavaju da ga
napadnete u vrat i prepone u isto vreme. Pored toga, rotirajući njegov
štit oko ose, slomićete mu ruku. Moţe se sa napadačem uraditi mnogo
drugog. Ali to je već po vašem nahoĎenju.
Ono što treba da shvate pripadnici naše borilačke tradicije:
1. Protiv drevnih borilačkih tradicija bilo koje hladno oruţje je

nemoćno.
2. Nemoćno je u borbi protiv stila pet elemenata i blokova.
Dodirujući vas, protivnik vam daje mogućnost da koristite protiv
njega njegovu energiju.
3. Tehnika našeg borilačkog sistem je veoma jednostavna i
pogodna. Samo morate imati na umu da prvo ide telo, tek onda ruka ili
noga.
Napomena 3: Sve tehnike severne borilačke tradicije je

nemoguće naučiti, tako da je neophodno uzeti za sebe ono što vam
- 159 -
najviše odgovara. Ceo ovaj arsenal će lako ući u vašu podsvest. Što je
u bilo kojoj borilačkoj veštini najvaţnije.
- 160 -
GLAVA 31
PUT BORCA
Savremene liberalne demokrate pokušavaju da ubede ceo svet, da

sve velike i male rase Zemlje imaju zajedničko poreklo. Da
čovečanstvo potiče od zajedničke jedinstvene pramajke, koju su
servilno orijentisani naučnici nazvali Eva. Shodno tome, svi ljudi na
planeti su jednaki pred zakonom i imaju ista prava. I nikome ne dolazi
u glavu da sve to nije tako. I da su čak i u jednoj etničkoj grupi ljudi
nejednaki. Svi imaju svoje posebne karakteristike ponašanja, koje su
odraz njihove genetske nejednakosti. O onome što je rečeno gore,
dobro su znali naši preci. Mislim na prehrišćanska vremena koja su
nam poznata iz mitologije kao epoha zlatnog veka. Odmah se javlja
pitanje: zašto tako romantično ime — zapravo Zlatni vek, a ne neko
drugo? Jer je u to vreme društvo ljudi bele rase ( o kome i govorimo)
bilo pouzdan mehanizam za neutralisanje degenerika. To je sa jedne
strane, a sa druge — umelo se da se od mase graĎana, prve klase
radnika, vaspitavaju časni, pošteni, obrazovani vladari i čuvari
visokog obrazovanja — sveštenici. Drevno vedsko društvo delilo se
na pet klasa: najprezreniji sloj su bili psihički nezdravi ljudi. Oni koji
su na Zapadu danas toliko poštovani. Mislim na različite seksualne
perverznjake: homoseksualace, lezbejke, pedofile, zoofile i sl. Takvi
neljudi su imala pravo na ţivot samo u jednom slučaju — ako to nije
štetilo zdravom delu stanovništva. Drugi sloj društva je, takoĎe, bio
van zakona. On nije imao pravo glasa i nije sluţio u vojsci. To su tzv
sluge ili robovi. Ali u četvrti sloj ovi ljudi su stigli ne zbog toga što ih
je neko osvojio. Kriv su oni bili sami, jer su imali potpuno
materijalističku svest. Njihova filozofija je negirala u čoveku
savršenstvo. Oni nisu priznavali zakone morala, bili su pohlepni i
patološki lenji. Njihove potrebe su se ogledale: u akumulaciji
materijalnog i u čulnim zadovoljstvima ovi ljudi nisu imali mere. Na
sreću u doba Zlatnog veka sličnih ljudi nije bilo tako mnogo, pored
toga, oni su uvek bili pod kontrolom zdravog dela društva. U naše
vreme ih se razmnoţilo toliko, da moderno društvo moţemo nazvati
društvom robova i perverznjaka. Evo kako je opisao savremenog
čoveka sjajan pisac i poznavalac borilačke umetnosti Anatolij Taras:
"Kada govorimo o ljudskim potrebama, posebno treba naglasiti da se
- 161 -
čovek od ţivotinja razlikuje ne vitalnim i čak ne društvenim

potrebama, već idejnim. Drugim rečima, u svakom od nas, što je više
ljudskog, što su jači naši postupci, definišu se podsticaji duhovnog
plana. Na kraju (na prvi pogled, to je sasvim očigledno), ţeĎ za
materijalnim blagostanjem i seksualnim zadovoljstvima, teţnja ka
vlasti ili za slavom — sve to je u ljudima iz primitivnog stada
čovekolikih majmuna.
U stvari, na šta se zapravo svodi zloglasni "prosečni čovek", koga
antropolozi rečito nazivaju "golim majmunom"? Na to, da se što
manje napreţe mentalno i fizički, da se što je moguće češće odmara i
zabavlja. A u procesu odmora i zabave najznačajnija su za njega
pozitivna fiziološka osećanja, posebno seksualno i stomačno. Ukratko,
ogromna masa ljudi najviše na svetu ţudi da slatko popije, ukusno
jede, da ima odnose sa osobama suprotnog pola, uţiva u toplooj vodi,
prevrće u mekom krevetu ili na vrelom pesku...
Šta je tu tako, čega nema kod ţivotinja? Slično ponašanje — u
principu — razlikuje se od ponašanja svinja, koje se preţdiru do
sitosti, zaleţu u korito sa tamnom vodom, greju se na suncu i hrču od
zadovoljstva. Zašto ja o tome govorim? Zato, jer je poţeljno da se
pozovemo na uzdrţanost, na samodisciplinu, na obuzdavanje
nezasitosti tela (tj. od hrane). MeĎutim, ako govorimo o putu
borilačkih veština, onda treba jasno razumeti: "golom majmunu" on je
nedostupan. Tragedija je u tome što su se drevni viši slojevi, u našem
vremenu, uz napor hrišćana, muslimana i savremenih liberalnih
demokrata pretvorili u gomilu sluga. U ovaj okean poludegenerika i
kompletnih idiota su se utopili čudom preţiveli predstavnici prve više
klase. Slični graĎani u naše vreme usred mase neljudi izgledaju kao
beli gavranovi. Ali još usamljeniji i nerazumljiviji su ljudi, kod kojih
je otvoren plavi centar. Oni, koji su se u svakom trenutku u narodu
zvali vitezovima ili bojarima. Zašto je to tako? Jer su se ljudi druge
više klase uvek vodili, a njih i u naše vreme vodi ţeĎ za duhovnim
usavršavanjem. To je ona oštro razlikuje ljude vojničke klase od
servilnih ljudi i degenerički - nedodirljivih. Zbog toga što u njihovoj
prirodi u potpunosti nedostaje pojam ideala. A sada pitanje: zašto su
kšatriji uvek bili još i upravljači? Odgovor je kao i uvek jednostavan:
zato što je svaka borba, pre svega — upravljanje neprijateljem. Dakle,
učiti se borilačkoj umetnosti, vitez je istovremeno naučio i zakone
upravljanja društvom. Čitalac moţe lako da pogodi, da tehnike zaštite
- 162 -
i napada moţe da izučava bilo ko, čak i nedodirljivi. Sve je to tako, ali
ni sluga, ni predstavnik prve više klase, nikada neće biti ratnik. Borac
— da! Ali ne kšatrij. Nepobedivi vitez i pravedan sudija moţe biti
samo prirodni ratnik. Onaj koji nema privezanost ka materijalno-
seksualnom zadovoljstvu ili vlasti. Paradoksalno, ali pravi upravljač
nikada ne traţi da poseduje vlast. On zna da vlast mnogo obavezuje,
ona je, pre svega, ogromna odgovornost. Borbena joga je za njega
samo jedan od načina samoregulacije i usavršavanja. To je onaj put,
kojim se postiţu velike duhovne vrednosti. Pre svega, moralna
konstrukcija, sposobnost da se adekvatno odgovori na bilo koji
mentalni i fizički uticaj i naravno, ţelja da se sluţi višim silama. Stvar
je u tome, da je jedan od osnovnih duţnosti ratnika čuvanje ravnoteţe
na Zemlji: ako ratnik vidi ili sazna da negde preovlaĎuje zlo, bez
obzira kakvog karaktera — informaciono ili fizičko — on smatra sebe
obaveznim da ga zaustavi. Inače, kakav je on vitez — deo samog
Tvorca, odgovoran za odrţavanje ravnoteţe u trodimenzionalnosti.
Zato pravi ratnik ne moţe biti poraţen. On nije sam po sebi, on je u
Bogu. A Boga, kao što je poznato, nemoguće je pobediti. I on ne moţe
da se kupi. Ali da bi stao na put ratnika, nije dovoljno biti
nepotkupljiv, hrabar i vešt borac. Mora da se nauči spontanosti.
Štaviše, ne samo u vojnoj umetnosti, već i u ţivotu. Drugim rečima,
potrebno je da se jednom za svagda probudi. I probudivši se, sam budi
oko sebe sve mrtve koji spavaju. Naravno, ratnici u našem društvu
mogu da postanu pojedinici, teško je savremenom čoveku da ideal
postavi iznad materijalnog, da posveti ceo svoj ţivot
samousavršavanju i sluţi svom narodu. Ali takvi ljudi, bez obzira na
to i dalje se susreću meĎu potomcima drevne rase. Njih je dosta meĎu
rusima, nemcima, šveĎanima, dancima, nordijcima. Svima njima je i
posvećena ova knjiga.
- 163 -

Borilačka Tradicija Arijevaca - Georgij Sidorov

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Borilačka Tradicija Arijevaca - Georgij Sidorov

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BORILAČKA TRADICIJA ARIJEVACA – Georgij Sidorov

Prevod – Dušan Mitrović

С34 Георгий Сидоров. Воинские традиции ариев. —

Decenijama ruski narod izučava borilačke veštine azijskih i

U ovoj knjizi prvi put su otkrivene tajne drevnog borilačkog

Mene mogu da pitaju (i ovo pitanje sa tačke gledišta savremenog

Iz svega navedenog moţe se zaključiti da je tema borilačke umetnosti

Sogdijanije arijevska borilačka tradicija dugo uporno čuvala i na

sa zaključcima, to znači da nešto stoji iza toga. Vreme je da se

Ne bojim se reći da na Zemlji nema ni jednog etnosa, u čijoj

Ahura-Mazde, svog zaštitnika. Ali, to je na Zapadu i u Centralnoj

genetike su se preselili na sever u sibirske stepe, neki u Indiju, a neki

istočnog i kasnije zapadnog. Ali, uprkos tome, njena moć je bez

Ako bi uvaţeni A. Taras i njemu slični, koji tvrde, da u Rusiji

ţivo, na mašinu smrti. Nekoliko minuta ruski vitez je zadrţavao

Razletela su se na komade. Tada su izvadili svoje mačeve. Počeli

kako je njima došla vojska saksonca Henrija Lava — i ništa više.

prsten i došli do kapije. Ispred njih su se postrojili još jednom, ali da

mongolsko, već sanskritsko poreklo i znači "moćni". A oni koji se

Ali, na kraju krajeva i u Evropi lukovi nisu bili lošiji. Na primer,

odvaţili da napadnu čak i prestonicu Turaka, sveti Istanbul-Carigrad.

U zaključku, ţelim da upoznam čitaoce sa tim što sam čuo od

— Ţelim da ti kaţem, Georgi, kako sam se prvi put suočio sa

je u neoruţanoj borbi nemoguće ga pobediti. Sa njim ne moţe da se

nema pravo da je otkrije. To je to! — završio je svoju priču bivši

Bilo koji čitalac moţe da me pita: zašto sam odjednom odlučio da

snage prozapadne opozicije i podrţavam sve one patriote u vladi, koji

Dakle, kod mene i mojih nastavnika se pojavila ideja predavanja

Osnovni principi slovensko-arijevske borilačke veštine

7. Udarci se zadaju svim delovima tela: prstima, osnovom dlana,

Objašnjenja osnovnih principa

4. Šta znači: "Pokreti nogama su prirodni"? Prosto ne treba misliti

U dalekoj drevnosti ljudi vedske, odnosno, kosmičke civilizacije

Forma elementa Vatre

ulaz omogućava da se izvuče sa linije napada i doĎe neprijatelju iza

Forma elementa Zemlja

Forma elementa Vazduha

Forma elementa Vode

Forma Kosmičkih elementa

Pre nego što počnemo da se bavimo drevnom borilačkom

čoveka ne samo na nivou podsvesnog, već i na nivou genetike. Šta je

Drevna umetnost borbe naših predaka neraskidivo je povezana sa

prepreka, ali čovek moţe lako da kontroliše oba protoka sila. To se

Ako o nečemu mislite, vaša energija je usmerena ka tome, čime su

eteričnim telom ceo obim prostorije ili sportske hale. To je potpuno

doţivljavaju jedni druge uglavnom kroz eterično telo, fizičko je uvek

U svakoj realnoj borbi sve se rešava preciznošću pokreta i

svojim eteričnim telom. Na početku udarci se rade polako, onda se

U mnogim starim pisanim izvorima piše, da su nakon planetarne

suptilnom telu. Mislim, sada je jasan fenomen dugovečnosti kod

Prva vežba disanja.

Druga vežba disanja.

Treća vežba disanja.

Šta predstavlja bilo kakva borba sa neprijateljem? Pre svega, to je

podelite na pola. Sa ovom tehnikom sam upoznao čitaoce ranije. Posle

Nedavno je postalo poznato da su drevna nordijska plemena, koja

pitanje. I jedno i drugo će vam sigurno doći. Samo ne odmah, već

U nordijskoj borilačkoj tradiciji element vatre je predstavljen ne

Element Majke Zemlje je jedan od najmoćnijih. On je u severnoj

Vazdušni element je predstavljen u severnoj borilačkoj tradiciji

Bez izuzetka, drveće se deli na "donatore" i "vampire". Neko

Prvo, potrebno je da naučite kako se ispravno udara. Nakon toga,

U drevno arijevskoj borilačkoj tradiciji udarci ka porotivniku se

1. Napadajte jednostavno, bez mnogo buke, ali uvek tako, da