ОПШТА ИСТОРИЈА (СМЕРНИЦЕ)

СТАРИ ВЕК
- Владар Ур Наму (држава Сумера) је донео први познати писани законик око
2100. или 2050. године п.н.е. (не постоји тачно утврђен датум).
- Држава Вавилон, Хамурабијев законик посебно изучити (смртна казна и сл.).
- (У књизи пише о неколико држава Старог века, али ми ћемо пажњу посветити
Египту). Египат представља најтипичнији пример „Источњачке деспотије“. Проучити
уједињење Горњег и Доњег Египта. Битан податак фараон Рамзес II закључује
међународни уговор о миру са Хатушилијем (Сирија) 1296. године п.н.е. Проучити
период Старог, Средњег и Новог царства, затим уређење судства, да ли је држава била
централистичка, устројство војске и кодификацију у периоду Новог царства (владар
Бокхорис).
- Грчка: Проучити устројство два грчка полиса (Атина и Спарта) у периоду од
VI до V века п.н.е. Битно: Савез закључен у Делосу 477. године п.н.е. представља прву
конфедерацију у историји. Проучити атинско право. О Александру Великом нема у
књизи, али би га требало проучити због његовог положаја као владара.
- Рим: Период настанка Рима се сматра легендом или „полулегендом“.
Информативно проучити период Римске краљевине од 753. до 509. године п.н.е. Ако
вас занима слободно проучите Етрурце (староседеоце Италије). Код Римљана или
Ромеја краљ се називао Rex, народ populus romanus. Проучити Сенат. Римска
република: Уместо краља владају претори и конзули. Проучити: патриције и плебејце,
закон 12 таблица (око 450. године п.н.е.), Канулијев закон (445. године п.н.е.), ратове са
Пиром, војне сукобе са Картагином (Пунски ратови), Спартаков устанак, од
тријумвирата до Цезара као „апсолутног диктатора“. После Цезара на власт долази
његов унук Октавијан Август 27. године п.н.е. и од ове године Рим поново постаје
монархија тј. царевина. Период од почетка владавине Октавијана до владавине
Диоклецијана називамо Принципат. Проучити Принципат, обратити пажњу на:
потказиваче и њихов утицај на судство, јуриспруденте, кодификатор Силвије Јулије...
Период од владавине Диоклецијана до владавине Константина Великог називамо
Доминат. Пручити период од власти четворице (тетрархија) до Константина као
самосталног владара Римског царства. Константин и Лициније су заједно у Милану
донели едикт против прогона хришћана 313. године, али ово није био први едикт са
оваквом садржином. Први едикт против прогона хришћана је донео Галерије (303-311)
вереоватно у задњим годинама своје владавине. Последњи владар јединственог
Римског царства је био Теодосије. Последњи владар Рима је био Ромул Августул. Град
Рим је пао 476. године и ова година се често узима као крај Старог века и почетак
Средњег века (не постоји општеприхваћени датум, постоји више тумачења, када
почиње Средњи век).

СРЕДЕЊИ ВЕК
- Франачку прочитати информативно.
- Византија: Никада у стварности није постојала држава Византија. Назив
Византија је уведен у употребу, ради науке (историјске, археолошке, правне...), у XVI
веку. У пракси Византија означава Римско, тачније Источно Римско царство. Сам
настанак Византије се повезује са изградњом Цариграда. Битно је проучити
Јустинијанову кодификацију (528-534), и остале кодификације донете пре пада
Цариграда.
- Арабљани: Мухамед, Шеријат, (подела на Суните и Шиите нема у књизи, ако
вас занима проучите).
- Англосаксонска држава: Информативно проучити насељавање, староседеоци
Брити... Битно: проучити енглеско право. Magna Carta Libertatum (Велика повеља
слободе) представља (условно речено) први „уставни“ документ на свету (1215).
Проучити која јој је била сврха, за време ког владара је усвојена... Битно: проучити
common law. Проучити на чему је засновано, како се ствара... Обратити пажњу на
државне органе (нпр. Дом лордова који и данас постоји, али са много мањим утицајем
него раније).
- Русија средњевековна информативно (настанак и сл.).

НОВИ ВЕК
- Као и за Средњи век не постоји јединствено мишљење када почиње Нови век
(откриће Америке, Француска револуција...). Ми ћемо обрађивати период до Другог
светксог рата.
- Француска: Проучити Луја XIV, Луја XV, Луја XVI, Француску револуцију,
Наполеона. Обратити пажњу колики је био утицај Француске у Европи, колика је она
била војна сила у то време и када је била монархија, а када је коначно постала
република.
- Немачка: За проучавање Немачке су нам најбитније две личности Бизмарк и
Хитлер. Проучити II рајх, када је било уједињење Немачке у Версају, ко је тада био
цар, ко су јункери... и проучити верске сукобе у овом периоду (протестанти,
католици...). За Хитлера нам је битно да проучимо његово политичко напредовање.
- Аустрија: Обратити пажњу на период Марије Терезе (1740-1780) просвећени
апсолутизам, затим Грађански законик усвојен 1811 (због чега је битан за нашу земљу),
када и зашто настаје „Двојна монархија“ и коначно распад. Посебно обратити пажњу на
Хабсбуршку династију.
- Енглеска: Обратити пажњу на Оливера Кромвела, која му је била титула, који
облик владавине је у његово време имала Енглеска... Проучити Чарлса II, краљицу Ану,
уједињење Енглеске и Шкотске, унију са Ирском, Викторијанску еру (1837-1901),
британски империјелизам и законодавство у XIX веку.
- САД: Укратко проучити колонизацију. Битно: проучити шта је било у
Филаделфији 4. јула 1776. године, Тамаса Џеферсона, Џорџа Вашингтона, Абрахама
Линколна, сукоб Севера и Југа, укидање ропства... Посебно обратити пажњу на
функцију председника, конгреса и судства (према Уставу САДа).
- Русија: Проучити период владавине Ивана IV Грозног (1533-1584) и какво
време настаје у Русији после његове владавине. Проучити појаву првог владара из
династије Романов (бољар Михаил Фјодорович), Петар Велики (1682-1725) и његове
тежње ка европеизацији и модернизацији државе, ратове које је водио, оснивање
Петрограда... Проучити Катарину II (1762-1796) и Александра III Миротворца (1881-
1894). Посебну пажњу посветити појави радничких покрета, Октобарској
револуцији, Лењину, настанку СССРа и информативно распад (1991).
- Кина: прочитати информативно.
- Јапан: Јапан је био изолован све до 1853 године. Проучити шта је био шогун и
колики је био његов утицај у Јапану, савеза са Беликом Британијом (1902), победа над
Кином (1894), победа над Русијом у рату (1904-1905), општи напад на Кину (1937), на
чијој страни је Јапан био за време Првог светског рата, а на чијој за време Другог
светског рата.