Professional Documents
Culture Documents
1. Римокатоличко Учење о Литургији
1. Римокатоличко Учење о Литургији
Декрет је донесен ради унапређења хришћанског живота верника. Сабрани бискупи желе
да један део богослужења, које је могуће подвргнути променама, боље прилагоде потребама
времена. Будући да се у литургији, посебно у жртви евхаристије врши се дело нашег искупљења
и да света Литургија у највећој мери омогућава верницима да животом изразе тајну Христову и
посведоче је другима, тим пре она треба да буде предмет разматрања. Декрет има за циљ
доношење начела за гајење и обнову Литургије (и неких практичних прописа). Декрет се односи
најпре на римски обред.
Сви су обреди у Цркви равноправни: Сабор сматра равноправним све признате обреде и
тражи да се они и даље чувају и негују; тамо где је потребно, треба их пажљиво, у духу здравог
предања, преиспитати и дати им нову снагу за данашње прилике и потребе.
Бог је извршио искупљење кроз Сина свога, као посредника измељу Бога и људи. Христос
је својом смрћу уништио нашу смрт и својим васкрсењем обновио наш живот. Искупљење се
задобија литургијом. Христос je послао апостоле испуњене Духом Светим да, не само објављују
спасење, него да врше дело спасења кроз жртву и светим тајнама, око којих се креће сав
литургијски живот. Тако се људи прво кроз тајну крштења укључују у Христову Пасхалну
тајну(страдање, смрт и васкрсење), кад год празнују Господњу вечеру, објављују смрт Господњу
док он не дође.
- и у самом служитељу
- када се Црква моли и пева псалме (где су двојица или тројица сабрана у моје име, ту сам ја међу
њима).
Свако литургијско славље дело је Христа Свештеника (Првосвештеника) и његовог тела (Цркве), те
је оно свето дело са којим се не може изједначити ни један други чин Цркве.
1
Литургија не исцрпљује све делатности Цркве: пре неголи људи могу приступити
литургији потребно је да буду позвани к вери и обраћењу кроз проповед и покајање, кроз
припрему за тајне, кроз подстицај за врлински живот.
Евхаристија је извор живота Цркве: Литургија је ипак врхунац ка којему тежи делатност
Цркве и уједно је извор из којега проистиче сва њена снага. Из евхаристије, као са извора, излива
се на нас милост, те се с највећим успехом постиже оно посвећење људи, према чему, као према
свом циљу, стреме сва друга дела Цркве.
Обнову литургије Црква жели спровести да би је хришћански народ могао боље разумети
и у њој учествовати и тако задобити обиље благослова. Литургија се, наиме, састоји од
нерпомењивог дела који је божански установљен и од промењивих делова који се током времена
могу или чак морају мењати, ако су се у њих увукле појединости које мање одговарају изворној
природи саме литургије. Том се обновом треба средити текст и обреди, да јасније изразе оне
светиње које су у њима означене.
Само хијерархија уређује литургију: Уређење свете литургије зависи једино од црквене
власти коју поседује Апостолска Столица и, према одредбама права, бискуп, и у одређеним
границама надлежни, законито установљени територијални бискуспски сабори. У Литургију не
може нико, па ни свештеник, да додаје нешто, уклања или мења без благослова Столице.
2
Свето писмо у литургији: Свето писмо је од највеће важности у литургијској служби, стога
треба неговати употребу Светог писма. Из њега се узимају читања и тумаче омилије; из њега се
певају пслами; њиме су надахнуте и прожете молитве, прозбе и литургијске песме, од њега радње
и симболи примају своје значење.
Читања у литургији: треба повећати број библијских читања тако да се кроз одређени број
година народу прочита значајнији део Светог писма.
3
Проповед у свакој литургији нека се не пропушта, она је део саме литургије, њоме се
тумачи Свето писмо и даје пастирска поука народу.
Смисао сакрамената: Сакраменти имају циљ да освећују људе, изграђују Тело Христово,
они веру хране и јачају; зато се и зову „тајне вере“. Због тога је велика корист да верни народ лако
разуме сакраментне символе и да врло често прима оне тајне који су установљени за одржавање
хришћанског живота. Сакраменти освећују сав наш живот.
БОЖАНСКИ ЧАСОСЛОВ
Сврха Часослова је освећење дана и ноћи (тј. освећује космичко време) „Без престанка се
молите“ (1.Сол 5,17). Стога, посебан се нагласак ставља на преуређење часовног служења. Да би
се заиста осветио дан корисно је држати часове у оно време које приближно одговара правом
времену сваког појединог канонског часа, имајући у виду и прилике савременог живота.
Препоручује се да читање Светог писма буде присутно у већој мери, да се одаберу читања из дела
отаца, учитеља и црквених писаца и да се житија светих нека се ускладе са историјском. Језик
часослова: Клирици нека у служби часова задрже латински језик. У случајевима када би латински
4
језик био велика препрека, може се допусти да користе превод на народном језику, само ако је
превод одобрен.
ЛИТУРГИЈСКА ГОДИНА
У литургијској години истичу се Господњи празници: Дан Господњи или недеља - недеља
је најосновнији празник, она је темеље и језгро читаве литургијске године. Током године црква
слави све догађаје који описују икономију спасења, од оваплоћења, рођења, вазнесења до
силаска Духа. Богородичини празници: посебно место црква посвећује и Богородици, која је
неодојива од дела спасења свог Сина. Поштовање светих: Празници светих подређени су
Господњим празницима, да не би благдани светаца превладали над празницима којима се слави
тајна спасења, нека се више њих остави слављењу поједине цркве или народа, као и редовничких
обитељи.
Истиче се такође и значај коризме (васкршњег поста), зато треба већу пажњу придавати
елементима страдања и вернима улити снажан осећај за покајање и нека се велика пажња
придаје молитви за грешнике.
ЛИТУРГИЈСКА МУЗИКА
Сакрална и црквена уметност се односе на бескрајну божанску лепоту, коју на неки начин
ваља изразити људским делима. Оне су усмерене према Богу и израз су хвале и славе њему. Имају
за циљ да допринесу побожности и украсе богослужење.
Црква допушта сваки стил, Црква никада није имала неки свој властити уметнички стил,
дозвољавала је различите облике сваког временског раздобља. Уметност свих народа и крајева
има слободу деловања у Цркви.
Нека се у свему више води рачуна о племенитој лепоти а не о простој раскоши, па и када је
реч о свештеним одеждама и украсима.
5
Нека се и даље задржи пракса да се у црквама излажу свете слике верницима на
поклоњење; оне ипак треба да буду изложене у умереном броју.