Тајна празника – Недеља митара и фарисеја

Прво појављивање
Црква у својој богослужбеној традицији оглашава почетак Великога поста који
нас припрема за достојно дочекивање највећег хришћанског празника и позива нас да
се за њега припремимо много пре стварног његовог почетка. Карактеристична црта
православне хришћанске традиције јесте да су сви велики празници или доба – Васкрс,
Божић, Велики пост – објављени и припремљени унапред. Ово се чини зато што Црква
има дубоки психолошки увид у људску природу. Познавајући наш недостатак
концетрације и ужасавајућу световност нашега живота Црква зна да нисмо у стању да
се брзо променимо, да одједном пређемо из једног духовног (или менталног) стања у
друго. Тако, пре него што почне Велики пост, Црква нам скреће пажњу на његову
озбиљност и позива нас да размишљамо о његовом значају. Пре него што почемо да
практикујемо пост објашњено нам је његово значење. У ове припреме укључено је
четири узастопне недеље које претходе посту, у којима преко нарочитих јеванђелских
порука, Црква појашњава суштину покајања и циљ поста.

Друго појављивање
Прве припремне недеље, у коју се чита јеванђелска прича о царинику и
фарисеју, у суботу на вечерњем богослужењу први пут се употребљава литургичка
књиха која се назива Триод и у којој се налазе песме и химне које ћемо читати и певати
током читавог поста. Ове химне се додају недељним и васкрсним уобичајеним песмама
и молитвама. У химнама ове недеље обрађује се један битан вид покајања, а то је :
смиреност. Великопосно време тако почиње са захтевом, молитвом за смирење, која је
почетак истинског покајања. А покајање, изнад свега јесте повратак ка првобитном
реду ствари, успостављању праве визије. Оно је стога укорењено у смирењу, а смирење
је божанско и дивно – његов је плод и крај. Тако у кондаку ове недеље певамо:
Избегнимо високоумни говор фарисеја и научимо се величанствености из
митаревих смирених речи, вапијући у покајању: Спаситељу света очисти слуге
твоје.

Треће појављивање
Ми се налазимо на вратима покајања и у богослужењу ове недеље молимо
Господа да нас кроз наше покајање уведе у Царство небеско, Царство васкрслога
Христа. Тако на јутрењу после прочитаног васкрсног јеванђеља, на овом најсвечанијем
моменту богослужења, после јављања васкрслога Христа, и пошто смо видели
васкрсење, како читамо у молитви, певамо тропаре које ће нас пратити читавог поста:
Отвори ми двери покајања, јер дух се мој рано подиже ка Твоме Светом храму,
носећи телесни храм сав упрљан, но, као милостив очисти твојом милосрдном
милошћу.