Тајна празника – Недеља месопусна

Прво појављивање
После Недеље о блудном сину, следећа недељ се зове ”месопусна”, јер је за
време седмице која јој следи, Црква прописала ограничени пост – уздржавае од меса.
Овај пропис треба разумети у светлу онога што је већ речено о значењу постепене
припреме за пост. Црква сада почиње да нас прилагођава велико мнапору који нас
очекује за седам следећих дана. Постепено нас уводи у тај напор – знајући нашу
непостојаност, предвиђајући нашу духовну слабост.

Друго појављивање
Уочи недеље месопусне, у суботу, Црква нас позива да се молитвено сетимо
свих оних који су уснули у нади на васкрсење и на живот вечни. Ово је заиста велики
дан за све умрле чланове Цркве. Питамо се каква је веза Великога поста и молитве за
умрле? А да бисмо ово разумели морамо да пођемо од осноне претпоставке
хришћанства, а то је да је хришћанство вера љубави. Молитва за умрле је суштински
израз љубави Цркве. У Цркви нема индивидуалног спасења, већ нас је Господ створио
да љубимо једни друге, јер ће се по томе познати да смо његови следбеници. Ми се
молимо да се Господ сети оних којих се и ми сећамо зато што их волимо. У Христу
нема живих и мртвих, већ су сви живи и једнаки у Господу. Ово мољење за мртве у
суботу месопусну, или како још називамо месопусне задушнице, постало је основ и за
сва остала помињања умрлих у току године.

Треће појављивање
Љубав је основна тема недеље месопусне. На овај дан чита се Христова
јеванђелска прича о Страшном суду. Када Христос дође да суди шта ће бити мерило
његовога суда. У причи се одговара: Љубав. И то конкретна, лична љубав према
људском бићу, сваком људском бићу које по Божијој вољи , сусретнемо у нашем
животу, а не само ххуманитарна брига за апстактну правду и за анонимног сиромаха.
Ово је јако битно нагласити, поготово данас, када све више хришћана настоји да
хришћанску љубав идентификује са политичко, економском и социјалном бригом и
старањем. Другим речима, окрећемо се од личне љубави, која се од нас тражи, према
некој анонимној, љубави категоријакласа, раса, итд. Прича о страшном суду јесте
прича о љубави. Сваки од нас примио је дар и благодат Христове љубави. Тако ће нам
се судити, да ли смо прихватили ову одговорност или нисмо, да ли смо волели или
одбили да волимо. Јер, како рече Господ, ”уколико сте то учинили једноме од ових
мојих малих, мени сте учинили...”