Свети Алимпије Столпник

Прво појављивање
У православном предању монашки позив се сматра личним Божијим даром
одређеном човеку ради спасења и служења телу Христовом, односно Цркви. Монашко
звање је позив на лично покајање кроз живот посвећен искључиво Богу. Највећу
хришћанску врлину, пак, љубав, монах или монахиња остварују, пре свега кроз пост и
молитву, а и кроз постизање хришћанских врлина какве су: сиромаштво,
целомудреност, скрушеност и послушање.
У историји православне Цркве многи мисионари, учитељи и епископи потекли
су из редова људи са монашким звањем. Живот православног монаха одликује се,
дакле једним аскетским начином живота, где се занемарују све непотребне ствари
овоземаљског живота и негују се узвишене духовне вредности и читав живот се
посвећује Богу. Један од људи који су се препустили аскетском, подвижничком
монашком животу и тако послужили у свему Господу нашем, јесте управо светитељ
којег данас прослављамо, Свети Алимпије Столпник.

Друго појављивање
Свети Алимпије добио је назив столпник, управо по начину његовог живота и
подвигу који је себи наметнуо не би ли угодио Господу. Свети Алимпије је још од
своје ране младости, поучен од своје побожне мајке, желео да свој живот преда Богу и
да живи аскетским начином живота. Стога је он тражио погодну прилику како би се
препустио анахоретском начину монашког живота, који је подразумевао потпуно
удаљавање од света и одлазак упустињу и предавање искушењима. Његов подвиг
састојао се у томе што је он изабрао један стуб на којем ће провести остатак свог
овоземаљског живота, на црквенословенском столп, одакле и добија назив столпник.
Овде ће он бити препуштен различитим облицима искушења, од демонских, преко
временских неприлика, глади и жеђи. Невероватне су врлине: ревност, истрајност и
дуготрпљење које су красиле Светог Алимпија. Желео је да живи усамљенички, али
ипак многи људи су, видевши и задививши се подвигом Светог Алимпија, долазили
код њега и тражили савете, поуке и молитве од светог Божијег угодника. Његово
духовно руковођење је било толико снажно, да су се поред места његовог аскетског
подвига подигла и два манастира у којима су се подвизавали многи хришћани жељни
монашког начина живљења.
Био си стуб трпљења и ревновао си угледајући се на Праоце, свети, јер био
си сличан Јову у страдањима, Јосифу у искушењима, и анђелима си био подобан у
телу, Алимпије оче наш: Моли Христа Бога да спасе душе наше.