Тајна празника – Петровдан

Прво појављивање
У Новом Завету не помиње се смрт апостола Петра и Павла. Традиција о
њиховој проповеди и смрти у Риму настала је, међутим, веома рано, а записана је код
Тертулијана и у Црквеној историји Јевсевија Кесаријског. Јевсевије, када описује
Неронове прогоне хришћана, наводи, позивајући се на старије изворе, да су жртве
његових прогона били и апостоли Петар и Павле. Тако Јевсевије наводи да је апостол
Павле био посечен мачем, док је апостол Петар разапет. Док Тертулијан када говори о
смрти њиховој каже: како је срећна та Црква у којој су апостоли целокупно учење
излили са крвљу. Тамо је Петар пострада слично Господу; тамо се Павле овенчао
смрћу Јовановом, мислећи на Јована Крститеља. Тако је Црква одредила да се на
данашњи дан, 29. јуна по старом, односно 12. јула по новом календару прославља
празник светих апостола Петра и Павла, јер по неким сведочанствима, нпр. Дионисија,
епископа коринтског, оба апостола су скончала у исто време.

Друго појављивање
Песникиња Касија написала је стихиру апостолима Петру и Павлу у којој
велича њихове личности и даје сведочанство о њиховом страдању:
Светила велика Цркве Петра и Павла похвалимо; јер су засијали јаче од
Сунца на небеском своду вере, и народе зрацима проповеди из незнања изведоше.
Први на крст будући прикован узишао је на небо где су му кључеви царства од
Христа уручени. Други мачем будући посечен Спаситељу је отишао и достојно
бива називан блаженим; и обојица Израиља оптужују, јер је на самог Господа,
руке неправедно подигао. Зато молитвама њиховим, Христе Боже наш, оне који су
против нас порази, и православну веру учврсти, као човекољубив.

Треће појављивање
У тропару и у служби уопште Свете апостоле Петра и Павла називамо
првопрестолницима или предводницима апостола, називамо их учитељима васељене.
Називамо светилима која су просветлила таму и мрак у којем се налазио људски род.
Петра називамо предначалником апостола, а Павла као онога који се потрудио више од
других. Прослављамо Петрову тврдоћу, јер Петар и значи, камен, стена, а прослављамо
и Павлов разум. У лику ове двојице апостола Црква види слику обраћења оних који
греше и који се исправљају, јер Петар се три пута одрекао Господа и покајао и постао
најватренији проповедник, а Павле се силно противио проповеди Господњој, а потом
поверовао. Они су различити по карактеру, различити по образовању, животу и
делатности, али ипак по призвању ка вери они су једни по духу своме, вера их
уједињује у једном Христу, вера их приводи ка једном крајеугаоном камену, ка
подвигу, ка крстоношењу, ка смрти за Спаситеља, коју данас и прослављамо.