Обрезање

Прво појављивање.
Празник Обрезање Господње прослављамо 1. јануара по старом, односно 14.
јануара по новом календару. Чин обрезања је обичај Мојсејевог закона по којем би дете
у осми дан по рођењу бивало обрезивано и на тај начин примало видљиви знак савеза
који је Бог склопио са праоцем Аврамом. Овога дана дете би добијало и име. Господ
Исус Христос се као припадник јеврејског изабраног народа такође подвргао овом
обичају у осми дан по свом рођењу. За њега, наравно, будући да је Бог, овај обичај није
обавезујући, на чему ће касније нарочито апостол Павле инсистирати, сматрајући да за
хришћане телесно обрезивање нема никакав значај, али инсистирање на прослављању
овог догађаја је истицање чињенице да је Господ заиста примио људско тело и
човечанску природу. Он је у својој личности на несливени, али и нераздељиви начин
садржавао и божанску и човечанску природу. Он је овим чином обрезивања показао да
није разоритељ и разрушитељ закона, већ извршитељ и испунитељ закона. Примио је
телесно рођење, поживео међу нама и примио на себе све оно што је људска природа
собом носила.

Друго појављивање.
Богослужбене црквене химне које певамо на службама празника, поред
поетског приповедања о догађајима и личностима везаним за празник, износе и
теолошко догматске истине хришћанског учења. На овај начин оне задобијају један
нарочити катихетски карактер и подучавају верне дубоким истинама хришћанске
Цркве. У тропару Обрезања Господњег певамо о тајни Божијег домостроја спасења и
улози Господа Исуса Христа, другог лица Свете Тројице у тајни искупљења људског
рода. Тако на почетку, обраћамо се Господу Христу и певамо: Ти који седиш на
висини на престолу који зрачи као огањ, са беспочетним твојим Оцем и
божанским твојим Духом; овим речима истичемо чињеницу да је Господ Христос,
друго лице Свете Тројице, у свему једнак Оцу и Духу, да је на престолу свевишњем, и
да је савечан Оцу и Духу. Затим настављамо тропар и истичемо чињеницу
богочовечанског оваплоћења речима: благоизволео си Исусе да се родиш на земљи
од твоје мајке, девојке која није знала за мужа. Стога ради, будући да си по
природи и човек, био си обрезан као човек у осми дан по рођењу. Затим благодаримо
и славословимо Божију промисао речима: Слава свеблагом твом савету – мислећи на
предвечни савет Свете Тројице, исказујући овим речима чињеницу да у тајни
искупљења учествује читава Света Тројица. Слава домостроју твоме – величајући
промисао Божију о човеку; Слава снисхођењу твоме – односно унижењу и
прихватању да постане раван човеку, јер то може учинити само неко ко је
човекољубац, стога га и називамо на крају тропара, једине човекољубче.

Треће појављивање.
Обрезање је у Старом Завету установљено као праобраз и симбол крштења и
очишћења од прародитељског греха, иако се овај грех заиста није могао очистити све
до доласка Христовог и његовог крсног страдања и проливања крви за нас. Обрезање је
било само праобраз истинског очишћења, али не и само истинско очишћење које ће се
извршити тек духовним обрезањем, односно крштењем водом и духом у Новом Завету.
Господ Христос који је био безгрешан у обрезању показује веће смирење него у свом
телесном рођењу, јер он у обрезању узима обличије грешника, јер као грешник узима
на себе рану која је за грех одређена. Он већ тада почиње почиње за нас да страда.
Својим телесним обрезањем он успоставља духовно обрезање, јер пошто изврши
телесни закон, он успоставља нови, духовни. Тако су сви дужни да се духовно
обрезују, да обрезују духовне страсти: јарост, гнев, гордост, завист, нечистоту и друге
грехе. Христос је био обрезан у осми дан, прасликујући нам будући живот, јер учитељи
Цркве обично осмим даном или осмим веком називају будући живот у Царству
Божијем. Тако писац данашњег канона, Свети Стефан, говори у четвртој песми:
Непрекидни живот будућега осмог века изображава Господ, ради кога би обрезан по
телу, а такои Свети Григорије Ниски говори: У осми дан би по Закону обрезан,
означавајући будући осми век.
При обрезању је био обичај да се детету надене име. Господу тада дају име Исус, оно
име које је још Арханђео Гаврило благовестио Дјеви Марији. Овим именом објављено
је спасење читавом људском роду, јер Исус значи спасење, као што је Арханђео
протумачио Јосифу у сну рекавши му: Надени му име Исус, јер ће спасти људе своје од
грехова њихових.