Тајна празника – Света Три Јерарха

Прво појављивање.
Господ Исус Христос је оснивајући своју Цркву послао апостоле у свет да
проповедају, рекавши им: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и
Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и ево ја сам са вама у све
дане до свршетка века. Апостоли су били и остали највећи проповедници јеванђеља
Христовог, а после њих Црква остаје да живи, а реч Божија да се проповеда преко
светих угодника Божијих, кроз које се Црква и пројављује, као што псалмопевац Давид
говори: Диван је Бог у светима својим. Многи свети Оци Цркве показали су се у својој
ревности проповедања једнаки апостолима и зато им Црква посвећује посебно место у
свом прослављању. Једни од њих свакако су Света Три Јерарха: Свети Оци Василије
Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти. Њихово богословље оставило је
огроман утицај у православном исповедању вере, тако да ми за њих у тропару који им
певамо на дан њиховог заједничког прослављања говоримо да су они једнаки са
апостолима. Називамо их такође у тропару и васељенским учитељима, јер заиста је
њихово богословље одјекнуло читавом хришћанском васељеном и стога их сви у
данашњем празнику прослављамо као учитеље и оце, и као предводнике хришћанске
мисли.

Друго појављивање.
Није тешко објаснити зашто су се, међу толиким значајним личностима које је
хришћанска Црква дала у отачком добу, издвојила управо ова тројица како би чинила
одабрану тријаду јерараха. Сва тројица корачали су тачно истим путем: двојица заједно
и узајамно, Василије Велики и Григорије Богослов, а трећи, Свети Јован Златоусти
нешто касније, имајући испред себе њих за пример, који га је надахњивао и водио. Све
их краси сличан животни пут. Сва тројица, после стицања највишег образовања оног
доба, препуштају се пустињачком монашком подвигу, који у њихово време има више
оних који га нападају него оних који га бране. Они су се борили за организовање и
оправдавање овог начина живота, прва двојица писаним и канонским правилима, а
Јован Златоусти просвећујућим расправама. Прадавање пустињачком тиховању није
пак, за њих, представљало коначни и стални позив, већ оопонашање Господа Христа
који се пред почетак своје проповеди, такође повукао у пустињу. Монашки живот и
тиховање за њих је била неопходна припрема за црквену делатност која ће у њиховом
животу наступити. Они су заузели водеће положаје у црквеној заједници. Борили су се
против опште неправде у друштвеној заједници, често пута долазећи у расправе са
државним властима.

Треће појављивање.
Света Три Јерарха отачка су тројица мужева који су припадали епохи у којој је
тријадолошки проблем изазивао посебну пажњу. Својим богословљем они су се
борили против разних јереси оног доба које су погрешно училе о Светој Тројици.
Читава служба коју им певамо одише управо величањем њихових заслуга на пољу
учења и просвећивања хришћана истинитим догматима. Тако на пример у литијској
стихири им певамо: Приђите служитељи небеске Тројице, да похвалимо земаљску
тројицу светих јерараха: Василија царскога имена, Григорија богословом
названога, и Јована уистину благодаћу испуњенога, који су дубину мудрости Духа
испитали: струје океанске, изворе који непрестано теку, и воду живу извиру,
прозирне бисере, земаљске светиљке, кормила цркве, стабла која светлост рађају,
устројитеље благодати, уста Христа мога и поборнике Тројице, од које су
непосредно обасјани и који се непрестано моле за душе наше.