Свети Алимпије Столпник

Прво појављивање
У православном предању монашки позив се сматра личним Божијим даром
одређеном човеку ради спасења и служења телу Христовом, односно Цркви. Монашко
звање је позив на лично покајање кроз живот посвећен искључиво Богу. Највећу
хришћанску врлину, пак, љубав, монах или монахиња остварују, пре свега кроз пост и
молитву, а и кроз постизање хришћанских врлина какве су: сиромаштво, целомудреност,
скрушеност и послушање.
У историји православне Цркве многи мисионари, учитељи и епископи потекли
су из редова људи са монашким звањем. Живот православног монаха одликује се, дакле
једним аскетским начином живота, где се занемарују све непотребне ствари
овоземаљског живота и негују се узвишене духовне вредности и читав живот се
посвећује Богу. Један од људи који су се препустили аскетском, подвижничком
монашком животу и тако послужили у свему Господу нашем, јесте управо светитељ
којег данас прослављамо, Свети Алимпије Столпник.

Друго појављивање
Свети Алимпије добио је назив столпник, управо по начину његовог живота и
подвигу који је себи наметнуо не би ли угодио Господу. Свети Алимпије је још од своје
ране младости, поучен од своје побожне мајке, желео да свој живот преда Богу и да живи
аскетским начином живота. Стога је он тражио погодну прилику како би се препустио
анахоретском начину монашког живота, који је подразумевао потпуно удаљавање од
света и одлазак упустињу и предавање искушењима. Његов подвиг састојао се у томе
што је он изабрао један стуб на којем ће провести остатак свог овоземаљског живота, на
црквенословенском столп, одакле и добија назив столпник. Овде ће он бити препуштен
различитим облицима искушења, од демонских, преко временских неприлика, глади и
жеђи. Невероватне су врлине: ревност, истрајност и дуготрпљење које су красиле Светог
Алимпија. Желео је да живи усамљенички, али ипак многи људи су, видевши и
задививши се подвигом Светог Алимпија, долазили код њега и тражили савете, поуке и
молитве од светог Божијег угодника. Његово духовно руковођење је било толико
снажно, да су се поред места његовог аскетског подвига подигла и два манастира у
којима су се подвизавали многи хришћани жељни монашког начина живљења.
Био си стуб трпљења и ревновао си угледајући се на Праоце, свети, јер био
си сличан Јову у страдањима, Јосифу у искушењима, и анђелима си био подобан у
телу, Алимпије оче наш: Моли Христа Бога да спасе душе наше.