УГОВОР

Реч уговор се користи за означавање три различите ствари:

1) За правни акт

2) За правни однос

3) За правни документ или исправу

1.- Под уговором као правним актом подразумева се сагласност изјава воље два или више
лица којом се постиже неко облигационо дејство које се огледа у заснивању, промени или
гашењу неког облигационог односа.

2.- Уговор у смислу правног односа подразумева правни однос који је произашао из уговора
као правног акта. За такав правни однос се користи назив „уговорни однос“ или „уговор“.

3.- Реч уговор користи се за означавање уговорне исправе која садржи сагласне изјаве воље
уговорника.

Помоћу уговора се стварају, мењају или гасе одређене облигације.

ПРИНЦИП СЛОБОДЕ УГОВАРАЊА (АУТОНОМИЈА ВОЉЕ) – ПОЈАМ И САДРЖИНА

- Слобода уговарања је могућност правних субјеката да својом слободном вољом

стварају правну норму која их обавезује на одредјено међусобно понашање.

- Аутономија воље је слобода сваког појединца да сам, према сопственој вољи обликује
своје правне односе.

Принцип слободе уговарања састоји се из више различитих слобода. Најважније су:

- Слобода да се уговор закључи или не закључи

- Слобода избора уговорног партнера

- Слобода уређивања садржине уговора

- Слобода одлучивања о промени и престанку уговора

ОГРАНИЧЕЊЕ СЛОБОДЕ УГОВАРАЊА:

1.- Опште ограничење, према којем границу слободе уговарања представљају принудни
прописи, јавни поредак и добри обичаји.

2.- Посебна ограничења која могу бити:

- Обавеза да правни субјекти који имају монополистички положај на тржишту закључе

одговарајуце уговоре. Ту обавезу имају сва предузећа која врше тзв. јавне службе

- Слобода избора уговорног партнера ограничена је у корист лица која имају право
првенства.

- Захтев да треће лице да сагласност за закључење одређеног уговора

- Слободу уговарања ограничава и форма коју закон тражи за закључење неке врсте
уговора.