Значице турбомашина – први час 1/5

Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо

се кроз израду следећих задатака.

1.Задатак

Познате су следеће величине једнe радијалнe пумпе, којој вода притиче без предротације:
 значица протока (φ),
 степен реакције кола са неизмерно великим бројем лопатица (  ),
 ширина кола на излазу (b2),
 апсолутни угао на излазу (α2),
 волуметријски (запремински) степен корисности (ηV).

Одредити:
1. значицу протока кола (φK),
2. значицу напора кола са неизмерно великим бројем лопатица (ψth∞),
3. излазни пречник кола (D2).

Напомена: Задовољена је једнакост: c1m= c2m.

Израда задатка

1. Волуметријски (запремински) степен корисности (ηV) дефинише се као однос нето

снаге кола  Pkn   QYth  и бруто снаге кола  Pk   Qk Yth  [1-3]: V  Pkn / Pk  Q / Qk .

Q
Имајући на уму дефиниције значице протока машине и кола, редом   и
u2 D22 π/ 4
QK
K  , добија се да је волуметријски степен корисности:  V   / K .
u2 D22 π/ 4

Из последње релације следи да је тражена значицу протока кола (φK):

V   / K  K   / V .

2. Степен реакције (  или  ) дефинише се као однос прираштаја притисне

енергије у колу и укупно размењеног рада у колу [1-3]:
Y Yth  Yth ,dyn Yth ,dyn c2  c2 c2  c2  c2  c2
  th ,st   1  1  2 1  1  2 m 2u 1m 1u
Yth Yth Yth 2Yth 2  u2 c2u  u1c1u 
за случај без предротације, односно вихора на улазу (c0u= c1u=0m/s) и када је задовољена
једнакост (c1m= c2m), што НИЈЕ увек случај код радијалних машина:
c
  1  2u , односно, имајући на уму дефиницију значице напора кола са неизмерно
2u2
 th
великим бројем лопатица: :   1  .
4
 th
Из последње релације следи да је:   1    th  4 1    .
4
3. Из израза за проток кроз коло пумпе [2,3]: QK  c2 m D2 b2 и дефиниције значице протока

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Значице турбомашина – први час 2/5

QK
кола: K  2
је c2 m D2 b2  K u2 D22 π/ 4  c2 m   K D2u2 /  4b2  .
u2 D2 π/ 4
c c2u
Имајући на уму, испред наведену релацију, добија се:   1  2u  u2  , што
2u2 2 1   
c2u
заменом у претходну релацију даје: c2 m   K D2
8b2 1   
С друге стране је, имајући у виду троугао брзина, који је још увек непознат, али који у
општем случај изгледа:

w2 c2
c2m
β2 c2u α2
u2
c2 m
следи да је: tg 2   c2 m  c2u tg 2 .
c2u
Изједначивши последње две релације, добија се да је:
c2u 8
K D2  c2u tg 2  D2  b2 1    tg 2 , што је текстом задатка и тражено.
8b2 1    K

Напомена:

Појам протока кроз коло трубомашине (QK) и кроз саму машину (Q) је објашњен у оквиру
[1-3], али овде се графички понавља. Задовољена је релација: QK = Q+ΔQ, где је ΔQ –
проток који замиче.

QK

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Значице турбомашина – први час 3/5

Питања за размишљање:

1. Одредити троуглове брзина на улазу и излазу из кола са бесконачним бројем

лопатица.
2. Коју би претпоставку требало увести како би се одредили троуглови брзина и за
троугао са коначним бројем лопатица?
3. Због чега се јавља замицање флуида приликом струјања кроз обртно коло
радијалне турбопумпе? Проучити предавања из овог предмета.

2. Задатак

Познате су следеће величине једног аксијалног вентилатора, коме ваздух притиче без
предротације:
 значица протока (φ),
 степен реакције вентилаторског кола на пречнику уз кућицу ( a ),
 пречник кола уз кућицу (Da),
 апсолутни угао флуидне струје на излазу кола на пречнику кола уз
кућицу (α3а),
 проток кроз вентилатор (Q).

Одредити:
1. пречник главчине аксијалног вентилатора (Di),
2. троуглове брзина на пречницима уз главчину и кућицу.

Израда задатка

1. Примењујући релацију за степен реакције из претходног задатка, али за коло са

коначним бројем лопатица [1-3], добија се да је, за аксијални вентилатор:
c
  a  1  3u ,a  c3u ,a  2ua 1  a  .
2ua
Из троугла брзина (аналогно претходном задатку. Под тачком 2 ће се одређивати
троуглови брзина и тада ће бити приказани.), следи да је аксијална брзина: cz  c3u,a tg 3a .
Из претходна два израза следи да је: cz  c3u,a tg 3a  2ua 1  a  tg 3a .
Из једначине за значицу протока аксијалног вентилатора, следи да је:
D 2  Di2
Q
cz a  c   D 2 
  a   4  z 1   i   .
2 2
ua Da π/ 4 ua Da π/ 4 ua   Da  
 
Из последња два израза добијамо да је:

cz   Di     D 2 
2

  1      2 1  a  tg 3a 1   i    Di  Da 1  .
ua   Da     Da   2 1  a  tg 3a
   

2. На основу познатих дефиниција и величина одређује се аксијална брзина:

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Значице турбомашина – први час 4/5

4Q 4Q
cz  , обимска брзина на пречнику уз кућицу: u  .
 
Da2  Di2 
a
 Da2
Пошто је у тексту задатка речено да ваздух притиче без предротације, онда је улазни
троугао брзина на пречнику уз кућицу решен у потпуности, јер имамо познате три
величине: cz, ua и α0а =90º.

w0a
cz
β0a ua
cz
Oдавде се могу пронаћи сви елементи троугла, као што је на пример: 0a  arctg , итд.
ua
Излазни троугао брзина је, такође одређен, јер су познати подаци: cz, ua и α3а .

w3a c3a
cz
β3a α3a
ua c3u,a
cz
Сада можемо пронаћи све елементе троугла, нпр.:  3a  arctg , итд.
ua  c3u,a
Троуглови брзина се, због бољег увида, код аксијалних машина, цртају преклопљено:

w3a cz c3a cz
w0а
β3a β0a α3a
ua c3u,a
Да би могли да се одреде улазни подаци за прорачун кинематике на пречнику уз главчину,
морамо претходно одредити број обртаја вентилатора n. Он следи из израза за обимску
D n 60ua
брзину на пречнику уз кућицу: ua  a  n= .
60 Da
Сада је могуће нацртати троугао брзина на пречнику уз главчину, јер су познати: cz,
ui=Diπn/60 и α0i=90º.
Из [1-3] се може видети да, у случају аксијалних турбомашина (пројектованих на
принципу константног вихора, који се разматра у оквиру овог предмета), важи: Yth,i = Yth,a
= Yth,sr=Yth, односно да је размењени рад у колу исти на свим пречницима. Применом на
овај задатак, имајући на уму да нема предротације, добија се релација:
u D
ua c3u,a  ui c3u,i  c3u,i  c3u,a a  c3u,a a .
ui Di
Сада су одређена и три елемента излазног троугла брзина на пречнику уз главчину (cz, ui и
c3u,i), тако да је и њега могуће нацртати.

И ови троуглови брзина се цртају као преклопљени, аналогно последњем цртежу.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Значице турбомашина – први час 5/5

Напомена:

Водити рачуна, приликом цртања, због оквирне размере, да је ui < ua. Погледати [1]/61.стр.

Питањe за размишљање:

1. Како графички представити степен реакције ( a )?

3. Појашњење појма снага и степена корисности пумпе и вентилатора, на примеру

центрифугалне турбопумпе. [3]

Литература:

[1] Протић† З., Недељковић М. (2021): Пумпе и вентилатори – проблеми, решења,

теорија, Едиција: Механика флуида и Хидрауличне машине, Машински факултет,
Београд, седмо издање.
[2] Недељковић М. (школска 2021/22): Предавања из изборног предмета Пумпе и
вентилатори, Машински факултет, Београд.
[3] Чантрак Ђ. (2022): Скрипте за предмете: Пумпе, Пумпе и вентилатори,
Турбомашине, Вентилатори и турбокомпресори, Прво поглавље: Теоријске основе
пумпи и вентилатора, Машински факултет, Београд.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе