Прорачун пумпног сложеног цевовода-четврти час 1/9

Пример испитног задатка

Три пумпе (П1, П2 и П3) чије су радне карактеристике при n = 1450 min-1 исте и дате
следећим изразима:

Y  300  30 000 Q 2 ,   3000 Q (1  10 Q), NPSE p  30  6500 Q1,8 ,

где су: Q [m3 /s], Y [J/kg], [%], NPSE p [J/kg] , раде у постројењу са водом приказаном на
скици.

Нивои течности у сва три резервоара су непроменљиви. На месту рачве Р одваја се Q5 =

0,015 m3/s воде према потрошачу. Натпритисак у резервоару Б износи pm = 3,4 bar.

A Hgeo

Q5 П2
П1 B5
П3
P
В Hgeo
pm
4

Слика 1. Скица постројења

Подаци о цевоводу (видети скицу) су:

геодезијска висина: Hgeo = 2 m, коефицијенти карактеристика отпора појединих деоница

су: m1 = 15000, m2 = m3 = 300 000, m4 = 45 000 (сви у [(J/kg)/(m3/s)2]). Индекси деоница
одговарају ознакама пумпи, које се у њима налазе. Усвојити да је убрзање силе Земљине
теже g = 10 m/s2.

Тражи се:

 одредити протоке у свим гранама и снаге са којим раде пумпе. Претходно

проверити смер струјања у грани 4;

 испитати да ли пумпе раде у режиму безбедном од кавитације, ако разлика

атмосферског притиска и притиска испаравања воде за радну температуру воде
износи: pb-pd = 0,98 bar, и ако су потребни подаци дати у следећој табели:

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода-четврти час 2/9

пумпа: Hus [m] mis [(J/kg)/(m3/s)2]

П1 2,25 8 000
П2 1,9 50 000
П3 2,5 55 000

 за случај да се вентил В5 затвори, одредити при ком броју обртаја пумпе П1 би вода
у деоници 4 мировала. Пумпе П2 и П3 раде са непромењеним бројем обртаја. За овај
режим рада одредити протоке у свим гранама и снаге са којим раде све три пумпе.

Израда задатка:

a) Израда овог задатка се, принципски, ослања на претходне задатке, под тачком а) (девети
и једанаести час) [4,5]. Овде се, сада налази спрега три пумпе са истим карактеристикама,
од чега се две налазе иза рачве, гледано у смеру струјања. У оквиру овог задатка ће се,
онда увести и појам редукованог цевовода.

Новина је потрошач задатог константног протока, који се одводи из рачве Р.

Такође је и уведен натпритисак у резервоару Б, који ће се третирати као висина слободне

површи у оквиру овог резервоара.

1. Постављање референтне равни

За овај случај слободни ниво течности у потисном резервоару В ће се поклопити са

референтном равни, јер су обе геодезијске висине дате у односу на ту раван. Овакав избор
поједностављује и писање једначине напора цевовода 2 и 3.

2. Смештање рачве

Рачву Р “смештамо” на ниво референтне равни.

3. Запис једначина напора цевовода

Смер струјања у деоницама 1, 2 и 3 је одређен, јер је диктиран пумпама (од резервоара А

према рачви Р) за цевовод 1, односно од рачве Р до резервоара В за цевоводе 2 и 3. Смер
струјања у деоници 4 ће бити одређен на основу познате методе.

Једначина напора цевовода за деонице са познатим смером струјања течности, на основу

слике 1., су:

YA,1  g   0  H geo   m1  Q 2   g  H geo  m1  Q 2  20  15000  Q 2 ,

YA,2  g   0  0   m2  Q 2 = 300000  Q 2 ,
YA,3  g   0  0   m3  Q 2 = 300000  Q 2 .

Види се да деонице 2 и 3 имају идентичне карактеристике напора цевовода, иако то, због
геометрије цевововода није сасвим очигледно са слике 1.
За деоницу 4 је смер струјања непознат. Утицај натпритиска у резервоару Б се дефинише
одређивањем нивоа слободне површине течности. Применом знања стечених у оквиру
предмета Механика флуида А, област хидростатика [3], одређује се ниво слободне површи
Машински факултет Универзитета у Београду
Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода-четврти час 3/9

течности у односу на ниво течсноти. Износи pm /    g   34 m. Ниво слободне површи у

односу на ниво течности у резервоару Б је: pm /    g   H geo  32 m. Одатле следи да, када
течност у цевоводу 4 мирује, напор у рачви износи приближно 320 J/kg.

На основу свега испред реченог, следи да је карактеристика напора цевовода:

YA,4  320  m4  Q 2  320  45000  Q 2 .

Знак се у деоници 2 одређује након одређивања смера струјања.

4. Одређивање смера струјања у цевоводу 4 [1-5]

У оквиру [2,4,5] је детаљно објашњен поступак одређивања смера струјања у деоници где
он није познат. Напор у рачви са стране цевовода 4, односно “доле” износи
YP ,доле  320 Ј/kg . Са друге стране влада напор у рачви YP ,горе , који је уједно и напор радне
тачке система упрошћеног за цевовод 4. Одређује се у пресеку произвођача и потрошача.
Произвођач је дефинисан редукованом кривом напора пумпе 1, која доводи проток у
рачву Р, а потрошач паралелном спрегом, деоница које извлаче проток из рачве Р,
редукованих цевовода 2 и 3 и потрошача одређеног протока Q5.
На овом месту би ваљало напоменути да се појам реукованог цевовода уводи у складу са
досадашњом логиком израде задатака. Деонице које узимају проток из рачве се посматрају
као потрошачи. Како то цевовод, заиста, и јесте, његови губици се умањују за радну
карактеристику пумпе која је физички у њему смештена. У оквиру овог задатка су то
цевоводи 2 и 3 и њима одговарајуће пумпе. Редукција се изводи аналогно редукције криве
напора пумпе, поступком редног одузимања, односно умањивањем напора цевовода
напором пумпе за исти проток.

Y [J/kg] (YA,2*+ YA,3*)пар

YA,2 = YA,3
YA,2* = YA,3*
300

YП1  YП2  YП3

YP ,горе YП*1 YA,1

0
Q [m3/s]
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1

(YA,2*+ YA,3*+Q5 )пар

-300

Слика 2. Одређивање смера струјања у деоници 4, односно YP ,горе .

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода-четврти час 4/9

Са дијаграма на слици 2. се види да је YP ,горе  38 J/kg  YP ,доле  320 Ј/kg . Дакле, смер
струјања у цевној деоници 4 је, од резервоара Б према рачви Р, па je цевовод турбински и
има једначину:
YA,4  320  m4  Q 2  320  45000  Q 2 .
Крива напора цевовода 4 и редукована крива напора пумпе П1 се поклапају, због тако
задатих параметара у оквиру текста задатка. У општем случају, то није задовољено.

5. и 6. Одређивање радне тачке система и струјних машина

У оквиру овог задатка је извршено спајање тачака прорачуна 5. и 6., јер су детаљи
изложени у оквиру претходних часова.

Сада систем посматрамо, поново, у целости. То је сложен цевовод и за његово решавање

се мора користити и једначина континуитета, која ће се писати, поново, за рачву Р. Следи
да је: Q1 + Q4 = Q2 + Q3 + Q5.

Из претходне релације се закључује да паралелна спрега редуковане криве напора пумпе

П1 и турбинског цевовода 4 представља „произвођача”, који доноси проток рачви Р.
Преостали део система, односно редуковани цевоводи 2 и 3 и потрошач са протоком Q5,
симболизују „потрошача”, јер узимају проток из рачве Р.

Радна тачка система (РТС) се налази у пресеку произвођача и потрошача. Уједно,

добијени напор представља и енергију у рачви Р. На слици 3. је приказано графичко
одређивање радне тачке система (РТС) и радних тачака одговарајућих пумпи (РТП1, РТП2
и РТП3), па самим тим и одговарајућих протока кроз цевоводе.
О
Y [J/kg]
YA,2 = YA,3 YA,2* = YA,3*
(YA,2*+ YA,3*)пар (YA,2*+ YA,3*+Q5 )пар.
300
РТП1
РТП2,3 РТС
YР Y
*
П1  YA,4  пар.

YA,1
YП1  YП2  YП3
0
Q QРТС Q [m3/s]
0 0,02 0,04 1 0,06 0,08 0,1 0,12 0,14

YП*1

-300

Слика 3. Одређивање радне тачке система (РТС) и радних тачака пумпи 1, 2 и 3.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода-четврти час 5/9

Из дијаграма на слици 3. се могу очитати следећи тражени подаци: Q1 = Q4 ≈ 0,0475 m3/s,

Q2 = Q3 ≈ 0,04 m3/s.

Провера:

Једначина континуитета за рачву Р служи као провера ваљаности очитавања вредности

протока из дијаграма на слици 3. Одређивање и очитавање вредности протока је извршено
на задовољавајући начин, с обзиром да важи релација: QРТС = 0,095 m3/s = Q1 +Q4 =Q2 + Q3
+ Q 5.

7. Одређивање снаге пумпе

Снага пумпе се одређује на основу израза:

  QРТП  YРТП
P [kW]  .
РТП 103

Крива степена корисности је, задата преко аналитичког израза, тако да се вредност добија
заменом вредности протока кроз пумпу у израз за степен корисности. Радна тачка пумпе
 
П1 је Q1  0, 0475 m3 /s, Y1  230 J/kg , док радне тaчке пумпи П2 и П3 имају параметре
Q2  Q3  0, 04 m3 /s, Y2  Y3  250 J/kg  . Одговарајући степени корисности су:
1  74,81%, 2 ,3  72% .

Сада се може одредити снаге са којом раде пумпе:

103  0 , 0475  230 103  0 , 04  250

P1   14 , 6 kW, P2 ,3   13,89 kW.
0 , 7481 103 0 , 72 103

С обзиром да су радне тачке пумпи на графику на слици 3. доста блиске, то је случај и са

вредностима њихових снага.

Напомена:

 Задатак се могао решавати и одузимањем протока Q5 од паралелне спреге редуковане

пумпе П1 и цевовода 4, одн. транслирањем наведене спреге за вредност тог протока у
лево.
 Задатак се могао решавати и аналитичким путем, без графика, писањем проширених
Бернулијевих једначина за одговарајуће цевне деонице.
 Избор референтне равни је произвољан, тако да резултат од тога не зависи, што је до
сада и наглашавано.

б) Кавитацијска резерва пумпи је дефинисана изразом датим у тексту задатка, тако да за

одређене протоке износи:

NPSEP ,1  30  6500  Q11,8  30  6500  0,04751,8  56,98 J/kg,

NPSEP ,2  NPSEP ,3  30  6500  Q21,8  30  6500  0, 041,8  49,8 J/kg.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода-четврти час 6/9

Посматрајући скицу на слици 1., посебно усисну деоницу, следи да је израз за све три
потопљене пумпе:

pb  pd
NPSE A,1   gH us ,1  m1s  Q12  98  22 ,5  8000  0 , 04752  102 , 45 J / kg,

pb  pd
NPSE A,2   gH us ,2  m2 s  Q22  YП1  m1  Q12 

 98  19  50000  0 , 042  230  15000  0 , 04752  239 ,16 J / kg,
p  pd
NPSE A,3  b  gH us ,3  m3 s  Q32  YП1  m1  Q12 

 98  25  55000  0 , 042  230  15000  0 , 04752  231,16 J / kg.

Како је за све три пумпе испуњено NPSE A,1,2,3  NPSEP ,1,2 ,3 , све пумпе раде у режиму
безбедном од кавитације. Види се да ово постројење поседује велику кавитацијску
резерву.

в) Према тексту задатка се вентил В5 затвара. То значи да је сада проток према потрошачу
0 m3/s. Сада је потрошач ”окрњен” за потрошача дефинисаног протока. Ова интервенција
на цевоводу не изазива промену карактеристике пумпе.

Међутим, до промене карактеристике пумпе П1, према тексту задатка, долази променом
њене брзине обртања. Карактеристике остале две пумпе су, такође према тексту задатка,
остале непромењене. Једначине цевовода су остале исте, јер није било интервенције на
њима, осим што је искључен потрошач преко вентила В5. Нова крива напора пумпе П1
није позната, јер није познат нови број обртаја са којим ради, а који би требало одредити у
оквиру овог дела задатка.

Овај проблем се посматра у контексту целог задатка, тако да делимично представља, као и
у свим досадашњим задацима, „инверзни задатак под а)”. Сада је познато да је нови
проток кроз цевовод 4 једнак 0 m3/s, али није позната крива напора пумпе П1. По
аналогији, нова радна тачка система РТС' се и даље налази у пресеку ”произвођача” и
”потрошача”.

Потрошач се састоји из познатих компоненти, јер није извршена интервенција на тим

цевоводима и пумпама П2 и П3. У дијаграм (види сл. 4) се улази са познатим напором
рачве, односно РТС', који износи 320 J/kg, јер је то стуб течности који потиче од деонице 4
и припадајућег резервоара Б. Као и у задатку изложеном под в) у оквиру десетог часа [4],
напор у рачви Р је у овом случају познат, јер се зна колики је проток у оквиру цевовода 4,
односно познато је да вода у њему мирује.

По аналогији са задатком под а) (види сл. 4), нова радна тачка система (РТС') се налази у
пресеку хоризонтале дефинисане са напором од 320 J/kg и окрњеног потрошача ((YA,3*+
YA,4*)пар.). РТС' уједно представља и редуковани напор пумпе за цевовод у коме ради са
дефинисаним протоком, тако да се од РТС' “пењемо” вертикално на више за вредност
напора цевовода 1 при протоку са којим ради, а то је Q1'  QРТС' . Аналитички:
*
YРТС'  YР'  Y1'  Y1' YA,1 Q .
QРТС ' QРТС ' РТС '

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода-четврти час 7/9

Одавде следи да је:

Y1'  YРТС' YA,1 Q .
QРТС ' РТС '

Ово сабирање је на слици 4. приказано показном стрелицом. Тако се добија нова радна
  
тачка пумпе 1 РТП1' . Њени параметри су Q1'  0, 085 m3 /s, Y1'  408,38 J/kg . На основу 
параметара нове радне тачке пумпе П1 се израчунава коефицијент криве сличности,
односно афиности:
YРТП' 408,38
 
2
k  ' 21  2
 56522,5  J/kg  / m3 /s
Q1 0 , 085

Једначина криве афиности је:

Yaf  k  Q 2  56522 ,5  Q 2 .

Међусобно су сличне само оне тачке које леже на истој криви сличности, одн. афиности.
То су, у овом случају, тачке РТП1' и С. Тачка С је настала у пресеку криве сличности и
старе криве напора пумпе П1 (за стари број обртаја n). Из дијаграма на слици 4. се може
очитати проток за сличну тачку С: QС ≈ 0,0595 m3/s.

Једнакост значица протока се користи за одређивање новог броја обртаја, тако да се добија
следећи однос:

Q1' n' Q' 0 , 085

  n'  n  1  1450   2071min -1 .
QC n QC 0 , 0595

Сада је нови број обртаја пумпе n’ ≈ 2071 min-1. Како је позиционирана тачка РТП1' у
односу на РТП1 , било је и за очекивати да је n’ > n.

Са дијаграма на слици 4. се могу очитати и вредности протока кроз деонице 2 и 3, односно

пумпе 2 и 3. Они износе Q2'  Q3'  0, 0425 m3 /s .

Закључује се и да је сада задовољена једначина континуитета за рачву Р, јер је

Q1'  Q2'  Q3' .

Радне тачке пумпи П2 и П3 су дефинисане параметрима

 ' 3 ' '

Q2  Q3  0 , 0425 m /s, Y2  Y3  245,81J/kg (в. слику 4. или заменити вредност протока у
'

једначину напора пумпе).

За одређивање нове снаге пумпе П1, потребан је нови степен корисности, који се не може
директно одредити, већ посредно, преко сличне тачке С, јер C   РТП' .
1

Значи, мора се водити рачуна да се C   РТП' одређује из задате криве степена

1

корисности, за стари број обртаја, за проток QС ≈ 0,0595 m3/s:

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода-четврти час 8/9

1'  C  3000  QC  1  10  QC   3000  0,0595  1  10  0,0595   72,3%.

Пумпе П2 и П3 раде са истим степеном корисности, који износи:

2'  3'  3000  Q2'  1  10  Q2'   3000  0,0425  1  10  0,0425   73,3%.

Коначно се добијају тражене нове снаге пумпи П1, П2 и П3:

103  0 , 085  408,38 103  0 , 0425  245,81

P1'   48 kW, P'
2  P3
'
  14 , 25 kW.
0 , 723 103 0 , 733 103

600
Y [J/kg] YA,2 = YA,3 YA,2* = YA,3* Yaf
РТП'1 (YA,2*+ YA,3*)пар.

YР'
300 РТС'
РТП'2,3
C
YA,1

Q [m3/s]
0
Q2'  Q3' Q1'  QРТС'
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1 0,12

-300

Слика 4. Одређивање радне тачке пумпи и протока кроз све цевне деонице за нови радни
режим

Домаћи задатак

У случају да је вентил В5 и даље отворен и да се потрошачу испоручује исти проток као

под тачком а) овог задатка, одредити нову брзину обртања, као и снагу за погон пумпе П1,
тако да проток у деоницама 2 и 3 буде једнак 0,0425 m3/s (тачка в) овог задатка). Пумпе П2
и П3 раде са непромењеним бројем обртаја.

Литература:

[1] Протић† З., Недељковић М. (2021): Пумпе и вентилатори – проблеми, решења,

теорија, Едиција: Механика флуида и Хидрауличне машине, Машински факултет,
Београд, седмо издање.
[2] Недељковић М. (школска 2021/22): Предавања из изборног предмета Пумпе и
Машински факултет Универзитета у Београду
Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода-четврти час 9/9

вентилатори, Машински факултет, Београд.

[3] Чантрак С., Бенишек М., Павловић М., Марјановић П., Црнојевић Ц. (2005):
“Механика флуида-теорија и пракса”, (осмо прерађено и допуњено издање),
Машински факултет, Београд.
[4] Чантрак Ђ. (2022): Скрипте за предмете: Пумпе, Пумпе и вентилатори,
Турбомашине, Вентилатори и турбокомпресори, Поглавља: Прорачун пумпног
сложеног цевовода-први и други час, Машински факултет, Београд.
[5] Чантрак Ђ. (2022): Скрипте за предмете: Пумпе, Пумпе и вентилатори,
Турбомашине, Вентилатори и турбокомпресори, Поглавља: Прорачун пумпног
сложеног цевовода-трећи час, Машински факултет, Београд.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе