Hlađenje u prehrambenim tehnologijama

Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. maš. inž.

Lekcija AT-10

LITERATURA:
Sava Vujić: Rashladni uređaji, Mašinski fakultet, Beograd, 1982.
Markoski M.: Rashladni uređaji, Mašinski fakultet, Beograd, 2006.

10. UOBIČAJENI CIKLUSI PARNIH KOMPRESORSKIH RASHLADNIH MAŠINA - 2

10.1. Ciklus sa dvostepenim isparavanjem i ventilom konstantnog pritiska
Ciklus sa dvostepenim isparavanjem (na temperaturama Tm i To , pri čemu je
Tm > To ) i ventilom konstantnog pritiska, primenjuje se za manje instalacije za koje su
ispunjeni sledeći uslovi:
 toplota hlađenja  m (na temperaturi Tm ) je mala u odnosu  o (na temperaturi To );
 razlika tempertura ( Tm - To ) je relativno mala (nekoliko stepeni);
 odnos pritisaka p po je dovoljno mali da dozvoljava jednostepeno sabijanje.
U tom slučaju ne isplati se primena dvostepenog sabijanja, pošto cena komplikovane
instalacije sa dvostepenim sabijanjem ne bi bila kompenzovana uštedom u energiji za pogon
mašine. Ovo je pogotovu od značaja kod malih i komercijalnih mašina za hlađenje, čak i bez
obzira na odnos toplota hlađenja  m i  o .
U ovakvim slučajevima se primenjuje posebno prigušivanje od pritiska p do pritiska
pm (kome odgovara temperatura isparavanja Tm ) i posebno do pritiska po (kome odgovara
temperatura isparavanja To ). Sabijanje pare je u jednom stupnju s tim što se para nastala pri
hlađenju na pritisku pm adijabatski prigušuje do pritiska po , pomoću tzv. ventila za održanje
konstantnog pritiska VKP ( pm > po ), pa kompresor usisava mešavinu para iz oba isparivača,
ali na pritisku po i sabija je do pritiska p (sl. 10.1.). Para iz isparivača Rm se prigušivanjem u
ventilu konstantnog pritiska nešto pregreva, tako da posle mešanja suvozasićene pare stanja
1 iz isparivača Ro i pregrejane pare stanja 2 iz isparivača Rm , kompresor usisava nešto
pregrejanu mešavinu ovih para (stanje 3. sl. 10.2.).

5
4
KD
KP
5
PVm Rm VKP 3
6 2
8

5
PVo Ro 1
NV
7 1

1
 Sl. 10.1 Šema instalacije manjih uređaja sa ventilom konstantnog pritiska

log p T 4 P
5

Tm 8 Pm
6
1 Po
7
To 3 2
h

Sl. 10.2. log p-h dijagram instalacije sa ventilom konstantnog pritiska

Prigušivanje pare u u ventilu konstantnog pritiska, kao i proces adijabatskog

izobarskog mešanja su nepovratni procesi, no jednostavnost instalacije opravdava njihovo
uvođenje.
Kod većih instalacija pregrejana para iz isparivača Rm može da se ohladi bilo
ubrizgavanjem prigušene tečnosti u usisni vod kompresora bilo uvođenjem ove pare u
akumulator, odnosno odvajač tečnosti isparivača Ro .
Pri izračunavanju rada ili snage kompresora i koeficijenta hlađenja mora se voditi
računa o količini tečnog rashladnog fluida koji se mora prigušiti od p do po , radi potpunog
ohlađivanja pregrejane pare iz isparivača Rm , kao i o tome da kompresor mora usisati i
sabiti ponovo do pritiska p i količinu ove tečnosti. U principu se proračun potrebne zapremine
kompresora sprovodi na sličan način kao kod svake instalacije sa dvostepenim isparavanjem
i sabijanjem, vodeći računa da je specifična zapremina mešavine, odnosno pregrejane pare
na usisu, veća nego kad bi para bila suvozasićena.
10.2. Ciklus sa dvostepenim prigušivanjem i sabijanjem i potpunim
unutrašnjim međuhlađenjem
Na sl. 10.3 prikazana je šema uobičajene amonijačne dvostepene instalacije, pri
čemu su spoljašnje prehlađivanje i međuhlađenje prikazani crtkanim linijama (kao opcije).
Pošto se pregrejana para sa potisa kompresora niskog pritiska ( KPNP ) uvodi ispod nivoa
tečnosti u unutrašnjem međuhladnjaku ( MhU ), može se bez značajne greške pretpostaviti da
će se para ohladiti do temperature zasićenja za međupritisak pm (stanje 4).

2
 KD 5
6
KPVP
(Phs )

T log p
7 K

Twu
k
p

m
p
PVm 5
6 Tk 7 pk
4 Twu 7 2
8 6 5
(Mhs ) Tm 3 9 pm 4 3
3 9 2
8 4 8

x=0
2

p
0
Mhu

T wu
10 p0

0
(S)

x=
KPNP 1

x=
9 10 1

x=1
1
PV0 s h
10 R 1

a) b) c)
Sl. 10.3 Dvostepeno sabijanje i dvostepeno prigušivanje:
a) šema instalacije; b) i c) ciklus u T-s i log p-h dijagramima

Unutrašnji međuhladnjak MhU ima još i ulogu separatora odnosno akumulatora

tečnosti na međupritisku, pa ponekad dobija oznaku i prema tim funkcijama (S odnosno Ac).
Koeficijent hlađenja za ovaj ciklus određen je odnosom
o
 . (10.1)
PkpNP  PkpVP
pa je za zadati rashladni učinak isparivača  o potrebno odrediti snage kompresora niskog
( KPNP ) i visokog pritiska ( KPVP ). Pošto je protok GsNP kroz KPNP jednak protoku Go kroz
isparivač, biće
o o
GNP  Go   (10.2)
qo h1  h9
gde je
qo  h1  h10  h1  h9 (10.3)
specifična masena rashladna sposobnost.
Snaga kompresora niskog pritiska iznosi
h2  h1
PkpNP  GNP   h2  h1    o  (10.4)
h1  h9
dok je snaga kompresora visokog pritiska
PkpVP  GVP   h5  h4  (10.5)
Zasad nepoznati protok kroz KPVP , koji je jednak sa protokom kroz prigušni ventil
PVm , može da se odredi iz bilansa tečnosti rashladnog fluida za unutrašnji međuhladnjak
(separator) MhU (S ) : Količina tečnosti koja (pre)ostane nakon prigušivanja u PVm koristi se
jednim delom za napajanje isparivača (u količini Go  GNP ), a drugim delom ( Gm ) za
hlađenje pregrejane pare, koja dolazi iz KPNP , od stanja 3 (posle eventualnog spoljašnjeg
međuhlađenja 2-3) do stanja 4 suvozasićene pare na međupritisku pm :
Gmt  GNP  Gm (10.6)
Za isparavanje Gm količine
tečnosti potroši se količina toplote
Gm  rm  Gm   h4  h9  koja je jednaka količini toplote GNP   h3  h4  koju oslobodi
pregrejana para iz KPNP od T3 do T4  Tm . Iz uslova

3
 Gm   h4  h9   GNP   h3  h4  (10.7)
sledi
h3  h 4
Gm  GNP  (10.8)
h4  h9
Zamenom GkpNP i Gm iz (10.7) i (10.8) u (10.6) dobija se
o o h3  h4 h3  h9
Gmt     o (10.9)
h1  h9 h1  h9 h4  h9  h1  h9    h4  h9 
Pošto se po svakom kilogramu tečnosti koja se priguši u PVm oslobodi xm kg pare, a
preostane (1  xm ) kg tečnosti na pm , za potrebnu količinu tečnosti Gmt na pm biće ukupan
protok rashladnog fluida kroz PVm , odnosno kroz KPVP ,
Gmt
GVP  GPVm  (10.10)
1  xm
Stepen vlažnosti pare ( 1  xm ) određuje se iz uslova adijabatičnosti prigušivanja 7-8 u
PVm
h7  h8  xm  h4  1  xm   h9 (10.11)
odakle se neposredno dobija
1 h  h9
 4 1 (10.12)
1  xm h4  h8
Uvrštavanjem (10.9) i (10.12) u (10.10) dobija se
h3  h9
GVP   o (10.13)
 h1  h9    h4  h8 
pa nakon uvrštavanja (10.12) u (10.5) sledi

PkpVP   o 
 h3  h9    h5  h4  (10.14)
 h1  h9    h4  h8 