RAČUNANJE VREDNOSTI I OCENA STABLA

U PARKOVIMA I DRVOREDIMA
VRNJAČKE BANJE

Šarčević Branislav
Šumarstvo Beograd 1996. 1-2 (UDK630.653:270)

I z v o d : Potreba da se dođe do što objektivnije ocene vrednosti stabala nastala je kao imperativni
zahtev da se parira trendu nagle urbanizacije, koji je izuzetno opasan za područja kao što su banjska
mesta, jer postoji velika mogućnost da se kratkoročni inetresi zamene dugoročnim, a često se ne
sagledavaju svi relevantni faktori.
Ovim radom nastojalo se objektivizirati problem procene dendroflore u parku Vrnjačke Banje i to
koristeći kao ulaz četiri parametra : ocenu stabla prema vrsti ili rodu, ocenu mesta, ocenu izgleda i
forme, ocenu prečnika stabla.
Upoređivanjem dobijenih podataka ovom metodom, sa podacima koji su snimljeni na terenu,
postignuti su zadovoljavajući rezultati u objektivizaciji procene i ocene vrednosti stabala u parkovima
Vrnjačke Banje.

K lj u č n e r e č i : ocena stabla, procena vrednosti stabla, park Vrnjačke Banje.

1. UVOD
Ovaj način računanja vrednosti i ocene pojedinog stabla, nastao je kao potreba da
se u praksi reše neke konfliktne situacije i dileme, u vezi procene vrednosti stabala, i to
konkretno u parkovima Vrnjačke Banje.

Naime, nagla urbanizacija i ekonomska kriza, generišu prateće pojave, koje

direktno ugrožavaju pojedine ambijentalne vrednosti, ali i prirodu u celini.

Zato je urađen model za procenu vrednosti stabala, u parku koji koristi više ulaznih
parametara bitnih za formiranje vrednosti stabla ili grupe stabala.

Kod formulisanja ovoga modela pošlo se od postojećih praktičnih rešenja, koja su

prilagođena uslovima Vrnjačke Banje. Konkretno odštetni cenovnik, tj način procene stabala
i grupe stabala, rađen je po uzoru na odštetni cenovnik Maurer - Hoffmann-a, koji je
korišćen u Manhajmu, s tim što su ulazni parametri i metod rada prilagođeni
specifičnostima parka i park šuma u Vrnjačkoj Banji. Takođe urađen je specifičan metod za
ocenjivanje stabala.
2. RAČUNANJE VREDNOSTI STABLA

Kod računanja vrednosti i ocene stabla, operiše se sa 24 parametara raspoređenih

u četiri grupe i to :

1. ocena stabla prema vrsti ili rodu

2. ocena mesta
3. ocena izgleda i forme
4. ocena prečnika stabla

Kod svake grupe prati se i ocenjuje po šest parametara, a množenjem utvrđenih

koeficijenata iz sve četiri grupe, dobija se ocena od 1 do 5.

Ako se želi dobiti i vrednost stabla, ocena se množi sa novčanim iznosom koji je
prikazan u tabeli broj 1, gde su prikazane polazne vrednosti u zavisnosti od prečnika
ocenjivanog stabla.
OSNOVNA VREDNOST

Kod definisanja osnovne novčane vrednosti pošlo se od vrednosti samog stabla,

koja je u ovom slučaju u funkciji prečnika stabla, ukupne drvne zapremine pojedinog stabla i
sortimentne strukture.

Za određivanje sortimentne strukture, i zapremine pojedinog stabla korišćeni su

realni podaci snimljeni u parkovima Vrnjačke Banje, tj zvanični manuali valorizacije stabala
u parku Vrnjačke Banje.

U centralnom delu parka Vrnjačke Banje snimljeno je 934 stabla, sa procenjenom

vrednošću od 1,09 m3 prosečne drvne mase po komadu. Srednji prečnik je 38 cm, a
prosečna visina 15 do 16 m. Ocena zdravstvenog stanja je 3,07.

Na osnovu ovih podataka, te na osnovu planskih cena za 1996. godinu u Srbija

šumama, došlo se do bazne vrednosti za drvnu masu od 320 dinara po jednom prosečnom
stablu u parku Vrnjačke Banje. Nadalje, pošlo se od činjenice da je prosečna cena sadnice
18 dinara, a njen prečnik 3,00 cm.

Ti podaci bili su osnov za modeliranje i simulaciju sistema po dole navedenoj

formuli (f1), koristeći program za tabelarna preračunavanja tj tzv “What-if” funkciju.

Na osnovu gore navedenog, došlo se do podatka o procentu ukamačenja od 2,5 %,

koji je niži od opšte prihvačenog tzv šumskog kamatnjaka. Sa tim procentom ukamačenja,
pod gore navedenim uslovima, za drvnu masu prosečnog stabla u parku Vrnjačke Banje
dobijamo bazni iznos od 364 dinara, što je nešto veća iznos od procenjene vrednosti za
prosečno stablo u centralnom delu parka Vrnjačke Banje.

Nakon završenog modeliranja dobijeni se podaci za osnovnu vrednost stabala

(bruto iznos), zavisno od prečnika stabla. Ti podaci su prikazani u tabeli i oni predstavljaju
komponentu za procenu vrednosti stabla u parku.

( 1.0p )D - 1)
Ovr = --------------------------
X
Vs (f1)
d
( 1.0p ) - 1)

Vs= vrednost mlade sadnice 18 din

d = prečnik mlade sadnice 3 cm
D = prečnik stabla u vreme kada se uklanja
p = procenat ukamačenja 2,50 %
Ovr= osnovna vrednost

Tabela br: 1
Prečnik Osnovna Prečnik Osnovna Prečnik Osnovna
D vrednost D vrednost D vrednost
cm din. cm din. cm din.

10 66 50 571 90 1 926
15 105 55 676 95 2 210
20 149 60 796 100 2 531
25 200 65 931 105 2 895
30 257 70 1 084 110 3 306
35 321 75 1 258 115 3 771
40 394 80 1 454 120 4 298
45 477 85 1 675 125 4 893

2
Kod većih prečnika dobijaju se veće vrednosti, od onih koje bi dobili konkretnom procenom
za traženo stablo. To je u ovom slučaju i bila namera, jer prečnik i vrednost stabla su u
funkciji potrebnog vremena da stablo dostigne impresivne dimenzije i zadovonjavajući
estetski izgled.

OCENA STABLA PREMA VRSTI ILI RODU (1)

Kod indeksiranja ove grupe vodilo se računa o biološkim karakteristikama vrsta, ali i
o estetskoj vrednosti pojedinih vrsta i njihovom značaju u formiranju izgleda parka Vrnjačke
Banje.

1.00 - Alnus, Populus, Salix, Pinus strobus,Pinus silvestris

Robinia, Picea excelsa
1.05 - Chamaecyparis lanjs., Betula sp,. Acer campestre
Fagus,Fraxinus, Thuja, Carpinus, Corylus sp.
1.10 - Sorbus sp,Prunus,Malus,Celtis, Abies alba, Pinus nigra
Acer plat, A.pseudoplatanus, Platanus orijentalis,Juniperus sp.
Abies nordmaniana, Abies concolor
1.15 - Gledichia .,Catalpa bign,Cupressus sp, P. pungens
Tamarix, Aesculus carnea, Cerasus serrulata, Taxus, P. omorika
1.20 - Tilia, Sophora, Paulonjnia ,Liroidendron, Larix,
Cedrus, Pseudotsuga, Quercus sp.
1.25 - Ulmus,Libocedrus,Taxodium,Liriodendron,Ginko,Sequoia , retki
varijeteti liscara i cetinara, i veoma retke vrste.

OCENA MESTA (2)

Kod definisanja grupe za ocenu vrednosti mesta, bila je namera da se se zadovoqi

relativno širok dijapazon mogućih lokacija stabala.

1.00 - van parka; pojedinačno stablo u zaštitnoj šumi

1.25 - drvored - sa velikim, nedovoljnim ili neujednačenim razmakom među stablima
1.50 - park-šuma; drvored sa pravilnim razmakom među stablima
1.75 - park; lepo formirane grupe stabala u parku; ili dobro održavan i formiran drvored ili
aleja
1.95 - kompaktna, ambijentalno vredna skupina drveća u parku ili park-šumi; stablo ili
stabla izuzetne estetske i ambijentalne vrednosti u parku ili aleji
2.00 - zona banjskog parka; zakonom zaštičeno stablo ili stabla

OCENA IZGLEDA I FORME (3)

Kod definisanja komponenti za ovu grupu uzet je u obzir kvalitet, debla, oblik krune,
procena vitalnosti i zdravstvenog stanja.

1.00 - Dvostruko deblo, rašlje ispod prsne visine, kruna duža od 2/3 stabla, uska retka ili
ekscentrična, stablo jako napadnuto od raka ili truleži, loše zdravstveno stanje, slaba
vitalnost.

1.05 - Deblo rašljasto i krivo, rašlje iznad prsne visine, kruna do 2/3 stabla, ekscentrična i
retka, stablo sa mehaničkim oštećenjima ili prelomljeno, lišće ili četine imaju neprirodnu
boju, slaba vitalnost, nezadovoljavajuće zdravstveno stanje.

1.10 - Deblo srednje krivo; usukano ili sabljasto, kruna do ½ visine stabla, loše formirana,
stisnuta; asimilacioni organi normalno razvijeni, vitalnost zadovoljavajuća, zdravstveno
stanje zadovoljavajuće.

3
 1.15 - Deblo u manjoj meri krivo, čisto od grana, krošnja do 1/2 visine stabla pravilna, lepo
formirana, normalna vitalnost i dobro zdravstveno stanje.

1.20 - Deblo ravno, malo zasukano, pad prečnika veći od 1 cm/ml, krošnja 1/3 do 1/2
visine stabla, ili interesantnog oblika, lepo formirana, pravilna; vitalna stabla, dobrog
zdravstvenog stanja.

1.25 - Deblo ravno sa malim padom prečnika, bez grana i kvrga , kruna do 1/3 visine
stabla, ili stabla izuzetnog estetskog izgleda, lepo formirana, bez dodirivanja sa drugim
stablima, asimilacioni organi dobro razvijeni, izražena vitalnost, bez vidljivih oštećenja i
obolenja.

OCENA PREČNIKA STABLA (4)

Kod prečnika stabla takođe se prati šest parametara. Ovde se pretpostavlja, da svi
prečnici veći od 85 cm zaslužuju visoku ocenu.

1.00 - prečnik od 10 cm do 25 cm
1.20 - prečnik od 26 cm do 40 cm
1.30 - prečnik od 41 cm do 55 cm
1.40 - prečnik od 56 cm do 70 cm
1.50 - prečnik od 71 cm do 85 cm
1.60 - prečnik > od 85 cm

2. OCENA STABLA I PRORAČUN VREDNOSTI

(1) * (2) * (3) * (4) = OCENA ( OD 1 DO 5 )

OCENA * (Ovr) = VREDNOST STABLA U DINARIMA

PRIMER:

Stablo lipe, prečnika 42 cm, sa krošnjom do 1/2 visine, normalne vitalnosti i

zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja. To je zapravo prosečno stablo lipe. U centralnom
delu parka snimljeno je 206 stabala lipe. Srednji prečnik je 42 cm, a ocena zdrav. stanja
2,97 i estetskog izgleda 2,97.
Ovom metodom dobijamo sledeće :

(Ovr) (1) (2) (3) (4)

394 1.20 2.00 1.10 1.30

Ocena stabla : 3.43

Cena u dinarima : 1 352

Kao što se vidi ukupna ocena stabla za prosečno stablo lipe je 3.43, a za
eventualno prevremeno uklanjanje takvog stabla iz parka, neko bi trebao da plati 1 352
dinara, po sadašnjim uslovima i cenama.
Ocene stabla je za cca 15 % veća od ocene za zdravstveno i estetsko stanje, od
ocene koju je konstatovala stručna grupa pri sakupljanju podataka i valorizaciji dendroflore
u centralnom delu parka Vrnjačke Banje.

Ovaj procenat je u granicama očekivanog, jer se ovom metodom osim ocene

samoga stabla, ocenjuje i mesto gde se to stablo nalazi. Evidentno je da mesto gde se
nalazi stablo, može uticati i do 20% na ukupnu ocenu stabla, što je i objektivno za očekivati.

4
 Međutim, ostaje otvoreno pitanje procenta ukamačenja jer su prisutna viđenja da je
još uvek izuzetno mala osnovna vrednost za stabla većih prečnika. Tako za stablo sa
ocenom pet, i prečnikom od recimo 110 cm imamo konačnu vrednost od 16 530 dinara, a
bilo bi objektivno za očekivati tri do četiri puta veći iznos.

3. ZAKLJUČAK
Veoma je teško definisati sve faktore koji utiču na ocenu i procenu vrednosti
jednoga stabla.

Koristeći prednosti savremene tehnologije da se veoma mnogo informacija može u

relativno kratkom periodu obraditi sagledavajući veliki broj varijanti kod analize postavljenog
problema - zadatka, postoji realna mogućnost da se urade sistemi funkcionalnih modela za
ocenu ne samo pojedinih stabala, već i i za ocenu širih ambijentalnih celina.

Snimanje dendroflore parkova Vrnjačke Banje završeno je. Sada se ti podaci unose
u bazu podataka i nakon obrade tih podataka, izvršiće se dopuna ovoga sistema
ocenjivanja tj uraditi će se matematički model sa relavantnim podacima za ocenjivanje
vrednosti stabla.

U toku je detaljno snimanje zdravstvenog stanja dendroflore u Vrnjačkoj Banji, tako

da će za svako stablo biti dostupno oko dvadesetak raznih podataka.
Takođe u toku 1996. godine u planu je početak radova na snimanju i valorizaciji
park-šuma, tj prostora koji je za to namenjen. Nakon završetka svih pomenutih radova i
formiranja baza podataka, biće moguće da se počne sa izradom modela za ocenjivanje
vrednosti većih ambijentalnih celina.

Ali sigurno je jedno. Vrednost stabala, parkova i šuma, daleko je veća ako se uzmu
u obzir sve zaštitne funkcije parka, park šume ili šume, i kod gradnje novih objekata o tome
treba vodititi računa, jer “ZEMLJA NE PRIPADA ČOVEKU. ČOVEK PRIPADA ZEMLJI ! “
(citat: Pismo poglavice plemena Sijetl Predsedniku SAD Abrahamu Linkolnu 1844. godine).

5
Literatura :

Gartengestaltung der Neuzeit, Leipzig 1928.

Willy Lange

Pejzažna arhitektura planiranje i projektovanje;

Dr. Prof. LJiljana Vujković;
Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd
1995.
Uređenje predela i park-šuma; (fotokopija, nema
Dr. Krstić Aleksandar
godine izdanja )

Dr.Prof. Lazar Tomanić, Dr.Prof. Ekološka i ambijentalna uloga i značaj šuma za

LJubivoje Stojanović, banjska i klimatska mesta Jugoslavije;Stručni rad sa
Dr.Prof.Pribislav Marinković, naučnog skupa multidisciplinarnog karaktera na temu
"Banjska i klimatska mesta Jugoslavije"; Vrnjačka
Banja, 1995. godine.

Lorenc Hanz E.H. Projektovanje i trasiranje puteva i autoputeva; IRO

građevinska knjiga, Beograd 1980.

Dr. Prof.Vojislav Stamenković Prirast i proizvodnost stabala i šumskih sastojina, BU,

Beograd 1974

Dr. Prof.Stevan Jovanović Gajenje šuma 2, BU , Beograd 1980

Katedra za uređivanje šuma; Uputstvo za klasifikaciju stabala

Šumarski fakultet

Čedomir Milošević, dipl.ing. Tablice, Kraljevo, 1994

JP BELI IZVOR Glavni projekat rekonstrukcije centralne zone parka u

Vrnjačkoj Banji (Autor: Dragana G. Šarčević, dipl.ing,
1993.)