ВАЛОРИЗАЦИЈА ПАРКА

Пише: мр Драгана Грујић Шарчевић, мр Бранислав Шарчевић

Пре 20 година сакупљени су и обрађени први подаци о евидентираним врстама у парковима Врњачке
Бање. На простору бањског парка, расту успешно 165 врсте
Оно што Трећа фаза била је
паркове у Бањи унос и обрада података.
чини нарочито Подаци су унешени у две
привлачним и базе података, формиране у
интересантним су: оквиру програмског пакета
леп и правилан "Ексцел", тако да се од
узраст стабала, истих могу оформити јасне
складне релације у оквиру других
комбинације програмских пакета који
облика и боја, пра- служе искључиво за обраду
вилан облик података У прву базу
крошњи и доста података унешени су
добро здравствено стање стабала већине врста основни подаци, пречник, висина, ширина крошње и
парковског дрвећа. Посебно је велико богатство егзота остало (мастер табела), у другу базу података (детаљ
и култивара, који су у парковима Врњачке Бање табела) су уношени подаци, за свако снимљено стабло,
сађени због својих декоративних особина, о типу оштећења, интензитету и општем стању и
специфичног хабитуса, лепих цветова или плодова. предлог мера. На тај начин извршена је одговарајућа
Снимање дендрофонда оргверска и софтверска припрема за примену ових
података у оквиру будућег географско информационог
Парк је подељен у десет сектора, како би се система, са припадајућим релационим базама
максимално уважили макро и микро услови, те односи података. Извршено је картирање и на картама је
облежен број за сваку биојединку и шифра врсте, тако
да карте могу лако да се дигитализују, повежу са
релационим базама података и припреме за
коришћрење у оквиру ГИС-а
Биолошки потенцијал парка
На простору бањских паркова расте 165 врста,
варијетета и култивара дрвећа, жбуња, повијуша и
ружа. Многе од ових врста су домаћег порекла, али је
присутан и велики број егзота, које су донете из разних

делова парка према целини. Снимање и валоризација

дендрофонда је извршена у три фазе.
У првој фази измерени су и одређени параметри;
назив таксона (врсте), висина стабла, прсни пречник
дебла, ширина крошње, оцена здавственог и естетског
стања. Снимање је извршено у периоду од 1991. до
1993. године од стране стручњака пејзажне
архитектуре и шумарства РО "Бели извор" из Врњачке
Бање, како картографски, тако и кроз базу података.
Подаци су касније обрађени у периоду 1994-95.
године, и урађена је ревизија 2006. године.
У другој фази снимљено је здравствено стање
дендрофонда и то око 30 параметара: патолошких
делова света или су селекцијом формирани нови
појава, оштећења од инсеката, механичких и
варијетети .
физиолошких оштећења. Такође процењиван је
интензитет појаве, опште стање, те прелиминарне У време снимања дендрофонда у бањском парку
мере заштите. четинарско дрвеће је било заступљено са 38 врста;
укупно 999 стабала. Углавном доминирају две врсте:
црни бор и јела. Средња оцена естетских квалитета је
3.31, а здравственог стања је 3.22.
Листопадно дрвеће је бил заступљено укупно са
68 врста и 2263 стабала. Доминира липа. Анализе су
показале да лоше здравствено стање и декоративност
не зависе у овом случају од врсте дрвећа, већ најчешће
од њиховог положаја у групи,
угроженошћу суседним
врстама, неадекватном негом,
односно због напада
ентомолошким узрочницима, и
због фитопатолошких појава.
Полегли и ниски четинари су
заступљени са 5 врста; укупно
478 јединки. Зимзелено шибље
је заступљено са 9 врста,
укупно 1331 примерака.
Листопадно шибље је представљено са 40 врста и 2573
евидентираних јединки. Пузавице су заступљене са 1
врстом и 13 индивидуа. Руже су заступљене са 3 сорте
и 1 дивљом врстом у укупном броју јединки – 2708.
Резултати валоризације
Анализа здравственог стања и декоративности
указује на неопходност одређених интервенција у
погледу неге и санације затеченог стања у време
узимања података. Да би сачували стилску концепцију
парка у интервенцијама треба бити обазрив, али не
треба избегавати уклањање оштећених, оболелих,
потиштених и деформисаних примерака.
Методологија омогућује да се са лакоћом може
извршити потребна анализа како за поједина стабла,
тако и за делове парка тј парка у целини. На основу
ових података планирано је предузимање потребних
мера и то; у првоме реду уклањање сувих грана и
обликовање круне, али и уклањање оштећених и
безперспективних стабала.
Изазови и претње
Обзиром на временски дискурс ови подаци
комбиновани са применом географског
информационог система могу бити значајан сегмент у
доношењу управљачких одлука о томе како треба
поступати са парковским површинама у Врњачкој
Бањи. Задња ревизија снимљеног дендрофонда у парку
Врњачке Бање извршена је 2006. године. У
међувремену Општина Врњачка Бања донела је одлуку
о заштити бањског парка као природног добра -
Споменик природе "Паркови Врњачке Бање". Живот
иде даље. Постоје нови изазови и претње. Проблем
урбанизације и тренд коришћења јавних површина у
друге сврхе у многоме представља претњу парковским
површинама, које својим повољним и атрактивним
положајем, тај простор чине интересантним за
инвеститоре због рента-положаја и могућности брзе и
добре зараде.
Наведеним моделом валоризације, оцене и
рачунања вредности, одређује се реална вредност
дендрофонда у парку, чиме се може спречити
девастација зелених површина. Модел може бити
драгоцена помоћ у доношењу управљачких одлука.
У функцији биотехничке валоризације је оцена
општег стања, оцена здравственог стања и оцена тзв
урбанистичке одлуке, а каматњак је у функцији
економско финансијске валоризације стабла, групе
стабала или целог парка. Новим изазовима можемо
одговорити само храбрим, стручним и
непоколебљивим ставом у служби заштите овог
изузетно вредног парка. У односу на техничке
могућности пре 20 година, данас у оргверском,
хардверском и софтверском погледу могуће је
формирати јак и оперативан информативни систем
који ће бити у функцији заштите парковских
површина.
Потребно је извршити ревизију снимања
дендрофонда у парку, извршити нову валоризацију,
ажурирати базе података. То би требало чинити
редовно сваких десет година. Подаци од пре двадесет
година могу у том погледу бити од велике користи,
зато што су већ тада рађени са намером да буду
доступни у електронском облику. Упоређујући нове са
старим подацима биће лакше донети управљачке
одлуке када говоримо о конзервацији, реконструкцији,
ревитализацији и редовном одржавању парковских
површина. Неке од тих одлука биће тешке, али су
неопходне да би парк наставио да живи и опстаје.