РЕПУБЛИКА СРПСКА

ШКОЛА УЧЕНИКА У ПРИВРЕДИ

БАЊА ЛУКА

МАТУРСКИ РАД
Тема: Машине и уређаји за његу садница

Ментор: Ученик:
Никола Шкрбић, проф. Дејан Бајић, IV-2

Бања Лука, мај 2018. год.

 САДРЖАЈ
Страна
1. Увод........................................................................................................................................3
2. САДНИ МАТЕРИЈАЛ..........................................................................................................4
3. РАСАДНИЦИ........................................................................................................................5
4. МЕХАНИЗАЦИЈА У РАСАДНИЦИМА............................................................................6
4.1. Врсте механизације у расадницима.............................................................................6
5. ЊЕГА САДНИЦА...............................................................................................................10
5.1. Систем залијевања.......................................................................................................11
6. ЗАШТИТА У РАСАДНИЦИМА.......................................................................................13
7. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................14
Литература...............................................................................................................................15

2
1. УВОД
За све категорије зелених простора (шумске засаде, паркове, скверове,
дрвореде, парк-шуме, спортске, туристичке и рекреационе вртове,
блоковско зеленило, итд.) потребни су основни градивни елементи -
висококвалитетан, правилно одњегован садни материјал разних врста и
култивара украсног дрвећа, жбуња и дрвенастих повијуша. Да би се
удовољило овим захтјевима, како у погледу количина тако и у погледу
асортимана, расадничка производња мора да буде на одређеном нивоу и да
се заснива на знањима из бројних биолошких научних дисциплина и
акумулираним практичним искуствима.
Шумарство постоји од када човјек покушава да шуму искористи за
задовољење својих потреба. Шумарством се могу назвати све човјекове
активности чији је циљ коришћење шумских еколошких система и
располагање тим добрима у складу са његовим потребама. При том се
шумски еколошки системи морају довести у стање или држати у стању у
којем могу да задовоље човјекове потребе. Шумарство се односи и на све
економске, еколошке, социјалне и друштвене категорије коришћења, које
су високо на таблици друштвених вриједности. Човјек, дакле, путем
шумарства свјесно интервенише у природи и утиче на развој шумских
еколошких система, како би себи обезбједио одређена добра.
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

2. САДНИ МАТЕРИЈАЛ
Садни материјал (саднице) су биљке произведене и одгајане у расаднику,
особина одговарајућих прописаним стандардима, које припадају
декларисаној врсти или култивару. Послије гајења у расаднику, које може
потрајати од једне до десет и више година, садни материјал се пресађује на
стално мјесто гдје наставља са развојем испуњавајући одређене функције у
зависности од типа станишта. За разлику од садница украсног дрвећа и
жбуња, које у зеленим просторима имају декоративноестетске,
санитарнохигијенске, едукативне и друге функције, садницама из шумских
расадника, у шумским културама и плантажама, остварује се економска
добит (дрвна маса), а противерозионим пошумљавањем постиже се
заштита од ерозије, одбрана од поплава и др.

Слика 1. – Саднице црног бора

Постоји низ разлика у производњи садница за економска и заштитна
пошумљавања, са једне стране, и производње садница за потребе пејзажне
архитектуре и хортикултуре са друге стране. Објекти за економска и
заштитна пошумљавања удаљени су од насеља и саобраћајница, са
плитким сиромашним земљиштима чиме су условљене и димензије (10-100
cm) и старост садница, брзорастуће: багрем, црни бор 1-2 године,
спорорастуће: смрча и јела 4-5 година. Изузеци су културе и плантаже
топола које се оснивају садницама које могу бити више од 5 m, јер услови
средине (дубок алувијум) и техника рада то дозвољавају. За потребе
пејзажне архитектуре и хортикултуре производе се знатно веће саднице
посебно за дрвореде, солитерну садњу и замјену и попуну одраслих
индивидуа. Саднице су увијек веће од 1m, а старост им је преко 10 година.

4
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

При подизању шумских засада, заштитних појасева користи се знатно

нижи и млађи садни материјал.

3. РАСАДНИЦИ
Расадници су посебно уређене површине земљишта на којима се кроз
систем агротехничких мјера и путем специјалне технике гајења, односно
примјеном техничко-технолошких мјера производе саднице за
одговарајућу привредну грану (пољопривреду, шумарство, хортикултуру,
пејзажну архитектуру, итд.). Шумски расадник служи за производњу
садница за пошумљавање голети, оснивање плантажа, мелиорацију
деградираних шума, пошумљавање ерозивних подручја и др. Расадник
украсних садница је много сложенији у односу на производњу у шумским
расадницима. Основни одјељци у шумском расаднику су сејалиште и
понекад пикиралиште што значи да се саднице размножавају генеративно,
a на терен се пласирају без или са једним пресађивањем.
Постоји велики број класификација у зависности од критеријума. Ако је у
питању критеријум ширине асортимана, расадници се дијеле на
специјализоване и мјешовите. Ако је у питању критеријум уложеног
капитала, расадници се дијеле на државне и приватне. Класификација
може да обухвата више критеријума, па један расадник може истовремено
да буде специјализовани (производи само четинаре), локални (робу
пласира само у околини), производни, итд. Према привредним гранама
дијеле се на пољопривредни, шумски и хортикултурни.

Табела 1. – Подјела расадника према привредној грани

За шумарство се користе саднице које су искључиво из шумских расадника
у већем обиму, а у мањем обиму из расадника украсног дрвећа и жбуња.
Величина расадника у највећој мјери зависи од технике и технологије
производње, па је тешко подијелити расаднике према величини. Величина
просјечног расадника на нашим просторима је 12,5 ha (од 3 до 36 ha)
Величина просјечног европског расадника (у 19 земаља Европе) је 6,57 ha,
а просјечног руског 82 ha. Број радника по јединици површине варира у
зависности од карактера производње. Број радника у расаднику, чија је

5
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

површина веома различита, просечно износи 25, а по хектару расадничке

површине око 2.

4. МЕХАНИЗАЦИЈА У РАСАДНИЦИМА
Технологија производње шумских садница све је интензивнија, сложенија,
остварује се кроз двадесетак агротехничких операција, које јесу или могу
бити потпуно механизоване. Утврђено је да механизација, у остварењу
генетског потенцијала биљне врсте, учествује на нивоу 40-50 %.
Практично, нема успјешне производње без савремене механизације и њене
правилне примјене. У случајевима када се механизација неправилно
примјењује или није у довољној мјери заступљена, посљедице могу да се
манифестују у: повећању сабијања земљишта, лоше изведеној обради
земљишта, сјетви, садњи и њези усева, механичком оштећењу биљака,
операција ван одређених оптималних рокова, неправилној и
неблаговременој примјени средстава за заштиту биљака и др.
Погонско-вучне машине у расадницима имају улогу при обављању
различитих радних операција као извор енергије у агрегату са прикључним
оруђима вукући, носећи или дајући им погон или обезбјеђујући енергију за
стационарне радне операције. Оно што је важно за веће расаднике је
њихова употреба само када је то економски оправдано. Најприсутније
погонско-вучне машине у домаћим расадницима су стандардни
пољопривредни трактори, рјеђе специјални расаднички трактори.
Самоходне машине су присутне у шумским расадницима, а рјеђе у
расaдницима украсног дрвећа и жбуња.

4.1. Врсте механизације у расадницима

У расадницима се најчешће користе стандардни трактори у извођењу
различитих агротехничких операција припреме земљишта. Овакви
стандардни трактори имају добре маневарске способности и могућности за
агрегатирањем са великим бројем прикључних машина. Поред
стандардних трактора користе се трактори мањих димензија за фрезовање,
односно за додатно поравнавање земљишта.

6
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

Слика 2. - Специјализован трактор са расадничку производњу

Различитост, осјетљивост и дужина транспортног пута шумских садница

диктира одређену потребу да се користе сви начини транспорта и сва
средства транспорта. У расадницима се користе тракторске приколице и
камиони за транспорт и превоз садница.

Слика 3. – Тракторска приколица

За основну обраду земљишта се користе углавном раони плугови. Они
врше функције деформације, дробљења, превртања, мијешања и
премјештања земљишних честица. Препорука је да се користе се у глатком
орању.
Тањираче као прикључна оруђа користе се за обраду земљишта са радним
органима у облику диска (тањира) пречника 40-70 cm. Оне су погодне за
допунску обраду земљишта послије грубог јесењег орања, јер и код тежих
земљишта врло енергично уситњују заостале грудве. Најпозитивнија
особина примјене механизације у расадничкој производњи је показала да
се боље заоравају биљни остаци и унесено стајско ђубриво.

7
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

Слика 4. - Тањирача
За бушење рупа приликом радних операција садње и пресађивања садница
у расадницима водопривредног предузећа користе се спиралне бургије.
Спиралне бургије могу бити: 1. моторне, 2. тракторске. Моторне се
користе за садњу садница мањих димензија, а тракторске за бушење рупа
већег пречника, намијењених за пресађивање старијих садница.

Слика 5. – Тракторска бургија

Вађење садница у расаднику најчешће се врши бочно ношеним
тракторским плугом. Сјечиво овог типа плуга задире испод реда
захватајући земљиште са коријеном садница. Иза сјечива постоји
виљушкаста решетка која од плуга иде укосо навише и вибрира горе-доле,
добијајући погон од вратила трактора. Вибрације решетке отресају честице
земље са коријена извађених садница.
Против штетних инсеката и гљивичних обољења које могу значајно да
успоре раст и правилан развој, као и виталност младих садница врши се
8
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

хемијска заштита помоћу ношене тракторске прскалице у већем обиму и

леђног атомизера у мањем обиму.

Слика 6. – Ношена тракторска прскалица

За разне расадничке операције, поред разноврсних алатки и прибора,
растурача ђубрива, мотокултиватора, доста широку и велику примену
имају машине шумске и баштенске технике са погоном. Ове машине имају
значај у расадницима за фине појединачне операције на и око саме
саднице, као што су орезивање сувишних избојака, грана и сјече корова. У
ове машине спадају: ротациони секачи, моторне тестере и парковске
косачице. Без све ове механизације, технике, прибора и алатки успјешна
расадничка прозводња шумских садница била би незамислива.

Слика 7. – Косачица

9
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

Слика 8. - Мотокултиватор

10
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

5. ЊЕГА САДНИЦА
У процесу производње садница, посебна пажња се посвећује мјерама његе.
Мјере се интензивно и благовремено спроводе, што се свакако повољно
одражава на физиолошку снагу и развој садница. У мјере његе се убрајају:
обрада земљишта, ђубрење, наводњавање и заштита.
Радови у расадницима започињу сваке године у рано прољеће, крајем
марта или почетком априла, у зависности од временских прилика. Прије
сваког почетка радова земљиште мора бити претходно обрађено и добро
припремљено.
Подривање је прва радна операција, која се изводи да се поправе
неповољна физичка својства земљишта, ако постоји слој тежег механичког
састава или ако је у близини висок ниво подземне воде. Равнање обављамо
на дијеловима расадника гдје претходна обрада није детаљно урађена или
тамо гдје су се налазиле саднице у трапу. Обавља се на умјерено влажном
земљишту да се не би згњечило, сљепило и да се не би формирала
покорица. Јесења обрада земљишта представља примарну или основну
обраду земљишта тј. орање. Орање има за циљ довођење земљишта у
добро физичко, хемијско и биолошко стање погодно за размножавање и
развиће. Изводи се послије сваког вађења садница да би се земљиште
растресло и провјетрило. Током зиме грудве обрађеног земљишта се
измрзавају и распадају се, стварајући у себи зимску влагу што за
посљедицу има структуру са повољним водно-ваздушним односом.
Дубина спроведеног орања износи 20-30 cm. У неким дијеловима
расадника гдје механички не можемо проћи основна обрада се изводи
ручно ашовом. Фина обрада земљишта ради се као допунска обрада која се
обавља у прољеће на мањој дубини од орања. Ради се ручно, алатима или
машински, оруђима.
Поред ђубрења минералним ђубривима (NPK), у земљиште се по потреби
уноси стајњак. Стајњак се по правилу уноси сваке 3- 4 године у количини
од 40 t/ha. Може да се уноси и сваке године, али мора се утврдити
количина према дубини основне обраде (Табела 2.).

Табела 2. - Количина стајњака за ђубрење у зависности од интензитета ђубрења и

дубине орања

11
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

У току вегетације се врши и фолијарна прихрана течним ђубривима. У

току производње врши се међуредна обрада земљишта. Обрада се изводи
само у ранијим развојним фазама док биљке не достигну висину која
ограничава пролаз механизације. У даљем току вегетације саднице се
окопавају. Скидање бочних избојака са биљака (пинцирање) обавља се
вишекратно, 6-8 пута током вегетације.
У старијим матичњацима, мјере његе спроводе се да би се садницама
обезбједили оптимални услови за формирање избојака из којих ће се
израдити што већи број квалитетних резница. Мјере као што су:
окопавање, залијевање, ђубрење и фолијарна исхрана интензивнија је у
ожилиштима да би се постигао висински и дубински прираст, који мора
код производње репроматеријала бити умјерен.

5.1. Систем залијевања

У расадницима се најчешће користе самоходни рапрскивачи или тифони.
Они раде са турбином која покрива веће површине. Овакав систем
залијевања има веће захтјеве у погледу радне снаге, али са друге стране
посједује велики погон и испорука воде је доста бржа. Користе се два типа:
 тифон са топом за распрскивање воде;
 тифон са кишним крилом.

Слика 9. – Наводњавање расадника са тифоном

12
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

Принцип рада заснива се на аутоматском кретању колица која носе

распрскивач за вјештачку кишу, са низом распрскивача за фино
распрскивање. Колица погон за покретање добијају преко притиска воде и
турбине. Распрскивачи су прикључени пумпним агрегатом за
наводњавање. Уређај се састоји од два посебна дијела спојена међусобно
PE цријевом (дужине 300 m, ø 63-100 mm). Већи статички дио чини основа
са точковима (ширине трагова око 1,5 m) на којој је бубањ за аутоматско
намотавање PE цријева.

Слика 10. – Тифон са кишним крилом

Цријево је повезано за шупљом осовином бубња која је споља у вези са
потисним водом турбине. Колица са распрскивачем су други основни дио
и прије заливања се доводе у тачку која је најудаљенија од стационарног
дијела (цријево се потпуно размотава са бубња). Радом турбине цријево се
намотава на бубањ, док колица сасвим не приђу статичном дијелу. У том
тренутку распрскивач се аутоматски искључује. Колица су са два точка.

13
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

6. ЗАШТИТА У РАСАДНИЦИМА
Заштита од штетних и деструктивних фактора у расадницима спроводи се
у складу са Законом о заштити биља, годишњем плану рада и у сарадњи са
Пољопривредним институтом Републике Српске. У штетне факторе
убрајају се: фитопатогене болести, штетни инсекти и корови. Заштита
представља врло специфичан и комплексан посао који обухвата праћење
појаве штетних патогена и њихово адекватно и благовремено сузбијање.
Заштита од штетних патогена у расадницима, спроводи се редовним
контролама здравственог стања, дијагнозе штетних организама,
оцјењивањем степена угрожености, давањем савјета и упутстава за
превентивне и репресивне мјере елиминисања уз спровођење прописаних
мјера.
Активности заштите су Законом о заштити биља регулисане обавезе.
Пољопривредни институт Републике Српске представља републички
центар за обављање послова прикупљања информација о појави,
експанзији и нивоу штете од патогених организама.
Мјере механичког сузбијања корова изискују велика новчана средства, а
могућност примјене хемијских мјера заштите је ограничена усљед веома
уског круга селективних хербицида, присуства дивљачи и одређених
ограничења условљених све више еколошким разлозима.

14
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

7. ЗАКЉУЧАК
Сам расад шумског дрвећа од велике је важности како за пошумљавање и
опоравак шума, тако и за хортикултурне сврхе.
Машине и уређаји који се користе за његу садница од великог су значаја за
саму расадничку производњу, јер у огромној мјери доприносе олакшавању
производње расадног материјала, као и самом повећању исте.
Заштита расада мора да се испоштује како би производња остала на
задовољавајућем нивоу, а по потребама тржишта се можда и повећала.

15
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

ЛИТЕРАТУРА

1. http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/01/
Millivoja_Stojanovica.pdf

2. www.agroeko.net/index.php/agro-teme

3. www.sluzbenilist.me/PravniAktPreuzimanje.aspx?tag=%7BA9D0C4FF-
EBB7-4670

4. https://poljoprivreda.info/tekst/mehanizacija-u-vocarstvu

16
Машине и уређаји за његу садница Дејан Бајић, IV-2

ДОДАТАК ЗА КОМИСИЈУ

Оцјена матурског рада: ______________

Питања из усмене одбране матурског рада:

1. ___________________________________________________
________________________

2. ___________________________________________________
________________________

3. ___________________________________________________
________________________

Оцјена из усмене одбране матурског рада: ________________

Средња оцјена: ______________________

КОМИСИЈА:
Предсjедник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

17