elektroliti – provode el.

struju

 ionski spojevi -> NaCl (aq), NaCl (s)

 jaki elektroliti, α ≈ 1 -> HCl(aq), NaOH(aq), NaCl(aq)
 polarni kovalentni spojevi -> CH3COOH (aq), NH4OH (aq), HCl(aq)
 slabi elektroliti, α << 1 -> CH3COOH (aq), NH4OH (aq)
 prolazak el. struje -> elektrokemijske reakcije

neelektroliti – ne provode struju

 CH3CH2OH(aq), H2O(l)
 u njima se ne zbivaju se elektrokemijske reakcije

Elektrokemija -> Veza električnih i kemijskih svojstava tvari (kemijske promjene uzrokovane
prolaskom električne struje)

Kemijski proces između otopina elektrolita -> Uzrokuje stvaranje električne struje -> galvanski članci

Prolazak električne struje kroz otopinu elektrolita -> uzrokuje kemijsku reakciju -> elektrolizni članci

Reaktivnost metala

- ovisi o njihovoj sposobnosti oksidacije

- što se atomi metala lakše oksidiraju, to je njihova reaktivnost veća

Metal veće reaktivnosti istiskuje metal manje reaktivnosti iz njegove soli. Obrnuto ne vrijedi!

Primjeri:

Magnezij istiskuje bakar iz njegove soli: Magnezij istiskuje cink iz njegove soli:

Mg(s) + Cu2+(aq) -> Mg2+(aq) + Cu(s) Mg(s) + Zn2+(aq) -> Mg2+(aq) + Zn(s)

Galvanski članci
Daniellov članak

 Polučlanak -> metal uronjen u otopinu vlastitih iona

 Elektroda -> vodič koji prima ili daje elektrone u elektrokemijskim reakcijama
 Anoda -> elektroda na kojoj se dešava oksidacija
 Katoda -> elektroda na kojoj se dešava redukcija

 cink otpušta elektrone (Zn(s) -> Zn2+ (aq) + 2e−)

 elektroni putuju prema bakru
 bakar prima elektrone (Cu2+(aq) + 2 e− -> Cu(s))

A(−): Zn(s) -> Zn2+ (aq) + 2e−

K(+): Cu2+(aq) + 2 e− -> Cu (s)

Shematski prikaz Daniellova članka:

1. anoda
2. katoda
polupropusna membrana (:), elektrolitski most (||)

Elektrodni potencijal, E: sklonost neke tvari da se oksidira ili reducira

 E(tvar) uspoređuje se uz pomoć standardne vodikove elektrode

 Standardna vodikova elektroda se spoji kao anoda u članak s bilo kojom drugom elektrodom

 Elektrodni potencijal standardne vodikove elektrode je nula pri svim temperaturama: E°(2
H3O+/H2) = 0 V.

 Potencijal neke elektrode dogovorno se iskazuje uvijek za

proces redukcije na polučlanku, odnosno elektrodi, zato ga nazivamo i redukcijskim
elektrodnim potencijalom.

Elektrokemijski niz elemenata ili Voltin niz načinjen je na osnovi vrijednosti standardnih elektrodnih
potencijala određenih mjerenjem napona članka.

- U paru negativniji (ili manje pozitivni) E -> element se oksidira

Potencijal članka, Ečl

- Razlika elektrodnih potencijala (elektromotorna sila) između dvaju polučlanaka

Ečl = Eredukcija – Eoksidacija

Ečl = Ekatoda – Eanoda

- Reakcija u galvanskome članku jest spontana ako je potencijal članka pozitivna vrijednost
 <- najjači reducens od navedenih elemenata

<- najjači oksidans od navedenih elemenata

Primarni galvanski članci

 baterije koje se ne pune

 ireverzibilne kemijske reakcije

Sekundarni galvanski članci

 punjive baterije i akumulatori

 reverzibilne kemijske reakcije

 priključeno na struju -> suprotna reakcija

Prazna baterija / akumulator -> jedan od reaktanata je potrošen

Korozija
 1. Fe  Fe2+ + 2 e−

2. O2 + 2 H2O(l) + 4 e−  4 OH−

3. Fe2+ + 2 OH−  Fe(OH)2

4. Fe(OH)2 + ½ O2 + 2 H2O  Fe(OH)3

5. Fe(OH)3  Fe2O3 × x H2O

Ubrzavanje korozije:

 pH – vrijednost

 Prisutnost soli

 Viša temperatura

 Kontakt s metalom s Ered(metal) > Ered(Fe)

Katodna zaštita (anodni premaz)

Metal (Fe) se premaže metalom negativnijeg E° (reaktivniji metal, Zn)

- Taj metal reagira i troši se umjesto zaštićenog metala (žrtvovana anoda)

Anodna zaštita (katodni premaz)

Metal (Fe) se premaže metalom pozitivnijeg E° (nereaktivniji metal, Sn)

 Taj metal slabo reagira (ne troši se)

 Problem kad se ošteti (željezo reaktivniji i počinje se uništavati (vidi sliku)

Elektroliza vode

A(+): 2 H2O(l) ->O2(g) + 4 H+(aq) + 4 e−

K(−): 2 H2O(l) + 2 e− -> H2(g) + 2 OH− (aq) / × 2

Ukupno:

2 H2O(l) -> 2 H2(g) + O2(g)

Hoffmanov aparat (elektroliza vode)

Elektroliza CuSO4(aq)

Moguće reakcije na elektrodama:

Katoda (−):

Cu2+(aq) + 2 e−  Cu(s) , E˚ = 0,337 V

2 H2O(l) + 2 e−  H2(g) + 2 OH− (aq), E˚ = − 0,83 V

Anoda (+):

- 2 SO42−(aq)  S2O82− (aq) + 4 e− , E˚ = 2,01 V

- 2 H2O(l)  O2(g) + 4 H+(aq) + 4 e− , E˚ = 1,23 V

 Par koji daje najmanju apsolutnu vrijednost EK − EA  potrebno uložiti najmanje energije  ta
će se reakcija dogoditi
 Katoda (−): pozitivniji redukcijski potencijal
 Anoda (+): negativniji redukcijski potencijal

Prilikom elektrolize vodene otopine bakrova(II) sulfata na elektrodama dolazi do sljedećih

polureakcija:

K(−): Cu2+(aq) + 2 e−  Cu(s)

A(+): 2 H2O(l)  O2(g) + 4 H+(aq) + 4 e−

Prednapon

 Razlika između teorijski izračunatog i stvarnog napona elektrolize (ovisi o vrsti elektrode)
 Prednapon kisika oko 0,4 V, a klora 0,1 V (grafitne elektrode) -> lakše oksidirati vodu, nego
kloride
 Par koji daje najmanju apsolutnu vrijednost EK − EA  potrebno uložiti najmanje energije 
ta će se reakcija dogoditi
Katoda (−): pozitivniji redukcijski potencijal
Anoda (+): negativniji redukcijski potencijal

Na elektrodama se uvijek odvija ona reakcija za koju je potrebna najmanja energija

Pročišćavanje metala i elektroplatiranje

A(+): Cu(s) -> Cu2+ (aq) + 2e−

K(−): Cu2+ (aq) + 2e− -> Cu(s)

 Anoda se otapa, a na katodi talože ioni iz otopine

(koji su se oslobodili na anodi)

A(+): Cu(s) -> Cu2+ (aq) + 2e−

K(−): Cu2+ (aq) + 2e− -> Cu(s)

Anoda (bakar) se otapa, na katodi (metal) talože ioni iz

otopine (koji su se oslobodili na anodi)
 Na taj način se nanosi metal na drugi metal
(elektroplatiranje)
 posrebrenje, pobakrivanje, pozlaćivanje, kromiranje, cinčanje, kositrenje
Anoda se „otapa”, a na katodi se izlučuje bakar

Električni naboj koji prođe kroz strujni krug ovisi o broju proteklih elektrona:

Q = n(M) × z × F

Faradayev zakon elektrolize

 Masa tvari izlučena na elektrodi proporcionalna je

množini elektriciteta koja je prošla kroz elektrolit

Serijski spojeni elektrolizeri

 Množine tvari izlučene na elektrodama istom množinom elektriciteta obrnuto

su proporcionalne broju izmijenjenih elektrona u tim reakcijama