Александар (Веселко) Вукосављевић

Адреса: Булевар Војводе Степе Степановића 189 78000 Бањалука

Телефон: 065-989-051

Мејл: aleksandar_vukosavljevic@yahoo.com

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ „СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“

НАСТАВНО-НАУЧНО ВИЈЕЋЕ

ПРЕДМЕТ: Пријава теме за израду завршног (мастер) рада

Студент сам другог циклуса на Православном богословском факултету „Свети

Василије Острошки“ у Фочи. У складу са чланом 39. Правила студирања на другом
циклусу студија, достављам Вам пријаву теме завршног (мастер) рада под насловом:

ИСТОРИЈА БАЊАЛУЧКО-БИХАЋКЕ МИТРОПОЛИЈЕ (1900-1920)

При избору теме, садржаја и структуре рада консултовао сам се са професором др

Далибором Петровићем, који ми је предложио тему, дао веома корисне смјернице у њеној
реализацији и пристао да буде ментор овога рада.

Молим наставно-научно вијеће да одобри предложену тему завршног (мастер) рада

и именује професора др Далибора Петровића за ментора.

С поштовањем,

Бањалука Подносилац пријаве:

21.9.2022. Александар Вукосављевић
 1. Образложење теме мастер рада
2. Оквирни садржај мастер рада
3. Литература
4. Биографија

1. Образложење теме мастер рада

Као теолог, али још више, као парохијски свештеник у Бањалуци, већ дуго имам жељу
да научно истражујем околности у којима је настала Бањалучко-бихаћка митрополија те
како је у њој трајао живот кроз двије турбулентне деценије тешких борби великих
страдања српског народа непосредно, током и након Великог рата (касније назван Први
свјетски рат).

Те прве двије деценије прошлог вијека, препуњене су непрестаним борбама Срба да

ријеше питање сопственог ослобођења и уједињења, у предвечерје до тада највећег,
свјетског сукоба, између тек уједињених Централних сила, које нису имале колоније
широм свијета и сила Атанте, које су настојале да одрже сопствене позиције, али и Русије,
чији се интерес на Балкану преклапао са интересом српског и других балканских народа.

Српски народ се на размеђу 19. и 20. вијека нашао у вртлогу интереса великих сила, за
своју слободу морао је да се бори на свим фронтовима и са свим недаћама. У игри је био,
не само пуки биолошки опстанак, него и економски, културни, идеолошки и духовни. Зато
је питање самосталности и цјеловитости Српске православне цркве био једнако значајан
као и питање политичког ослобођења и уједињења.

Српски народ је на Берлинском конгресу 1878. године и поред добијене самосталности

Србије и Црне Горе, доживио националну катастрофу – не само да се није ујединио (због
чега је и покренуто Источно питање, односно питање расподјеле опадајуће Отоманске
империје), него се нашао на директном удару германског похода на Исток - Турску
царевину замијенула је изразито римокатоличка Аустроугарска која је у Србима видјела,
не само препреку ка њеном ширењу на Егејско Море и путу ка Блиском истоку, него и
смртну опасност по питању слободарски тежњи словенских народа унутар ње саме.

Са тим у вези, Аустроугарска је водила вишеструко дволичну политику, привидно је

одржавала коректне везе са Русијом и са Цариградском патријаршијом, а унутра је
настојала подијелити и ослабити православце, везујући прије свега, представнике
Карловачке митрополије уз себе као послушнике.
 Осјећајући се угрожено на свим пољима, наш народ у Босни и Херцеговини се дао у
борбу за вјерско-просвјетну аутономију, која ће се завршити извјесним компромисом –
виша јерархија ће бити експонент Беча, а свештенство и црквене општине ће бити више уз
наш народ.

Ради унапређење духовног живота у БиХ – из простране дабробосанске митрополије

издвојена је 1899. те године Бањалучко-бихаћка са сједиштем у Бањалуци. Нова
митрополија је обухватала 13 округа или протопрезвитерата и то: бањалучки,
которварошки, дервентски, прњаворски, босанскоградишки, тешањски,
босанскокостајнички, бихаћки, приједорски, кључки, босанскопетровачки и
старомајдански или санскомостски са 134 парохије и преко 280.000 православних
вјерника. Први њен митрополит је био Евгеније Летица, врстан правник и теолог, али
приврженик аустроугарском цару.

Њега је наслиједио 1908. Митрополит Василије Поповић. Те године је Аустроугарска

званично и бесправно анектирала БиХ уз плаћену одштету Турској и повлачење војске из
Новопазарског санџака. Тај догађаја је замало довео до избијања Првог свјетског рата.
Иако је Србија наредне 1909.год била приморана да прихвати стање на терену, већ три
године касније долази до Првог балканског рата, којем су Србија, Црна Гора, Бугарска и
Грчка саме рјешиле питање европског дијела Турске (сем самог Цариграда).

Тада је већ било јасно да ће Аустроугарска напасти Србију, те се чекао само повод. У
међувремену српска национална идеја буја и преко удружења као што су црквени хорови,
удружења лијечених алкохоличара и слично. Српски политичари су између Сарајева,
Мостара и Бањалуке били подијељени, али је идеја о слободи и уједињењу била свима
заједничка.

Аустроугарска се уз припреме за рат, старала да на све могуће начине загаси

националне покрете међу православним Србима, али и да продуби међувјерске и
међунационалне разлике измишљањем бошњаштва, форсирањем Хрвата и
римокатоличких монашких редова, колонизацијом српских и православних подручја.
Посебно је настојала да клеветама и пресудама током „Велеиздајничких процеса“
застраши српске истакнуте националне и духовне борце.

То је све тек само увод у највеће до тада познато страдање – Велики рат, који је
српском народу однио четвртину становништва и то половину војно способну... Српска
православна црква је поднијела до тада незапамћење жртве заједно са својим народом,
како од Хрвата и Муслимана у БиХ на западу српског етничког простора, тако и од Бугара
са источне стране...

Уједињењем државе и начелно уједињењем СПЦ 20.09.1920. и Бањалучко-бихаћка

митрополија се нашла у јединственој нашој цркви, која је до тада била подијељена на пет
покрајинских црквава различитих степена самосталности и духовног и материјалног
развитка. До истинског уједињења остало је још много препрека...

Желио сам да овим радом обухватим бројне и бурне догађаје које су нашу
митрополију запљуснули у само двије деценије. Овај рад би тако постао узорак и пресјек
једног историјски пребогатог и нажалост страдалног времена, али и показатељ да је народ
и у таква времена био уз цркву и срчано се борио, не само за голи опстанак, него и за
узвишене идеје слободе и српског уједињења.

2. Оквирни садржај мастер рада

1. УВОД

2. БОРБА СРБА ЗА ВЈЕРСКО-ПРОСВЈЕТНУ АУТОНОМИЈУ

3. ФОРМИРАЊЕ БАЊАЛУЧКО-БИХАЋКЕ МИТРОПОЛИЈЕ

4. МИТРОПОЛИТ ЕВГЕНИЈЕ ЛЕТИЦА

5. ИЗГРАДЊА МИТРОПОЛИТСКОГ ДВОРА И УРЕЂЕЊЕ КОНЗИСТОРИЈЕ

6. МИТРОПОЛИТ ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

7. ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ ПРОЦЕС

8. СТРАДАЊЕ ЦРКВЕ И НАРОДА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

9. УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

10. ДУХОВНИ ЖИВОТ НАРОДА У МИТРОПОЛИЈИ (1900-1920)

11. ЗАКЉУЧАК

12. ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ

13. ПРИЛОЗИ
 3. Извори

Архив Босне и Херцеговине

Архив Републике Српске
Епархијски архиви (уколико буде доступна грађа)

Од основне литературе издвојиo сам:

Томислав Краљачић, Калајев режим у БиХ

Владимир Ћоровић, Односи између Србије и Аустроугарске
Владимир Ћоровић, Црна књига
Боривоје Милошевић, СПЦ и свештенство у Првом свјетском рату у БиХ
Срби на простору БиХ од 15-20 вијека, зборник радова
Божо Маџар, Покрет Срба БиХ за вјерско-просвјетну аутонимију
Божо Маџар, Митар Папић, Политика и СПЦ у БиХ, 1878-1945
Горан Латиновић, СПЦ у Босанској крајини 1918-1945
Извори за историју СПЦ у БиХ, зборник радова
Ђорђе Беатовић, Велеиздајнички процеси Србима у Аустроугарској
Маја Томашевић, Бањалучки велеиздајнички процес
Прва два шематизма Бањалучко-бихаћке митрополије
Перо Слијепчевић, Историјске и политичке теме
Ђорђе Вуковић, Предстраже славе и плача
Ђорђе Микић, Бањалука на Крајини хвала
Ђорђе Микић, СКД „Просвјета“ 1902-1949
Ђорђе Микић, СПД „Јединство“ 1893-1941

Ђорђе Микић, Српска читаоница у Бањалуци

Предраг Пузовић, Шемазизам дабробосанске митрополије
Предраг Пузовић, Сарајевска богословија 1882-2002
Јован С. Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине
Историја народа Југославије
Епископ Сава, Српски јерарси
Бошко Бранковић и Боривоје Милошевић, 120 година од почетка борбе српског народа
БиХ за црквено-школску аутономију (1896-2016)
Ђоко Слијепчевић, Историја СПЦ
Радован Пилиповић и Радмила Радић, СПЦ у Великом рату
Василије, епископ бањалучки, Улога СПЦ у бањалучком велеиздајничком процесу

Часописи и новине

Источник
Нови источник
Босанска вила
Врбаске новине
Политика
Гласник Српске патријаршије
Весник
 4. Биографија

Александар Вукосављевић рођен 13.децембра 1981. године у Бањалуци од оца Веселка и

мајке Вере рођење Ћејић.
Основну школу похађао у Лакташима од 1988 до 1996, а након тога уписујем грађанску
школу у Бањалуци коју завршавам 2000 године.
Духовну академију Светог Василија Острошког (касније богословски факултет) уписујем
исте и завршавам 2007 године.
2008 године ступам у Свету тајну брака са Бранкицом Вукосављевић рођ.Глишић и исте
године на празник Преображења Господњег бивам рукполозен у ђаконски а након два
дана на празник Светог мученика и архиђакона Лаврентија и у свештенички чин од стране
Његовог Преосвештенства епископа Бањалучког Г. Г. Јефрема.
Исте године првог новембра његово Преосвестенство ме поставља на парохију у
Ребровац у којој и данас службујем.
Имам двоје дјеце Катарина 2009 и Константин 2012 годиште.
Постдипломске студије на ПБФ „Свети Василије Острошки“ уписао сам 2017. године.