СВЕТОСАВСКА БЕСЈЕДА 2023

Драга велика и мала дјецо!

Хвала Богу и ове године се у миру и слободи молитвено сјећамо нашега највећег
светитеља, Светога Саве, који је био не само савршени духовник, него и изврстан и
књижевник и правник и дипломата и учитељ. Но он није највећи српски светитељ због
своје свестраности и својих способности. Он се дубоко усадио у колективно срце нашег
народа зато што је сав погружен у „луду љубав Божију“, ону велику, несхватљиву и
неописиву љубав која само жели да се даје и вишеструко умножава, а заузврат не тражи
своје, не горди се, не љути, не свети и не свађа. Као светац Божији, својим животом и
радом свједочио је Христа, пожртвовано и безазлено Јагње Божије. Па иако су тако
истински свети људи, изнад овоземаљских категорија и подјела, припадници цијелог
човјечанства, Свети Сава је посебну, мајчинску љубав показивао своме народу. Као
цијењени духовник владарског поријекла и љубитељ књиге, могао је да сав свој живот
проведе у удобности великих и заштићених манастира Свете Горе, тог јединственог
пулсирајућег срца средњовјековног православља и ризница духовног, ученог и
материјалног обиља Византије, он непрестано ставља свој живот у Божије руке док путује
несигурним и често смртоносним путевима од Србије до Атоса, а касније и на
ходочашћима Истока и колијевке хришћанства. Дочекиван и је са највећим почастима на
дворовима и величанственим манастирима али и са „главом у торби“ у прљавим шаторима
варвара који су намјеравали да нападну Србију. Са моштима свога оца, Светога Симеона
Мироточивог стао је и између најпобогубнијих домаћих непријатеља, рођење браће који
су борећи се за оно мало пролазне власти и уз интерес сусједних владара Србију растргли
и опустошили је. Иако уман и учен човјек спуштао се, без подсмијеха, на голубијим
ногама људима којима би се обраћао. Чистоту православне вјере, као јединог сигурног
компаса за све недаће свих времена, бранио је и књигом и мачем. Далековидан, стално је
подучавао људе које је одредио за вођење цркве послије његовог овоземаљског живота.
Српска православна црква је била тек никла њежна биљка која је иако њежна и љековита
била трн у оку многим помрачњацима, који су били слијепи за ишта ван свога ега и
користољубља. Данас је та њежна биљка горостасни храст испод чијих крошњи сваки
Србин налази смисао, гдје год да се налази и без обзира на простор и вријеме. Свакоме
нашем човјек коријен је у Светосављу које се напаја директно у Христу. Зато је пут
Светога Саве и тада и сада, једини истинит, једини исправан, једини неукаљан. Ако
желимо да будемо бољи људи, а само је то смисао, непрестано напредовање у врлинама,
знамо гдје ћемо тај пут наћи. У коријену наше Светосаске цркве, у Светом Сави који се
Христу директно обраћа и за њега се за све нас моли да будемо срећнији и бољи. Амин.