МОРАВСКА МИСИЈА И ВИЗАНТИЈА

Византијска култура је својом снагом далеко превазилазила простране границе које су

углавном обухватале источни Медитеран. Најодлучнији и најсудбоноснији продор ка
источној и централној Европи било је покрштавање непрегледних маса Словена: Руса,
Бугара, Срба, Моравских Словена...

Покрштавањем варвара Византија је суптилно наметала идеологију само једног цара у

Васељени, који игра улогу Божијег, световног намјесника те је разгранатом дипломатском
мрежом, са бројним методама притисака, покрштене стављала у подређен положај чак и
када није имала довољно физичке снаге да их потпуно покори.

Византија је показала историјску жилавост након борбе за опстанак током седмог и осмог
вијека. Упоредо са дефинисањем и снажењем језгра државе, искристалисао се положај и
васељенске патријаршије која је, након надирања Арабљана и губитка Александрије,
Антиохије и Јерусалима, остала једини крупни црквени центар Источног римског царства.

Предуслов овог културног таласа које је запљуснуо непрегледна евроазијска пространства

било је цвјетање културе од средине деветог вијека. Цезар Варда оснива на Магнаварском
двору Велику школу, којом ће руководити Лав Математичар. То сјајно жариште
средњовјековне византијске културе изњедриће двојицу кључнх личности за покрштавање
Словена: патријарха Фотија и Константина (монашки Ћирила) а који је створио прво
словенско писмо - глагољицу.

У вријеме доласка св. браће из Солуна у Моравску (863) словенски језик је био готово
универзалан за све Словене (без језичких баријера које ће настати вијековима касније).

Словенско писмо је трајна тековина моравске мисије, која нас и данас обогаћује и
повезује. Поред писма, већина Словена је обухваћена византијском верзијом хришћанства
– православљем.