Задаци-СКУПОВИ, КОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ, ПРОЦЕНТНИ РАЧУН 2024 Д.

ГАРДАШЕВИЋ*

Задаци за вежбу

1. Применом одговарајућих дефиниција израчунати:

а) [−3,3] ∩ (2,5); б) (−5,2] ∪ (2,4);

в) (−5,2) ∩ (2,4); г) (−5,2] ∩ [2,4);

д) (−∞, 1) ∪ [1, +∞) ; ђ) (−∞, 1) ∩ [1, +∞).

Решење: а) [2,3]; б) (−5,4); в) ∅; г) {2}; д) (−∞, +∞); ђ) ∅.

2. Израчунати:

а) ((−∞, 3) ∩ [0, +∞)) ∪ (−5,5]; б) [−2,0] ∪ [−1,3);

в) [−5,4) ∪ (7,9) ∪ (0,10]; г) (−∞, 0) ∩ (−2,3);

д) (−∞, 0)\(−2,3); ђ) (−2,3)\(−∞, 0);

е) (−2,3) ∩ ∅; ж) (−2,3) ∪ ∅.

Решење: а) (−5,5]; б) [−2,3); в) [-5,10]; г) (-2,0); д) (−∞, −2];

ђ) [0,3) е) ∅; ж) (−2,3).

3. Одредити елементе скупова на основу дефиниције, као и унију, пресек и разлике ових
скупова:

𝑥+1
а) 𝐴 = {𝑥|𝑥 ∈ ℕ ∧ ≤ 0}, 𝐵 = {𝑥|𝑥 ∈ ℤ ∧ |𝑥 − 2| ≤ 2};
𝑥−3

б) 𝐴 = {𝑥|𝑥 ∈ ℕ0 ∧ 𝑥 2 ≤ 4}, 𝐵 = {𝑥|𝑥 ∈ ℕ ∧ 𝑥 − 2 ≤ 3};

в) 𝐴 = {𝑥|𝑥 ∈ ℕ ∧ 𝑥|12}, 𝐵 = {𝑥|𝑥 ∈ ℕ ∧ 𝑥 je прост број и 𝑥 < 8}.

Решење:
а) 𝐴 = {1, 2}, 𝐵 = {0, 1, 2, 3, 4}, 𝐴 ∪ 𝐵 = 𝐵, 𝐴 ∩ 𝐵 = 𝐴, 𝐴\𝐵 = ∅,

𝐵\𝐴 = {0,3,4};

б) 𝐴 = {0, 1, 2}, 𝐵 = {1, 2, 3, 4, 5}, 𝐴 ∪ 𝐵 = {0, 1, 2, 3, 4, 5}, 𝐴 ∩ 𝐵 = {1,2}, 𝐴\𝐵 = {0}, 𝐵\

𝐴 = {3,4, 5};

в) 𝐴 = {1, 2, 3, 4, 6, 12}, 𝐵 = {1, 2, 3, 5, 7}, 𝐴 ∪ 𝐵 = {1, 2, 3, 4, 5, 6,7,12}, 𝐴 ∩ 𝐵 = {1, 2, 3}, 𝐴\

𝐵 = {4, 6, 12}, 𝐵\𝐴 = {5,7}.

4. Дати су скупови 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ −𝑥 2 + 9 ≥ 0} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥 2 − 9𝑥 + 14 ≤ 0}.

Одредити 𝐴 ∩ 𝐵, 𝐴 ∪ 𝐵, 𝐴\𝐵, 𝐵\𝐴. Одредити симетричну разлику ових скупова.
Решење: Применом одговарајућих дефиниција добијају се елементи скупа А и В: 𝐴 =
{−3, −2, −1, 0, 1, 2, 3}, 𝐵 = {2, 3, 4, 5, 6, 7}, одакле следи да је 𝐴 ∪ 𝐵 = {−3, −2, −1, 0, 1, 2,
3, 4, 5, 6, 7}, 𝐴 ∩ 𝐵 = { 2, 3}, 𝐴\𝐵 = {−3, −2, −1, 0 , 1}, 𝐵\𝐴 = {4, 5, 6, 7} , и
симетрична разлика ових скупова је 𝐴 ∆ 𝐵 = {−3, −2, −1, 0, 1, 4, 5, 6, 7}.

5. Дати су скупови 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 𝑥 ≤ 3} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 𝑥 2 − 5𝑥 + 6 = 0}.

Одредити 𝐴 ∩ 𝐵, 𝐴 ∪ 𝐵, 𝐴\𝐵, 𝐵\𝐴 и Декартов производ А × В. Одредити кардиналност
партитивног скупа уније.
Решење: Применом одговарајућих дефиниција добија се 𝐴 ∪ 𝐵 = 𝐴, 𝐴 ∩ 𝐵 = 𝐵, 𝐴\𝐵 =
{1}, 𝐵\𝐴 = ∅, 𝐴 × 𝐵 = {(1,2), (1,3), (2,2), (2,3),
(3,2), (3,3)}, |𝐴 ∪ 𝐵| = 8.

6. Дати су скупови 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥 2 − 4𝑥 + 3 ≤ 0} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 3𝑥 − 6 ≤ 0}.

Одредити 𝐴 ∩ 𝐵, 𝐴 ∪ 𝐵, 𝐴\𝐵, 𝐵\𝐴, као и Декартов производ А × А и његову кардиналност.
Решење: Применом одговарајућих дефиниција добија се: 𝐴 ∪ 𝐵 = 𝐴, 𝐴 ∩ 𝐵 = 𝐵, 𝐴 \𝐵 =
{3}, 𝐵 \𝐴 = ∅. Даље, тражени Декартов производ је скуп 𝐴 × 𝐴 = { (1, 1), (1, 2), (1,3), (2,1),
(2,2), (2,3), (3,1), (3,2), (3,3)}, а његова кардиналност износи |𝐴 × 𝐴| = 9.
𝑥 𝑥 2 −9
7. Дати су скупови 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥−5 ≤ 0} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ ≤ 0}. Одредити:
𝑥

а) 𝐴 ∩ 𝐵, 𝐴 ∪ 𝐵, 𝐴\𝐵, 𝐵\𝐴;

б) кардиналност датих скупова;

в) партитивни скуп скупа B.

Решење: Применом одговарајућих дефиниција добија се:

а) 𝐴 ∪ 𝐵 = {0, 1, 2, 3, 4}, 𝐴 ∩ 𝐵 = {1, 2, 3}, 𝐴\𝐵 = {0, 1}, 𝐵\𝐴 = ∅;

б) |𝐴| = 5, |𝐵| = 3;

в) ℘(𝐵) = {∅, B, {1}, {2}, {3}, {1, 2}, {1, 3}, {2, 3}}.

8. Дати су скупови 𝐶 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥 2 − 9 < 0} и 𝐷 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥 2 − 𝑥 ≤ 0}. Одредити

елементе скупова 𝐶 ∩ (𝐶\𝐷) и 𝐶 × 𝐷, као и кардиналност скупа 𝐶 × 𝐷.
Решење: Применом одговарајућих дефиниција добија се:

𝐶 ∩ (𝐶\𝐷) = {−2, −1, 2}, 𝐶 × 𝐷 = {(−2, 0), (−2,1), (−1, 0), (−1,1),

(0, 0), (0,1), (1,0), (1,1), (2, 0), (2, 1)}, |𝐶 × 𝐷| = 10.

𝑥 𝑥+2
9. Дати су скупови 𝐶 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ ℝ ∧ < 0} и 𝐷 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ ℝ ∧ < 0}. Одредити
𝑥−3 𝑥−4

елементе скупова: 𝐶 ∩ 𝐷, 𝐶 ∪ 𝐷, 𝐶\𝐷 и 𝐷\𝐶, као и кардиналност датих скупова.

Решење: Применом одговарајућих дефиниција добија се: 𝐶 ∩ 𝐷 = 𝐶, 𝐶 ∪ 𝐷 = 𝐷, 𝐶\𝐷 =
∅, 𝐷\𝐶 = (−2,0] ∪ [3,4), |𝐶| = |𝐷| = +∞.

10. Дати су скупови 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ ℝ ∧ −𝑥 2 + 8𝑥 − 12 ≥ 0} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ ℝ ∧ 3𝑥 − 18 ≥

0}. Одредити: 𝐴 ∩ 𝐵, 𝐴 ∪ 𝐵, 𝐴\𝐵, 𝐵\𝐴.
Решење: Применом одговарајућих дефиниција добија се А=[2,6], 𝐵 = [6, +∞), 𝐴 ∩ 𝐵 =
{6}, 𝐴 ∪ 𝐵 = [2, +∞), 𝐴\𝐵 = [2,6) 𝐵\𝐴 = (6, +∞).

11.Одредити елементе скупова на основу дефиниције, као и унију, пресек и разлике ових
скупова:

𝑥+1
а) 𝐴 = {𝑥|𝑥 ∈ ℝ ∧ ≤ 0}, 𝐵 = {𝑥|𝑥 ∈ ℝ ∧ |𝑥 − 2| ≤ 2};
𝑥−3

б) 𝐴 = {𝑥|𝑥 ∈ ℝ ∧ 𝑥 2 ≤ 4}, 𝐵 = {𝑥|𝑥 ∈ ℝ ∧ 𝑥 − 2 ≤ 3};

в) 𝐴 ={𝑥│𝑥∈ ℝ ∧ 𝑥 2 − 5𝑥 = −6}, 𝐵 = {𝑥|𝑥 ∈ ℝ ∧ 𝑥 2 + 𝑥 > −1};

Решење: Применом одговарајућих дефиниција добија се:

а) 𝐴 = [−1,3), 𝐵 = [0,4], одакле је: 𝐴 ∩ 𝐵 = [0,3), 𝐴 ∪ 𝐵 = [−1,4], 𝐴\𝐵 = [−1,0), 𝐵\

𝐴 = [3,4];

б) 𝐴 = [−2,2], 𝐵 = (−∞, 5], одакле је: 𝐴 ∩ 𝐵 = 𝐴, 𝐴 ∪ 𝐵 = 𝐵, А\𝐵 = ∅, 𝐵\𝐴 = (−∞, −2) ∪

(2,5];

в) 𝐴 = {2,3}, 𝐵 = ℝ, одакле је: 𝐴 ∩ 𝐵 = 𝐴, 𝐴 ∪ 𝐵 = 𝐵, 𝐴\𝐵 = ∅ и

𝐵\𝐴 = ℝ\{2,3}.

12. Дати су скупови 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ ℝ ∧ 2𝑥 − 6 > 0} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ ℝ ∧ 𝑥 2 − 7𝑥 < 0}.

Одредити 𝐴 ∩ 𝐵, 𝐴 ∪ 𝐵, 𝐴\𝐵, 𝐵\𝐴.

Решење: Применом одговарајућих дефиниција добија се: 𝐴 = (3, +∞), 𝐵 = (0,7), 𝐴 ∩ 𝐵 =

(3,7), 𝐴 ∪ 𝐵 = (0, +∞), 𝐴\𝐵 = [7, +∞), 𝐵\𝐴 = (0,3].

13. Одредити партитивни скуп скупа А, ако је овај скуп дефинисан на следећи начин:

а) А = {1,2}

б) 𝐴 = {𝑥 ∶ 𝑥 ∈ ℕ ∧ 𝑥 ≤ 3}

Решење:

a) Како је А = {1,2}, следи да је ℘(𝐴) = {∅, 𝐴, {1}, {2}};

б) Како је А = {1,2,3}, следи да је његов партитивни скуп облика

℘(𝐴) = {∅, 𝐴, {1}, {2}, {3}, {1, 2}, {1, 3}, {2, 3}}.

14. Одредити Декартов производ скупова:

а) 𝐴 = {𝑥: 𝑥 ∈ ℕ ∧ 𝑥|9}, 𝐵 = {𝑥: 𝑥 ∈ ℤ ∧ |𝑥| ≤ 2 };

б) 𝐴 = {𝑥: 𝑥 ∈ ℕ ∧ |𝑥 − 2| ≤ 3 }, 𝐵 = {𝑥: 𝑥 ∈ ℤ ∧ 𝑥 2 − 4 = 0}.

Решење:
a) Применом дефиниција се добија: 𝐴 = {1,3,9} и 𝐵 = {−2, −1, 0,
1, 2}, одакле следи да је њихов Декартов производ: 𝐴 × 𝐵 =
{(1, −2), (1, −1), (1,0), (1,1), (1, 2), (3, −2), (3, −1), (3, 0), (3, 1), (3,2), (9, −2),
(9, −1), (9,0), (9,1), (9,2)};
б) Како је 𝐴 = {1, 2, 3, 4, 5}, 𝐵 = {−2,2}, следи да је 𝐴 × 𝐵 = { (1, −2),
(1, 2), (2, −2), (2, 2), (3, −2), (3, 2), (4, −2), (4, 2), (5, −2), (5, 2)}.

15. Дати су скупови:

𝐴 = {𝑥|𝑥 ∈ ℕ ∧ 2𝑥 − 1 ≤ 3},

𝐵 = {𝑥|𝑥 ∈ ℕ ∧ 𝑥 je непаран број и 𝑥 < 9}.

Одредити:

а) Декартов производ скупова А и В, В и А. Да ли је у овом примеру А × В = В × А?

б) комплемент скупа А у односу на скуп C={1,2,3,5,7}.

Решење:
а) Како је 𝐴 = {1, 2}, 𝐵 = {1, 3, 5, 7}, следи да је Декартов производ скупова А и В једнак
𝐴 × 𝐵 = {(1, 1), (1, 3), (1, 5), (1, 7), (2, 1), (2, 3),
(2, 5), (2, 7)}, и, аналогно, Декартов производ скупова В и А једнак 𝐵 × 𝐴 = {(1,1), (3,1),
(5,1), (7,1), (1,2), (3,2), (5,2), (7,2)}, одакле следи да је А × В ≠ В × А;

б) 𝐶𝐶 (𝐴) = {3,5,7}.

1 1
16. Дати су скупови 𝐸 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ ℝ ∧ 𝑥 < 0} и 𝐹 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ ℝ ∧ 𝑥 2 −1 < 0}. Одредити

пресек и унију ових скупова.

Решење: Применом одговарајућих дефиниција добија се:

𝐸 = (−∞, 0), 𝐹 = (−1,1), 𝐸 ∩ 𝐹 = (−1,0), 𝐸 ∪ 𝐹 = (−∞, 1).

17. За дати скуп 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥 2 − 4𝑥 + 3 ≤ 0} одредити његов партитивни скуп и
израчунати кардинални број скупа А. Да ли је комплемент скупа А у односу на скуп
једноцифрених природних бројева парне кардиналности?
Решење: ℘(𝐴) = {∅, 𝐴, {1}, {2}, {3}, {1, 2}, {1, 3}, {2, 3}}, |℘(𝐴)| = 8. Како је комплемент
скупа А у односу на скуп једноцифрених природних бројева скуп {4, 5, 6, 7, 8, 9}, који има 6
елемената, следи да је овај скуп парне кардиналности.

18. За дате скупове 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥 2 − 4𝑥 + 3 ≤ 0} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 3𝑥 − 6 ≤ 0},

одредити њихову симетричну разлику.

Решење: 𝐴 ∆ 𝐵 = {3}.

𝑥
19. Дати су скупови 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥+5 ≤ 0} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥 2 + 5𝑥 + 6 = 0}.

Одредити разлике ових скупова и кардиналност разлика.

Решење: 𝐴\𝐵 = {−4, −1, 0}, 𝐵\𝐴 = ∅, |𝐴\𝐵| = 3, |𝐵\𝐴| = 0.

−𝑥 −𝑥
20. Дати су скупови: 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥−3 ≥ 0}, 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 16−𝑥 2 < 0}. Одредити

партитивне скупове скупа А и скупа В, као и кардинални број ових партитивних скупова.
Да ли су ови партитивни скупови исте кардиналности?
Решење: На основу дефиниције је:

℘(𝐴) = {∅, 𝐴, {0}, {1}, {2}, {0, 1}, {0, 2}, {1, 2}},

℘(𝐵) = {∅, 𝐵, {1}, {2}, {3}, {1, 2}, {1, 3}, {2, 3}},

одакле следи да је |℘(𝐴)| = 8, |℘(𝐵)| = 8. Дакле, ови партитивни скупови имају исту
кардиналност.

Задаци за самосталан рад

𝑥 𝑥
1. Дати су скупови: 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 4−𝑥 ≥ 0} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 𝑥 2 −16 ≤ 0}. Одредити

унију, пресек и разлике ових скупова а затим кардинални број Декартовог производа
скупова под а).
 16−𝑥 2
2. Дати су скупови: 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 𝑥 ⋅ (𝑥 − 3) ≤ 0}, 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ ≥ 0}.
𝑥

Одредити унију, пресек и разлике ових скупова, а затим и партитивни скуп пресека скупа
𝐴 ∩ 𝐵.

1−𝑥 −𝑥
3. Дати су скупови: 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 𝑥 2 −7𝑥+6 ≥ 0}, 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 9−𝑥 < 0}. Одредити:

𝐴 ∩ 𝐵, 𝐴 ∪ 𝐵, 𝐴\𝐵, 𝐵\𝐴. Одредити кардинални број разлике скупова В и А.

4. Дати су скупови 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 0 < 2𝑥 − 6 < 6} и 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 𝑥 2 − 7𝑥 ≤ 0}.

Одредити 𝐴 ∩ 𝐵, 𝐴 ∪ 𝐵, 𝐴\𝐵, 𝐵\𝐴 и Декартов производ скупова А и 𝐴 ∩ 𝐵,

5. Дати су скупови 𝐶 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥 2 − 9 ≤ 0} и 𝐷 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑍 ∧ 𝑥 2 − 𝑥 ≤ 0}. Одредити

𝐶 ∩ 𝐷, 𝐶 ∪ 𝐷, 𝐶\𝐷, 𝐷\𝐶, |𝐶 × 𝐷|, симетри-чну разлику и Декартов производ ових скупова.

𝑥 𝑥+2
6. Дати су скупови 𝐶 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 𝑥−3 ≤ 0} и 𝐷 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑁 ∧ 𝑥−4 < 0}. Одредити 𝐶 ∩

𝐷, 𝐶 ∪ 𝐷, 𝐶\𝐷, 𝐷\𝐶 а затим и кардиналне бројеве свих наведених скупова.

𝑥
7. Дати су скупови 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑅 ∧ 𝑥+5 ≤ 0}, 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑅 ∧ 𝑥 2 + 5𝑥 + 6 ≤ 0}.

Одредити унију, пресек и разлике ових скуповам а затим одредити комплемент скупа А у
односу на скуп 𝐵.

8. Дати су скупови 𝐶 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑅 ∧ 𝑥 2 − 4𝑥 + 3 ≤ 0} и 𝐷 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑅 ∧ 3𝑥 ≤ 0}.

Одредити 𝐶 ∩ 𝐷, 𝐶 ∪ 𝐷, 𝐶\𝐷, 𝐷\𝐶. Да ли је Декартов производ ових скупова комутативан?

−𝑥 −𝑥
9. Дати су скупови: 𝐴 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑅 ∧ 𝑥−3 ≥ 0}, 𝐵 = { 𝑥 | 𝑥 ∈ 𝑅 ∧ 16−𝑥 2 < 0}. Одредити 𝐴 ∩

𝐵, 𝐴 ∪ 𝐵, 𝐴\𝐵, 𝐵\𝐴.

10. Дати су скупови 𝐴 = {𝑥 | − 2 ≤ 𝑥 < 6 ∧ 𝑥 ∈ ℤ}, 𝐵 = {𝑥 | 𝑥 ≤ 6 ∧ 𝑥 ∈ ℕ} и 𝐶 =

{𝑥 | 𝑥|12 ∧ 𝑥 ∈ ℕ}. Одредити:

а) елементе скупова А, В и С;

б) одредити скупове (𝐴 ∩ 𝐵)\𝐶 и (𝐴\𝐵) ∩ 𝐶;

в) одредити кардиналност скупа 𝐴 ∩ 𝐵.

Контролна питања

1. Шта је карактеристично за све елементе једног скупа?

2. Како се дефинише подскуп скупа?

3. Како се дефинише прави подскуп скупа? Која је разлика између правог и неправог
подскупа?

4. Када су два скупа једнака?

5. Дисјунктни скупови − дефиниција.

6. Шта је партитивни скуп скупа А?

7. Шта је комплемент скупа А? Да ли су скуп А и његов комплемент дисјунктни?

8. Шта је кардинални број скупа?

9. Које су основне операције над скуповима?

10. Навести разлику између разлике два скупа и њиховог пресека.

11. Навести разлику између уније и пресека два скупа.

12. Да ли је пресек два скупа садржан у разлици тих скупова?

13. Да ли је пресек два скупа садржан у унији тих скупова?

14. Да ли је разлика два скупа садржана у унији тих скупова?

15. Дефинисати Декартов производ скупова.

16. Да ли је Декартов производ два произвољна скупа комутативан?

17. Да ли је унија два скупа комутативна?

18. Да ли је разлика два скупа комутативна?

19. Шта је интервал? Како се деле интервали?

20. Колики је кардинални број произвољног интервала?

21. Колико елемената има скуп 𝐴 = {𝑥 | 𝑥 ∈ ℤ ∧ 𝑥 2 − 9 ≤ 0}?

22. Колико елемената има скуп 𝐵 = {𝑥 | 𝑥 ∈ ℕ ∧ 𝑥 2 − 9 ≤ 0}?

23. Колико елемената има скуп 𝐶 = {𝑥 | 𝑥 ∈ ℝ ∧ 𝑥 2 − 9 ≤ 0}?

24. Колико елемената има скуп 𝐴 = {𝑥 | 𝑥 ∈ ℤ ∧ (𝑥 2 − 9)(𝑥 + 2) ≤ 0}?

КОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ

Задаци за вежбу

2+𝑖
1. Одредити реални, имагинарни део и модул комплексног броја 𝑧 = 1−𝑖 .
1+3𝑖
Решење: Множењем бројиоца и имениоца са 1 + 𝑖, добија се 𝑧 = , одакле следи да је
2
1 3 √10
𝑅𝑒(𝑧) = 2 , 𝐼𝑚(𝑧) = 2 , |𝑧| = .
2

3−𝑖
2. Одредити реални и имагинарни део и модул комплексног броја 𝑧 = .
𝑖

Решење: 𝑅𝑒(𝑧) = −1, 𝐼𝑚(𝑧) = −3, |𝑧| = √10.

3. Одредити реални и имагинарни део комплексног броја 𝑧 = 3𝑖 4 − 𝑖 25 .

Решење: 𝑅𝑒(𝑧) = 3, 𝐼𝑚(𝑧) = −1.

3−2𝑖 4
4. Одредити реални и имагинарни део комплексног броја 𝑧 = .
1+𝑖

1 1
Решење: 𝑅𝑒(𝑧) = 2 , 𝐼𝑚(𝑧) = − 2.

5. Израчунати:

а) 𝑧 = −𝑖 5 + 2𝑖 6 − 3𝑖 7 + 4𝑖 8 ; б) 𝑧 = (1 − 𝑖)4 − 2𝑖 7;

в) 𝑧 = −𝑖 2022 + 2𝑖 2021 − 3𝑖 2020 ; г) 𝑧 = (2 + 𝑖) ∙ 𝑖 19 ;

д) 𝑧 = −𝑖 5 ∙ 2𝑖 6 − 3𝑖 7 ∙ 𝑖 8 ; ђ) 𝑧 = (1 − 𝑖)5 + (1 + 𝑖)6 .

Решење: а) 𝑧 = 2 + 2𝑖; б) 𝑧 = −4 + 2𝑖; в) 𝑧 = 2𝑖 − 2; г) 𝑧 = 1 − 2𝑖; д) 𝑧 = 5𝑖; ђ)

𝑧 = −4 − 4𝑖.

6. Одредити реални и имагинарни део збира комплексних бројева 𝑧1 = −2𝑖 5 + 3𝑖 206 , 𝑧2 =

−3𝑖 7 + 4𝑖 8 .
Решење: Како је 𝑧1 = −3 − 2𝑖, 𝑧2 = 4 + 3𝑖, следи да је збир ових бројева 𝑧1 + 𝑧2 = 1 + 𝑖,
одакле је 𝑅𝑒( 𝑧1 + 𝑧2 ) = 𝐼𝑚( 𝑧1 + 𝑧2 ) = 1. 7. Одредити
реални и имагинарни део производа комплексних бројева 𝑧1 = −2𝑖 35 + 3𝑖 36 , 𝑧2 = −𝑖 7 +
4𝑖 8 .
Решење: Како је 𝑧1 = 3 + 2𝑖, 𝑧2 = 4 + 𝑖, следи да је 𝑧1 ∙ 𝑧2 = 10 + 11𝑖, одакле је
𝑅𝑒( 𝑧1 ∙ 𝑧2 ) = 10, 𝐼𝑚( 𝑧1 ∙ 𝑧2 ) = 11.

8. Одредити реални и имагинарни део количника комплексних бројева 𝑧1 = −2𝑖 15 + 3𝑖 26 ,

𝑧2 = −3𝑖 7 − 𝑖 8 .
𝑧 4 𝑧1 7
Решење: 𝑅𝑒 ( 𝑧1 ) = 5 , 𝐼𝑚( ) = 10.
2 𝑧2

1−𝑖√3
9. За дати комплексан број 𝑧 = , доказати или оповргнути твр-ђење: 𝑧 2 − 2𝑧 + 2 = 0.
2

Решење: Заменом вредности комплексног броја у дату једначину и израчунавањем се добија

да је тврђење тачно.

10. Доказати једнакост:

(1+𝑖)6 −(1−𝑖)6 𝑖
а) (1 + 𝑖)4 − (1 − 𝑖)4 = 0; б) (1+𝑖)6 (1−𝑖)6
= −4

Решење: а) (1 + 𝑖)4 − (1 − 𝑖)4 = 0 ⟺ (2𝑖)2 − (−2𝑖)2 = 0 ⟺ 4𝑖 2 − 4𝑖 2 = 0 ⟺ 0 = 0;

б) Аналогно примеру под а), и овде се применом одговарајућих операција степена, као и
познатих формула за квадрат бинома добија да је једнакост тачна.

11. Одредити све комплексне бројеве који испуњавају услов 𝑧 2 + |𝑧̅| = 0.

Решење: 𝑧 = 0, 𝑧 = 𝑖, 𝑧 = −𝑖.

12. Одредити све комплексне бројеве који испуњавају условe |𝑧| = |𝑧 − 2𝑖| и |𝑧 − 1| = |𝑧 −
𝑖|.
Решење: 𝑧 = 1 + 𝑖.

𝑧+2 𝑧 1
13. Oдредити комплексан број који задовољава услове |𝑖 12 −𝑧̅ | = 1, 𝑅𝑒 (2𝑖 4 +3𝑖 5 ) = 13.
1 2
Решење: 𝑧 = − 2 + 3 𝑖.
14. За дате комплексне бројеве 𝑧1 = −2𝑖 + 3, 𝑧2 = −3 − 𝑖 и 𝑧3 = −2 + 3𝑖, израчунати:

а) 𝑧1 + 2𝑧2 − 𝑖𝑧3 ; б) 𝑖(𝑧1 + 𝑧2 ) − 3𝑧3 ;

𝑧1 +𝑧2
в) (𝑧1 + 𝑧2 )𝑧3 ; г) ;
−𝑖𝑧3

1𝑧 +𝑧
2
д) |1 − 𝑖𝑧3 |; ђ) | −𝑖𝑧 |.
3

9𝑖+6
Решење: а) −2𝑖; б) 9 − 9𝑖; в) 9 + 6𝑖; г) − ; д) 2√5;
13

3√13
ђ) .
13

15. За дате комплексне бројеве 𝑧1 = 1 − 2𝑖, 𝑧2 = −3𝑖 + 2 и 𝑧3 = −2 + 3𝑖, израчунати:

а) 𝑧1 + 2𝑧̅2 − 𝑖𝑧3 ; б) ̅̅̅̅̅̅̅̅̅

𝑧1 + 𝑧2 − 3𝑖𝑧3 ;

̅̅̅̅̅̅
𝑧1 +𝑧2
в) ̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅
(𝑧1 + 𝑧2 )𝑧3 ; г) ;
−𝑖𝑧3

ђ) ̅̅̅̅̅̅̅̅̅
1𝑧
д) |𝑧2 − 𝑧̅3 |; | 𝑧 −𝑧 |.
2 3

9𝑖+19 √65
Решење: а) 8+6𝑖; б) 12 + 11𝑖 ; в) 9 − 19𝑖; г) ; д) 4; ђ) .
13 20

Задаци за самосталан рад

1. Одредити реални и имагинарни део и модул комплексног броја 𝑧 = (2 − 𝑖)(3 + 2𝑖).

2+6𝑖
2. Одредити реални и имагинарни део и модул комплексног броја 𝑧 = .
1−4𝑖

3. Одредити реални и имагинарни део и модул збира комплексних бројева 𝑧1 = −𝑖 5 +

𝑖 66 и 𝑧2 = −2𝑖 17 − 5𝑖 24 .

4. Одредити реални и имагинарни део и модул количника комплексних бројева 𝑧1 = −𝑖 5 +

𝑖 66 , 𝑧2 = −2𝑖 17 − 5𝑖 24 .
5. Одредити модул комплексног броја 𝑧, који представља разлику количника броја 1 и броја
2𝑖
1 + 𝑖 и броја 1−𝑖.

6. Израчунати:

а) 𝑧 = −2𝑖 5 + 𝑖 6 − 𝑖 7 − 𝑖 8 ;

б) 𝑧 = (1 − 𝑖)6 − 2𝑖 24;

в) 𝑧 = 𝑖 2022 − 3𝑖 2021 + 2𝑖 2020 .

7. Израчунати:

а) 𝑧 = (−2 + 𝑖) ∙ 𝑖 23 ;

б) 𝑧 = 𝑖(−𝑖 5 ∙ 2𝑖 6 − 3𝑖 7 ∙ 𝑖 8 );

в) 𝑧 = (1 − 𝑖)3 − (1 + 𝑖)4 .

8. Израчунати:

а) |𝑧|, ако је 𝑧 = −𝑖 5 + 2𝑖 6 − 3𝑖 7 + 4𝑖 8 ;

б) |𝑧|, ако је 𝑧 = (1 − 𝑖)2 − 2𝑖 3;

в) |𝑧|, ако је 𝑧 = (1 − 𝑖)3 + (1 + 𝑖)2 .

9. За дате комплексне бројеве 𝑧1 = −𝑖 − 1, 𝑧2 = −3𝑖 14 − 2𝑖 и 𝑧3 = −2𝑖 30 − 3𝑖, израчунати:

а) 𝑖(𝑧1 − 𝑧2 ) + 2𝑖𝑧3 ; б) 𝑖 11 (𝑧1 − 𝑧2 );

𝑧1 +𝑧2
в) (𝑧̅̅̅̅̅̅̅̅̅
1 + 𝑧2 )𝑧3 ; г) .
−𝑖𝑧3

10. Одредити све комплексне бројеве који испуњавају условe |𝑧| = |𝑧̅ − 𝑖| и |𝑧 + 1| = |𝑧 −
2|.
11. Израчунати 𝑧 4 , за задати комплексан број 𝑧 = 4 + 4𝑖.

12. Одредити модуо и аргумент комплексног броја 𝑧 = 2 − 2𝑖.

13. Одредити модуо и аргумент комплексног броја 𝑧 = 2𝑖 14 + 𝑖 23 .

14. Одредити збир, разлику, производ и количник комплексног броја 𝑧1 = −2𝑖 14 + 𝑖 23 и

𝑧2 = 4 + 4𝑖.

15. Одредити збир, разлику, производ и количник комплексног броја 𝑧1 = −2𝑖 54 + 3𝑖 23 и

𝑧2 = 2 − 2𝑖.

2𝑖 8 −3𝑖
16. Одредити реални део комплексног броја 𝑧 = .
4−𝑖 22

2−3𝑖
17. Одредити модул комплексног броја 𝑧 = .
4−𝑖

18. Одредити имагинарни део комплексног броја 𝑧 = (−2𝑖 14 + 𝑖 23 ) ⋅ (−3 + 𝑖 5 ).

19. Одредити модул комплексног броја 𝑧 = (−2𝑖 14 + 𝑖 23 ) ⋅ (−3 + 𝑖 5 ).

20.Одреди реалан део производа 𝑧1 = 2 + 3𝑖, 𝑧2 = −1 − 𝑖.

Питања за утврђивање градива

1. Скуп комплексних бројева-дефиниција

2. Алгебарски облик комплексног броја-дефиниција

3. Основне операције у скупу комплекнсих бројева

4. Реалан део комплексног броја-дефиниција

5. Имагинаран део комплексног броја-дефиниција

6. Конјуговано комплексан број комплексног броја-дефиниција

7. Модул комплексног броја-дефиниција

8. Имагинарна јединица-дефиниција

9. Периодичност имагинарне јединице

10. Геометријско тумачење модула комплексног броја

ПРОЦЕНТНИ РАЧУН

Задаци за вежбу

1 1 1
1. Израчунати 75 % од израза 5 (2 − 1 8) −1 .
4
2
Решење: 15.

2. Ако се основица квадрата повећа за 10%, његов обим ће се повећати за:

а) 10% б) 4% ц) 40%

Решење: 10%.

3. После поскупљења од 12% цена производа је 168 динара. Колико је износила цена пре
поскупљења и поскупљење?
Решење: Цена пре поскупљења износила 150 динара а поскупљење 18 динара.

4. Цена књиге је за потребе сајма најпре повећана 15%, а затим снижена 20%. Уколико купац
узима 4 и више књига, одобрава се додатни попуст од 20%. Колико (у процентима) износи
укупно снижење?
Решење: Ако са х означимо крајњу цену књиге, тада је: 𝑥 ∙ 1,15 ∙ 0,8 ∙ 0,8 = 640, одакле је
𝑥 = 640 ∶ 0,736 = 869,56. Укупно снижење представља разлику између почетне и крајње
цене и износи |1 − 0,736| = 0,264 = 26,4%.

5. Цена јединичне мере сировине повећана 10%, па снижена 20% и сада износи 1056 динара.
колика је почетна цена?
Решење: 1200 динара.
6. Цена једног производа је најпре повећана за 10%, а затим снижена за 10%. Тренутна цена
производа је:
а) једнака почетној цени
б) нижа од почетне цене
в) виша од почетне цене.
Решење: б).

7. Ако је х: у = 4: 5, 𝑦: 𝑧 = 2: 3 и 𝑧: 𝑡 = 11: 8, одредити 𝑥: 𝑦: 𝑧: 𝑡.

Решење: 𝑥: 𝑦: 𝑧: 𝑡 = 88: 110: 165: 120.

8. Ако је х: у = 2: 1, 𝑦: 𝑧 = 3: 4 и 𝑡: 𝑧 = 6: 5, одредити 𝑥: 𝑦: 𝑧: 𝑡.

Решење: 𝑥: 𝑦: 𝑧: 𝑡 = 30: 15: 20: 24.

9. а) Ако 18 радника заврши неки посао за 35 дана, колико дана ће на истом послу радити
45 радника?

б) Koлико радника ће бити потребно да се тај посао заврши за 21 дан?

Решење: a) 14 дана, б) 30 радника.

10. Израчунати процентну концентрацију раствора који настаје растварањем 50 грама

шећера у 200 грама воде.
Решење: 20%.

11. Колико KOH је потребно одмерити на ваги за припрему 1500 𝑐𝑚3 0,2 𝑚𝑜𝑙/𝑑𝑚3 раствора
KOH?
Решење: 3 𝑚𝑜𝑙𝑎 𝐾𝑂𝐻.

12. Ако зупчаник има 54 зупца и прави 72 обртаја у минути, колико обртаја ће правити
зупчаник који има 48 зубаца и у преносу је са првим зупчаником?
Решење: 81 обртај у минути.

13. Три цеви напуне базен за 35 часова. За које ће време базен напунити пeт цеви?
(Претпоставља се да све цеви једнаком брзином пуне базен)
Решење: За 21 час.
14. Ако звук за 30 секунди пређе удаљеност од 612 km, коју удаљеност ће прећи за 1 минут
и 10 секунди?
Решење: Звук ће прећи 𝑥 = 1428𝑘𝑚.

15. 36 радника асфалтира за 20 дана пут дужине 6000 метара, радећи 8 сати дневно. Колико
радника је потребно за следећу деоницу пута дужине 4500 метара ако је дат рок за завршетак
од 12 дана са радним временом од 9 сати дневно, под истим условима?
Решење: 40 радника.

16. Десет радника би завршило неки посао за 29 дана. После 3 дана дођу им у помоћ 3
радника. Колико дана је потребно да сви раде заједно, да би посао био завршен по плану?
Решење: 20 дана.

17. Тринаест радника би завршило посао за 37 дана. После 4 дана напусте их 2 радника.
Kолико дана је потребно да раде преостали радници да би посао био завршен?
Решење: 39 дана.

18. Петнаест радника би завршило неки посао за 24 дана. После 10 дана их напусти 3
радника. Када ће посао бити завршен?
Решење: После 17,5 дана.

19. Радећи по 8 сати дневно, 27 радника је за 4 дана произвело 600 палета једног производа.
Колико дана је потребно да 36 радника, радећи по 6 сати дневно, при истим условима,
произведу 900 таквих палета?
Решење: 6 дана.

20. Зараду у износу од 400 000 динара поделити на 4 пријатеља према количини новца који
су уложили у посао, ако је познато да је први уложио 43000 динара, други 97000 динара,
трећи 42000 динара и четврти 18000 динара. Колико новца је зарадио трећи?
Решење: Трећи пријатељ је зарадио 84000 динара.

21. Комад легуре од 45 кг садржи бакар и калај у размери 7:2. Колико је калаја, а колико
бакра у тој легури?
Решење: У легури има 35кг бакра и 10 кг калаја.
22. Два суплементна угла су у размери 5:7. Колико (у степенима) износи сваки од њих?
Решење: Суплементни углови у збиру имају 180 степени, и како је х+у=180, и дато је х:у=
5:7=k, следи да је 12k=180, одакле је k=15, па први угао има 75° а други 105°.

23. Зоран, Душан и Никола треба да поделе награду од 277500 динара сразмерно њиховом
уделу у награђеном пројекту, при чему је Зоран учествовао 20%, Душан са 30% и Никола са
50% обављеног посла. Колико новца је добио Душан?
Решење: 83250 динара.

24. Два комплементна угла су у размери 12:6. Одредити те углове.

Решење: 30 и 60 степени.

25. Два суплементна угла су у размери 6:12. Одредити спољашњи угао мањег од ова два
угла.
Решење: Спољашњи угао мањег од ова два угла износи 120 степени.

26. Три електрична отпора стоје у размери 2:3:4. Ако укупан отпор изно-си 24 Ω, колико
износе појединачни отпори на отпорницима?
16 32
Решење: ,8и Ω, респективно.
3 3

27. У ком односу треба помешати алкохол јачине 24% и јачине 34% да се добије мешавина
јачине 30%?
Решење: 𝑥: 𝑦 = 2: 3.

28. Колико треба узети сребра финоће 880 промила и финоће 970 промила да се добије 1800
грама сребра финоће 950 промила?
Решење: Треба узети 400 грама сребра финоће 880 промила и 1400 грама сребра финоће
970 промила.

29. У ком односу треба помешати алкохол јачине 46%, 52%, 60% и 62% да се добије алкохол
јачине 55%?
Решење: 𝑥: 𝑦: 𝑧: 𝑡 = 7: 5: 3: 9.
30. У ком односу треба помешати 4 врсте чоколадних пралина које редом коштају 1200,
1300, 1400 и 1450 дин/кг, да се добије мешавина по цени 1350дин/кг? Колико треба узети од
сваке врсте ако се жели добити 1,4кг мешавине?
Решење: 𝑥: 𝑦: 𝑧: 𝑡 = 2: 1: 1: 3, одакле се израчунава да треба узети по 200 грама
чоколадних пралина које коштају 1300 и 1400 дин/кг, 400 грама чоколадних пралина које
коштају 1200 дин/кг и 600 грама чоколадних пралина које коштају 1450 дин/кг.

Задаци за самосталан рад

2 1 1
1. Израчунати 30% од 3 (1 4 + 2 2).

2. Књига је поскупела 30%, па појефтинила 30%. Укупно појефтињење износи:

а) 0% б) 9% в) 11%

3. За колико процената се повећа запремина квадра ако се дужина и ширина повећају за 10%,
а висина смањи за 10%?

4. Акo 15% површине квадрата износи 12 cm2, колика је површина целог квадрата?

5. Производ је поскупео 30%. За колико процената треба смањити нову цену да би се вратила
на првобитну цену?

6. Ако се у 22 литра воде дода 3 литра киселине, одредити проценат киселине у раствору.

7. Ако је за осветљење једне просторије потребно 12 сијалица јачине 75 W, колико сијалица

јачине 100 W је потребно за осветљење исте просторије?

8. Aко дневно ради 7 часова, један радник посао заврши за 15 дана. Koлико требало да ради
радник, да би завршио исти посао за 12 дана?

9. Четири радника на производној траци произведу серију производа за 36 часова. Ако је

после 12 часова једна трака искључена, чиме је и један радник искључен с посла, колико
часова је потребно да преостали радници произведу остатак серије?
10. Предвиђено је планом да 15 радника заврше предвиђени посао за 24 часа. Међутим,
после 8 часова их напусти 3 радника. Колико времена је потребно преосталим радницима
да заврше започети посао?

11. Предвиђено је планом да 30 радника заврше предвиђени посао за 60 дана радећи по 8

сати дневно. Ако су сви радници радили 12 дана, а затим је 6 радника напустило посао,
колико времена, под условом да им је радно време повећано за 2 часа дневно, је потребно
осталим радницима да заврше започети посао?

12. Цену одржавања зграде у износу од 6.000 динара треба да поделе власници 3 стана
сразмерно површини стана коју поседују. Колики је трошак за сваки стан ако су њихове
површине 60m2, 70m2 и 110m2 ?

13. Суму од 728000 динара треба поделити на три лица тако да свако од њих добије по 20%
више од претходног. Колико је добио свако од њих?

14. Рачун за струју у 1 пословној згради у износу од 48260 динара треба да подели 5 фирми
у зависности од површине пословног простора који заузимају према утврђеом распореду
2:5:4:3:6. Колико износе поједина-чни рачуни за сваку од ових 5 фирми?

15. Један посао су започела 33 радника и по плану би га завршили за 80 дана. После 16

радних дана 9 радника је напустило посао. Колико дана је потребно преосталим радницима
да заврше посао?

16. Два суплементна угла су у размери 13:5. Одредити те углове.

17. У ком односу треба помешати воду температуре 35С и воду температуре 60С да се
добије вода температуре 44С?

18. Колико треба узети сумпорне киселине јачине 44%, а колико јачине 80% да се добије
мешавина јачине 18 литара киселине јачине 64%?

19. Златар меша сребро финоће 600 ‰ и сребро финоће 850 ‰ и добија

600 гр сребра финоће 800 ‰. Колико треба узети сребра финоће 850‰?
20. Треба претопити 4 врсте легуре бакра: једна садржи 80% бакра, друга 70%, трећа 45% и
четврта 40%. У којој размери их треба помешати да се добије легура која садржи 50% бакра?

Теоријска питања:

1. Процентни рачун-дефиниција

2. Сразмере-дефиниција

3. Сразмере-подела

4. Сразмерне величине-дефиниција

5. Обрнуто сразмерне величине-дефиниција

6. Проста пропорција-дефиниција

7. Продужена пропорција-дефинција

8. Рачун деобе-дефиниција

9. Рачун поделе и мешања-дефиниција

10. Рачун поделе и мешања-подела и дефиниција сваке врсте

*ОВАЈ ДОКУМЕНТ ЈЕ АУТОРСКО ДЕЛО Д . ГАРДАШЕВИЋ. ЗАБРАЊЕНО ГА ЈЕ КОРИСТИТИ У ДРУГЕ

СВРХЕ ОСИМ ЗА ПРИПРЕМУ НАСТАВЕ(ВЕЖБАЊЕ ЗАДАТАКА) НА ПРЕДМЕТУ МАТЕМАТИКА НА
АТССБ-ОДСЕК БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА. СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА АУТОР.