Универзитет у Београду

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Финансијско пословање мењачнице

Семинарски рад из предмета „Основи финансија“

Професор: Студент:
Никола Ђорђевић
Број индекса:

Београд, јун 2021.

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ...................................................................................................................................1
УВОД..........................................................................................................................................2
1. Прописи о обављању мењачких послова............................................................................3
2. Специфичности код мењачких послова..............................................................................5
3. Услови и начин обављања мењачких послова....................................................................7
4. Приход од мењачких послова – провизија..........................................................................9
5. Благајничко пословање у мењачници................................................................................11
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................14

УВОД
Мењачнице представљају део финансијског тржишта са одређеним и специјализованим
циљем ради откупа и продаје ефективног страног новца од физичких лица. Спада у
делатности ужег обима пословања, те омогућава финансијским посредницима да
опстану на тржишту новца и врше своје пословање самостално, али ипак везано због
пословне банке са којом морају да имају закључен уговор и због одређених прописа
Народне банке Србије. Мењачнице у Србији су углавном предузетници или друштва са
ограниченом одговорношћу. Према Закону о класификацији делатности и Уредбе о
класификацији делатности, мењачнице су разврстане под шифром операције на
финансијском тржишту на рачун других лица.1

Мењачки послови су послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима

ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту, у складу са прописима.
Обављање мењачких послова регулисано је одредбама члана 39. Закона о девизном
пословању „(Службени гласник РС“ бр. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 и 30/2018)
и Одлуком о условима и начину обављања мењачких послова („Службени гласник РС“
бр. 84/2018, 86/2018 и 53/2020).2 Мењачке послове могу да обављају: банке, резидент
привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се
уређује његова делатност (јавни поштански оператер) и резиденти – правна лица и
предузетници који имају овлашћење за обављање мењачких послова. Овлашћење за
обављање мењачких послова издавала је Пореска управа у оквиру Министарства
финансија и привреде Републике Србије. Међутим, од 01. јануара 2019. године послови
издавања и одузимања овлашћења прешла је у надлежност Народне банке Србије. 3

1. Прописи о обављању мењачких послова

1
Службени гласник РС (2009) Закон о класификацији делатности, Службени гласник РС бр. 104/2009.
2
Народна банка Србије (2021) Мењачки послови – Финансијске институције, Народна банка Србије,
доступно на: https://nbs.rs/sr/finansijske-institucije/menjacnice/index.html
3
Службени гласник РС (2018) Закон о изменама и допунама Закона о девизном пословању, Службени
гласник РС бр. 30/2018.
Поред Одлуке о условима и начину обављања мењачких послова и Упутства за
спровођење одлуке о условима и начину обављања мењачких послова које је
дефинисала Народна банка Србије о пословању мењачница, рад мењача регулишу и
Закон о девизном пословљњу, Закон о пореском поступку и пореској администрацији,
Закон о поштанским услугама као и Закон о спречавању прања новца и финансирању
тероризма.

Оквир за обављање мењачких послова мењао се из године у годину. Од 2007. године,

Народна банка Србије одлучила је да се постепено повлачи из мењачких послова, како
би мењачи сарађивали са осталим пословним банкама на тржишту. Дакле, до 2007.
године, мењачи су закључивали уговор директно са Народном банком Србије, која је у
том периоду смањила стопу стимулације за обрачун предаје тј. куповни курс за
ефективу од мењача на 0,3% уместо некадашњих 1%.4

Данас, Народна банка Србије издаје и одузима овлашћења за обављање мењачких

послова, издаје цертификате за обављање мењачких послова и врши контролу мењачких
послова. На основу овлашћења Народне банке Србије, мењач постаје овлашћени мењач,
те може несметано да обавља мењачке послове. Под термином „мењач“ подразумевају
се банка, јавни поштански оператер и овлашћени мењач.

На основу Одлуке о условима и начину обављања мењачких послова, дефинисани су

услови за добијање овлашћења који подразумевају:

 Да мењач буде регистрован код Агенције за привредне регистре;

 Да мењач са банком има у писменој форми закључен уговор о обављању
мењачких послова који обавезно садржи списак и важеће адресе мењачких места,
као и одредбу да уговор не производи правно дејство ако привредни субјект нема
овлашћење;

4
Стакић, Б., Бараћ, С. (2010) Међународне финансије, Универзитет Сингидунум, Београд.
  Уверење о некажњавању не старији од шест месеци, да власник односно оснивач
привредног субјектаи и радник који ће обављати мењачке послове, нису
осуђивани за кривична дела против привреде, имовине, живота и тела, против
јавног реда и мира и правног саобраћаја;
 Достављање података о радницима који ће непосредно обављати мењачке
послове и доказ да су стекли најмање средњу стручну спрему, те имају
цертификат Пореске управе о завршеној обуци за обављање мењачких послова;
 Поседовање доказа о коришћењу пословног простора за обављање мењачких
послова;
 Изјаву о поседовању прописане опреме за рад: метална каса, бројачка машина,
УВ лампа и савремени уређаји за откривање фалсификта;
 Изјава о поседовању видео – опреме која омогућава непрекидно видео – снимање
благајничког места у току радног времена овлашћеног мењача;
 Поседовање доказа о плаћеним трошковима поступка за добијање овлашћења;
 Достављање обавештења о радном времену, као и о времену коришћења одмора
у току рада.5

Народна банка Србије проверава да ли су сви услови испуњени, те у року од 30 дана

доноси решење о издавању овлашћења за свако мењачко место наведено у уговору. Тек
након издатог решења, овлаћени мењач може да се дефинише као субјект који има
овлашћење Народне банке Србије за обављање мењачких послова.

2. Специфичности код мењачких послова

5
Службени гласник РС (2015) Упуство за спровођење одлуке о условима и начину обављања мењачких
послова, Службени гласник РС бр. 51/15, 3/16.
Овлашћени мењачи откупљују односно продају стране валуте искључиво физичким
лицима. Послове обављају у своје име и за рачун банке са којом имају уговор и дужни
су да динаре и валуте у прописаном износу и временском периоду предају банци или
банкама са којима имају уговор. Наиме, мењачи могу да се баве и одређеним додатним
делатностима поред првобитне делатности. Међутим, те додатне делатности морају
бити књиговодствено и новчано одвојене од мењачких послова. Закон о девизном
пословању омогућава да овлашћени мењачи обављају послове продаје и куповине
девиза и ефективног страног новца на девизном тржишту.6

Према Закону о порезу на додату вредност, мењачи не подлежу фискализацији и

ослобођени су плаћања ПДВ – а без права на одбитак претходног пореза. Такође, према
члану 38. Закона о ПДВ-у, уколико мењач остварује већи промет у претходних 12
месеци од 8.000.000 динара, дужан је да поднесе евиденциону пријаву надлежном
пореском органу и на основу тога буде евидентиран као мали порески обвезник, који је
дужан да остане у систему ПДВ – а најмање две године. Укупан промет у овом случају
не значи приход по основу позитивних курсних разлика, већ од провизије које мењач
примењује у пословању.7

Још једна специфичност мењачких послова, јесте да за обављање трансакција мењачи

користе софтвер Народне банке Србије или банке са којом имају уговор. Дакле,
коришћење сопственог софтвера или развој неког другог софтвера од стране
софтверских компанија није омогућено. Уколико је мењач закључио уговор са више
банака, онда користи софтвер једне од тих банака, у складу са уговором. Мењач
користи софтвер НБС, уз плаћање накнаде по јединственој тарифи за услуге НБС која је
јасно утврђена. Како банка, тако и овлашћени мењач, имају дужност да свакодневно
достављају извештај о обављеним мењачким пословима, у електронском облику.8
6
Службени гласник РС (2018) Закон о девизном пословању, Службени гласник РС бр. 30/2018.
7
Службени гласник РС (2020) Закон о порезу на додату вредност, Службени гласник РС бр. 153/2020,
члан 38.
8
Народна банка Србије (2021) Центар за мењачке послове, доступно на:
https://currencyexchange.nbs.rs/WebSite/
Рад мењача са готовим новцем регулише се на основу спровођења монетарне политике
Народне банке Србије. Постоје посебне одредбе за динарску благајну, а посебно за
остале валуте тј. ефективу.

С једне стране, лимит динарске благајне представља износ који је потребан за исплате
прилико откупа валута. Лимит се израчунава тако што се узме просечан износ динара
којим је вршен откуп ефективе у претходних дванаест месеци, те се тај износ помножи
са два. Приликом свакодневног салдирања, уколико динарска благајна прелази овај
лимит, мењач је дужан да у року од седам радних дана уплати овај вишак на текући
рачун.9

С друге стране, лимит за валуте израчунава се као разлика између откупа и продаје
ефективе, те се предаје банци минимално 80% од добијеног износа на недељном нивоу.
Овај износ представља нето откуп ефективе, уплаћује се банци најкасније првог радног
дана после истека те недеље на коју се односи. Банка за ефективу коју је добила од
мењача исплаћује динарску противвредност, обрачунату по курсу коју она одређује у
зависности од тржишних услова.10

Такође, овлашћени мењач је дужан да приликом престанка обављања делатности, сву

ефективу уплати на свој текући рачун, те да врати овлашћење за обављање мењачких
послова Народној банци Србије.11

3. Услови и начин обављања мењачких послова

9
Службени гласник РС (2016) Одлука о условима и начину обављања мењачких послова, Службени
гласник бр. 51/2015 и 3/2016.
10
Службени гласник РС (2016) Одлука о условима и начину обављања мењачких послова, Службени
гласник бр. 51/2015 и 3/2016.
11
Службени гласник РС (2016) Одлука о условима и начину обављања мењачких послова, Службени
гласник бр. 51/2015 и 3/2016.
На основу Одлуке о врстама девиза и ефективног страног новца које се купују и продају
на девизном тржишту, мењач обавља откуп односно продају ефективе и чекова. Исти
пропис одређује да мењач, при обављању мењачких послова може да купује и продаје
следеће врсте ефективног страног новца:

 аустралијски долар (AUD) ;

 канадски долар (CAD) ;
 кинески јуан женминби (CNY) ;
 хрватску куну (HRK) ;
 чешку круну (CZK) ;
 данску круну (DKK) ;
 мађарску форинту (HUF) ;
 јапански јен (JPY) ;
 кувајтски динар (KWD) ;
 норвешку круну (NOK) ;
 руску рубљу (RUB) ;
 шведску круну (SEK) ;
 швајцарски франак (CHF) ;
 фунту стерлинга (GBP) ;
 амерички долар (USD) ;
 румунски леј (RON) ;
 турску лиру (TRY) ;
 бугарски лев (BGN) ;
 конвертибилну марку (BAM) ;
 евро (EUR) ;
 полјски злот (PLN).12

Како би ефикасно и квалитетно обављао мењачке послове, мењач је дужан да једном

дневно, на почетку радног дана, утврди своју курсну листу која важи до објављивања
12
Службени гласник РС (2018) Одлука о врстама девиза и ефективног страног новца које се купују и
продају на девизном тржишту, Службени гласник РС бр. 3/2018.
његове наредне курсне листе у складу са курсном листом за ефективу банке с којом има
закључен уговор. У тој листи, куповни курс по јединици стране валуте (евра) не може
бити нижи од званичног средњег курса динара према евру који важи на тај дан за више
од 1,25% односно продајни курс по јединици стране валуте (евра) не може бити виши
од званичног средњег курса динара према евру који важи на тај дан за више од 1,25%.
Банка која је закључила уговор са мењачем, доставља истом своју важећу курсну листу
за ефективу у складу са уговором.13

Уколико један мењач има уговор са више банака, свој курс мора да прилагоди са
курсном листом банке за ефективни страни новац.

Табела 1. Пример изабраних курсева на основу прописа НБС

Банке Куповни курс за евро Продајни курс за евро

Банка А 115,8049 119,3319

Банка Б 114,6292 119,0968

Банка В 114,9821 120,1556

Извор: Аутор

Пример показује да је у наведеном случају најбоље за мењача да користи најнижи курс

за откуп због веће марже и своје сигурности због могућих промена на девизном
тржишту. Курс који највише одговара мењачу за куповни курс је од банке „Б“. Продајни
курс, с обзиром да не може бити већи од курса банке, мењачу је најсигурније да бира
банку у којој је продајни курс највећи, у овом случају банка „В“.

Поред објављене курсне листе, мењачи су дужни да на видљиво место истакну

обавештење о најмањем (минималном) и највећем (максималном) износу који плаћа при
откупу, односно највећи износ који наплаћује при продаји ефективе за све валуте из

13
др Младеновић – Жиравац, М. (2019) Пословање мењачница, „Пословни саветник“, Београд.
своје курсне листе (по јединици стране валуте), при чему најмањи износ, представља
гарантовани износ који мењач исплаћује физичком лицу при откупу ефективе и састоји
се од куповног курса за ефективу мењача за ту валуту умањеног за највећи проценат
провизије, а највећи износ представља гарантовани износ који мењач наплаћује од
физичког лица при продаји ефективе и састоји се од продајног курса мењача за ту
ефективу увећаног за највећи проценат провизије.14

4. Приход од мењачких послова – провизија

Мењачи откупљене стране валуте могу продати или предати банци. Куповина ефективе
се врши на куповном курсу који важи на дан откупа а продаја откупљене ефективе врши
се по продајном курсу на дан продаје. Разлика у курсу између откупа и продаје
представља приход мењачу, а величина овог прихода зависи од марже коју мењач
одређује.

За обављање мењачких послова, мењач наплаћује провизију која се примењује на

динарску противвредност ефективе или чекова, обрачунату по куповном односно
продајном курсу која важи на дан откупа односно продаје. На основу одредби Одлуке о
условима и начину обављања мењачких послова, овлашћени мењач може да наплати од
физичких лица провизију у износу од највише 1%.15

Приход који остварује мењачница може се јавити у више облика, и то:

1) У облику провизије од банке, коју банка обрачунава на динарску противвредност

откупљене ефективе коју им мењачница прода у прописаном року;
14
Службени гласник РС (2016) Одлука о условима и начину обављања мењачких послова, Службени
гласник бр. 51/2015 и 3/2016.
15
Службени гласник РС (2016) Одлука о условима и начину обављања мењачких послова, Службени
гласник бр. 51/2015 и 3/2016.
 2) У облику провизије коју у утврђеном проценту мењачница обрачунава на сваки
посао куповине и продаје ефективе физичким лицима;
3) У облику провизије коју у утврђеном проценту мењачница обрачунава за откуп
оштећених новчаница и ваноптицајних новчаница;
4) У облику реализованих позитивних курсних разлика између продајног и
куповног курца свих куповина (исплата) и свих продаја (уплата) ефективе.16

5. Благајничко пословање у мењачници

Трансакције мењачког пословања одвијају се преко благајне. Веома је важно

разликовати термине каса и благајна, јер каса представља место где се физички држи
новац, а благајна је место где на основу обављених трансакција је могуће упоредити
софтверско стање и стварно стање у каси. Неопходно је да мењач свакодневно, на крају
радног дана, сравњује стање готовине и ефективе у дневнику благајне са стварним
стањем готовине у каси. Тек након утврђивања да не постоји ни мањак ни вишак у каси,
мењач може да затвори благајну, те креира дневник благајне трансакције потписан од
стране овлашћеног мењача.17
16
др Младеновић – Жиравац, М. (2019) Пословање мењачница, „Пословни саветник“, Београд.
17
Чапо, Г. (2017) Мењачнице као учесници финансијског тржишта у Србији, Универзитет Сингидунум,
Београд.
Операције преко благајне могу бити: откуп, продаја, предаја банци, уплата на рачун,
исплата са рачуна, интерна исплата и интерна уплата. 18 Приликом благајничког
пословања, мењач је дужан да води динарску и девизну благајну, те да креира следеће
извештаје:

 збирни дневник динарске благајне,

 збирни дневник благајне – ефектива,
 књиговодствени курсни извештај – откуп ефективе,
 књиговодствени курсни извештај – продаја ефективе,
 књиговодствени курсни извештај – предаја ефективе,
 извештај о уплати на рачун,
 извештај о исплати са рачуна,
 извештај о интерном улазу динара, извештај о интерном излазу динара и
 извештај о откупу оштећених новчаница.19

Дневник благајне представља пословну књигу која се води на основу коришћења

софтвера који прописује НБС, независно од рачуноводственог система који користи.
Овавезан садржај дневика благајне је следећи:

 Назив мењача;
 Врсту валуте, износ у валути, курс, обрачунату динарску противвредност, износ
обрачунате провизије и укупан износ динара;
 Почетно стање ефективе и готовине, као и њихово стање на крају дана;
 Серијске бројеве потврда о куповини односно продаји и податке о другим
трансакцијама на благајничком месту;
 Време извршене трансакције;
 Шифру основа куповине односно продаје (ефектива, чекови);
 Место и датум извршене трансакције.20

18
др Младеновић – Жиравац, М. (2019) Пословање мењачница, „Пословни саветник“, Београд.
19
др Младеновић – Жиравац, М. (2019) Пословање мењачница, „Пословни саветник“, Београд.
20
Чапо, Г. (2017) Мењачнице као учесници финансијског тржишта у Србији, Универзитет Сингидунум,
Београд.
Подаци се уносе у благајну хронолошким редом. Веома је важно да унети подаци
одговарају подацима о износима откупљене односно продате ефективе и чекова.
Уколико жели, овлашћени мењач може да преноси готовину између више благајничких
места. Пренос мора да прати документ у виду потврде о интерном излазу односно улазу
готовине.

ЗАКЉУЧАК

Мењачки послови су широко заступљени широм света, те без њих финансијски сектор
не би могао да функционише. Послови мењачнице обављају се у складу са девизним
прописима, а генерално се односе на откуп и продају стране ефективе и чекова који
гласе на страну валуту. Овим пословима могу да се баве банке, јавни поштански
оператер и овлашћени мењачи.

Начин обављања делатности јасно је прописан и дефинисан разним законима. Такође,

технологија њиховог пословања такође је строго уређена. Мењачнице морају користити
софтвер Народне банке Србије, који уједно генерише обрасце и извештаје који су
основа за исказивање мењачког посла у пословним књигама.
Најважније у пословању мењачница јесте коришћење курса, продајног и куповног, који
се утврђује свакодневно на основу курса банке са којом сарађује, или са усклађеним
курсом Народне банке Србије. При обављању мењачких послова, мењач остварује
приход на основу провизије.

Овлашћени мењач може сарађивати са одређеном банком, више њих или са Народном
банком Србије. За добијање дозволе за рад, неопходно је да уз захтев достави и
одговарајућу документацију коју захтеба Народна банка Србије. Поред тога, неопходно
је да мењач поседује сву опрему за несметано обављање мењачких послова. Мењач
мора поседовати благајне, девизну и динарску, које морају бити одвојене. Контрола
рада мењачница се спроводи редовно, те уколико се утврди нека неправилност у
спровођењу мењачких послова, може доћи до ситуације да мењач изгуби овлашћење за
обављање мењачких послова.

ЛИТЕРАТУРА

др Младеновић – Жиравац, М. (2019) Пословање мењачница, „Пословни саветник“,

Београд;

Народна банка Србије (2021) Центар за мењачке послове, доступно на:

https://currencyexchange.nbs.rs/WebSite/

Службени гласник (2009) Закон о класификацији делатности, Службени гласник РС бр.

104/2009;

Службени гласник РС (2015) Упуство за спровођење одлуке о условима и начину

обављања мењачких послова, Службени гласник РС бр. 51/15, 3/16;
Службени гласник РС (2016) Одлука о условима и начину обављања мењачких послова,
Службени гласник бр. 51/2015 и 3/2016;

Службени гласник РС (2018) Закон о изменама и допунама Закона о девизном

пословању, Службени гласник РС бр. 30/2018;

Службени гласник РС (2018) Закон о девизном пословању, Службени гласник РС бр.

30/2018;

Службени гласник РС (2018) Одлука о врстама девиза и ефективног страног новца

које се купују и продају на девизном тржишту, Службени гласник РС бр. 3/2018;

Службени гласник РС (2020) Закон о порезу на додату вредност, Службени гласник РС

бр. 153/2020;

Стакић, Б., Бараћ, С. (2010) Међународне финансије, Универзитет Сингидунум, Београд;

Чапо, Г. (2017) Мењачнице као учесници финансијског тржишта у Србији, Универзитет

Сингидунум, Београд.