Moja Planeta #32 - NoRestriction

Besplatni outdoor magazin za aktivan život ● PDF izdanje
Moja planeta 32 ● maj 2013. ● ISSN 2217-3307
Speleologija:
Maganik u Crnoj Gori
Kilometar
pod
www.mojaplaneta.net
zemljom
Biciklizam
Bikes Tell
Stories
Projekat novosadskog
novinara Milana Lisice
+ Moj prvi brevet Ljudi
Fotograf Tom Robinson
Putujuće
ciklo svet srbija
visokogorstvo
Durmitor noge
ŠAra „Feet First”
Planinarenje
Kosmaj
Kanjon Triget
Rajac
Orijen
Kožuf
Ekspedicija
Extreme summit team
Island peak
MArket
izazov za dame
iz iskustva iskusne planinarke
2013.1
05 2013. Moja planeta
Moja planeta RUBRIKA
Besplatni outdoor magazin / Maj 2013.
Extreme summit team 120 Bugarska

Putujemo sa Aleksandrom i Nadom
Damjanović: Uspon na Botev najviši
vrh Balkan planine - to je lepota koju
treba videti...
50 Panta rei!
Island peak 2013. - Kada kreneš na
novu ekspediciju u Himalaje uvek se
drži starog pravila: „Poštuj planinu i
pristupi joj kao da je prvi put” Prozor u svet
56 Trekovi Vodič kroz planine Balkana - Đeravica
visokogorstvo Kosmaju (Srbija) u Kožuf KES „Rock & Ice”
18 Durmitor potrazi za blagom... Beogradski planinari iz Bora, organizuje
Sarajevski 40 Kanjon Triget ispenjali su takmičenje na
visokogorci i ovog 1. Varaždinci Falakro i Pamgeo u Borskom jezeru...
maja tradicionalno organizirali su izlet Makedoniji...
na Durmitoru (Crna na Krk - Baška, 64 PSD „Jelenak” Propeler
Gora)... spust u kanjon Zubački Kabao 90 100 milja Istre
26 Šar planina Triget (Hrvatska)... Pančevci, sa SRK „Alba” i SD
Planinari iz Novog 44 Rajac domaćinima iz „Trickeri” su po
Sada, Kikinde i PD „Vučji zub” iz Biciklizam prvi put organizirali
Bačke Palanke Trebinja, ispeli su 78 Bikes Tell ultra trail utrku u
(Srbija) uživali su Orijen... Hrvatskoj...
Stories
u kontrastu sunca i
Ljudi Projekat Na vodi
snegova Šare... novosadskog 98 Drinom
70 Tom Robinson novinara Milana
Planinarenje Fotograf iz Utisci za 14. Drinsko
Lisice... - savske regate
34 Kosmaj Londona,postao
Najmlađi Beogradski planinari je slavan zbog 84 Moj prvi 2013.
mladenovački uživali su u raju na projekta „Feet brevet Outdoor
planinari - Rajcu (Srbija)... First”... Kako sam u jednom 108 Kraljevstvo
Grebenčići bili su na 58 Planinom danu biciklom
prešao 305 beloglavih supova
Orijen kilometara... Foto priče Balkana:
Orjenski izazov - Specijalni rezervat
vredan petnaest triatlon prirode „Uvac”
sati hoda 88 Prvenstvo (Srbija) u slici i reči
62 PD „Pobeda” Srbije - priča 4...
104 GSS 126 Ishrana iz prirode 118 market

www.smartart-studio.com 05 2013. Moja planeta 3
RUBRIKA RUBRIKA
Monte
Photo: M. Bogunović
Bondone
Italija
4 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 5

Destinacije
A B Kako doći?
Automobilom
Izaći sa autoputa A4 (Trst - Milano) u Veroni,
uzimajući autoput A22 (Modena - Brennero). Uputiti
se prema Brenneru. Posle 70 km izaći na Trento Sud,
uzimajući obilaznicu prema Padovi. Posle tunela izaći na
Uscita 6 i uputiti se sa kružnog toka prema Arco. Nakon
3 km, na izlasku iz tunela skrenuti desno prema Sopra-
monte.
C
Kad ste na putu za Sopramonte nastavite sledećih
15 km prolazeći prvo Sopramonte, posle toga Candriai,
Vanezze, Norge i Vason. Oko 3 km posle Vason dolazi se
na visoravan Viote sa pogledom na Tri Vrha (Tre Cime).
Posle mosta skrenuti desno prema parkingu sledeci
smeđe oznake za Rifugio Viote.
Rifugio Viote Opis doma

D
Planinska dom se nalazi u zimzelenoj šumi u blizini
Planinarski dom Viote parkinga za aute, kampere i autobuse. Komotan pristup.
U trpezariji s kuhinjom je oko 45 mesta za sedenje,
ispred kuće, na sunčanoj terasi oko 40.
Ovaj dom, pored atraktivnih U 7 soba ima 18 ležaja; WC i kupatilo su zajednički;
centralno grejanje. Struja i voda su priključeni na grad-
vrhova, treking tura i stena, sku mrežu. Wi-fi internet i antene za tv.
nudi i više turističkih opcija... Dom je otvoren za goste od 1. juna do 1. oktobra.
Mogućnosti planinarenja
P Posetite
laninarski dom, vlasništvo Au-
tonomne pokrajine Trentino, nalazi
se na nadmorskoj visini od 1.640 Cornetto (2.180 m) - 1,30 h
metara, u centru visoravni Viote, na
vrhu planine Monte Bondone (foto A),
Doss D’Abramo (2.140 m) - 2,30 h; Trento i Rovereto
Cima Verde (2.102 m) - 4,30 h;
na samo 20 minuta od Trenta. Otvoren Palon del Bondone (2.090 m) - 2,30 h Za turiste i ljubitelje kulture predlažemo da posete
tokom cele godine nudi smeštaj sa 18 Trento i Rovereto. To su dva grada, na oko 20 minuta
kreveta u sobama od dva ili tri kreveta. Predlažemo vam i posetu Brenti (Dolomiti di Brenta). Dolomiti su vožnje od Doma, koji pored živopisnih centara u kojima
Dom je deo i Alpskog botaničkog vrta uvršteni na UNESCO-v popis prirodnih dobara svetske baštine. Na oko sat dominira miks austrougarske i venezijanske arhitekture,
Viote (Giardino Botanico Alpino Viote), voznje od Doma dolazimo u podnožje jedne od najlepših planina Alpa. nude i raznorazne kulturno umetničke sadržaje, a pre
o kojem brine Muzej prirodnih nauka Planinski masiv koj se proteže u zapadnom delu Trentina između doline svega MART (Museo di arte moderna e contemporanea
Trenta. U njemu možete videti više od reke Adige na istoku i grupe planina Adamello i Presanella prema zapadu di Trento e Rovereto - Muzej savremene kulture Trenta
2.500 vrsta „alpskih” biljaka iz planinskih na više od 40 km dužine i oko 12 km širine. Sa svojim vrhovima od preko i Rovereta), jedan od najpoznatijih italijanskih muzeja
regija celog sveta. 3.000 mnv (Vrh Tosa 3.170 mnv) nudi beskonačne mogućnosti planinaren- moderne umetnosti, dok u Trentu predlažemo MUSE,
Pored lepote same sredine, Dom se ja i alpinizma, trekinge, razne vrste penjanja za eksperte i početnike. Muzej prirodnih nauka, kako ga zovu u Trentu - „Ostva-
nalazi nasuprot Tri Vrha (Tre Cime del Sve to nalazi se na samo sat vremena vožnje od Planinarskog doma. reni san”.
Monte Bondone) - foto B, koji su meta
Kontakt informacije
treking turista koji dolaze u zonu. Sledeći
planinski put N 607, u roku od oko četiri sata trekinga Tre Cime. Možete uživati u zaštićenim pašnjacima i skom visinom od 1.580 metara nudi ugodno klimatsko
moguće je obići sva tri vrha: Cornetto (2.180 mnv), crnogoričnim šumama sa pogledom na Dolomite di stanje za razliku od litica u dnu kotline koje su izložene
Doss D’Abramo (2.140 mnv) i Cima Verde (2.102 mnv), Brenta planinskim obroncima zaštićeni Unescom (foto suncu u većem delu dana dakle i visim temperaturama
prolazeći preko via ferrata do vrha Doss D’abramo. na prethodnoj strani) prema severu ili Kotlinom jezera koje nisu baš ugodne pri penjaju. Domaćini: Miroslav Bogunović i Alessandra Marrone
Ista planinska ruta moguća je i zimi turno skijama ali (Valle dei Laghi - foto D) prema zapadu sa svojih pet Kad smo već kod penjaja, na 20 km od doma nalazi Telefon: 00390461948033; +393483590494
samo za eksperte, dok je izlazak na Cornetto (foto C) je jezera, u Trentinu ih je više od 300, sa najpoznatijim se Arco (Arko), gradić poznat u celom svetu po svojim Web: www.rifugioviote.it
izazov i za početnike (naravno, uzimajući u obzir fizičku Lago di Garda prema jugu. liticama i ponudama za sportske penjače. Već godi- E-mail: info@rifugioviote.it
pripremu, tehničku opremljenost i dobre vremenske Na oko dva kilometra od Doma postoji mogućnost nama ugošćuje takmičare u Svetskom prvenstvu u Facebook -
uslove, stanje snega i opasnosti kojima se izlažemo). sportskog penjanja na stenu Graffer (Falesia Graffer), boulder penjanju, a blizina jezera Garda (oko 5 km) i Govorimo: italijanski, srpskohrvatski, engleski i
Pored trekinga prema vrhovima, visoravan je jako težine od 4.a do 7.b. Smeri su veoma posećene tokom opremljenost bike stazama privlači i veliki broj MTB francuski jezik
pogodna i za ugodne šetnje u prirodnom rezervatu leta jer je izložen prema zapadu i sa svojom nadmor- ljubitelja.

Avantura od 360 stepeni
www.panoramasrbije.com MOJA PLANETA 32 ● Maj 2013.
Pronađite i pogledajte najlepše turističke
et
Besplatni outdoor magazin za aktivan život ● PDF izdanje
n
destinacije u Srbiji - virtuelno, sa okretanjem
an a:
a.
Osnivač i izdavač:
pl n
et
ja te
u svakoj prostoriji u punom krugu od 360 Adresar
o ži
Studio za dizajn „Smart Art”
.m a
w tr
stepeni, kao da ste na licu mesta i nadamo Adresa redakcije:
w Po
se da ćete ih posetiti. Takođe, možete pogle- Narodnog fronta 65, 21000 Novi Sad planinarskih
dati virtuelne prezentacije značajnih lokacija, smartart domova
w
Glavni i odgovorni urednik:
objekata i kompanija. Pre svega, cilj nam prikaz prirodnih bogatstava, smeštaja za Jovan Jarić (jovanjaric@mojaplaneta.net) iz celog regiona
je da svima koji žele da upoznaju i posete odmor, vrstu usluge i lokacije kako bi ste
Srbiju, preko ovog sajta omogućimo realan tačno znali šta vas očekuje na destinaciji.
Art direktor:
Ivana Ubiparip
na jednom mestu
Prelom:
Studio za dizajn „Smart Art” Putovanja,
Fotografije:
Dreamstime, SXC, Studio za dizajn „Smart Art” planinarenja,
Advertajzing: najave akcija,
062/22-37-47
Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu, putem elektronske kupi-prodaj,
pošte. Stari brojevi se mogu dowloadovati iz arhive sa Internet adrese: izveštaji sa akcija...
www. mojaplaneta.net
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
796.5
MOJA planeta [Elektronski izvor] : besplatni outdoor magazin za
aktivan život / glavni urednik Jovan Jarić . -
Online izd.- Elektronski časopis . - 2010, br. 1 - . - Stare brojeve magazina „Moja planeta” možete
Mesečno .- Dostupno na http: //www.mojaplaneta.net skinuti sa Internet adrese:
ISSN 2217-3307
COBISS.SR-ID 255946503 www.mojaplaneta.net
Magazin upisan u Registar javnih glasila Srbije pod registarskim
brojem:
na linku ARHIVA
DE: 000002
Izdavač zadržava sva prava. Svi autorski tekstovi, fotografije i ostali
sadržaji objavljeni su uz odobrenje autora. Svi pisani i foto materijali u
vlasništvu su Studija „Smart Art” i autora. Kopiranje, dalja distribucija
tekstova (delimično ili u potpunosti) i fotografija u komercijalne svrhe
zabranjena je u svim medijima bez pismene dozvole Studija „Smart
Art” i autora. Tekstovi i fotografije se objavljuju isključivo bez novčane
naknade. Redakcija i izdavač ne odgovaraju za sadržaj i istinitost
reklamnih poruka. Redakcija i izdavač ne odgovaraju za štamparske
i nenamerne greške. Redakcija nije obavezna da vraća i odgovara na
primljene rukopise, fotografije i elektronsku poštu.
Fotografija naslovne strane: Dreamstime Stock Photos
www.tomica-planinom.com
RUBRIKA speleologija
RUBRIKA
speleologija kilometar
pod zemljom
Speleološka istraživanja na području

Crne Gore: na Maganiku otkrivena
jama dublja od 1.000 metara...
Nyx vertikala 429 m
05 2013. Moja planeta 11

RUBRIKA
speleologija Na sajtu www.speleologija.me prikupljeni su podaci za 25 pećina dužih od 1.000 metara. Ukupna
dužina tih pećina je 62 kilometra
P
robijena je magična granica. Na listi jama u Crnoj Gori dubljih od 300 metara za
Pao je prvi kilometar. Crna Grotlo najdublje vertikale u Jami potrebe sajta www.speleologija.me autor ovog tek- Sifon u pećini Juriško vrelo
Gora se pridružila nevelikom na Treštenom vrhu sta je prikupio i obradio podatke za 22 speleološka
društvu od 18 zemalja svijeta objekta. Šest je na Maganiku, pet na Durmitoru, četiri Još jedno speleološko pregnuće zaslužuje posebnu
koje imaju pećine dublje od 1.000 na Lovćenu, po tri na Prokletijama i Orjenu i jedna na pažnju: Dva speleoronioca iz kluba Pusty žleb iz češkog
metara. Duboki crnogorski krš Moračkoj kapi. Ovaj spisak dovoljno govori koliki je grada Brno, pokušali su da prerone sifon u pećini
je godinama obećavao ovako potencijal za dalja istraživanja na mnogim lokaliteti- Juriško vrelo u Đalovića klisuri koji je prethodno od
otkriće. Speleolozi su istraživali na ma od mora do krajnjeg sjevera Crne Gore. istog kluba bio istražen u dužini od 350 m. Uz pomoć
Durmitoru, Lovćenu, Orjenu, Prok- Na Orjenu je najdublja Kozja rupa sa dubinom od podvodnih skutera uspjeli su da rone sifon u dužini od
letijama... Ali Maganik je „izrastao” 654 metra kao i jama PT4 duboka 455 m. Duboki do kilometra ali pećina se nije „otvorila”. To je najduži si-
u naš speleološki Olimp. na Lovćenu dostigao je dubinu od 506 m, a Zečja fon u kopnenoj pećini u Crnoj Gori, a prema dostupnim
Na nepristupačnom i surovom rupa 400 m. Na Durmitoru pored Jame na Vjetrenim podacima i mnogo šire.
terenu „ljutog” krša, otkrivena je brdima istraženi su brojni speleološki objekti: Jama
i istražena najdublja jama u Crnoj u Malom Lomnom dolu (-605m), Fliš (-582m) i Jam- Od zastarjelih podataka istraživanja obavljenih
Gori. Prošle godine grupa čeških ski sistem u Obručinama (-464m). Na Prokletijama prije dvije decenije, do pretjerivanja u dužini od
speleologa uspjela je da prodre najznačajnije su jame Gornicza (-516m) i Ledena više desetina, pa čak i stotina kilometara. Zvanično,
do dubine od 1.027 m. Željezna pećina (-445m), a na Moračkoj kapi Jamu u Crkven- od strane Speleološkog odsjeka Beograd, koji je
jama (Iron deep) na Maganiku je om dolu (-453m) koju su istražili speleolozi DI V.M. otpočeo istraživanja ove pećine, otkriveno je oko
tako lijepo premašila dubinu Jame Manda iz Valjeva. 12 km (mapirano 10.550 m). Petnaestak godina od
na Vjetrenim brdima (-775 m) prvih istraživanja, Češki speleološki savez predvođen
na Durmitoru koja je još od 1985. godine suvereno Ovo grotlo potpuno okomitih strana, koje uzima Nova istraživanja u Pećini klubom „Pustý žleb” iz Brna, u saradnji sa PSK „Ak-
držala primat među dubokim jamama u Crnoj Gori. dušu i um speleologa, završava se na dubini od 429 nad Vražjim firovima ovo” iz Bijelog Polja su kroz ekspedicije „Meduza”
I to nije sve, zastrašujući bezdan sa nazivom Nyx u metara. (Ajfelova kula je visoka 300 m, a Empajer od 2002. do 2012. istražili oko 5,5 km novih kanala
Jami na Treštenom vrhu, takođe na Maganiku, nalazi stejt bilding u Njujorku 381 m). Na sajtu www.speleologija.me prikupljeni su ronivši dva sifona na kraju Dugog kanala, i tri sifona
se na 11 mjestu svjetske liste najdubljih vertikala. podaci za 25 pećina dužih od 1.000 metara. Ukupna u Srksovom pomorskom putu. Potencijal za nastavak
Pećina Duboki do bila dužina tih pećina je 62 kilometra. Primat od samog istraživanja ove pećine je i dalje veoma veliki.
Iron deep najdublja na svijetu početka istraživanja 1988. godine i dalje drži Pećina Njegoš pećina na Njegušima, Cetinje, druga je
nad Vražjim firovima u Đalovića klisuri, Bijelo Polje. pećina po veličini. Sa 5.300 m istraženih podzem-
Istorija istraživanja dubokih jama u Crnoj Gori nas U medijima se plasiraju različiti podaci i nagađanja nih prostora svrstava se u red speleoloških ob-
vraća na početak dvadesetog vijeka kada je austrou- vezano je za najdužu i najljepšu crnogorsku pećinu. jekata izuzetno velike dužine. Posljednjih godina
garska vlast 1916. godine angažovala G. Lahnera da
istraži jamu u Dubokom dolu na obodu polja Krstac
u blizini Njeguša u svrhu vodosnadbijevanja vojske
i stanovništva. Istraživanja su dosegla za to vrijeme
nestvarnu dubinu od 340 metara i pećina Duboki do
je tada bila zvanično najdublja na svijetu. Sredinom
osamdesetih godina prošlog vijeka na Durmitoru,
od strane međunarodnih speleoloških ekspedicija,
istražena je Jama na Vjetrenim brdima, tada najdu-
blja jama u Jugoslaviji i na Balkanu, koja još uvijek
posjeduje potencijala za dalja istraživanja.
Zanimljivosti crnogorskog krša

Najdublja jama: -1.027 m - ŽELJEZNA JAMA, Maganik
Najduža pećina: 17.500 m - PEĆINA NAD VRAŽJIM
FIROVIMA, Bijelo Polje
Najdublja vertikala: -429 m - NYX, Jama na
Treštenom vrhu, Maganik
Najduži sifon: 1.000 m - JURIŠKO VRELO, Bijelo Polje
Najdublji sifon: -133 m – ORAHOVAČKA LJUTA, Risan
Najduže jezero: 220 m - DUGO JEZERO, Pećina nad
Vražjim firovima
Najveća dvorana: 100 x 40 m - VELIKI BRAT, Pećina
nad Vražjim firovima
Najduži kanal: oko 5 km - DUGI KANAL, Pećina nad
Vražjim firovima
Najviši stalagmit: 18 m - MONOLIT, Pećina nad Lipska pećina
Vražjim firovima

speleologija Youtube kanal:
www.youtube.com/user/manifesto1111?feature=watch
istraživanja Njegoševe pećine sprovode mađarski njih godina Mađarski speleološki savez u okviru Lodowa (1.956 m), Gigant (1.635 m), pećinski sistem većom od 200 m i sa značajnim potencijalom za
speleolozi a potencijal za dalje napredovanje i dalje NP „Lovćen”, organizuje speleološke kampove. Na Nibyczarna i Babina sisa (1.611 m), Górnicza (1.216) i nastavak istraživanja.
postoji.
�� ovom području locirano je i istraženo više od 40 Čardak (1.054 m). Na Durmitoru, pored ranijih istraživanja, treba
Sigurno najdužu istoriju istraživanja ima Lipska speleoloških objekata. Na području Nacionalnog parka „Skadar- pomenuti i nova u Ledenom dolu gdje je nekoliko
pećina (3.410 m) u Dobrskom selu nadomak Cet- Osim već pomenutih Njegoš pećine i pećine sko jezero”, u okviru IPA projekta „Priroda za poljskih klubova nastavilo istraživanja pećinskog
��
inja ��
koja se nalazi na trećem mjestu ��
liste najdužih Duboki do, značajne su Zečja rupa (1.700 m), pećina budućnost”, sprovedena su sistematska istraživanja sistema „Jedanaest” (X1108, X1208) čija je dužina
��
speleoloških objekata u Crnoj Gori. ��
Već početkom 19. Bogos (1.617 m), Žestoka pećina (1.100 m) i Ledena 21 speleološkog objekta a u istraživanju su sprov- 2.100 m, a dubina 281 m.
vijeka pećinu je istraživao Englez��
�� Lejard,
� čuveni Pavle pećinu (944 m). eli NPCG, Biospeleološko društvo Crne Gore, Na Maganiku pored već opisanih istraživanja treba
Rovinski 1887. godine
�� !��"�� istražio je 450
�#�$�� m dužine, a
�� U okviru NP „Prokletije”, uglavnom na masivu Prirodnjački muzej Crne Gore i Outdoor club iz pomenuti pećine M 73 i M 13 čija dubina premašuje
1905. godine pećinu je istraživao i premjerio u dužini Bjelič, Poljski planinarski savez (PZA) organizuje kam- Podgorice. Takođe, Biospeleološko društvo i OCP na 400 i 300 metara i nastavljaju se.
�� %�� &� ��
od oko 800 metara austrijanac Gustav Gesman koji je pove na kojima učestvuje i ASAK i Speleološki klub Kučkim planinama organizuju tradicionalne kam- Speleološki kamp „Meduza” na kojem učestvuju
'��" detaljno opisao u svom radu
pećinu ��(��
„Die Tropfstein- Kraljevo iz Srbije. Istraženo je više od 40 speleoloških pove gdje je locirano i istraženo oko 30 speleoloških Češki speleološki savez a čiji je domaćin PSK „Akovo”
�� )*��+��
höhle �� sedamde-
von Lipa in Montenegro”. Krajem objekata a najznačajnije pećine su: Ledena pećina – objekata a najveći je Opasna jama sa dubinom iz Bijelog Polja nastavlja desetogodišnju tradiciju
setih i početkom osamdesetih pećinu
,��-�� su �istraživali
speleolozi
%�. nekoliko klubova iz Slovenije
�� .� i Srbije. Što
se
�� /-��/�/�� 0��1�� pomenuti
tiče dugih pećina svakako treba � � pećinu
Grbočicu (2.650 m) u širem području Skadarskog
2! koja je, kao i Lipa, na listi zaštićenih
jezera, �� područja
�� 3�-#��
prirode Crne Gore. �� .�
&��4��
Speleološki kampovi širom��Crne
)��&�� Gore
Trenutno najveća
�5�1�� speleološka istraživanja
�� se
sprovode na nekoliko lokaliteta u Crnoj Gori. Posljed-
��
Najduže pećine u Crnoj Gori
2�4��6�� 7��#� � ��
8��9�"��4�� .��
&��/-��4�� .� ��
�� ,�� (��
)��1�+� ��
,��-��
'��" ��
5�1��/-��4�� (��
2�4��/-��/�/�� &��
�:��(;�:��(��
&��4��/-��&��<�� =��
��
Najdublje pećine u Crnoj Gori
��
��
��
�� !��"�� #�$��
�� %�� &� ��
'��" ��(��
�� )*��+��
,��-��
%�. �� .�
�� /-��/�/�� 0��1��
2! ��
�� 3�-#�� .�
&��4��
)��&�� Pećina nad Vražjim firovima – Dvorana
svijećnjaka. Foto: Saša Popović
�5�1��
14 05 2013. Moja
��
planeta 05 2013. Moja planeta 15
speleologija
Foto: Mirsad Badžić

Info
Prikupljeni podaci o najdubljim i
najdužim pećinama u Crnoj Gori koji
se nalaze na sajtu speleologija.me su
najklopetniji i najsvježiji podaci na
jednom mjestu koji mogu podstaći
na buduće ažurnije obvjavljivanje
speleoloških istraživanja u Crnoj
Gori. Osim podataka o dužini i du-
bini pokušali smo da prikupimo i na-
crte i fotografije pećina a taj posao
vremenom će biti sve kompletniji.
www.speleologija.me
istraživanja Pećine nad Vražjim firovima i drugih sređene speleološke zapisnike.

pećina u Đalovića klisuri. Na kraju treba pomenuti i formiranje
Osim ovih istraživanja članovi PSK „Akovo” su Biospeleološkog društva Crne Gore, formiranje
posljednjih nekoliko godina uz podršku Regionalne nekoliko novih speleoloških klubova i speleoloških
razvojne agencije za Bjelasicu Komove i Prokletije odsjeka pri planinarskim klubovima, organizovanje
locirali, istražili i opisali oko 110 pećina i jama na speleoloških škola od strane Planinarskog saveza
području opštine Bijelo Polje. Osim Pećine nad Crne Gore i Asocijacije speleoloških društava Crne
Vražjim firovima, još dvije pećine su duže od 1.000 Gore kao i specijalne obuke za speleospašavanja
metara sa perspektivom daljeg napredovanja, oko koje je organizovao GSSCG.
40 pećina je srednje velikih sa dužinom do 1.000 Željko Madžgalj
metara. Svi objekti imaju urađene nacrte i potpuno Centar za istraživanje i zaštitu krša
Maganik Juriško vrelo.

Foto: Mirsad Badžić

visokogorstvo
RUBRIKA
Visokogorstvo
Durmitor
Sarajevski visokogorci
i ovog 1. maja tradicionalno
na Durmitoru (Crna Gora)...

visokogorstvo Predeli Durmitora, po lepoti i neokrnjenosti retko i autentično delo prirode, proglašeni
su nacionalnim parkom 1952. godine.
K
lub visokogoraca Sarajevo,
već tradicionalno, Prvoma-
jske praznike provodi na
Durmitoru. Rani polazak iz Sara-
jeva u sunčano jutro poznatom
rutom... Kanjon Pive, Pivsko jezero
koje nikad do sada nije bilo punije
i bistrije. Nažalost, put preko Trsa
je zatvoren zbog velikih snježnih
nanosa, kažu i preko 15 m. Tako
da nastavljamo prema Nikšiću.
Obilazimo i Etno selo Nevidio sa
istoimenim kanjonom. Nevidjevši,
već samo čuvši hučanje bistre
planinske rijeke, nastavljamo ka
vodopadu Skakvica gdje smo se
izuživali i rashladili.
Put do naše male vikendice na
Žabljaku brzo je prošao. Smjestili
smo se, pa pogled sa terase na
masiv Velikog i Malog Međeda
zalili kafom... I zasladili se vanilica-
mana tetke Branke!
Plan: dio tima (3) ostaje na
Žabljaku, a ostali (6) jutrom kreću
prema katunima Lokvice gdje se
planira noćenje te kružna tura i transport do zdravstvene Mali odmor u Lokvicama, preko Trsa sve je „zaliveno” snje- iz snijega ukaza se i marka, malo gorostasa Šljemena. Ispred nas je
oko Međeda. Ruksaci na leđa - ustanove uspješno je obavila raspored obaveza i prepakivanje... gom. Kao jedna velika visoravan. priječanja prema ogoljelim liti- Savin kuk sa još vidljivim tragovi-
sva oprema plus šatori. Nismo GSS - Crne Gore. I ovim putem Danas se nastavlja sa usponom na Povratak je bio duplo brži od cama poznatim kao Djevojke ma alpinističkog uspona iz Velike
sigurni u kakvom su stanju ka- Miroslavu želimo brz oporavak, Bandjernu, noćenje a jutrom na uspona, supica, kafica i u tople (2.220 m) i evo nas na Velikoj Kalice. Sa Velike Previje odnosimo
tuni u Lokvicama. Staza je dobro a zahvaljujemo se momcima i Veliku Previju. Uspon veličanstven vreće, uz malo šale i smjeha uto- Previji. Lijevo staza vodi na Veliki sa sobom sliku oštrih zubaca,
markirana, snijega još uvijek ima djevojkama iz GSS-a na brzom i kroz Zelenu lokvu - sada bijelu, nusmo u san. Međed, desno na Malu Previju isturenih snijegom pokrivenih
u velikim količinama, ali je jako profesionalnom spasavanju. Kao i snježnu lokvu - Suvo lice na Trojni Prvi sunčevi zraci probudili su i Žutu gredu, tik ispod Terzina bridova, pukotina, snježnim
dobar za hodanje. Krplje su bile svaki put do sada kad se nađete u prevoj i Bandijernu.Vrijeme um- ekipu, kafa, doručak i put pod Bogaza. Ispod nas u bjelini Velike terasama i jedinstvenim snježnim
višak, a kako se kasnije ispostavilo srcu Durmitora sa tim svim vrho- jereno oblačno, sa jakim vjetrom noge na Veliku Previju. Snijeg Kalice crveni se alpinistički bivak. strehama stjenovitih Šljemena,
i šatori. Katun je bio u odličnom vima, čarobnim usponima na „Soe na vrhu Bandijerne nije nas omelo je dosta mekši nego prethodni U iščekivanju bogatog vidokruga a preko Male Previje mističnog
stanju - suh, čist i nadasve topao. nebeske”, svaki cilj za uspon je u uživanju i pogledu na okolne dan. Sunce nam je saveznik, a i na Veliku Kalicu i sjevernu stranu i nadasve za nas primamaljivog
Vikend prije, na katunima upitan. Pa tako i naš plan „kružna vrhove Minin Bogaz, Terzin Bogaz, neprijatelj u ovakvim usponima. Šljemena iznenađeni smo bjeli- Miloševog toka... Nešto mi govori
Lokvice odvijala se prava drama. tura oko Međeda”. Da li na ovaj ili Bobota... Zaista je ovaj Gorostas Strmo je i klizavao , ali napredu- nom i velikim ledeno - snježnim da će to biti naš slijedeći Prvoma-
Povrijeđen je alpinista Miroslav onaj vrh... A oni svi gorostasni i čaroban. Ispod se jedva nazire jemo preko Bavana. Pod zadnjom kracima koji su se visoko gore jski uspon, naravno 2014. Sve smo
Lazarević i njegovo spašavanje ponosni mame vas. kuda bi vodio put da smo išli klekom ispod stijene koja izviruje uvukli u žlijebove i pukotine zabilježili fotografijom pa se po-

RUBRIKA
visokogorstvo RUBRIKA
Smešten na severozapadu Crne Gore, park obuhvata osnovni masiv Durmitora sa kanjonima
Tare, Drage i Sušice i gornji deo kanjonske doline Komarnice.

visokogorstvo Nacionalni park „Durmitor” zauzima površinu od 39.000 ha.
koje su svoje sklonište našle u

šktom tlu između kamenja i
pokojeg busena trave. Sa svakim
postignutim metrom nadmor-
ske visine vidici postaju ljepši,
negdje u daljini na horizontu
naziru se i Prokletije. Još malo,
još malo i tu smo, na Istočnom
Vrhu Šljemena 2.445 mnv Kao
nagradu za četverosatno penjanje
Durmitor nam je dao pogled na
svoje veličanstvene divove. Besk-
rajem kamena i snijega dominira
Medjed. Zima je ove godine bila
nesebična, snježne padavine su
bile obilne. Trebaće puno Sunca
da u ove krajeve dođe stvarno
bezsnježno proljeće. U dolini Ve-
like Kalice iz snijega izbija crvenilo
krova alpinističkog bivka, jedina
boja osim sive i bijele.
Na vrhu nema vjetra, toplo je
i ugodno. Pravo mjesto i vrijeme
za kafu sa pogledom. Uglavnom
ćutimo, svako lomi svoje misli.
lako spuštajući niz snježnu plohu kameni plato sa kojeg izbijaju tura zraka prava ljetna, a gazi se Samo ponekad tišinu naruši
nazad u Lokvice, te ka „našoj” vršci do nadmorske visine 2.455 po snijegu. Lagano napredujemo. pitanje o nekom vrhu ili pravcu.
prelijepoj vikendici u Ivan Dolu. m i zajedno sa Savinim Kukom Šljemena su treći po visini vrh Zajedničkom fotografijom kreće
Večera i razastrta karta, i čini istočni obod durmitorskog Durmitorskog masiva. Naš pravac naš povratak, opet Čista strana,
dilema dan pred povratak u masiva. Derneci - Panalj, pa preko Čiste pa snježni nanosi i konačno cilj u
Sarajevo, kamo ići penjati, Savin Dan je vedar, toplo je. Sunce strane na plato ne predstavlja samom dnu skijaških staza. Oblaci
Kuk ili Velika Šljemena. Metodom već počinje pržiti. Prvi dio uspona tehnički zahtjevan uspon, već više nam ubrzavaju silazak šaljući
„odlučićemo kad krenemo” došli ide snijegom. Prethodnih dana treking turu. Čista strana oprav- pokoju kap kiše.
smo do podnožja skijališta „Savin smo se uvjerili da je snijeg idealan dava svoje ime, vijugavo gazimo Dobro društvo, lijep dan,
Kuk” i započeli svoj uspon na za hodanje, najvažnije je da se ne po travi koja se nije oporavila ni uspješna tura to je ono što nas
Šljemena. Šljeme i nije vrh u pra- propada. Pomalo mi je smiješno, od prošlogodišnje suše. Svojim vraća planinama uvijek i iznova...
vom smislu te riječi već zaravljeni majca kratkih rukava, tempera- hodom uznemiravamo bubamare Samela Zelić

visokogorstvo
26 05 2013. Moja planeta

Šar planina
visokogorstvo Titov vrv trek:
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=2121493
Čista desetka za
umetnički dojam
Kanjon Matka
Ukoliko se kojim slučajem nađete
u Skoplju, ne propustite priliku
da provedete barem par sati u
prelepom Kanjonu Matka. Ovaj
uzani kanjon reke Treske nalazi
Prolećno planinarenje se u samoj blizini grada, tako
da čak i gradskim autobusom
po Makedoniji: možete doći do njega. Voda
planinari iz Novog smaragdno zelene boje i litice
na obali visoke po 1.000 metara
Sada, Kikinde i Bačke daju posebnu draž ovom mestu.
Palanke (Srbija) uživali Matka je jedno od najpopularni-
jih avanturističkih dstinacija na
su u kontrastu sunca i otvorenom u Makedoniji. Možete
snegova Šare... obići kanjon brodićem, u kajaku,
dati oko 1.000 metara nadmor- leti bio je istinski test izdržljivosti
veslajući na dasci ili se prošetati
stazom u liticama dugom 6 ske visine. Uspon se sastojao od za mnoge u našoj grupi.
kilometara, ući u pećinu koja je savladavanja kraćih strmih i dužih Za trećinu grupe ove male,
P
rolećno planinarenje na Šar stanište slepih miševa ili posetiti „ravnijih” deonica. Nakon trećine takoreći vojvođanske ekspedicije
planini obeležio je uzbudljiv nekoliko srednjevekovnih mana- puta i nekih sat i po vremena, Titov Vrv je najviši vrh koji su do
kontrast sunca i snega koji stira na ovoj lokaciji. grupa je napravila prvu pauzu sada ispeli, dok je troje planinara
je tek počeo da se otapa praveći pored planinskog potoka nabu- prvi put savladalo savladalo veću
divlje potoke po ovoj prelepoj Vrva na 2.747 metara nadmorske jalog usled topljenja snega, što je visinu od 2.000 metara, tako
planini. Uspon na najviši vrh Šare - visine. Inače najviša tačka Šar pla- bila i prva i poslednja prilika da da je po starom planinarskom
Titov Vrv na 2.747 metara nadmor- nine, Titov vrv lociran je na nekih se obnove zalihe vode. Ostatak običaju održano i malo krštenje.
ske visine i vrh Plat 2.398 u samo Za uspon na Titov Vrv morali spavati duže. Pa, ko ne bi mogao 21 kilometara od Tetova, a i danas staze bio je većinom pokriven Od vodiča smo mogli čuti da se
dva dana dali su dva potpuno smo biti spremni već u šest ujutru. spavati? Ipak, sledeće jutro je nosi ime dobijeno po maršalu snegom, što je u kontrastu sa ne dešava tako česta da tako
drugačija viđenja makedonske Sama pomisao na buđenje oko pokazalo da ne samo da čak ni sat nekadašnje Jugoslavije, predsed- lepim, sunčanim danom i de- velika grupa, nas čak dvadeset i
planine. Naša ekspedicija od 36 pet sati činila se dovoljno teškom, nije potrebno navijati za buđenje. niku Josipu Brozu Titu. To ipak nije lovima prekrivenim živopisnim sedmoro, uspe da osvoji ovakav
planinara iz Planinarskog društva tako da je nevericu izazvala kon- Razlog za rani polazak je taj što i najviši vrh Makedonije već je to planinskim cvećem, davalo nev- vrh u uslovima kada je na stazi
„Kinđa” iz Kikinde, pojačanih ekip- statacija domaćina iz Planinarskog se na ovoj planini često dešava da Golem Korab (2.764 mnv), koji erovatan osećaj tokom pešačenja. dubok sneg. Međutim, naš
om iz Novog Sada i Bačke Palanke, doma „Smreka” na Popovoj Šapci, se odjednom skupe oblaci i padne se nalazi južno u nastavku venca Ipak, isti sneg je donekle ublažio prolećni uspon na Šar planinu bio
protekle prvomajsko-uskršnje poznatom ski centru koji je gotovo kiša. Da bi izbegli tu neprijatnost, Šare. dramatičnost grebena preko kojih je poseban i po tome što su Titov
praznike „spojila” je u Makedoniji, opusteo nakon zimske sezone, čak tridesetoro planinara krenuli U nekih deset kilometara smo prelazili. Poslednjih pola kilo- Vrv ispenjalo i dvoje mališana od
osvajajući dva vrha Šare. da se ovde na planini ni ne može su u cik zore u osvajanje Titovog razdaljine izazov je bio savla- metra uspona preko kamene go- deset godina.

visokogorstvo
RUBRIKA Plat trek: RUBRIKA

visokogorstvo KOntakt za smeštaj u ohridu: Vila Flora - Telefon: +389-46 270-090, +389-70 493-296;
e-mail: daljan_gm@yahoo.com; web: www.vilaflora.com
Sneg, koji nas je usporavao pri-

likom uspona, pokazao se kao sja- Pop Ilija krsti planinare koji
jan saveznik u silasku, izazivajući su prvi put prešli 2.000 mnv
osećaj dečije radosti prilikom
spusta trčećim korakom, dok su
neki iskoristili i sjajnu priliku za
sankanje na jaknama - Šara super-
klisko. Nedaleko od planinarskog
doma, pokazalo se da su vremen-
ske prilike zaista varljive, s obzirom
da su se u ranim poslepodnevnim
satima vrlo brzo navukli oblaci i
počela da pada kiša.
No, čak ni to što su se cipele
sušile neuspešno nadomak vatre
celu noć nije sprečilo osamnaest
najupornijih planinara da sutra-
dan krenu u osvajanje vrha Plat.
Uspon je bio dosta lakši nego
predhodnog dana, mada je snega
bilo u izobilju. Negde je dostizao
i metar dubine mereno planinars-
kim štapom, ali se na svu sreću pri
hodanju nije propadalo ni blizu
toliko duboko. Završnica uspona
ipak nije bila laka. Da bi se došlo
do našeg cilja, trebalo je svladati
skoro 400 metara visinske razlike
jednom strmom padinom. Vrh Plat
je značajan u ovom masivu zato
što se nalazi na centru planine,
da to tako kažem i predstavlja
najbolju tačku za panoramsko
fotografisanje velikog dela planin-
skog venca. Kao na tacni, nalaze se
oko vas Titov vrv, Lešnica, Kobilica,
Vrtop... Sa ovog vrha takođe Šar
planina izgleda najdramatičnije,
Desetogodišnji Kikinđani
jer imate dobar pogled na strme Pozdrav sa Plata
Marijana Makitan i Marko
odseke i provalije, koji se ne vide
Lazarević, i pored veoma
pri usponu na Titvov vrv. I ovog
dubokog snega, popeli su
dana pri silasku uspevamo da pre-
Titov Vrvi i pokazali da je
varimo kišu i crne oblake koji su
ova visokogorska akcija
se skupili u popodnevnim satima.
za njih bila mačji kašalj.
Posle planinarskih napora, čekalo
Ovi iskusni planinari iza
nas je uživanje u makedonskom
sebe već imaju značajne
suncu na obali Ohridskog jezera.
rezultate i kao orijentirci.
Zaslužili smo.
Tekst: Jelena Paklar
Foto: Jovan Jarić,
Goran Velemirov
Iz planinarskih cipela u - japanke

Potpuni kontrast planinarenju na Šar planini dala je poseta Ohridu. Iz
planinarskih cipela prešli smo u japanke i otvorili sezonu. Najodvažniji su se
i bućnuli, iako za većinu to ipak nije bila opcija s obzirom da je temperatura
vode početkom maja oko 16 stepeni, pa su pribegli šetnjama, obilasku i ispi-
janju kafa na plaži.

Planinarenje
RUBRIKA
Planinarenje
Kosmaj
Najmlađi mladenovački planinari -
Grebenčići bili su na Kosmaju (Srbija)
u potrazi za blagom...

planinarenje Kosmaj (626 m) je planina u Srbiji, u okolini Sopota. pruža se u pravcu jugozapad-severoistok.
Srbija
Pinom je
obeležena
približna
pozicija
opisane
lokacije.
spremnih da krenu u svoju prvu

planinarsku avanturu. Klinci sa
trakama u bojama svoje ekipe ve-
zanim oko ruku i žutim kačketima
preplavili su plato. Graja dece,
oblačenje, pakovanje „planinar-
ske opreme” potrajali su desetak
minuta dok ih iskusne učiteljice
P
laninarski klub „Greben” faze bila je ekipa koja prva stigne nisu spakovale u kolone „dva
iz Mladenovca 24. aprila do spomenika na vrhu Kosmaja. po dva”. Pošto su vodiči ispričali
godine proslavio je prvu Druga faza je Potraga a blagom. prvacima kako se kreće plani-
godinu postojanja. U skladu sa U neposrednoj okolini spomenika narskom stazom, objasnili šta ih
našim prioritetnim ciljevima, a to bila je skrivena kutija sa blagom. sve čeka na stazi i odgovorili na
su razvoj i afirmacija planinarstva, Svaka ekipa dala je pet najspo- bezbroj mogućih i nemogućih
odlučili smo da akcija povodom sobnijih klinaca - mini tim, koji pitanja ekipe su krenule na staze.
proslave Dana kluba bude orijen- su u ime cele ekipe tražili blago. Da bi sve prošlo u najboljem
tisana ka najmlađima. Zbog toga, Ekipa koja je prva stigla imala je redu sa ekipama je pored vodiča
u saradnji sa osnovnom školom pravo da bira mesto odakle će i učiteljica išao i veći broj plani-
„Momčilo Živojinović” iz Mlad- krenuti u potragu. Sa svakim mini nara, kao i ekipe Prve pomoći
enovca organizovali smo akciju timom bio je jedan planinar PK iz podmladka Mladenovačkog
„Grebenčići u potrazi za blagom” „Greben” koji je davao sugestije Crvenog krsta. „Srndaći” su se
na „našoj” planini Kosmaj gde su koliko su daleko od blaga po zaputili ka Vilinom koritu prema
učenici prvog razreda kroz igru i principu „toplo-hladno”. Pobednik starom PTT odmaralištu, Prepe-
takmičenje učili osnove planin- je ekipa koja prva pronađe blago. lice ka manastiru Tresije , a Lisice
arenja, kretanje po markiranim U subotu ujutru, 20 aprila, na prema Kasteljanu i Spomen kos-
stazama i ponašanje u prirodi. platou kod fudbalskog igrališta turnici. Na stazama je bilo veselo:
Akcija je osmišljena iz dva dela. na Kosmaju sjatilo se 170 prvaka pravili su se planinarski štapovi
U prvoj fazi formirane su tri ekipe:
Bela ekipa - Prepelice, Plava ekipa
- Lisice i Crvena ekipa - Srndaći.
Svaka ekipa išla je svojom
markiranom stazom dužine pet
kilometara koje su kružne i lake.
Staze obilaze kulturno-istorijske
objekte na planini Kosmaj kako bi
se deca bolje upoznala sa svojom
okolinom i njenim vrednostima.
Da bi klincima bilo interesantnije
na stazama su bile i „baze” na
kojima su prvaci morali da reše
određene zadatke. Pobednik prve
Info
Planinarski klub „Greben” Mlad-
enovac
Telefon: +381(0)64/19-837-19
E-mail: greben.pk@gmail.com
Web: www.pkgreben.weebly.com

planinarenje Na vrhu kosmaja nalazi se spomenik borcima Kosmajskog partizanskog odreda
od grana, neki su videli fazane, igralištu na zaslužen odmor i nini po izboru, u organizaciji PK
neki su se družili sa šumskom okrepljenje. Svi osim mini-timova „Greben”. Do polaska kući prvaci
kornjačom, neki su mazili konje... koji su se spremali za potragu su proveli vreme u igri na fudbal-
A neki su se i umorili. Planinari za blagom. Pošto su svi izabrali skom igralištu.
koji su bili na bazama zadavali svoje pozicije potraga je krenula. Po završetku akcije planinari PK
su deci „teške” zadatke koje su Iako su Srndaći imali pravo da „Greben” organizovali su druženje
klinci brzo rešavali i za šta su bili prvi biraju odabrali su najdalju u Lovačkom domu za sve koji su
nagrađivani čokoladicama. Na poziciju, a u „mrtvoj trci” izmađu učestvovali u organizaciji akcije.
plato kod spomenika borcima Lisica i Prepelica brže su bile PK „Greben” se zahvaljuje
iz Drugog svetskog rata na vrhu Prepelice i prvi pronašli kutiju svima koji su pomogli da se
Kosmaja prva je stigla ekipa sa blagom. „Blago”- slatkiše i planinarska akcija „Grebenčići u
Srndaća, a ubrzo za njima stigli igračkice, pobednici su radosno potrazi za blagom” uspešno re-
su Lisice i Prepelice. Posle male odneli svojim drugarima iz ekipe, alizuje, a pogotovo OŠ „Momčilo
pauze za slikanje svi učesnici kao i najbitniju nagradu-vaučer Živojinović”, Crvenom Krstu Srbije
su se zaputili ka fudbalskom za jednodnevni izlet na pla- - OO Mladenovac i LU „Varovnice”.

planinarenje
Kanjon Hrvatska
Pinom je obeležena
približna pozicija
Triget
opisane lokacije.
Planinarsko društvo „Ravna gora” iz

Varaždina organizirali su izlet na
Krk - Baška, spust u kanjon Triget
(Hrvatska)...
P
očetkom ožujka (2. 3.) ove godine osam plani-
nara Planinarskog društva „Ravna gora” Varaždin
uputili su se na Krk, s ciljem spuštanja u kanjon
Triget, čija su osnovna obilježja širina kanjona od
svega dva do tri metra, težak teren (kamenje, trnje...) i
relativno velika visinska razlika na kratkoj dionici.
Još za mraka mala grupa od osam planinara s dva
automobila uputila iz Varaždina autocestom prema
Rijeci, odnosno Krku. Na odmorištu Ravna Gora u
Gorskom Kotaru, dočekalo nas je vrlo hladno vrijeme,
temperatura u minusu, jak sjeverni vjetar, debeli
zapusi snijega i vrlo skliska cesta, tako da smo morali
hodati vrlo oprezno, kako ne bi doživjeli nezgodu i
prije dolaska na Krk.
Čim smo prešli na morsku stranu, temperature su
prešle u pozitivu, ali nas je i dočekala vrlo jaka bura,
koja nas je pratila gotovo cijeli dan. Nakon ugodne
vožnje u dobrom raspoloženju smo poslije osam sati
stigli na polazišnu točku u Bašku kod groblja, odnos-
no kod Crkve Sv. Ivana.
Po završetku kratkih priprema, dogovora i male
okrijepe krenuli smo dobro uređenom šetnicom
prema Mjesečevoj poljani. Usput dosta fotografiranja
i zastajkivanja, prekrasni pogledi na Baščansku dragu,
Jurandvor, Batomalj... Usput smo na početku malo
naučili o glagoljaškim znakovima... Za uvod ugodna
šetnja uz lagan vjetar...
Brzo smo se popeli do Mjesečeve poljane... Tu
je počela prava tura, oblačenje i izlazak na teren
zahtjevan za prijelaz, oštro kamenje i uz olujne
(mjestimično i orkanske) udare bure ne baš ugodno
za savladavanje. Krajolik „mjesečev” s dodatkom ja-
kog vjetra... Interesantno je da ovdje stvarno možete
vidjeti markacije puteva u svim mogućim bojama od
plave preko žute, pa do crvene. Nismo kod domaćina

Planinarenje Preuzmite trek:
istražili razlog takvom markiranju, ali svakako je zan- spušta prema moru, te začas dolazimo do ulaza u staza, hoda se po rubu vrlo izražene strmine praktično U sumrak, poslije 18 sati smo se vratili do gro-
imljivo... kanjon. Kompletira se i provjerava oprema i ulazi u sa jednom ili čak sa pola stope, i pored svega je ka- blja, odnosno do Crkve sv. Ivana, gdje nam je bila
Do prve odredišne točke HLAM 461 mnv došli smo sam kanjon, gdje nam na samom ulazu spust olakšava menje na tom dijelu jako krušljivo. Na kraju je i završni i polazišna točka. Nakon kratke pauze u izvrsnom
relativno brzo. Na tom terenu nalazi se dosta mrgara smokva od oko pet - šest metara visine. Nastavljamo spust na sam kraj kanjona kroz vertikalu od oko dva - raspoloženju, svi vrlo zadovoljni što smo savladali taj
(lokalni izraz za suhozid - građevina od prirodnog dalje po teškom i uskom terenu, izmjenjuju se kamenje tri metra. Svi ti veliki napori bivaju na kraju nagrađeni famozni Triget, nastavili smo put prema Varaždinu, i
kamena bez korištenja morta/maltera), unutar kojih i trnje, kratke vertikale od dva - tri metra savladavamo dolaskom na malu kamenitu plažu na samoj obali stigli kući u kasnim večernjim satima.
pase stoka, premda smo se mi kontinentalci pitali, bez problema. Međutim nailazimo na jednu koja je oko mora s prekrasnim pogledom prema Senju i Velebitu Na kraju treba reći i ovo: hodali smo gotovo devet
obzirom na vrlo oskudnu vegetaciju, od čega ta stoka 13 do 15 metara, a budući da je glatkih ivica, i s malo iznad njega. sati po vrlo zahtjevnom terenu uz samo tri-četiri kraće
živi? Čak su i pojila pregrađena zemljišnim međama i mogućih uporišnih točaka, gotovo da je nužna up- Nakon kratkog odmora, usljedio je i teži dio ture, a pauze za koji sendvič ili malo vode. Iako je grupa
suhozidima. otreba užeta. Neki spretniji članovi ekipe i tu vertikalu to je povratak nazad. Svi smo već bili dosta umorni, bila heterogena po starosti sudionika, pojedinačnim
Iako je vrh DIVIŠKA (471 mnv ) praktično samo savladavaju „slobodnim stilom” ali objektivno je tu težak teren na spuštanju uzeo je svoj danak... Uspon fizičkim sposobnostima, iskustvima i slično, ipak smo
deset metara viši od HLAMA, kad se hoda, čini se da osiguranje nužno. Pogotovo za neke planinare poput je trajao bitno dulje, puno sporije su išle i manje djelovali vrlo homogeno, brži su pomagali sporijima,
je to mnogo više. To je vjerojatno zbog toga jer se od mene, koji imaju premalo kondicije i previše kilograma, vertikale od nekoliko metara, a dulje okomite dion- iskusni manje iskusnima... Na takvim zahtjevnijim te-
Hlama put prvo lagano spušta i onda ponovo uspinje to nije bio nimalo jednostavan zadatak. No, uz pomoć ice smo rješavali s užetima. Još je po kanjonu išlo renima bez toga se ne može, to ima višestruke dobre
do Diviške. Sam pristup vrhu Diviška je malo nezgo- cijele ekipe savladana je i ta i još jedna takva vertikala, nekako, ali kad smo izašli iz kanjona uslijedio je dug učinke, od jačanja samopouzdanja svih sudionika pa
dan, zbog jednog suhozida, koji je skoro neposredno spretno, sretno, ozbiljno kad treba, ali i uz puno smi- i naporan uspon natrag do visine Diviške. Grupa se do čvršćeg povezivanja među ljudima. Zapravo je to i
uz vrh, pa ako se dođe od strane Hlama, ga ili treba jeha u nekim situacijama... Tako smo polako stizali i na dosta rastegnula ali uz veliku međusobnu podršku svi jedan od osnovnih razloga za druženje ljudi u plani-
preskočiti, ili na njegovom kraju zaobići. kraj kanjona. smo sretno došli na vrh, a nakon toga više nije bilo nama, koji treba što više promovirati među mladima.
Od te točke počinje spust prema kanjonu Triget i Pred sam kraj, možda zadnjih 200 metara teren nikakvih problema, jer je daljnji teren bio ili ravan, ili Igor Šerdoner
razini mora. Prvi dio vodi obronkom brijega, koji se postaje izuzetno opasan. Naime, gubi se klasična lagana nizbrdica. PD „Ravna Gora”, Varaždin

planinarenje Rajac se nalazi na planini Suvobor, 100 km od Beograda, a 12 km od Ljiga.
Nadmorska visina Rajca kreće se od 600 do 849 m
Srbija
Pinom je
obeležena
približna
pozicija
opisane
lokacije.
Rajac M
aj je praznik prirode. Ovog puta, pridodaše serpentine do planinarskog doma. Izlazimo oko 20 sati Beograd. Uputih joj par rečenica o ljepotama koje nas
mu se praznik rada, Vaskrs i Đurđevdan. Tako direktno u grotlo usijane pred-uranak atmosfere. Šatori čekaju sledećih dana, mada je ona sve to davno iskusila,
uobličen, krenuo je sunčano i žustro da lista svuda oko glavnog puta. Livade primile i ringišpil. Sto- na Rajcu. Znao sam da će je to raspoloženje proći do
svoje prve dane. Sakupih malu ekipu željnu planine, pa tine ljudi se ugiba u taktu unca-unca. Very nice! sutrašnjeg masovnog odlaska vesele populacije sa ura-
se u utorak otisnusmo autobusom put Rajca. Popun- Na terasi pred domom nešto manje usijano. nka. Draganu i Marinu nagovorih na šetnju do „Lovačkih
jenog Beograđanima koji su krenuli svojim kućama u Brzo pronalazim Ljubicu, uzimam ključeve soba i priča”. Šetnja se pretvorila u, za njih neočekivan, noćni
Ljigu i našom pregršti planinara, vozač nas izveze na smještamo se u ta simpatična gnijezda. Malo kasnije uspon na vrh Rajca. Na putu pored vikendica jedan
ibarsku magistralu. Tada se počela otapati ukočenost u silazimo do restorana na večeru. Dočekao nas je Rajko odgovorni tata je podučavao svoju dječicu kako se as-
razgovoru. Nepoznato je skidalo masku i dobijalo obrise sipajući gostoprimstvo u čaše i lijepe riječi po ušima. falt poljeva benzinom i pali vatra u više pravaca. Nježna
Beogradski planinari uživali su u poznatog. U toplom ćaskanju sa Nađom proleti vrijeme
i brzo se nađosmo u Ljigu. Tu izađoše skoro svi, osim
Posle večere, koju je Zorica sa pomoćnicima, ukusno
pripremila, a Slađa poslužila, već nam je buka bila manji
edukacija.
Po mrklom mraku, otkrivao sam stazu đonovima
raju na Rajcu (Srbija)... nas sedam. Potom poznato skretanje za Slavkovicu i problem. Jedino je Nađa ljutito rekla da se sutra vraća za patika i davao podršku damama. Ubrzo izađosmo na

planinarenje Stari putopisci su Rajac, zbog prostranstva protkanog šumarcima i cvetnim
livadama, nazvali “rajem na zemlji”, pa je tako i dobila ime.
izviđanju. Odmaknuvši daleko kroz ogromna stabla prelijepog smuka. Dok sam vadio aparat, već se ubrza- raznježih. Otkaskah do kafane. „Ima li neko lokalno?”
bukve, ugazismo u potpuni mir. Svaki čas se čuo Dra- no zavlačio u žbunje. Uspjeh da uslikam prednji dio sa „Ima - BG!” Nije baš lokalno, ali nekako bješe slađe. Po-
ganin komentar: „Jao, divno... Darling!” Obuzeti mirom glavom. Nije želio pozirati. Čulo se samo šuštanje lišća, digoh sistem sopstvenog organizma na dovoljan nivo,
i sami sobom, uspesmo se uz finu strminu. Tamo gdje dok je odlazio samo njemu poznatim stazama. Napojeni pa krenuh dolinom Male Dičine... Usput ovce, tarabe
se šumska staza predaje putu, skrenusmo njegovim i umiveni, krenusmo u završnicu staze prvog dana. i znoj. U bašti doma se obrijeh oko 19 sati. Savršeno
vijuganjem do izvora Čanak. Dok su šumske vile svirale Asfaltni put kroz sijaset vikendica, nam je davao uvid doba da skinem prašinu sa „dva dana jahanja”. Čika Ra-
vrh, koji se nije ni mogao promašiti, jer je treštao folk Chopinov nokturno, sipasmo dragocjenu tečnost niz koliko je ko zapalio roštilja i ispio gajbi piva tog dana. jko me presrete i reče: „Da nisi, bože oprosti, za jednu ra-
iz parkiranog četverotočkaša. Mladež se obilno zabav- suva grla. Blagi povjetarac je pokretao bukove grane Nisam se bavio statistikom, no slutio sam pozamašnost. kicu?” Rekoh: „Neka oprosti meni grešniku! Sipni jednu.”
ljala (naljevala). Nije imalo smisla zadržavati se. Kratak šušteći melodiju do pozlaćenosti. Odatle, samo pet Pored „Lovačkih priča” spustismo se do doma, koji je već Vidno obradovan, nasu Rajko malo žute tečnosti,
pogled na svjetla Ljiga i okolnih sela, dao je dodatnu minuta je trebalo do šumareve kuće (nikad ga nema nekako vršio poziv odgovornog i prijatnog domaćina. te teko učestvova u spiranju prašine iz moga grla.
svjetlosnu notu noći, koju su cijepale logorske vatre. kući). Ambijent za proslavu prirodnih pojava. Dadoh Livade iznad doma su se lagano praznile od svojih Tog dana su nam se pridružili Kjara i Dejan. Nedavno
Vratismo se kroz gužvu do doma. Ostatak ekipe se znak za polusatno rakoljenje. Niko se nije bunio. Neko noćnih žitelja. Bunovne glave su virile iz nekih kamiona, vjenčani, zračili su ljubav.
opuštao u bašti. Obavjestih sve o sutrašnjoj turi, pa je ljepotu upijao očima, a većini su radili fotoaparati. koji su skupljali vašarsku skalameriju. Velika brda smeća Družina se već okupila i čekala da se pridružim na
odosmo na počinak. Debeli zidovi i dobra izolacija nam Dok je sunce puštalo podnevne zrake niz drveće, su prijetila da zanoće još poneku noć, pored puta. putešestviju ka kafani „Kod Gorana”. Teško žabu u
je obezbedila miran san. proplanak preko puta je blještao sav užaren. Cvjet žut, Vođeni nizputicom, obresmo se u bašti doma, zado- vodu... Izopšteni od glasne gungule, samo malo preko
Sretoh se sa srijedom u svitanje. Izađoh pred dom u crven, ljubičast, bjeli i zelen... Svi insekti se pokrenuli i voljnih lica. Ogladnjeli od ispiranja izvorskom vodom, potoka, zahvatismo raširenim rukama: „Mir, brate... mir...”
pet sati. Prilično mirna i pomalo podnapita mladež je zuje li zuje. Šuma tiha, u stvari vrvi od zvukova. Zvuci svi se poklonismo Rajkovom dočeku, raspitujući se Četvrtak se tvrdokorno odupirao o prozore! Između
tražila kutak za malo sna ili puno kafe. Pružih podmetač tanani, češkaju uho, u pohodu za ljudskom dušom. Da o porjeklu obroka zvanog ručak. Ubjedio nas je: da pet i šest sati je bila borba neprestana! Ustadoh i pob-
ispred bočnog ulaza i krenuh u svojih „Pet tibetanaca”. ne objavih polazak, ostali bi preparirani u šumskom štagod da bude, ima fino da krčka... jedih. Klimavim nogama siđoh na terasu doma. Tamo
Par vrana sa kante za smeće me je začuđeno posma- herbarijumu. Ipak, pokrenuše se noge planinarske i Ideju da posle ručka odmah otpješačim dio staze ka me dočekaše dvije pune pepeljare opušaka i okrajak
tralo. Posle 15 minuta vježbanja, prošetah djelom pođosmo putem ka Crvenom vrelu. Slobodan se odvoji Gornjim Banjanima ostvarih odmah. Ranac na leđa, pa sunca među jelkama. Povratih se da zvirnem u restoran.
rajske staze. Ptice, već odavno budne, pjevaju u slavu na raskrsnici prema domu izviđača, prepustivši ostatak ponovo na stazu. Ispod vrha Rajca, pa ispod Vijuljka i Mrklu tamu je lomio plamen plinskog šporeta. Ljubica
jutru. Stigoh iza prevoja, koji je suzbijao zvuke iz šatora. ekipe hodanju ispod doma vojske i obližnjih vikendica. Petlače, siđoh do Poloma, uspavanog sela iz srpske ba- se ocrtavala u polutami iz šanka. „Dobro jutro!”„Ajd,
U tom trenu istok podiže sunce na ramena jednom Prelazimo asfaltni put za Gornji Milanovac i ulazimo jke. To me i povuče da nastavim dalje umjesto povratka. kakvo dobro jutro! Sipaj tu kafu! Evo ti šolja!” Brzo se
brijegu. Gledasmo se oči u oči čitav minut. Zjenice ponovo u šumsku stazu, pored porodice vikendaša, Na kraju, siđoh skroz do Gornjih Banjana, pa govoreći prilagodih situaciji. Da. Sipah kafu i pobjegoh u baštu.
upiše dovoljno te jarko žute, pa sav budan i okrepljen, koji su nas sažaljivo pozdravili, uživajući u podnevnoj čika Aci, vlasniku jedne od dvije kafane, da pripremi Ljubica se pojavi sa par kafa i nekoliko priča. „Dal znaš ti,
vratih se u dom. Domaćini su rano ustali i već je krenula kafi, ispod starih breza. Silazak kozijom stazicom, koja hladno pivo, otkaskam do ušća Male u Veliku Dičinu. Branislave, kad sam ja 1974. godine...” Pojavi se odnekud
gungula. Bašta se punila prvomajskim uživaocima, dok je mirisala na sremuš. Već potpuno rascvjetao, davao Prođoh pored osnovne škole, koja je, valjda jedina živa i Rajko, govoreći: „A, znaš li ti Branislave, da sam ja 1988.
su planinari silazili na doručak. Posluženi domaćom je pomalo svog zelenila za usputno grickanje. Neko u tom kraju, gledajući dječake kako igraju fudbal. Upi- godine...”
hranom, kao da smo kod tetke na selu, toplo i sa os- zapita: „Koliko još do tog vrela?”„Ma, eto blizu smo. tah: „Ko vodi?”„Četiri - tri za nas”, reče jedan plavokosi To jutro nisam radio „Pet Tibetanaca“. Oni su radili
mjehom. Za šetnju nam se priključilo još četvoro, pa Samo još malo, iza ovih stabala...” Taman kad su počela izdanak Banjana. mene! Pio sam drugu, fenomenalnu, kafu iz Slađine
u deset sati krenusmo u šumski raj. Gospođa Nađa je učestala pitanja u tom smislu, siđosmo do kaptiranog Ušće je odmah ispod fudbalskih dešavanja. Nijemo produkcije i zurio u prazno.
bila puno boljeg raspoloženja, ali nas je ipak napustila, izvora. Ispod njega je još uvjek česma koja pruža obilje i posuto plastičnim flašama. Mada, nađoh neki rakurs Doručak nam dade pogon. Pođosmo stazama raja.
na jednom dijelu staze, prepuštajući se samostalnom vode. Začu se uzvik: „Zmija!” Ugledah dugačak crni rep, bez tih darova civilizacije. Sjetih se hladnog piva, pa se Ispod Rajca sretosmo domaćina zelene, lovačke kuće.

planinarenje Na području Rajca postoji više pećina i jama, a najznačajnija je Rajačka pećina.
Ukupna dužina kanala Rajačke pećine je 286 m, dok je glavni kanal dug 106 m.
Pokazao nam je njenu simpatičnu unutrašnjost, uvjek Imali su pristojan doček. Bora, Boris i Ceca su učinili sve rasla, spremajući se za „Kosidbu na Rajcu”. Odskakutas- Branković. Mjesto koje čuva dio srpske istorije, čuvao je
spremnu da primi goste. Malo se odmorismo, pa nas- da im bude ugodno. Veče je proteklo u igri srpskih kola i mo do doma. Osjećaj, da je vrijeme ručku doveli smo do samo jedan slijepi miš. Prhnuo je iznad naših glava, kad
tavismo istim putem koji sam prethodni dan prošao. muzici iz 70-80- ih. Lijepa zabava do kasnih sati. Obnovi- savršenstva. Opet odmor, šetnja, čavrljanje... Emocije su sam otvorio masivna drvena vrata. Vremenski procjep
Dan je uveliko uzimao jutro u zagrljaj. Rajačke livade li smo kompletan repertoar Zdravka Čolića. Neka smo! skakutale po stazama razgovora. Društvo za pamćenje. nas je primio na kratko. Obresmo se u 14. vijeku. Lijepo
i njive su se šepurile po okolnim brdima. Siđosmo Petak me probudi tišinom. Odbauljah do bašte, gdje Oblaci su ispunili obećanje. Prosuli su jedan večernji, nas primiše Brankovići. Najavih pokret, prije nego se
do Banjana. Gospođa Lepa, protinica, nam pokaza se bacih u naručje zori. Mirišljavo jutro je cvrkutalo mali, pljusak. Jerina sjeti da pristavi kafu. Ko zna da li bi se pokrenuli
unutrašnjost crkve i ispriča njen istorijat. Crkvena porta pticama. Prepustih se tihovanju. Doručkovali smo nešto Subota se budila lagano, nježno se protežući kedro- iz te miline, blagom jezom obložene.
je sva u cvjetnim zasadima i njegovanom travnjaku. ranije i spremili se za pješačenje do Velikog Suvobora. vima ispred doma. Već ritualno, zagrlih jedno stablo Otrgnuti od istorijskog sna, siđosmo u centar Slakov-
Košnice sa pčelama su davale dodatni šarm. Vrijedne Prijatelji iz Slovenije su se pakovali za povratak u deželu. žmirkajući bunovno u sunčevo zlato. Teče priroda kroz ice. Kafana kraj puta nas dočeka raspoloženo. Vlasnica,
ruke domaćice. Poželjesmo im sretan put, pa nas 13 pođe na stazu 1. vene. Very fine! takođe. Napokon: valjevsko pivo! Hladno kao taštin
Preko puta u kafani ,dočeka nas čika Aca zavaljen Pridružili su nam se Aleksandra sa mužem Aleksandrom Nekako se osjećalo u zraku da je to dan za povratak osmjeh!? Hm. Posle polusatnog uživanja dozvasmo
u istoj pozi i stolici kao i prethodnog dana. Vrijeme u i drugaricom koja nije Aleksandra već Vanja. Stigli su to u Beograd. Po licima tek probuđenih prijatelja vidjeh Aleksandra telefonom i njemu ne bi lijeno da dođe
ovom selu ne postoji. Posluži nas njegova supruga, dok jutro iz Beograda, da bi pješačili sa nama. Lijep gest. da im to i nije prijatno saznanje. Većina bi tu ostala još autom. Nasu i on jedno pivo u svoj rezervoar, pa nas
gledasmo nekoliko taglećih konja kako pronesoše tužne Do Dobre vode dođosmo lako, opčinjeni okolišem. danima. I sam bih ostao, ali godinama. Ipak, posvetih odveze do doma. Treba li reći da smo stigli tačno u
oči ulicom. Služe ljudima za izvlačenje drva iz šume. U planinarskoj kući zatekosmo društvo od nekoliko se zadatku. Povedoh šest žena do slapa u šumi ispod vrijeme ručku? Časovi lijepih dana su curili. Prošetasmo
Mukotrpno. porodica sa djecom. Atmosfera živahna. Goca i Marina doma. Mala avantura. Pojedine su oduševljeno vrištale i do uzvišenja blizu doma, odakle su hrabri momci poli-
Oprostismo se od Banjana, pa uz Malu Dičinu, ostadoše u hladu lipa, da uživaju u mirisima, dok smo od straha. Ili od doživljaja skrivene ljepote. Mali vodop- jetali paraglajderima. Nastade još par dobrih fotografija.
veselu riječicu, krenusmo natrag. Nekoliko lijepih mi produžili ka Suvoboru. Uvjek je zadovoljstvo proći ad u skutu šumske vile rasprskavao se po stijeni praveći Ostatak vremena provedosmo pakujući stvari. Još malo
vajata, uz samu rijeku, davalo je predjelu vrlo ljubak tom stazom što opija mirisom četinara. Popesmo se narcisoidne svjetlucave linije. Posle tog iskustva, vratis- druženja na platou ispred doma, okruženom cvjećem
izgled. Ostatak puta je bio dovoljno pod hladom, pa je na vrh slikajući izmaglicu po horizontu. Dan nam je mo se na šumski put. Dvije planinarke se vratiše u dom. i dobrom energijom. U 18 sati stigao je mali kombi po
jedanaestočlanoj družini omogućio prijatno hodanje. priprjetio gomilom oblaka. Nismo ga ozbiljno shvatali. Nas petoro prođosmo drevnom stazom do Crkvina. nas. Pozdravismo se sa domaćinima i onima koji ostaše
Poznat uzvik: „Zmija!”. To je već svakodnevna po- Lagani povratak istom stazom, do skretanja za vrh Šiljak. Spuštanje do sela je bilo lagano, natopljeno znojem još malo, kao sa familijom. Prije nego su otišli, svi su
java. Dotrčah do gmizavog drugara. Savršen primjerak Popesmo i njega jer je to i zaslužio, onako ušuškan i ćaskanjem. Početak sela Ikonići je otkrilo prelijepo poželjeli da dođu opet. Ukrcasmo se u simpatično
poskoka, sa divnim romboidima je pokušavao uteći kovrdžavim šumama. Spustismo se drugom stranom i stvorenje. Na livadi ispod kuće pasao je travu vranac. četverotočkaško kotrljalo i otpočesmo povratak iz Raja.
u travu. Morao sam ga slikati. Podigoh ga štapom, pa za tren bjesmo ponovo na Dobroj vodi. Malo odmora Crn kao strah od mraka, sa bjelim pečatom na glavi, Imali smo u četiri dana sve njegove elemente. Eve, zmije
izvadih telefon. Bio je malo nervozan, pokušavajući da i popunjavanje flaša tom dobrom vodom je prijalo. gledao nas je radoznalo. Priđoh neodoljivom stvorenju i jabuke. Ipak, sami smo se protjerali nazad u betonsku
se baci na mene i ujede. Uslikah dva tri puta i pustih Vratismo se stazom preko „Vučijeg trkališta”. Šuma nas i pomilovah ga po dugačkoj grivi. Sav svjestan svoje civilizaciju. Very bad...
ljepotana da ide svojim putem. je dobrim djelom štitila od vreline. Vazduh zasićen i ljepote, pozirao nam je kao maneken. U tih par minuta Branislav Makljenović
Tačno u vrijeme ručka stigosmo u dom, malo umorni i gust najavljivao je večernju kišu. Stigosmo i do vrha pokazao nam je kako se širi ljubav. Za malo ga ne
prašnjavi, ali sa osmjehom. Popodnevni odmor je prijao. Rajca. Pogled je vukao oči na sve strane. Izmaglicu su poljubih. Kroz selo siđosmo do Crkvina. U drevnom
U predvečerje stiže i grupa planinara iz Slovenije. Oni su probijali vrhovi Rudnika, Maljena, Povlena, Jablanika, manstiru Vavedenje Presvete Bogorodice su nas
se smjestili u dom dok smo mi bili u šetnji, pa su odmah Medvednika... Rajac se hvalio svojim njivama zasijanim dočekali sarkofazi gdje su, kako kažu, sahranjeni despot
otišli do Suvobora. Vesela ekipa je brojila 33 planinara. čuvenim krompirom. Trava po livadama je ubrzano Đurađ Branković, supruga „prokleta Jerina” i sin Lazar

Dragan Jaćimović
RUBRIKA summit team
extreme www.zivotjelep.com Google map: Imja Tse (Island Peak)
www.extremesummitteam.com
voren, nego što se sletalo na njega.

Prva dva dana do Namche Bazara - kiša... Upor-
na i dosadna kiša koja pravi blato na putu. Ipak nekako
smo se dokotrljali do prestonice naroda Sherpa. Neki
su bili umorni i već pomišljali da odustanu, ali je
sledeći dan sinulo sunce i vratilo nam osmeh na lice.
Otišli smo na aklimatizaciju do Everest View hotela i
uživali u pogledu na najviše vrhove sveta uz obavezni
čaj od đumbira.
Sledećih nekoliko dana sve se svodilo na aklima-
tizaciju i uspone na usputne vrhove: Nangar Tsang
(5.100 m) i Chukung Re (5.550 m). Oni služe da ljudi
malo uspore ritam hodanja jer kako idemo na veću
visinu sve je teže i opasnije. Planina ne prašta greške.
Zato kako idemo u visinu tako naš ego treba da ide u
dolinu. Međutim nije uvek tako jer su tvrdoglavost i
samoživost verni pratioci naše potrebe za dokazivan-
jem.
Od Namchea do BC Island Peak vreme nam je bilo
više nego dobro. U popodnevnim satima dolazili su
oblaci iz doline ali bez ozbiljnijih padavina. Mirisalo
je na rani monsun, što nije dobro za ljude koji ovog
proleća penju 8.000+ vrhove. Mi smo 30. 04 stigli u
bazni kamp gde smo odmah sledećeg dana organi-
zovali mali trening radi podsećanja na osnovne teh-
nike penjanja uz fiksno uže. U tome su nam pomagali
naše Sherpe: Pasang, Karma, Dunga i Rai. Tokom dana
podelili smo se na pet naveza za uspon gde je svaki
Sherpa vodio svoju grupu, dok sam ja lično vodio četiri
Island peak 2013.

člana ekspedicije na vrh.
Nepal Na uspon smo krenuli u jedan sat iza ponoći,
2. 05. 2013. godine. Temperatura je bila oko - 12 ste-
PANTA REI
peni Celzijusa što je toplo sa obzirom na suv vazduh
i vetar od 10 km/h. Vedra noć i mirno vreme uslovili
su da smo relativno brzo penjali ka „Crampon pointu”,
mestu gde počinje sneg i led i gde se stavljaju dereze i
pojas. Tokom noći mesec je izašao iza planine Baruntse
i obasjao nam put. To je bio jedan od lepših trenutaka
tokom uspona. Takođe, kada je počelo da sviće svi su
Kada kreneš na novu ekspediciju u Himalaje uvek se drži starog čitate nečije izveštaje sa ekspedicije, zanemeli od siline različitih boja na istoku. Prelepo
pravila: „Poštuj planinu i pristupi joj kao da je prvi put”. Zaboravi znajte da se to desilo pod određenim jutro je nagovešatvalo isto tako lep dan ali nije bilo
sva prethodna iskustva i znanja koja imaš, ne pravi planove i okolnostima u vremenu i prostoru koji tako. Vreme na Himalajima je nepoznanica i za najbolje
odbaci obrasce koje si koristio ranije. se više ne mogu ponoviti. Tako da se satelite za vremensku prognozu. Kao što rekoh ranije,
Zašto? nečije odluke ne mogu primeniti čak ni klima se na ovoj planeti ubrzano menja i lično mis-
Jednostavno, stvari se menjaju. U poslednje vreme stvari se iduće godine na istoj planini. lim da mi nismo ni svesni šta se sa planetom u stvari
ubrzano menjaju... Ove godine poleteli smo iz Beograda dešava. Ili možda jesmo ali ne želimo da vidimo...
18. 04. a ukupno 18 planinara je imalo Kada smo se navezali na uže i krenuli da penjemo
P
okušajte da se prilagođavate Prirodi, tako što za cilj da popenje Island Peak (6.189 m). Dočekala nas kroz glečer vreme je i dalje bilo odlično. Međutim, u
će te menjati sebe, sopstvene stare navike i je „harmonija nesklada” u Kathmanduu i kulturni šok odnosu na prošlu godinu sačekalo me je jedno veliko
predrasude. Znam da boli, ali to je jedini način za mnoge koji prvi put dolaze ovde. Meni su Himalaji iznenađenje. Pukotine u glečeru su se proširile i više
da napredujete u životu. To je jedini način da popen- drugi dom jer već 18 godina dolazim u Nepal (Ovoga nisu mogle da se nikako obiđu već smo morali da
jete vrh ili da odustanete od uspona, svejedno je, puta se sve vrtelo oko broja 18) i ne vidim ništa penjemo svaki serak i da se spuštamo na dno ledene
važno je da ste dali sve od sebe i da je u vama ostao neuobičajeno jer znam da ispod prividnog haosa ipak doline. Postao sam svestan da će to izvući mnogo
trag promena koji se desio na tom putu. sve savršeno funkcioniše. Sve zavisi kakav si čovek i energije pre završnog uspona na greben Island Peaka,
Intuicija postaje važnija od sirovih informacija. Deca koliko poznaješ lokalnu tradiciju i kulturu. Ovde sila ne a takođe da će nas znatno usporiti u odnosu na
21. veka sigurno se ne slažu sa mnom i vrte glavom prolazi. planirano vreme. Kada smo stigli u podnožje grebena
dok čitaju ovaj tekst. Ali intuicija je azbuka Božija i u Spakovali smo opremu za BC, dobili sve dozvole za dočekalo me je sledeće iznenađenje. Gde je nestao
Himalajima više vredi od svih tekstova koje možete uspon i imali sreće pri sletanju na aerodrom u Lukli. sneg? Cela padina do vrha je izgledala tužno i jadno.
naći na internetu o nekom vrhu, planini ili smeru. Kada Naime, bilo je loše vreme pa je aerodrom bio više zat- Kao bolesnik na umoru. Voda curi na sve strane, prljav

extreme summit team
RUBRIKA summit team
extreme
Najava ekspedicija Extreme Summit Team-a

Manaslu expedition 2013.
Uspon na Manaslu (8.163 m) - Nepal
Polazak: 27.08.2013.
(ekspedicija traje 40 dana)
Aconcagua expedition 2014.
Uspon na najviši vrh Južne Amerike –
Aconcagua (6.962m)
Polazak: 28.01.2014.
Tibet, Mt. Kailash 2013
Obilazak oko svete planine Kailash i poseta
svetog jezera Mansarovar
Polazak: 5. - 23. 09.2013.
led prekriven sitnim peskom, kamenje koje se odronja- im dozvolim da dođu do mene jer je onda znatno lakše Moje sumnje u naglu promenu vremena su se duh i samopouzdanje za neke buduće poduhvate.
va i traži nečiju glavu na užetu... Kao da nismo na 6.000 organizovati spuštanje niz uže do podnožja stene. obistinile kada su nas prekrili oblaci i kada je počela Ima i onih koji su se dobro naplašili, pa će se verujem
m nego stojimo u proleće negde u našim planinama. U Međutim uvek ima onih koji ne kapiraju suštinu koja snežna mećava. Ostao sam poslednji na grebenu da u buduće držati isključivo trekova. Zato je Priroda u
tom trenutku primetio sam po obodu horizonta oblake glasi: ekspedicija je uspešna samo onda kada se svi bih mogao da u povratku pomažem onima koji su Himalajima primer pozitivne selekcije, jer nismo svi isti.
koji su se ubrzano spajali i polako spuštali na manju živi i zdravi vratimo kući! Trebalo mi je dosta vremena imali problema pri spuštanju. Najteže je bilo u glečeru Ovde nema foliranja. Možete da lažete druge i sebe
visinu. Ispred mene su bile tri naveze a iza mene jedna. da ubedim neke članove ekspedicije da idu nazad i da jer sam imao jednog člana ekspedicije kojeg je stigao koliko hoćete ali ne prođe ni dan a Priroda pokaže
Ništa mi nije preostalo nego da što pre ispenjem gre- oslobode uže za absail, a jednog planinara sam morao umor ali uz moju malu pomoć uspeo je da stigne do istinu. Sve je jednostavno i prosto. Slatkorečivost i
ben i odozgo bolje osmotrim situaciju. Nakačio sam se na silu da osiguram jer je potpuno neosiguran hodao „Crampon pointa” i dalje nastavi sam ka baznom kam- manipulacija ne prolaze, to ostavite za kasnije kada se
na uže i što sam brže mogao popeo sam se gore gde iznad ambisa, nesvestan opasnosti u kojoj se nalazi. pu. Na pola puta do baze sačekao nas je jedan momak vratite kući.
sam stigao njih četvoro koji su već grebenom krenuli Ostvariti cilj po svaku cenu često je jedini motiv ljudi iz naše kuhinje koji je izneo nešto klope i topao čaj. Sve u svemu dobra ekipa, odlično druženje i uvek
ka vrhu. Vrh je od tog mesta udaljen jedno 70 m sa ne koji penju himalajske vrhove. Trag puta u takvima ne Posle 12 sati velikog napora svaki zalogaj zlata vredi a pozitivna atmosfera tokom ekspedicije. Mislim da
više od 20 m visinske razlike. ostaje, već samo praznina posle vrha koja traži novo o tečnosti da ne pričamo. sada svi jedni druge mnogo bolje poznajemo nego
Tek tada sam video da sa Lo Tse (8.501 m) zadovoljenje, to jest novi cilj i tako u krug. Sledećeg dana smo spakovali opremu i krenuli ranije, pa se nadam da će u nekim budućim akcijama
dolaze tamni oblaci koji će nas prekriti u roku od Sa mnom je na grebenu bilo osam planinara i što niz Khumbu dolinu ka Debocheu. Mada je sve nizbrdo biti još veselije. Meni je važno da sam nastavio misiju
najviše sat - dva. Dozvolio sam Pasangu da odvede njih se mene tiče svi su oni popeli vrh. Zvanično nisu, ali neke je stigao umor od uspona pa su jedva hodali. Ipak prenošenja znanja i iskustva u Himalajima. Koliko će
četvoro na vrh, a ja sam odlučio da sačekam ekipu da da nije bilo strogog vođe ekspedicije da ih vrati nazad su svi zadovoljni sa onim što su doživeli a većina i sa toga ostati u njima to ne znam ali moje je da dajem i
izađe na greben i da im onda saopštim da prekidam sigurno bi uspeli u nameri da osvoje Island Peak (6.189 iskustvom koje će ostati posle ove ekspedicije. Ovakve da ne razmišljam o ishodu.
uspon jer će se vreme naglo pogoršati. Morao sam da m), ali je pitanje koliko bi njih sada čitalo ovaj tekst. nepredviđene okolnosti tokom uspona samo jačaju Život je lep!

Svi trekovi na jednom mestu
trekovi www.stazeibogaze.info Download
trek ove avanture možete da skinete u svoj GPS uređaj klikom na ovu adresu
vodič kroz planine Balkana
Đeravica
Nailazimo na prvo Nastavljamo ka vrhu
jezero i prva veća
pauza
Uživajte u divljoj lepoti

Prokletija prateći ovaj veoma Vrh Paljenik
atraktivan trek...
Đeravica (2.656 mnv)
pešački trek
Podaci o treku Jedan planinar

Slovenac celu trasu
prešao je bos
Ukupna dužina treka: 25 km
Ukupan savladan uspon i spust: 1.400 m
Najniža tačka treka: 1.652 m Završnica uspona vrh na vidiku
Najviša tačka treka: 2.656 m
Kondiciona težina: 9/10
Tehnička težina: 5/10
Izvor pitke vode: 3
Greben i vrh
Ð
Đeravica
eravica je sa 2.656 metara drugi
najviši vrh u celom prokletijskom
masivu, posle Jezerskog vrha
(Albanija), i uzdiže se iznad srednjovek- Pogled sa vrha
ovnog manastira Visoki Dečani. U nep- na albanski deo
osrednoj blizini vrha nalaze se Prokletija
mnogobrojna lednička jezera,
Svanjiva u sunce
od kojih je najveće Ðeravičko, is-
na pomolu
pod samog vrha, a iz njega ističe
reka Ribnik.
Uspon na vrh Đeravicu vršimo
sa crnogorske strane. Vozilom
dolazimo od Plava do Babinog
Polja, naselje Luka (1.480 m). Maje Rops i Tromeđe.
Smeštamo se u novoizgrađenim Dalje nastavljamo čuvenom „patrolnom sta- Planinari na vrhu
katunima u kojima se može zom” koja povremeno vodi po samoj graničnoj Đeravice 2.656 m
smestiti oko 30 planinara. liniji sa Albanijom. Na prvo (veliko) jezero dola-
Budući da očekujemo dosta na- zimo u osam sati. Nakon sledeća dva sata hoda
pornu i dugačku turu ustajemo to jest oko 10 sati dolazimo do druga dva manja
oko u tri sata. jezera u podnožju vrha Đeravice gde se inače nal-
Minibusevima dolazimo do azi poslednja lokacija za dopunjavanje sa pitkom
podnožja Bogićevice (1.640 m) vodom pre vrha.
i odatle krećemo pešice, nešto Uskoro izlazimo na greben i po njemu dola-
malo pre pet sati kada je već zimo na sam vrh oko 12 sati. Vraćamo se istom
i svanulo. Kroz široku dolinu stazom do naše polazne jutrošnje lokacije u koju
Bogićevice i živopisne katune, dolazimo oko 19 sati.
dolazimo do ispod prevoja Autor treka:
Bogićevice, do Vodica, izmedu Slavko Šmit

Tomica Delibašić
Planinom www.tomica-planinom.com
E-mail: tdelibasic@ptt.rs
Ipak je bilа izneđenje količina snega na Orjenskom da nam za akciju zvanu vrh Orjena treba upravo toliko
sedlu, u ovo doba godine i kad su krenule vrućine, da sati. Posle penjanja Subre i ulaska i gornji deo njenog
su snežni smetovi još uvek par metara. Kako plani- amfiteatra, došavši direktno sa autobuske stanice
narski dom na Sedlu nije bio otvoren, jer nije bilo neke u Herceg Novom, ka Orjenu i najvišem vrhu masiva
veće grupe koja bi se tamo uputila, valjalo je do vrha krećemo sutradan u pet sati ujutro, naspavani u udob-
Orjena stići od doma za Vratlom. Bio je to poseban nom domu za Vratlom.
izazov za mene i Zoricu Polimac, koja je junak ovog Prvi nagoveštaji purpurne jutanje svetlosti, što rađa
poduhvata, celodnevnog hoda od petnaest sati. dan, nasloniše se na isturene vrške Subre, i tada, dok
Izračunao sam da je obdnevica oko petnaest sati i prolazimo Vodenu jamu, praktično sniježnicu, ali i tad
ORJENSKI IZAZOV
VREDAN PETNAEST SATI HODA
Grupa planinara tako upečatljvo kada smo se našli na ovom prostoru
iz Srbije Crna za prvomajske praznike. Dok su južni delovi masiva

bez snega, uključujući padine Subre okrenute suncu,
odgovorila je na Gora
Pinom je
odmah na vrhu iste planine je smet i u unutrašnjosti
masiva je visok sneg, tako da je na Orjenskom sedlu
izazov atraktivnih obeležena viši od metra, da ne govorimo o smetovima koji su
crnogorskih približna
pozicija ove
zasuli okruženje ovog prevoja.
Nije u pitanju samo zavidna visina Orjena od 1.894
visova... lokacije.
m, kao i visina okolnih vrhova, već širina i kompakt-
nost masiva, što bez obzira na blizinu mora znatno
utiče na klimu, gde se dah mora sudara sa kontinen-
O
rjen se prostire neposredno iznad Herceg talnim dahom, pa morski oblaci, vodena para koja
Novog, primorska je planina zavidne visine, ali prvo prodre preko nešto nižih i bližih moru vrhova
će se na nekim delovima masiva sneg zadržati Dobraštice i Radoštaka, pa prođe i masiv neobičnih
do u leto. Prošle zime ova planina je primila puno stena Subre, potom dopre do dolina i vrhova oko
snežnih padavina, u količinama koje se, kažu, godi- najvišeg vrha, i konačno se rashlađuje na stenovitoj
nama ne pamte, iako se upravo ovde, u Crkvicama, prečagi Reovačke grede, što uslovljava da u Crkvica-
uzima da ima najviše kiše u Evropi. To smo shvatili ma pada najviše kiše u Evropi.

Planinom RUBRIKA
PLANINOM
knjiga vodič,
drugo prošireno izdanje
Autor: Tomica Delibašić
O planinama Crne Gore i Srbije,
opisi planina i staza, poziv na
literaturu, brojne potrebne
podatke, uz deo o planinarenju
bez snega, čujemo nešto kao šumsku svađu, galamu njihovi završeci, zbog propadanja kod silaska ili izlaska najjači, u smetovima je, prevoj je to među vrhove, put uopšte, šta planinar treba da
nekih životinja, kevtanje ili lavež, pa krenuvši tamu
uverih se da su to lisice zaigrale šumsko kolo, a da pri
na snežni deo.
Borova glava je poseban doživljaj, ne samo što je
ka Crkvicama je na momente pod jakim snežnim nano-
sima, dok pogled na Reovačku gredu i Vučji zub stvara
zna i na šta da obrati pažnju.
tom naš nisu očekivale. Izgleda da je to bila lisica sa u tom delu sneg znatniji, već što odatle vidimo brda saznanje da ovaj put nećemo tamo mogi ići, posebno
malim lisičićima, jer videh kako jedan mališa promače pod snegom, njihove severne strane, a i vrh Orjena će ne na atraktivan greben, a Zub je zub, pa i kada nema
kroz šiblje. Kao nepozvani gosti prekunuli smo taj izviriti i pokazati se u daljini, kao kupa sa dva vezana snega. Planinarski dom su ogradili smetovi, popeli se Po pristupačnoj ceni od
šumski ritual, pa nastavljamo ka Bakočevom dolu, koji
nazivaju i Žitnim, odakle počinju snežni delovi, prvo u
vrha, desnim većim vrhom. Do prilaska vrhu, odnosno
dolaska na Orjensko sedlo, preostala je dugačka
uz zidove, neki putokazi samo vire iz snega, odatle je
moguće penjanje uz greben na kome jednim delom
500 dinara, pouzećem, sa
ostacima i prisutnim tamo gde je gušća šuma i dublje šumovita dolina, puna snega, ali koji drži težinu na stenama nema snega. Kad se tako više ne može, troškovima slanja
doline. planinara i omogućava skoro normalan hod. Jedino ispreči se neka stena, valja sići na levu stranu, gde
Markiranu stazu, koje praktično nema, bar kada kod silaska sa Borove glave valjalo je obratiti pažnju je šuma i na strminama vise snežne površine, kojima 700 dinara.
su snežni uslovi, valja satima pratiti i ne izgubiti je, na delove gde sneg stoji preko stena i gde može da se mogli kretati samo uz pomoć cepina, da se ne bi
preskakati ili zaobilaziti palo suvo drveće, što ovde pukne i da naglo propadnete, ali dočekavši se sprem- „otkunuli” na neugodan način, jer onda se zaustavl-
samo odumire kada mu dodje vreme, kao i drveće no na štapove, pa opet dalje. jate jedino udarom u drveće, da ne pričamo šta bi to Više detalja o uslovima
koje je zimus sneg oborio, pa onda kroz doline, neka- Dolazak na Orjensko sedlo je bio susret sa drugom značilo. Izlazak na Mali Orjen vršimo uz stenoviti deo,
da kroz stene, pri čemu su nezgodni ostaci snega i prirodom, sasvim drugim ambijentom, jer tu je sneg a gore nailazimo na debeo vrši sneg, posebno u sedlu poručivanja i kupovine:
među vrhove i na strani ka izlasku na glavni vrh.
Vrh Veliki Kabao, ili Zubački Kabao, kako se još www.tomica-planinom.com
zove, visok 1894 m, delom je pod smetom, a pi-
ramida na vrhu je bez snega, sa širinom pogleda na Telefon autora:
susedni Vučji zub, Reovačku gredu, Jastrebicu, a na
suprotnoj strani Buganju gredu. Sve je to ono zbog +381(0)64-245-22-37
čega je vredelo uložiti toliki trud, sate napornog hoda
da se dotle stigne, a izbeći škrape, sve prepreke, te
stići do udobnog smeštaja u domu za Vratlom. Sutra-
dan nas čekaju Siljevik, Robodo i Kamenski Kabao, sa
pogledima na more i sve vrhove, pa na plažu stižemo
u popodnevnim satima, sa planine na obalu mora,
brčkanje i potom put ka Beogradu.
Info - smeštaj
PLANINARSKI DOMOVI u vlasništvu PK „Subra” iz
Herceg Novog na raspolaganju su dva doma:
Dom za Vratlom, na visini 1.160 mnv, moderan
je objekat rekonstruisan 2011. godine, kao deo
projekta „Wilderness Hiking & Biking” u Crnoj Gori,
koji se sprovodi u saradnji sa nemačkim GIZ-om.
Kontakt: Duško Avramović (predsednik) +382-69-
430-070, Dejan Tupuš (sekretar) +382-69-348-600
Dom Orjen Sedlo, na visini 1.600 mnv.
Kontakt: Marinko Peruško +382-67-829-519

Planinarski klub „Pobeda” je najbrojniji planinarski klub u Srbiji sa preko 2.000 članova i
najvećim brojem akcija, izleta i pohoda. Osnovne aktivnosti kluba su: izleti, planinarenje,
PK „PObeda” sportska orijentacija, alpinizam, i nadasve druženje sa ljudima raznih profesija,
nacionalnosti, koje sve povezuje humanost i ljubav prema prirodi.
„Pobedine” akcije
Pešačka tura po Vojvodini
Detalje potražite na
Mljet (Hrvatska)
Sedam najviših vrhova Balkana
(Bugarska)
Krf (Grčka)
Karpati
Dinara
Makedonija
Pinom je
obeležena
se u Đevđeliju i otišli za Grčku, u sa snegom u pravcu SZ do mesta približna
mesto Orfanio, gde smo prenoćili gde počinje žičara i gde prestaje pozicija ovih
četiri naredne noći. put koji vodi do ovog centra. U lokacija.
Drugi maj. Planina - naš cilj, nal- povratku svraćamo u Dramu i
azi se stotinak kilometara severno zadržavamo se oko sat vremena,
od Orfanija. Posle podužeg puto- Dužina ture je oko 18 km, uspona stranu doline, ali mi smo nastavili
vanja preko grada Drame stigli smo oko 1.700 m, vreme trajanja - devet da se penjemo prvo direktno uz
Kožuf
do sela Pirgi na južnom podnožju sati, a broj učesnika 17. kameniti strmi greben a kas-
planine. Treći maj. FILIPI, KLISURA REKE nije travnatim grebenom sve do
Tura FALAKRO. Iz sela Pirgi (630 MESTE, KAVALA. Prvo smo otišli u glavnog vrha Mati (1.955,6 m). Na
m) krenuli smo oko devet sati. Prvo obilazak lokaliteta Filipi, severno vrh smo stigli oko 14 sati. Vratili
idemo putem koji vodi uz dolinu od Kavale. Zatim smo nastavili put smo se u selo drugom zapadnijom
reke Sosice do jednog planinar- na istok i, pre Ksantija, skrenuli levo stazom. Dužina ture je bila oko 19
skog skloništa ispod strme stene kod sela Statmos. Strmim putem km, uspona oko 1.700 m, vreme
na ulasku u klisuru. Ulazimo u smo otišli do jednog vidikovca na trajanja deset sati, broj učesnika 13.
klisuru kojom protiče reke Naskvica desnoj strani klisure reke. Odozgo Peti maj. BELASICA. Rano ujutro
Pored Kožufa (2.197 m), planinari što dolazi iz južnog cirka planine.
Staza je delimično zarasla, ali ima
se ne vide svi meandri reke Neste
već samo poslednja tri. Zatim
smo krenuli iz Orfanija i preko
Seresa došli do sela Neon Petri-
beogradske PK „Pobede”, u planu oznaka pored, pa je moguće proći smo se vratili u izlazni deo klisure cion na južnom podnožju planine.
klisurom. Na sledećem raskršću i prošetali stazom uklesanom u Uzanim putem smo se popeli do
su ispenjali su Falakro (2.232 mnv) i skrećemo desno uz strmu stazu stene oko kilometar uzvodno. brda Beli Kamen (1.339 m). Odatle
Pamgeo (1.955 mnv), a u planu su imali ukopanu u steni. Kasnije, staza je Staza se nalazi iznad reke i pruge sa smo bili planirali uspon na planinu.
i Belasicu (2.029 mmv) u Makedoniji... prilično zarasla i zatrpana lišćem
kao da njome niko ne prolazi. Na
dosta tunela. Vratili smo se na po-
lazno mesto i otišli za Kavalu gde
Međutim, na tom mestu se nalaze
vojni objekti i verovatno neka baza,
kraju te doline izlazi se na pro- smo se zadržali oko tri sata. Neki pa su nas odmah zaustavili stražari.
K
ao što je planirano, iz Beogra- brojnim odronima koje smo uspeli ezero, a odatle se snežnom pa- planak sa bukovom šumom na su obilazili grad a neki su ostali na Nisu nam dali da idemo planira-
da smo pošli 30. aprila u 20 nekako da prođemo i da stignemo dinom penjemo se na najviši vrh kome se nalaze korita za pojenje plaži istočno od grada. Dužina ture nom turom već su nam preporučili
časova. U grupi je bilo dvade- do planiranog mesta za polazak na planine - Zelenbreg (2.167 mnv). stoke i jedna crkvica. Tu zatekosmo je bila oko dva kilometra. da se vratimo u podnožje i u ko-
set planinara. turu. Vrh se nalazi na granici Makedonije krdo konja i magaraca ali brzo Četvrti maj. Tura PANGEO. Sa mandi tražimo dozvolu, koju vero-
Sutradan, oko šest sati ujutro, Tura KOŽUF. Krećemo sa puta i Grčke. Iako je bilo lepo i sunčano pobegoše. Voda je već presušila. periferije sela Mesoropi (500 vatno ne bi ni dobili. Odustali smo
stigli smo u Đeveliju. Skoro ništa ispod jednog prevoja (1,665 mnv) vreme sa vrha nije bio dobar Uspon dalje ide desnim golim m) krenuli smo oko osam sati od uspona i vratilo se nazad. U pov-
nije radilo, pa smo sačekali malo na predelu Džibarica. Idemo bilom pogled. Jedino se na zapadu video obodom velikog južnog „kratera” novourađenom stazom uz reku ratku smo svratili u Dojran, a kas-
da se otvoti neko kafanče - barem severnog kraka planine u pravcu Kajmakčalan, dok su ostale planine planine. Posle nekoliko uspona na ka centralnom delu planine. Staza nije obišli lokalitet Stobi (jedan od
kafu da popijemo. Posle odmora juga preko kota 1.807 mnv i 1.999 bile u izmaglici. nekoliko „predvrhova” dolazimo prolazi pored više manjih slapova najpoznatijih antičkih arheoloških
krenuli smo putem ka skijaškom mnv do granične kote 2.112 mmv, Usledio je povratak skoro istom na najviši vrh Sv. Ilija (2.233 m). i vodopada. Preko reke su urađeni lokaliteta u Makedoniji).
centrau na Kožufu. Put vodi uz Kon- granični kamen broj 82. Na ovom stazom. Dužina ture je bila oko 13 Cela južna ivica vertikalnog ka- mostići a na padinama drvena U Beograd smo stigli oko 20.30
jsku reku do sela Konjsko a zatim se vrhu se nalazi predajnik. Zatim, km, uspona oko 750 m, a vreme menog zida je ograđena drvenom ograda. Ova staza vodi do jedne sati.
dolazi do Smrdlive vode. Odavde graničnom stazom silazimo na pre- trajanja - pet sati. Učestvovalo je 20 ogradom da skijaši ne bi sleteli pećine iz koje izvire reka uz koju Veroljub Kovačević
počinje uspon na putu sa mnogo- voj gde se nalazila karaula Markovo ljudi. Po završetku ture vratili smo u provaliju. Silazimo niz spadine smo išli. Dalje staza vodi na drugu 064/225-99-41

Planinarsko društvo „Jelenak”, Pančevo
Adresa: Svetog Save 10, 26000 Pančevo, Sastanci se održavaju četvrtkom, od 19 do 20.30 sati
PSD „Jelenak” web: www.jelenak.rs
Zubački Kabao
Planinari pančevačkog sam Orjen je bezvodan. Posebno ga
Najave akcija PD „Jelenak”
Malinik, Lazarev kanjon 01.-2.06. - za više informacija
-
Rafting Tarom 06-09.06. - za više informacija -
Ovčar, Kablar 09.06. - za više informacija -
Crna je proučavao i Jovan Cvijić. Češka, Nacionalni park Krkonoše 03-07.07. - za više
„Jeleka”, sa domaćinima Gora Zaintrigirani Orjenom, planinari informacija -
iz PD „Vučji zub” iz Pinom je „Jelenka” uputili su se ka njemu
obeležena u dane prvomajskih i vaskršnjih crkva „Hercegovačka Gračanica”, po ugledu na kosovsku kilometara dalje, do mesta Ubli gde smo bili u 7.30
Trebinja, ispeli su najviši približna pozicija praznika. Pratilo nas je lepo vreme, Gračanicu, a u njoj je sahranjen veliki pesnik Jovan časova. Jutro je bilo prijatno. U početku je uspon lagan,
vrh Orijena (Crna Gora)... ove lokacije. pa smo usput svratili do Višegrada i u Dučić, rodom iz Trebinja. Iz Trebinja i Hercegovine, prolazi se kroz borovu šumu i padinom lagano penje do
njemu „Andrićgrada”, kamenog grada potiču mnoge poznate istorijske ličnosti - sveti Vasilije, mesta zvanog Dobri do. Već na polovini puta susrećemo
koji, prema ideji slavnog režisera Emira vojvoda Luka Vukalović (vođa ustanka u Hercegovini se sa snegom za koji smo čuli da ga ima, ali smo se
M
asiv Orjena je deo venca priobalnih planina Kusturice niče nedaleko od mosta na Drini. U nastavku 1852 - 1862), Aleksa Šantić, Momo Kapor, a takođe i iznenadili njegovom količinom. Već na Dobrom dolu,
Crne gore, a po prostoru je najveći planinski puta svratili smo i u Foču, gde smo prošetali, posedeli sportske. Tako, na primer, iz ovih krajeva potiče i slavni visina snežnog pokrivača iznosila je gotovo jedan metar.
masiv na Jadranu, smešten na tromeđi Crne i osetili prepoznatljivu atmosferu jutarnje opuštenosti košarkaš Dejan Bodiroga, a malo je poznato da je Do Dobrog dola ima oko sedam kilometara pešačenja,
Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine na površini od stanovnika Bosne. Praznik rada, 1. maj proveli smo u odavde rodom i pokojni Dražen Petrović. a od Dobrog dola do vrha još oko 1,5 km, ali tu počinje
oko 400 m2. S obzirom da pripada Dinarskom sistemu, Trebinju, gradu sunca i platana. Ovaj lepi mediteran- Predveče smo stigli u planinarski dom u mestu Tuli konstantan uspon do samog vrha, pod velikim nagi-
Orjen ipak nema izrazit pravac pružanja karakterističan ski grad udaljen je od mora nekih 30 kilometara, ali gde smo se smestili. Dom se nalazi na lepom mestu, bom. Prisustvo ogromnih količina snega daje ovom
za ovaj sistem. Posebno ga karakterišu duboke i uske je pravi mediteranski, sa puno palmi i mediteranskog u tišini, okružen kamenitim predelima sa kojih se šire usponu karakter pravog zimskog uspona što je ipak za
vrtače, levci koji se vertikalno probijaju kroz slojeve. bilja, kulturnih i verskih spomenika, kroz koji protiče mirisi mediteranskog bilja, a noću ga pokriva sjajni zvez- nas bilo iznenađujuće, s obzirom da smo krenuli u akciju
Sa 1.894 m Zubački kabao je najviši vrh masiva. Padine bistra reka Trebišnjica, a preko nje se nadvija još jedan dani prekrivač. na jednu primorsku planinu. Završni uspon čekao nas je
Zubačkog kabla krase gorostasna stabla munike, retke kameni most koji je podigao Mehmed-paša Sokolović. Četvrtak, 2. maj bio je predviđen za uspon na Orjen. na grebenu gde smo se kao po ivici noža morali kre-
vrste bora, endema Balkana. Iako ima najviše padavina, Iznad Trebinja nalazi se brdo na kome je sagrađena Da bi se izveo uspon, potrebno je prevesti se desetak tati lagano i oprezno, uz korišćenje cepina koji su nam

PSD „Jelenak”

PSD „Jelenak” Zubački kabao
Pogledajte profil planine
posebno značili na usponu preko strme i gole padine pridržavali. U nastavku je sneg bio mekši i lakši za kretan- moderni gusari. Nekoliko sati provedenih u Dubrovniku mulacija), i Korićka jama, mesto stravičnog ustaškog
dubine gotovo 300 metara. je, a povremeno smo prolazili pored dubokih jama i preko nisu dovoljni da se sve obiđe, ali je utisak koji je na sve zločina tokom Drugog svetskog rata. Nezaobilazan je i
Sa nama je bio Srđan Milivojević, vodič iz Planinar- delova padina počišćenih lavinama. Povratak u Dom nas ostavio nešto što će dugo trajati i hraniti našu glad Nacionalni park „Sutjeska”, poznat po Tjentištu, memori-
skog društva „Vučji zub” iz Trebinja, koji odlično poznaje doneo je spokojstvo, mir i prijatan umor, pa smo posle za umetnošću i lepotom. jalnom kompleksu „Dolina heroja” i istorijskom filmskom
ovaj surovi teren i koji je praktično ispitivao svaki metar zajedničke večere ubrzo utonuli u duboki san, a jutro je Ovo još nije bio kraj lepih poseta, pa smo svra- spektaklu „Bitka na Sutjesci”.
ove rizične deonice. Na sastavu sa stenama, snežna kora osvanulo uz cvrkut ptica i nove mirise. tili i u manastir Duži, iz 16. veka, koji je smešten u Na kraju, posle ovako kompresovane ture, ostali su
se polako odvaja praveći duboke linijske procepe koji Blizina mora je toliko neodoljiva da so do njega hercegovačkom kršu na putu prema Trebinju, u kome je snažni utisci koji se danima i danima izvlače iz memorije
preteći zjape, kao da će se svakog časa odvojiti i krenuti jednostavno mora otići. Samo 30 kilometara dalje je vreme stalo, a nešto malo zemlje, stoke i košnica jedini i hrane dušu. Posebno se zahvaljujem članovima Plani-
ka dolini u vidu katastrofalne lavine. Na kraju, stigli smo prelepi grad Dubrovnik. Posle dugo godina, a neki prvi su izvor prihoda skromnog monaškog sestrinstva koje o narskog društva „Vučji zub” iz Trebinja - Aleksandru Saši
do vrha, na 1.894 m, sa koga se pružao predivan pogled put, uživali smo u ambijentu starog grada, nekadašnje manastiru brine. Udaljene su od civilizacije, bez intern- Džoniju, Srđanu Milivojeviću i Igoru Škeru kao izuzetno
na okolne vrhove i masiv prekriven snegom, a more se države, šetajući njegovim uskim ulicama i skladno eta, televizora i mnogih drugih „blagodeti” civilizacije. predusretljivim i dobrim domaćinima, a s obzirom da
jedva naziralo zbog toplote i isparenja zbog kojih su se uklopljenim trgovima, a sa zidina tvrđave posmatrali Nezaobilazan je bio i manastir Tvrdoš kao duhovni je ovo teren koji nije pitom, preporučujem svima koji
boja neba i boja mora stapale u jedno. more, Lokrum, Lovrijenac, crvene krovove starog grada i centar čitave Hercegovine i sedište Hercegovačko- dolaze u posetu Orjenskom masivu da se obrate ovim
U silasku smo takođe morali izuzetno da pazimo, zvonike i kupole crkava koje su smeštene u njemu. Grad, zahumsko eparhije. sjajnim momcima ili bar da im se jave ukoliko sami idu u
spuštajući se na kritičnim deonicama unatraške, zabijajući ionako prepun turista, magično privlači nove i nove koji U povratku smo na kratko posetili još nekoliko planinu jer su ovi ljudi izuzetno spremni i osposobljeni
cepine u sneg da bismo imali osiguranje za koje smo se se dovlače brodovima i napadaju stešnjeni grad kao destinacija kao što je Bilećko jezero (velika hidroaku- da reaguju u svim situacijama.

RUBRIKA
ljudi
Ljudi
Stopala
u prvom
planu
Tom Robinson, fotograf iz
Londona, proputovao je svet
uzduž i popreko, a postao slavan
zbog projekta „Feet First”.
Naša saradnica Marija Boljević
razgovarala je sa njim...

ljudi
U
svakoj fotografiji uvek su dve osobe: fo- škole, ali joj se nikad nisam posvetio. Godine 2008.
tograf i posmatrač, govorio je poznati spakovao sam torbe (75 % fotografske opreme, 25
američki fotograf i ekološki aktivista Ansel % odeće) i proveo sam 18 meseci putujući svetom.
Adams. Kada je reč o turističkoj fotografiji, tu je To vreme mi je omogućilo da vežbam i da usavršim
obično i još pokoji pozer ispred Ajfelove kule, svoje fotografske veštine i da izgradim stvarno jak
podupirač Krivog toranja u Pizi, ili prosto - nas- radni portfolio. Kad sam se vratio postavio sam
mejani ukras zalasku sunca. Međutim, fotografije web stranicu i mogao sam da počnem da primam
Tom Robinsona srušiće sve vaše predrasude i poručene poslove. Srećan sam sa dobijenim kvalite-
nateraće vas da na turističku fotografiju ubuduće tom slika na svakom snimanju, ali još uvijek osećam
gledate sasvim drugim očima. da imam prostora za stalno poboljšanje.
Iako u svom portfoliju ovaj engleski fotograf ima
zadivljujuće fotografije predela, portrete i detalje iz Imate poručene poslove iz svih krajeva sveta. Da li
celog sveta, možda je najpoznatiji po slikama sopst- je teško i da li putujete mnogo?
venih stopala. Naime, ovaj - Putujem u sve delove sveta, slikajući zanimljiva
engleski fotograf započeo mesta, događaje i aktivnosti. Stići do tamo i nazad
Trenutno je 2005. godine projekat može bit naporno, ali tako je sastavni dio posla
postoji više od „Feet First” koji dokumen- putujućeg fotografa. Međutim, putovanje ponekad
tuje njegove pustolovine može da bude zabravnije od same destinacije:
100 fotografija kroz fotografije stopala klackati se autobusom u Centralnoj Americi, okružen
u seriji i prosto njegove porodice. Na pilićima, sjuriti se turbulentnim rekama u Laosu...
je neverovatno ideju je došao dok je
sedeo na plaži sa de-
Možete, takođe, upoznati i neke zanimljive ljude.
koliki su vojkom Veriti. Započeli Šta najviše volite da slikate i zašto?

publicitet dobila su zajedničko putovanje,
pa je vremenom broj
- Volim da fotografišem različite festivale i
događaje. Moj san bi bio da ponovo putujem svetom
naša stopala... fotografija, ali i članova fotografišući sve vrste čudnih i otkačenih festivala
porodice rastao. u neobičnim zemljama. U januaru 2013. godine,
otputovao sam u Gujarat, Indiju, da fotografišem
Kada ste počeli da se bavite fotografijom? Uttarayan kite festival, što je bilo veliko iskustvo.
- Bio sam oduševljen fotografijom još od srednje Takođe sam fotografisao i kanjonig u Maderiai i ribo-

RUBRIKA
Ljudi RUBRIKA

ljudi
Matildine slike slika
- Trenutno postoji više od 100 fotografija u seriji i

prosto je neverovatno koliki su publicitet dobila naša
stopala. Mislim da je Matilda definitivno dodala novi
ugao i učinio ga privlačnijim ljudima. Nastavićemo ovo
da radimo do kraja naših života i za nekih 30 godina,
ove fotografije će stvarno ispričati priču našeg života.
Ne mogu da odlučim koje fotografije su mi lepše: one
sa putovanja ili Vaše lične, ali svakako broj jedan su
mi „I’M GOING TO BE A DAD”. Koliko je uloga roditel-
ja promenila Vaš pogled kroz objektiv i koliko Vaša
kćerka voli da je slikate?
- Bilo je stvarno zabavno fotografisati tu seriju i
verovatno zato i toliko uspešno, jer nismo planirali da
imamo bebu, pa je bilo pravo iznenađenje kad smo tu
vest saopštili ljudima. Ne mislim da me je to što sam najboljih mesta za slikanje, volim ona sa nekoliko turis-
Pozerka Matilda Matilda - mart postao otac promenilo kao fotografa, ali definitvno ta. Moje omiljene zemlje koje sam posetio su Bolivija,
mart 2011. godine 2012. godine sam postao iskusniji u fotografisanju male dece - što je Gvatemala i Laos.
zapravo prilično teško.
Kakvi su vaši planovi za dalje i da li možda planirate
Možete li da nam kažete kako neko ko nije da posetite naš region? Mislim da imamo sve što je
fotogeničan ipak može da izgleda dobro na fo- potrebno za dobre fotografije!
tografijama? - Porudžbine obično
- Dobro pitanje i nešto što još uvek pokušavam i dolaze u veoma kratkom
sam da naučim. Uvek pokušavam da uhvatim pravi roku, pa nisam siguran Mislim da je naša
lik ljudi, pa ako ispade stvarno ružno - onda, nažalost, gde ću biti kasnije ove kćerka Matilda
nema jednostavnog načina da se to sakrije. Opuštanje godine. Sledećeg meseca definitivno
pred kamerom definitivno pomaže. Iako uvek volim da idem na obilazak Artičkog
fotografišem kad se ljudi smeju ili sa stvarno prirod- kruga motornim sankama, dodala novi
nim osmehom, što može bit prilično teško. Jedan trik što će biti neverovatno. ugao i učinio
lov u norveškim fjordovima. Oba fotografisanja su u sirotištu u Gvatamali, gde sam živeo mesec dana. koji često koristim kad je neko u blizini „prvo moraš tu Voleo bih da posetim
bila veoma zabavna. Upoznao sam decu dobro i misilim da se to i vidi osobu naterati da se sada smeje” i iz nekog razloga to Srbiju, to je definitivno u ga privlačnijim
na fotografijama. Imati vezu sa svojim subjektom uvek učini da se osoba ispred kamere prirodno smeje, mom užem izboru. Kad ljudima
Svaka vaša fotografija ima posebnu emociju. Na stvarno je važno i to je nešto što uvek pokušavam pa onda mogu dobiti dobru fotografiju. dođem u posetu možete
primer, slike iz Hogara, zatim The Strangers, pa fo- da uradim, radije nego samo da naiđem na nekoga mi pokazati.
tografije iz raznih zemalja... Koliko je emocije važne na ulici, fotografišem i odšetam. Ako se osoba oseća Koje je najbolje mesto za fotografisanje i ljudi su
kad nekoga fotografišete i da li ponekad morate da opušteno pored Vas, onda ste na pola puta da dobi- prilično opušteni na svim fotografijama, da li je to Kakva je vaša poruka čitaocima magazina ,,Moja
sakrijete emocije i radite svoj posao? jete odličan portret. Druga polovina je da poznajete zbog Vas ili umete da uhvatite momenat? planeta”?
- Ovo je lepo pročitati, hvala što ste to rekli. Por- svoj fotoaparat, da koristite prava podešavanja i da - Mislim da su ljudi opušteni sa mnom, jer sam i - Za turističko fotografisanje vrlo je važno da
tret fotografije su nešto što volim u vezi svog posla tražite dobro svetlo. ja sam opušten. Ako upoznam osobu pod stresom vežbate što više možete. Terajte sebe da stvari vidite
- verovatno zato što je jedno od najtežih snimanja to obično mene učini nervoznim, pa pokušavam da na različite načine i da bude kritični prema sebi pri
da bi se dobilo pravo, pa zato kad slikam odličan A Feet First? To je jedna zaista sjajna ideja koja vas ostanem miran i srećan. Fotografisanje treba da bude odabiru najbolje fotografije koju ćete staviti na svoju
protret jako sam zadovoljan sobom. To je nešto što je proslavila šitom sveta. Nešto što se svima sigurno zabavno, pa pokušavam da zadržim taj stav. U pogledu web stranicu. Srećno!
sam vežbao dosta tokom godina i naučio pravi i dopalo jeste pojavljivanje stopala Vaše kćerke Mat-
pogrešan način da se to radi. Hogar je fotografisan ilde. Kako napreduje projekat? www.tomrobinsonphotography.com
RUBRIKA RUBRIKA
BICIKLIZAM Bikes Tell Stories

Dva točka, devet evropskih zemalja, devet
biciklista, jedan kreativni pojekat koji će
ih okupiti u dokumentarcu novosadskog
novinara Milana Lisice...
Photo: vijayarajan.
Pratite Milana Lisicu: kontaktirajte ga:
Biciklizam www e-mail milanvulpes@yahoo.com
D
ok se točkovi okreću pod mojim nogama, ja izvršio selekciju junaka za moj dokumentarac.
Photo: Salander
dobijam ideje i imam osećaj kako svet oko Strast ka biciklizmu kod svakog od junaka je
mene postaje zeleniji, i da ja tome doprino- različita, ali ih veže ista opsesija.
sim. Biciklizam sam otkrio pre šest godina i od Dokumentarac će biti o onima koju su uradili i
tada aktivno vozim. Pre toga sam vozio rade nešto na šta su ponosni, o strasti ka
samo kraće deonice, a onda sam odvo- biciklizmu, avanturi, volji, uspesima,
zao od Titela do Kotora, i to je bila iskustvima i pričama koje biciklizam
magična avantura. Vožnja bicikla nosi. Kroz dokumentarac ću pred-
me je dovela i do ideje pravljenja staviti različite biciklističke priče,
dokumentarca o ljudima koji a svaki pojediniac koga sam
dela istu strast kao i ja. Kako odabrao može da bude doku-
bi što upečatljivije prestavio mentarac za sebe. Oni dok voze
svoju ideju napravio sam promo imaju osećaj da za njih granice
video koji možete pogledati ne postoje, da brda postaju
. ravnice, da se ima vraća snaga.
Za mesec dana krećem na put Biciklizam je doneo promene u
od Portugla do Srbije i u svakoj životima mnogih. Ja delim njihovu
zemlji kroz koju budem prolazio strast ka biciklizmu, i ovim doku-
(Portugal, Španija, Francuska, Italija, mentarcem želim da inspirišem druge
Austrija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i da počnu da se bave nečim što je meni,
Hercegovina i Srbija) ću snimati ljude koji su i mnogima, donelo nezaboravne uspomene i
strastveni biciklisti. iskustva.
Na ideju sam došao tako što sam hteo da napra- Naziv dokumentarca će biti „Bikes Tell Stories”,
vim dokumentarac posvećen biciklizmu, ali da na engleskom jeziku je, jer su većina u dokument-
bude drugačiji, da prikaže biciklizam kroz različite arcu stranci.
ljude. Meni je do sada bicikl doneo mnogo toga Ovo su ljudi koje planiram da sretnem i da
lepog u životu, nezaboravne trenutke, uspomene, ispričam njihove biciklističke priče. U Srbiju
ljude... Moj put od 4.000 kilometara do Srbije je planiram da stignem početkom avgusta, a na jed-
moja želja da promovišem biciklizam, da ispričam nom delu putovanja će mi se pridružiti devojka,
priče o povezanosti ljudi sa biciklom, da što više brat i prijatelji. Takođe, svaki od biciklista koji će
ljudi inspirišem da krenu da verglaju. biti u dokumentarcu će voziti sa mnom jednu de-
Tokom prethodnog meseca sam imao mnoge onicu puta. To je isto ono što mi je cilj, da što više
intervjue sa ljudima u pomenutim zemljama i ljudi uključim u celu priču.
Milan Lisica Podržite dokumentarac

na točkovima Na internetu sam pokrenuo kam-
panju promocije i sakupljanja
sredstava za realizaciju dokumen-
tarca. Ova vrsta kampanja je u
stvari jedan stari vidi u modernom
izdanju. Nekada su velikoposed-
nici podržavali kreativne projekte,
a sada bilo ko kome se svidi ideja
može da da svoj doprinos. Ova
kampanja je moderna mecena.
Svakom ko podrži projekat ću
posvetiti jedan dan vožnje, voziću
za njega. A, takođe, kada završim
dokumentarac poslaću mu CD na
kućnu adresu.
Svi oni kojima je moja ideja in-
teresantna i žele da je finansijski
podrže to mogu da urade preko dva
sajta na kojima sam je predstavio.
Put dug 4.000 kilometara

započinje 21. juna u Portugaliji.

Pratite Milana Lisicu: kontaktirajte ga:
Biciklizam www e-mail milanvulpes@yahoo.com
U Austriji je Stefan Poslednja zemlja, odredište, Srbija i priča koja će

Brandl. Ovaj čovek je mnoge ostaviti bez daha, oduševiti, nadahnuti,
jednog dana dao otkaz, motivisati. Aleksandar Vukov je u ratu izgubio
seo na bicikl i krenuo da nogu, ali to ga nije nimalo usporilo. Ne. Biciklista
vozi kroz svet. Njegova u duši, koji je pokazao i motivisao mnoge koji su
vožnja je bila u isto vreme na neki način ostali
i humanitarna misija, uskraćeni za nešto.
i sve vreme putovanja Aleksandar poka-
dobijao je razne donacije zuje da jaka želja
od ljudi za ljude kojima može sve. Kada
je bila potrebna pomoć. sam razgovarao sa
Posle 11.000 km, stigao je njim i predstavio
do Šri Lanke, gde je našao mu svoju ideju
sirotište kojem je donirao rekao je: „Najbitnije
U Sloveniji glavni lik je Marko Baloh, koji je junak po mnogim mer-
novac. Posle dosta traganja za onima kojima je zaista potrebno, je da se vozi”. Da bi
ilima. Dok je bio dete obolelo od astme, niko nije mogao da zamisli
Stefan je uspeo. Na njegovom putu uspeha, želje, upoznavanja, motivisao ostale, sa
da će se baviti ikakvim sportom. Ipak ne. Marko Baloh je svetski
sreo je Milicu iz Niša koja je sada njegova dugogodišnja devojka. još jednim biciklis-
šampion, koji je postavio 14 svetskih rekorda. Čovek velike volje i
Na tom putu susreo se i sa tropskom bolesti denge koju prenosi tom sa invalidite-
strasti ka biciklanju. On je jedan od nekoliko sa prostora Balkana koji
određena vrsta komarca. Bio je teško oboleo, ali se završilo tom, odverglao je
je učestvovao na trci preko Amerike, koja se naziva i najtežim sports-
srećno. otišao do Grčke,
kim događajem, gde učesnici prelaze po 500 kilometara dnevno,
1.200 kilometara.
spavaju pod dva sata, i tako deset dana. On piše i knjigu o svom
biciklističkom životu sa naglaskom na trku preko Amerike.
U Bosni junak doku-

Španiju će predstavljati Manel Ibars, akrobata na biciklu, mentarca je Tihomir
koji je ceo svoj život posvetio biciklizmu. Osvojio brojne Dakić. Jedan od
nagrade na bemiks takmičenjima. On je 20 godina u ljudi čija biciklistička
raznim biciklističkim disciplinama, a predstvljao je Španiju priča je vredna svake
na brojnim međunarodnim takmičenjima. Pored toga uči pažnje. Godinama
druge kako da ostvare svoje biciklističke snove, da okreću unazad jedan je od
pedale i unesu živost u svoj dan. najvećih promotera
biciklizma u ovoj zem-
lji, aktivista za popu-
U Portugalu junaci dokumentarca biće Ana i larizaciju ekološkog
Aleks. Par koji dvadeset godina nije vozio bicikl i načina prevoza, čovek koji se povezao sa velikim brojem evropskih
onda je odlučio da krene na vožnju Evropom, koja biciklističkih organizacija i pokreta, i Bosnu postavio na biciklističku
se završila posle godinu i po dana i 15.000 pređenih mapu sveta. Jedan od prvih biciklista iz Bosne koji je krenuo na duga
kolimetara. Dok su putovali pomagali su ljudima po putovanja. Čovek koji je nadahnuo mnoge da krenu da koriste bicikl i
selima, volontirali na raznim projektima, kampovali otkriju svet drugim očima, očima i brzinom kojom se kreće bicikl.
po šumama, upoznavali kontinent otvorenog srca i
širokog osmeha.
U Francuskoj ću da intervjuišem Čovek koji motiviše i

dve porodice, koje su sa malom inspiriše, Siniša Glogoški iz
decom pre koju godinu išle na Hrvatske. Avantura je nje-
jednogodišnje putovanje Azijom. gov hobi, strast, želja... Svoje
Dva bračna para i četvoro dece od slobodno vreme koristi da
ne starija od tri godine. Klince su putuje, snima dokumentarce
stavili u prikolice koje su zakačili za o najatraktivnijim destinaci-
bicikle i tako se vozali 7.000 kilo- jama sveta. Pre nekoliko
metara. Kako bi podelili svoju sreću godina svoju strast ka bicikl-
i strast ka biciklizmu, dok putuju izmu odlučio je da ispuni
organizuju cirkuske predstave na verglanjem od Zagreba do
biciklima za lokalnu decu. Njihov Damaska, i njegovo iskustvo je motivisalo mnoge da sednu i počnu da okreću
duh je zaista neverovatan, a us- pedale. Ovaj student je pokazao mnogima da je za većinu stvari potrebna samo
pomene koje nose su neprocenjive. jako volja.

biciklizam
Moj prvi brevet

Od sumraka... Kratki predah
Kako sam u jednom danu biciklom neko sustigao: Luka, Martin i Aleksandar. Sa njima sam
vozio do Topole i svoje prve pauze na 82. kilometru.
prešao 305 kilometara...
Gumi defekt zbog krem bananice
Z
a brevet sam prvi put čuo pre nekoliko meseci i Na bušenje gume sam bio spreman. To se jednostav-
potpuno se oduševio. Biciklistički maraton koji no dešava kada vozite bajs. Ali da ću imati gumi defekt
nije trka, u kojem nema prvog i poslednjeg, u spoljne gume i to zbog gluposti… I sve to na nekih 35 ki-
kojem si sam sa sobom i jedino od tebe zavisi da li ćeš lometara pred Svilajnac, negde gde nema ni prodavnice,
uspeti, izdržati. Sremski brevet, početkom aprila, od 200 a kamoli nečega što ima veze sa popravkom bicikla.
kilometara, sam propustio. Ovaj od 300 sam uspešno Posle uzbrdice, naiđe i nizbrdica. I gde ćeš veće radosti
završio. Izvezao sam ga za oko 19 i po sati, pola sata pre za biciklistu. Brzinometar pokazuje 40 km/h. Čujem da je Oluja za kraj
vremenskog roka, uprkos noćnoj vožnji, gadnom gumi nešto ispalo. Okrenem se i na putu vidim nešto crveno. Na izlazu iz Požarevca sustgao me je, bolje reći sreo,
defektu, uprkos olujnom vetru koji mi je poslednjih 20 Moj bicikl je crven i kroz glavu mi je proletelo „otpao deo Alesandar Mitić. Pravio čovek dužu pauzu u Požarevcu.
kilometara duvao, a kako drugačije - nego u lice. bajsa” i zakočim. Nastavili smo zajedno. Tempo oko 21 km/h. Nisam hteo
I ovde su se pokazalo kao tačne sve one pohvale brže, a Aleksandar je bio korektan da to poštuje.
Ponoćni start servisera da imam odlične hidraulične kočnice. Brzina 40
Prvi brevet, pa još od 300 kilometara, pa još i ponoćni km/h, točak blokiran, spoljna guma pocepana. Kao da Ipak je Junkovac mesto od izuzetne
start. Sve je trebalo da počne u subotu u 9, ali je start mi se ovo desilo barem pet puta do sada, a inače posled- važnosti za srpski film
pomeren na ponoć kako bismo izbegli na- nji put sam gumu krpio pre 15 godina. Ni sekund
javljeno nevreme za subotu na nedelju razmišljanja: „A šta sada?”. - Je l’ možeš bar 25? – pitao me je.
noć. Mesto okupljanja i starta park Unutrašnju gumu sam iskidao. Deo stavio Možda bih u tom trenutku i mogao, ali pitanje je do
u Bloku 22 (Beograd). Pre ovog na mesto gde je rupa na spoljnoj, a ostatak kada bih izdržao ako pojačam tempo. Pred nama je još
breveta moj rekord je bio 111 obmotao oko točka. I ajmo dalje. Valjda oko 90 kilometara, dva sata je posle podne i imamo oko
kilometara pređenih biciklom u taj Svilajnac ima neku prodavnicu guma. 6 sati da izvezemo brevet. I klaj, klaj ka Beogradu.
jednom danu. Ima. Idemo dalje. Dogovor je bio da na izlazu iz Pančeva, kada nam
ostaje još 22 kilometra do cilja, napravimo poslednju
Kad svetlucanje svetla pauzu. Čak sam tada i Igoru Raliću poslao SMS da nam
u mraku nestane čuva gibanicu kojom tradicionalno dočekuje učesnike
breveta.
Krenuli smo nešto malo posle Tek što smo skrenuli na put ka Beogradu počeo je da
ponoći. Uglavio sam se, barem duva veoma jak vetar. Naravno, ne u leđa. Valjda da kraj
sam ja tako mislio, u sredinu grupe. bude što teži, a da ti uspešno zavšen brevet bude još
Prvi put vozim noću, tu mi je najsig- draži.
urnije. Pratim tempo, a onda u jednom Čemu sve to?
trenutku shvatim da iza mene nema nikog, Ovo sam već napisao, ali vredi ponoviti. Brevet – u
a ispred mene od grupe samo vidim da svetlucaju u njemu si sam sa sobom i jedino od tebe zavisi da li ćeš „Dečak iz
mraku. I tako do Avale i prvog ozbiljnog uspona kada uspeti. Junkovca”
su svetlucanje svetla nestala. Bane Grković
Gde je taj Mladenovac?

Nastavljam sam po mrklom mraku. Spuštam se niz
Avalu i ubeđen sam da je Mladenovac tu
odmah iza nje. A to odmah je bilo još
nekih 40 kilometara.
Put uglavnom katastrofalan, pun
rupa. Ne vidim na brzinometru
koji mi je tempo. Nemam osećaj
gde se nalazim i koliko još ima
do Mladenovca. Niko me ne
stiže. Čak sam nekoliko puta
pomislio da sam promašio neko
skretanje u tom mraku. ... do svitanja
Iza Mladenovca me je konačno

triatlon
Triatlon
Olimpijski
triatlon
Prvenstvо Srbije u olimpijskom triatlonu, u organizaciji

Kluba ekstremnih sportova „Rock & Ice” iz Bora,
održaće se na Borskom jezeru 13. jula...

triatlon
Dubašnica Jezero
P
laninari kažu da Malinik u čoveku izaziva neku jali borske okoline, za prave ljubitelje prirode podjed- Hotel „Jezero“
vrstu zdrave zavisnosti. Mnogi od njih se iznova nako vrednih kao i bogatstva ispod zemlje, po kojima Na Borskom jezeru nalazi se hotel „Jezero” sa tri
vraćaju ovoj planini, koja čini istočni obronak je borski kraj već poznat. Biće to promocija ovog dela zvezdice, smešten uz samu obalu jezera, koji je pot-
masiva Južnog Kučaja. Da li zbog velikih bukovih Srbije na nesvakidašnji način - ekstremnim turizmom. puno renoviran avgusta 2012. godine i već je postao
stabala i mističnih šumskih staza, brojnih speleoloških centar kongresnog turizma, kao i domaćin Evropskog
objekata, nepreglednih pašnjaka, veličanstvenog Laza- Borsko jezero prvenstva u snukeru koje je održano u martu 2013.
revog kanjona ili nečeg drugog - niko vam neće dati isti Na 17 km od Bora odnosno 250 km od Beograda, u godine.
odgovor, no svako će vam reći da to treba da otkrijete podnožju planine Crni Vrh smešteno je Borsko jezero. Hotel „Jezero” je kapaciteta 250 gostiju, poseduje
što pre. Nastalo 1959. godine veštačkim putem za potrebe moderno opremljene sobe, dva restorana, bazen,
Pukotina Lazarevog Kanjona sa Tilva Njagrom - pogona kompanije RTB Bor, vremenom je postalo saune, slanu sobu, fitnes centar, kuglanu i brojne druge
trećom u svetu po redu veličine geomagnetskom omiljeno izletište, ne samo Boranima, već i ostalim atraktivne sadržaje. Sportistima su na raspolaganju
anomalijom, razdvaja Malinik od Dubašničke vi- stanovnicima istočne Srbije. tereni za fudbal, rukomet, košarku i odbojku.
soravni, koja takođe predstavlja biser ovog dela Srbije. Borsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 440 Zimi hotel „Jezero” predstavlja bazu za brojne skijaše
Dubašnica se nalazi na 35 km od Bora, i do nje se lako metara, okruženo listopadnim i četinarskim šumama. koji dolaze na planinu Crni Vrh, udaljenu desetak kilo-
stiže asfaltnim putem iz pravca Borskog jezera. Pros- Zahvata površinu od 30 hektara a dubina jezera dostiže metara od hotela, dok tokom letnje sezone predstavlja
tire se na 82 km2 površine, nadmorske visine od 800 52 metra. centralno mesto za turiste koji posećuju Borsko jezero.
do 1.000 metara. Nju ove godine neće posetiti samo Kupačima su na raspolaganju četiri uređene plaže. Na Za goste hotela omogućena je poseta atraktivnim
planinari. U pohod joj stižu ništa manji ljubitelji prirode. glavnoj plaži tokom letnje sezone moguće je iznajmlji- turističkim destinacijama u blizini, poput površinskog
Stižu joj oni koji upravo u prirodi traže izazove u pomer- vanje čamaca i pedalina a o bezbednosti kupača brine kopa u Boru koji predstavlja najveću veštačku rupu
anju granica izdržljivosti; oni koji u isto vreme uživaju u spasilačka služba. u Evropi, Zoološkog vrta u Boru, Brestovačke banje i
prirodi, ali se sa njom i bore. Triatlonci. Pored auto kampa, smeštaj je moguć u hotelu Lazareve pećine.
U okviru Prvenstva Srbije u olimpijskom triatlonu, „Jezero”, hostelu „Vertigo City” i u vikend naselju.
koje će se, u organizaciji Kluba ekstremnih sportova Najava trke
„Rock & Ice” iz Bora, održati na prelepom Borskom U organizaciji kluba ekstremnih sportova “Rock & Ice”
jezeru 13. jula 2013. godine, triatlonce najveći izazov Info iz Bora, 13. jula 2013. na Borskom jezeru biće organi-
očekuje upravo na Dubašnici. Specifičnost biciklističkog zovano Prvenstvo Srbije u olimpijskom triatlonu, pod
segmenta čini ovu trku najzahtevnijom triatlon trkom Detaljnije in- pokroviteljstvom Srpske triatlon unije.
u Srbiji. Pred takmičarima je savlađivanje 200 m visin- formacije o Osim u elitnoj trci, takmičari će se nadmetati u sprint
ske razlike, dužine od pet kilometara u jednom pravcu. načinima prijav- triatlonu i dečjem akvatlonu.
Nakon izazovnog uspona sledi spust do hotela „Jezero” ljivanja za trku Centralno mesto dešavanja biće plato ispred hotela
čime se završava samo jedan krug, od predviđenih dva, mogu se pronaći „Jezero”, gde će se nalaziti start i cilj trke. Upravo će na
odnosno četiri kruga, u zavisnosti od trke za koju se na zvaničnom tom mestu biti održani plivački i trkački segment, dok
budu opredelili. Na sve to dodajte vreli letnji dan, kakav sajtu trke www. će biciklistički segment biti vožen od Borskog jezera
možemo očekivati 13. jula. triatlonbor.com, a novosti u vezi trke biće redovno ob- prema Dubašnici.
Za „Rock & Ice”, ovaj događaj nije samo Prvenstvo Sr- javljivane i na zvaničnim nalozima trke na društvenim Promoter trke, a ujedno i takmičar u sprint triatlonu
bije u olimpijskom triatlonu, već i sjajna prilika da se na mrežama - Fejsbuk stranici i Tviter nalogu. biće poznato TV lice Ivan Zeljković - Zeka Milioner.
najbolji mogući način iskoristi lepota i pokažu potenci- Milena Dragićević i Damir Petkovski

propeler
propeler SRK „Alba” i SD „Trickeri” su

po prvi put organizirali ultra trail
utrku u Hrvatskoj...

100 milja Istre 05 2013. Moja planeta 91
propeler
V
jerojatno nikad niste čuli za ultra trail u Hrvatskoj?
Niste ni mogli! Dva lokalna kluba, SRK „Alba” i SD
„Trickeri” su po prvi put organizirali ultra trail utrku
pod nazivom „100 milja Istre”, a da Istra i Hrvatska imaju
što pokazati u tom segmentu, uvjerilo se 237 natjecatel-
ja iz 14 europskih zemalja.
Sam event se sastojao od dvije utrke, glavne u dužini
od 164 km sa 5.700 m visinske razlike koja je startala
u Umagu 12. travnja u 21 sat i „kraće” u dužini od 104
km sa 4.300 m visinske razlike sa startom u Buzetu,
13. travnja u 7 sati ujutro. Cijela je utrka svojevrsni
koncentrat svih ostalih europskih utrka, a natjecatelje
je od starta na zapadnoj obali Istre vodila kroz sred-
njevjekovne gradiće, maslinike i vinograde, pa preko
svih planinskih vrhova Istre na istočnu obalu, u mjesto
Koromačno kroz sve moguće vrste reljefa i raslinja.
Prema riječima natjecatelja, staza je bila sve samo
ne lagana, vrlo stjenovita, uglavnom čisti single track
sa puno razbijanja ritma tako da poznati trkači nisu
došli do izražaja. Talijanka Francesca Canepa, kojoj je
organizator već pripremio pobjedničko postolje, nije
izdržala, odustala je na osamdesetom kilometru, a isto
je učinio i poznati Austrijanac Thomas Bosnjak koji je
zbog problema sa respiratornim sustavom odustao na
64. kilometru. Dobivenu priliku za pobjedničko postolje
ugrabili su domaćini, Mauricio Križmanić kod trkača
sa vremenom od 24:53:55 i najbolja trkačica Tadeja
Krušec sa vremenom 34:02:01. Pobjedničko postolje je
Info
Alen Paliska
Telefon: 098/98 31 255
E-mail: info@100miles.srk-alba.hr
Web: www.100miles.srk-alba.hr
www.facebook.com/100MilesOfIstria

propeler
sa drugim mjestom osigurao Talijan Enrico Viola i treći

Matevž Slapničar iz Slovenije. Kod cura je drugo mjesto
osvojila Mađarica Anna Orsi, a treće Marjeta Gomilšak iz
Slovenije. U kraćoj utrci pobijedio je domaći natjecatelj,
Ivan Blečić u vremenu 14:53:19, a kod žena je najbrža
bila Slovenka Nataša Aljančić u vremenu 18:53:34.
Utrka je bila kvalifikacijska za UTMB, finisheri su dobili
tri odnosno četiri kvalifikacijska boda za najprestižniju
trail utrku u Europi, a isto će moći učiniti i sljedeće
godine na drugom izdanju „100 milja Istre” u terminu
11. - 13. travnja 2014. Prema najavama sljedeće izdanje
će biti kvalifikacijska utrka i za poznatu američku utrku
Western States. Compressport je ponosno podržao
ovaj projekt svijetle budućnosti osiguravši nagrade za
najbolje natjecatelje. A da je Compressport jako popu-
laran kod trail trkača svjedoče i fotogalerije koje možete
pronaći na www.facebook.com/100MilesOfIstria.
Pozdrav iz sunčane Istre!
Alen Paliska

promocija
Međunarodni planinarski biciklistički maraton
Šarski vodi 2013

Планинарското друштво „Трансверзалец”
– Скопје, како и секоја година така и оваа
Категоризација на патеката
- Планинска
традиционално организира Меѓународен - Рурална
планинарскиот велосипедски маратон „Шарски - Макадан патека
води 2013”, спортска манифестација која е од
рекреативен и натпреварувачки карактер. Тежина на патеката
Средно тешка (патека која бара добра
Маратонот ќе се одржи на 30. јуни 2013. година. здравствена состојба, добра физичка кондиција
Стартот е во 7 часот пред Планинарскиот дом и добро познавање на планинарската техника).
„Смрека” на Попова Шапка - Шар Планина, а на
цел треба да се пристигне меѓу 17 и 18 часот кај Целта на маратонот: С. Вруток на изворите на
изворите на Реката Вардар во с. Вруток. Реката Вардар, каде ќе има културно забавна
програма и ручек (планинарски грав). По
Карактеристика на патеката: пристигнувањето на учесниците ќе им бидат
Стартот на патеката е од Попова Шапка а дадени сертификати за учество на маратонот.
завршува во Маврово, Вруток – Изворот на
Реката Вардар. Натпреварувачки дел: Во две категории машка
Од Попова Шапка се искачува на Вакуф, потоа и женска на Големиот маратон 98 км, Старт
пред Говедарски камен се врти лево на кај село во 6,50 часот. Следуваат пригодни награди на
Јеловјане, потоа се оди по патот врз Каналот првите 5 натпреварувачи.
Шарски води, преку Караула Маздрача, под
врвовите Бориславец, Рудока, Враца, Војводина, Цена: Стартнина 150 денари за рекративци,
село Јаловце, село Дуф, до Вруток. Должина а 250 денари за натпреварувачи. Превоз од
на патеката за голем маратон е 98 км, а за мал Скопје до Попова Шапка и назад од Вруток до
маратон 75 км. Висинска разлика 800 метри., а Скопје, заедно со велосипед 600 денари.
највисока 2.160 м. Ги поврзува двата планински
туристички центри Попова Шапка и Маврово. Напомена: Има изработено маици со лого на
Одејќи по сртот на планината низ целата патека Маратонот по цена од 200 денари.
се среќаваат 3 планинарски дома „Смрека“,
„Шар“ и „Шарски води“. Има 5 тунели и 15 Пријавување:
водостани (зафат за прибирање на водата од Пријавувањето на учесници трае до 20. 06.
реките, и рибник во с, Јеловјане. 2013 г. на:
На две места долж патеката ќе се наоѓаат e-mail: transverzalec@t-home.mk
контролни точки за одмор, освежување и или на тел/факс: 02/32-21-350, 070/641-998.
информирање на учесниците. www.pdtransverzalec.org.mk
Planinarsko društvo „Transverzalec” iz Skoplja i Cena: 150 denara za rekreativce i 250 za

ove godine organizuje: takmičare.
Međunarodni planinarski biciklistički maraton
Prevoz od Skoplja do Popove Šapke i nazad
„Šarski vodi 2013”. (zajedno sa biciklom) košta 600 denara.
Tradicionalni maraton će se održati 30. juna, Obezbeđene su nagrade za prvih pet takmičara.
sa startom u 7 sati ispred Planinarskog doma
„Smreka” na Popovoj Šapki - Šar planina. Finiš se Možete da se prijavite do 20. 06. 2013.
očekuje do 18 sati na izvoru reke Vardar. sledećim putem:
Start velikog maratona je u 6,50 sati.
E-mail: transverzalec@t-home.mk
Trasa velikog maratona duga je 98 km, a malog Telefon: 02/32-21-350,
75 km. Najviša tačka je 2.160 m, a visinska 070/641-998
razlika - 800 metara. Web: www.pdtransverzalec.org.mk

Na vodi
na vodi
Drinom
Utisci za 14. Drinsko -
savske regate 2013.

na vodi
K
ajak klub „Srpski veslači” iz
Belog Potoka i ove godine,
po 14. put na rekama Drini i
Savi organizovao je najdužu kajak
– kanu regatu u Srbiji i u regionu.
Regata nosi naziv „14. Memorijal
Vitomir Dizdarević - Admiral Kuk”
po našem starom regatašu rodom
iz Janje na Drini, koji je svoj ceo
životni vek proveo u Beogradu,
veslajući svoj kanu Savom i Du-
navom, svirajući gitaru uvek u
dobrom društvu.
Ove godine imali smo učesnike
iz Nemačke, Slovačke, Mađarske,
Rumunije, Bugarske, Republike
Srpske i Srbije.
Po prvi put smo krenuli iz
Ustiprače, opština Novo Goražde,
u Republici Srpskoj, gde smo bili
gosti opštine i Turističke orga-
nizacije koja se postarala za naš rasli su usamljeni borovi. Dole niže metru tunela.
doček i prihvat uz rublje pljeskav- u steni probijena je trasa puta koji Ušću Lima u Drinu nismo mogli
ice i druženje sa grupom koja se je iz tunela preko mosta ulazio u da odolimo već smo nekoliko ki-
formirala i uvećavala pristizanjem drugi tunel i tako redom sve do lometara veslali uzvodno limskim
kajakaša. Višegrada. U stenama jasno su kanjonom koji je dosta uži pa
Plovidba Višegradskim jezerom vidljivi usečeni ostaci trase pruge izgleda još impozantnije.
bila je očaravajuća. Stene su se uskog koloseka sa mnogobrojnim Drugog dana smo krenuli od
uzdizale visoko iznad vode a iz tunelima koji su nekada, kada su čuvene Ćuprije na Drini a pre-
njih, baš iz kamena, prema nebu se gradili, plaćani kilom zlata po thodno smo prošetali i razgledali

na vodi
Andrićgrad. Smeštaj kod Sports- brod” na samo 17 km od Višegrada SFOR-a koja ordinira ovim delom
kog centra u Višegradu, pored reke pa smo imali dovoljno vremena Bosne i Hercegovine i provela
Rzav, bio je kvalitetan sa toaletima da posetimo i stratište iz Drugog veče u druženju sa regatašima.
i tuševima sa toplom vodom. svetskog rata, na obali Drine, za U „Starom Brodu” su nam se
Lokalno stanovništvo aktivno je koje zna relativno mali broj ljudi i priključili generalni sekretar
uzelo učešće u našoj regati i na- koje je poslednjih godina vraćeno „Stalne radne grupe za ruralni
rednih godina očekujemo još veći iz zaborava i nebrige. razvoj Jugoistočne Evrope” Boban
broj kajakaša iz Republike Srpske i Zbog svojih zemljaka, kajakaša Ilić i koordnator Aleksandar
Bosne i Hercegovine. Sledeće naše iz Slovačke u „Starom Brodu” nas Damnjanović. Učesnicima regate
odredište bio je etno kamp „Stari je posetila slovačka grupa vojnika i prestavnicima opština Višegrad i
Novo Goražde predstavili su pro-
gram organizacije i vidove pomoći
području Drina - Sava. Sutradan
su se, čamcima, zajedno sa nama
uputili ka Srbiji, odnosno Perućcu.
Usput smo se zavlačili po ru-
kavcima, tesnacima i vodopadima
istražujući kanjon.
Moto naše regate je „Veslanjem pred branom hidroelektrane a prosečno veslanje 12 km/čas. nekoliko kajakaša prevrnulo a pli-
za čistiju Drinu” jer našom akci- Perućac uleteli u debeo sloj Lokalno stanovništvo je Prvomajs- vanje u reci sa temperaturom vode
jom želimo da skrenemo pažnju plutajućeg otpada koji je prekrio ki praznik dočekalo na obali Drine od samo devet stepeni nije ni
na zaštitu i očuvanje naših reka i površinu celog jezera. Nebriga, pa su nas, sa obe strane, redom malo prijatno. Neiskusni kajakaši i
na neodgovorne opštine, lokalne odnosno brigo moja pređi pozivali da svratimo na čašicu oni slabije fizički pripremljeni imali
vlasti, organizacije i pojedince koji na drugoga pokazala je svoje druženja i osvežnja. su dosta problema a kretanje u
svoj otpad i kanalizaciju bacaju i pravo značenje. Sva prljavština Prošavši pored Ljubovije mir grupi i pomoć kolega imalo je svoj
ispuštaju direkno u reku Drinu ili sliva Lima, Tare, Pive i Drine, iz za naš sledeći kamp smo pronašli smisao.
na njene obale. tri države zaustavila se pred na privatnom imanju Joce Savića U kampu kod Pavlovića Đuprije,
Pravo iznenađenje doživeli su Perućcem i čeka akciju kada će u Lonjinu. Pokazalo se, da složna u opštini Bogatić, imali smo svoj
učesnici, koji prvi put dolaze na bar za neko vreme biti uklonjena, grupa, uz minimalno uslova mir, svakom potreban, posle
Drinu, kada su šest kilometara dok se ne preduzmu zajedničke može organizovati dobar kamp i nekoliko burnih dana. Kao i do
mere koje podržava baš „Stalna druženje. Celo ostrvo je bilo naše a sada, samo nas je Granična policija
radna grupa za ruralni razvoj kanal između ostrva i obale služio obilazila i starala se o našoj bez-
Jugoistočne Evrope”. O otpadu je kao kajakaška trasa za divlje bednosti. Kao i svi prethodni i pos-
koji je već potonuo da i ne go- vode. Učesnici regate, u slobod- lednji dan na regati je bio topao
vorimo. Nadamo se da će naša nom popodnevu su individualno i sunčan, što nam je pomoglo da
informacija i slika nekoga podstaći posetili manastir Svetog Nikolaja, jednostavnije iz brze Drine koja
na razmišljanje i delovanje o ovom Soko Grad i upoznali se sa isto- meandrira uplovimo u Savu koja u
velikom ekološkom problemu rijom i kulturom Azbukovačkog odnosu na Drinu stoji.
koji opterećuje i uništava našu kraja. U Bosutu su svi, osim bezbrižnih
najlepšu reku. Po toplom i sunčanom vremenu Slovaka, bili već oko podne i
Formalni prelazak državne veslanje Zvorničkim jezerom počelo je pakovanje čamaca i
granice iz Bosne i Hercegovine u predstavljalo je pravo zado- opreme i rastanak do sledeće
Republiku Srbiju obavljen je uz voljstvo uz radoznale poglede regate koja je već krajem maja na
pomoć graničnih policija Bosne pecaroša i vikendaša na obali Vardaru od Velesa do Egejskog
i Hercegovine i Republike Srbije, jezera. Pauzu za odmor, ručak i mora. Pedeset i pet kajakaša pre-
na sezonskom graničnom prelazu osveženje imali smo u restoranu veslalo je preko 300 kilometara za
Perućac koji je formiran samo „Obala” kod čuvenog ugostitelja sedam veslačkih dana. Upoznali
za našu grupu i potrebe. Ispred Zlaje i njegove porodice. Po smo se sa istorijom, kulturom,
opštine Bajina Bašta dočekao nas dolasku u Mali Zvornik u orga- tradicijom, običajima, ekonomi-
je direktor Sportsko - turističkog nizaciji Turističke organizacije jom, prirodom, florom i faunom
centra Obrad Pavlović i ugostio nije izostala poseta „Podzemnom a što je najvažnije upoznali smo
prebrancem, domaćim lepinjama gradu Karađorđevića” a veče smo mnoge dobre ljude. Upoznali
sa kukuruznim brašnom, slanom i zaključili ribljim paprikašem od smo se sa najlepšim i najvećim
slatkom pitom. sedam vrsta ribe iz Drine i darivan- kanjonom, prelepom rekom, koja
Posle brane kod Perućca reke jem dečijeg obdaništa „Crvenkapa” se bori sa ljudima koji sistematski
Drina je postala smaragdno zel- od strane učesnika regate. pokušavaju da je unište.
ena, brza, sa bukovima i virovima Najteža i najzahtevnija de- Autor teksta:
i moralo se više voditi računa o onica nas je očekivala posle Malog Dejan Jovanović
sigurnosti plovidbe jer je maksi- Zvornika. Vrlo brza reka, sa mnogo Autor fotografija:
malna brzina iznosila 16,2 km/čas prepreka dovela je do toga da se Vladimir Mijailović

RUBRIKA
Gorska služba spasavanja
Obezbeđivanje akcija
174 m, pa do one najduže, staze Ultra plus maratona, od
111,151 km sa visinskom razlikom od 4.119 m. Rtanj i Bukovik
S obzirom da se radi o najmasovnijem okupljanju plani-
nara i zaljubljenika u prirodu, kao i da na stazi uvek ima
i dosta dece, spasilačko obezbeđenje akcije povereno
je i ove godine pripadnicima Gorske službe spasavanja
FRS Challenge Srbije.
Osamnaest spasilaca, raspoređenih u više ekipa, imalo je
zadatak da prvog dana isprati kretanje učesnika stazama
malih i srednjih maratona, jer na njih svake godine krene
najveći broj ljudi.
Baza spasilaca je bila na Iriškom vencu, gde su se nalazila
vozila sa nosilom UT 2000. Ova lokacija je odabrana jer se
sa nje, u slučaju intervencije, asfaltnim putevima moglo
doći do skoro svih kontrolnih tačaka.
Po zatvaranju malih staza, spasioci se se, u dogovoru sa dvodnevna rekreativna akcija na planinama Rtanj i
A
vala – U subotu, 20. aprila, na Avali je održano organizatorom, prebacili na Letenku, zborno mesto svih Bukovik. Ovaj skup su dodatno obezbeđivale ekipe
druženje spasilaca Gorske službe spasavanja Srbije učesnika najdužih maratonskih staza i tamo nastavili spasilaca GSS-a stanica Boljevac i Knjaževac.
koji obučavaju svoje pse za pretrage i spasavanje. dežurstvo. Prvog dana su biciklisti iz Inđije, Kruševca, Pirota,
Vodiči pasa su prikazali na koji način su uvežbavali Stazu Ultra plus maratona prešlo je 150 maratonaca, Sremskih Karlovaca, Gornjeg Milanovca, Novog Sada,
poslušnost pasa i demonstrirali osnovne vežbe kojima se među kojima i trojica pripadnika GSS-a. Sunčan vikend Beočina, Niša, Beograda, Kragujevca, Leskovca i
psi postepeno obučavaju da traže ljude. Spasioci koji su izmamio je mnoštvo ljudi na Frušku goru i time doprineo domaćina iz Sokobanje, zajedno sa gostima paragla-
zainteresovani da počnu da se bave obukom i vođenjem obaranju rekorda ukupnog broja učesnika Fruškogorskog jderistima iz Niša, izveli uspon i spust sa najvišeg vrha
spasilačkih pasa imali su prilike da čuju na šta treba obra- maratona. Kiša koja je tokom noći kratko padala, nije Rtnja (Šiljak, 1.565 m).
titi pažnju prilikom izbora šteneta, kao i to šta ih očekuje demotivisala najupornije maratonce koji su na cilj stigli u U nedelju je održana rekreativna vožnja po stazama pla-
u toku prvih faza socijalizacije i obuke. Dogovoren je i 18h u nedelju, kada je ova manifestacija i završena. nine Bukovik, kod sela Jošanica, u dužini od 30 km. Ovo
budući pravac razvoja spasavanja pomoću potražnih druženje bilo je i dobra prilika za promociju Bukovičkog
pasa kroz GSS Srbije. Do Rtnja i Bukovika na dva točka maratona – Vrmdža 2013, koji će se održati 15. juna
U GSS-u se nadaju da će država i društvo uvideti koliko Rtanj i Bukovik – U organizaciji Biciklističkog kluba 2013. godine, sa startom i ciljem u selu Vrmdža.
su spasilački psi bitni za spasavanje ljudskih života i da „Gorski” iz Sokobanje proteklog vikenda održana je Skup je protekao u lepoj atmosferi. Biciklisti su uprkos
će u skladu sa svojim mogućnostima doprineti razvoju zahtevnom terenu bili pažljivi, pa nije bilo potrebe za
spasavanja pomoću potražnih pasa. intervencijom naših spasilačkih ekipa.
Održan „FRS Challenge” na Avali Požar u planinarskom domu „Rtanj”

Avala, Jajinci – Prvi „FRS Challenge” u organizciji kluba na Kopaoniku
ekstremnih sportova „Free Riders” održan je u nedelju, 21. Beogradski maraton
aprila, na Avali. Na ovom takmičenju učestvovalo je šest Kopaonik – Spasioci Gorske službe spasavanja Srbije su
tročlanih ekipa, među kojima i ekipa GSS-a. GSS na 26. Beogradskom maratonu među prvima stigli na lice mesta i pomogli u gašenju
Trka je osmišljena po ugledu na padobranski višeboj, gde Beograd – Na 26. Beogradskom maratonu, održanom požara koji je u subotu, 4. maja, oko 22 časa izbio u
takmičari prelaze stazu dužine 20-ak km sa određenim 21. aprila, tradicionalno su trčali i spasioci Gorske službe planinarskom domu „Rtanj” na Kopaoniku.
zadacima na sedam kontrolnih tačaka, poput puzanja spasavanja Srbije. Oni su, zajedno sa više od 30 vatrogasaca iz Raške,
potrbuške, penjanja uz konopac, gađanja airsoft rep- Među 2.800 maratonaca i polumaratonaca iz 52 zemlje Brusa, Kraljeva i Novog Pazara, do ranih jutarnjih sati
likom, nošenja ranjenika na nosilima. sveta, ove godine trčalo je preko 50 članova GSS-a. pokušavali da obuzdaju vatru koja je zahvatila krovnu
36. Fruškogorski maraton Fruškogorski maraton

Vodiči pasa - Avala Fruška gora, Popovica – Fruškogorski maraton je tradi- - Brankov grob Požar na Kopaoniku
cionalni planinarski maraton koji se na Fruškoj gori
održava od 1978. godine. U subotu, 27. aprila, po 36. put,
sa starta na Popovici krenulo je oko 18.000 učesnika. Fruskogorski maraton,
Organizator, PSD „Železničar” iz Novog Sada, odlično je na stazi
pripremio ukupno 17 staza različite dužine i različitih
visinskih razlika, počev od one najkraće, staze radosti i
zadovoljstva, dužine 4,4 km i sa visinskom razlikom od
Sve dodatne informacije mogu se pronaći na našoj

Photo: GSS Srbije
Internet stranici:
www.gss.rs
kao i na stranici Planinarskog saveza Srbije:
www.pss.rs
Gorska služba spasavanja
RUBRIKA
konstrukciju, kao i gornje spratove objekta. Požar je

Spasavanje planinara
Završena skijaška sezona u Srbiji
potpuno ugašen tek u popodnevnim satima u nedelju. Kopaonik, Stara planina i Zlatibor – U skijaškim
na Fruškoj gori
Povređenih nije bilo, ali je materijalna šteta izuzetno centrima u Srbiji je početkom maja završena jedna od
velika. najuspešnijih skijaških sezona. Spasioci Gorske službe
spasavanja Srbije imali su, tokom cele sezone, redovna
Spasavanje povređenog planinara dežurstva u svim skijaškim centrima.
na Fruškoj gori U petak, 10. maja, u Skijalištima Srbije održan je sas-
tanak predstavnika svih onih institucija koje brinu o
Fruška gora, Beočin – U subotu, 11. maja u 17,30 zdravstvenoj zaštiti i bezbednosti na skijalištima, na
časova, Gorskoj službi spasavanja Srbije upućen je poziv kome su analizirani rezultati iz protekle sezone.
za pomoć od strane grupe planinara koji su se nalazili u Skijaška sezona na Kopaoniku, Staroj planini i Zlati-
rejonu manastira Beočin na Fruškoj gori. boru krenula je, zbog obilnih snežnih padavina, već
Prema njihovim rečima, došlo je do teže povrede početkom decembra. Najpre je 6. decembra počelo
kolena jednog od učesnika planinarenja na veoma sa radom skijalište na Kopaoniku, a zatim i skijališta
nepristupačnom terenu i bila im je potrebna urgentna na Staroj planini i Zlatiboru. Od prvog dana otvaranja
pomoć. Ekipa od četiri spasioca krenula je ka mestu ovih skijališta, o bezbednosti skijaša brinuli su spasioci
nesreće terenskim vozilom Dacia Duster, gde je stigla Gorske službe spasavanja Srbije. Oni su dnevno na ovim
oko 20 časova. Vremenski uslovi su bili veoma loši, što ganizovalo je proteklog vikenda po 57. put akciju „Nar- skijalištima zbrinjavali do deset povreda, dok se u jeku
je dodatno otežalo pristup, pružanje prve pomoći i cisu u pohode”. Ove godine, povodom obeležavanja sezone taj broj udvostručio.
evakuaciju unesrećenog. 65 godina postojanja ovog društva, akcija je dobila Statistički podaci pokazuju da je ukupan broj zbrinutih
Akcija spasavanja je izvedena u vertikalnim uslovima, obeležje republičke planinarske akcije. povreda na sva tri skijališta na kraju ove sezone oko
gde je korišćena oprema za tehničko spasavanje. Nakon Na pešačenje su, iz sela Kamenica udaljenom 12 km hiljadu.
pružanja prve pomoći i transporta, unesrećeni je predat od Kraljeva, krenula 402 učesnika iz 29 planinarskih Uprkos apelu Skijališta Srbije i Gorske službe spasavanja
Hitnoj pomoći u Beočinu. Akcija spasavanja je završena društava. Oni su, uprkos kiši tokom većeg dela dana i da skijaši pravovremeno krenu sa fizičkim pripremama,
oko 21,30 časova. vetru na grebenu, uspešno savladali staze dužine 21 i koriste adekvatnu odeću i opremu, izaberu staze shod-
11 km. no svom skijaškom znanju i slede uputstva službenih
Spasilačko obezbeđenje akcije Duža staza vodila je do Usovice (1.375 m), najvišeg vrha lica i spasilaca GSS-a, uzrok najvećeg broja povreda
„Narcisu u pohode” Stolova. Osim livada prepunih narcisa, planinari su sre- bila je loša skijaška oprema, kao i nekorišćenje zaštitne
tali i konje, po kojima je ova planina prepoznatljiva. kacige. Nedostatak kacige doveo je do povreda u čak
Stolovi, Kraljevo – U nedelju, 12. maja, spasioci Gorske Pešačenje je završeno u selu Brezna, u planinarskom 95 posto slučajeva. Takođe, zabeležene su i povrede
službe spasavanja brinuli su o bezbednosti učesnika domu „Zorica Gizdavić”, gde je za sve učesnike organi- nastale usled nedovoljne fizičke pripremljenosti.
republičke planinarske akcije „Narcisu u pohode” na zovan ručak i podeljene zahvalnice društvima. Zbog prirode skijaškog sporta, povrede su neretko obavljali njihov transport do zdravstvene ustanove
planini Stolovi, kod Kraljeva. Na akciji su učestvovala osmorica spasilaca GSS-a, a bile prilično ozbiljne, što je zahtevalo brzo lociranje zahvaljujući motornim sankama, čiju kupovinu je
Planinarsko smučarsko društvo „Gvozdac” iz Kraljeva or- zabeležena je jedna njihova intervencija. povređenog i pružanje neophodne prve pomoći. omogućio MK Resort, kao i službenim vozilima Dacia
Ove godine, spasioci su brže i efikasnije stizali do Duster, koji su donacija kompanije „Renault-Nissan”
povređenih i, pored pružanja prve pomoći, ujedno Srbija.
Narcisu u pohode,
dežurstvo
GSS na skijalištima
GSS Srbije obezbeđuje skijaške centre od dana
njihovog otvaranja: na Kopaoniku od 1980.
godine, na Staroj planini od 2006. godine i na
Zlatiboru od 2007. godine. Aktivnost GSS-a na
skijalištima obuhvata izlazak na obeležene i
neobeležene staze, pronalaženje i zbrinjavanje
skijaša, planinara i šetača u slučaju gubljenja
na planini, evakuaciju ljudi sa žičara, kao i
obezbeđivanje posebnih događaja – poput
skijaških i borderskih takmičenja.
Narcisu u pohode, Spasioci GSS-a izvode spasilačka dežurstva u
dežurstvo skijaškim centrima i u toku letnje sezone radi
bezbednosti zaljubljenika u prirodu, šetnje
u prirodi, planinara, ljubitelja planinskog
trčanja i planinskog biciklizma. Pored
zbrinjavanja povreda i transporta povređenih
do zdravstvene ustanove, spasioci GSS-a
Photo: GSS Srbije
organizuju pretrage za izgubljenim licima. U

slučaju neispravnosti žičara, koje leti rade zbog
panoramskih vožnji i prevoza biciklista na vrh,
spasioci bezbedno evakuišu ljude na zemlju.
Outdoor
RUBRIKA
outdoor Vile na Pavlovića

Brodu
Kraljevstvo
beloglavih supova
4
outdoor Kanjon uvca
pogledajte ovaj interesantan video klip. kliknite na plavo polje.
gde ćemo se stacionirati, podići nekoliko sela, veliko groblje i vilovska

kamp, uživati u izuzetnim prizorima crkva Sv. Jovana Krstitelja. Priča se Nebeski kralj - beloglavi sup
uzvišenih stena klisure i njenim da kada je 1961. prilikom formiranja (Gyps fulvus)
„stanovnicima”… ali idemo redom. jezera crkva potopljena, nije čak ni
Do Pavlovića Broda imamo oko krst bio skinut sa nje… Kažu da je
dvadesetak kilometara, to je skroz na dugo plutao tamo-amo… i još kažu
drugom kraju jezera. Krenuli smo… da sa ovog mesta treba otići što dalje
TOMOS 4 narušava jutarnju tišinu… kada su nepogode, često udaraju
Brana na Kokinom Brodu ostaje iza gromovi, pretpostavljaju da je zbog
nas. potopljenog crkvenog tornja.
Zlatarsko jezero je treće po veličini Dosta je vremena prošlo, priroda
u Srbiji, posle Đerdapskog i jezera se oporavila i koliko toliko uklopila sa
Perućac na Drini. Jezero vodom na- jezerom… U Vilovima je sagrađena
pajaju reke Uvac, Vapa i Tisovica, kao i i nova crkva, ali bilo kako bilo, svi se
veliki broj potoka i izvora. Voda je na- slažu da je ova voda pokrila mnogo
jhladnija u januaru (3,5 stepena), a naj- lepšu prirodu nego što je ova danas. A
Jutro na Zlatarskom jezeru toplija u julu (i do 21 stepen). Prirodno mi nastavljamo dalje, prešli smo malo
kod Kokinog Broda čiste vode vodotoka i akumulacija, više od polovine puta…
staništa su 11 vrsta riba, a njihovi poje-
dini delovi su i prirodna mrestilišta Klisura Uvca i beloglavi
mladice, potočne pastrmke, jezerske sup…
pastrmke, klena, skobalja, potočne
mrene... Usput srećemo dosta ribara, U produžetku jezero se sužava i
pozdravljamo ih i smanjujemo gas da poprima oblik klisure, na pojedinim
ne bi probudili neke od njih koji tako mestima i kanjona. Na kartama je ovaj
slatko spavaju na čamcima… uski deo do gornje brane, koja formira
Prve pernate živuljke koje Uvačko jezero, obeležen kao reka
susrećemo su jedno jato malih gnjura- Uvac.
ca… Gledaju nas nepoverljivo. Gnjurci Prešli smo nekih petnaestak kilo-
su porodica ptica koje rone i potpuno metara… Plovimo delom gde se stene
su vezani za vodu. Laici ih ponekad gotovo vertiklno strmoglavljuju do
smatraju patkama, ali oni međusobno vode. Na ovim mestima očekujemo
nemaju sličnosti. Interesantni su bili… svakog momenta da ugledamo njega,
U trenutku nestanu, zarone, svi odjed- beloglavog supa. Ovo je jedno od
nom, pa se posle izvesnog vremena njegovih omiljenih mesta u Specijal-
Mali gnjurci pojave na drugom mestu, izrone. nom rezervatu prirode Uvac. I zaista,
ne zadugo, ugledasmo ga na jednoj
N
a jugozapadu Srbije, na teritoriji U ovoj, četvrtoj priči krstarimo Zaseok Puljci… od stena… Velika bela fleka od izmeta
opština Nova Varoš i Sjenica, Zlatarskim jezerom… Čamcem od Nakon desetak kliometara plo- na steni ispod njega govori nam da
prostire se Specijalni rezervat Broda do Broda (od Kokinog Broda do vidbe stižemo do visećeg mosta u se beloglavi sup upravo tu i gnezdi u
prirode „Uvac”, prirodno dobro od Pavlovića Broda)... zaseoku Puljci. Odmah iza mosta je klisurama reka na strmim krečnjačkim
izuzetnog značaja prve kategorije. jedno veoma fotogenično ostrvo… stenama.
Na površini od 7.453 hektara i nad- Pa, da krenemo… Često se na njemu odmaraju ptice ili Provlačeći se dalje kroz klisuru
morskoj visini od 760 do 1.322 metra Rano jutro na Zlatarskom jezeru. posmatraju lovni teren. Ali ovo ostrvo Uvca stižemo do naše odrednice, do
ukazuju se zanimljivi pejzaži prirode, Spuštamo čamac kod brane na Koki- i zaseok Puljci, selo Vilovi i selo De- mesta zvanog Pavlovića Brod, tačnije Viseći most u
kanjon reke Uvac sa dolinama njenih nom Brodu. Cilj nam je da jezerom belja, koji ga okružuju, imaju i svoju do Pavlovića mosta na Pavlovića zaseoku Puljci
pritoka, više jezera i pećina. Sto- dođemo do dela klisure reke Uvac, drugu, tamniju stranu priče. Na ovom Brodu. Deo klisure na mestu zvanom
letne šume, retke biljke i razne vrste na mesto zvano Pavlovića Brod, mestu, ispod ove vode, bilo je zborište Pavlovića Brod prvi put je zaštićen nija za nas... Na kraju izlazimo iz čamca jedan nebeski kralj (beloglavi sup),
životinja čine ovaj deo Srbije jedinst- 1971. godine kao Specijalni rezervat i dalje nastavljamo peške gazeći po onako kao što je stotinama godina
venim. prirode sa površinom od 267 ha. plitkoj vodi. Prednosti ovako niskog pratio stada preživara i čekao da neko
Ovaj predeo, od izuzetnog značaja Info - O jezeru… Godine 1995. zaštita je proširena na vodostaja su ledeni izvori do kojih se od njih ugine i postane deo njegove
po mnogo čemu, pokušaću da vam Zlatarsko jezero ili jezero Kokin Brod je veštačka akumulacija u dolini površinu od 2.717 ha, a izmenama od može doći a koji su inače potopljeni... gozbe...
predstavim u onima delovima kako Uvca. Nalazi se između planine Zlatar na jugozapadu i Murtenice na 2006. godine rezervat je proširen na Stigli smo na par stotina metara od
sam ih i sam pohodio. U pet kratkih severoistoku, 10-15 km od Nove Varoši. Drugo je po redu od tri jezera u nizu, sadašnjih 7.543 ha. Ovde pored mosta gornje brane koja formira Uvačko Uspon pre spavanja, stene
foto-priča biće slike i reči o tri jezera odmah ispod Uvačkog, a pre Radoinjskog. Jezero ima površinu od 7,25 ćemo napraviti pauzu da bismo po- jezero, tu je i kraj, kraj Zlatarskog iznad kampa prema selu
reke Uvac (Zlatarskom, Uvačkom i km², a dugačko je od 15 km do 23 km u zavisnosti od nivoa vode. Nastalo digli kamp, postavili šatore, pa nastav- jezera… Okret, vraćamo se u bazu. Božetići…
Rodinjskom), dve pećine (Ušačka i šezdesetih godina izgradnjom hidroelektrane koja je pregradila reku Uvac ljamo napred do samog kraja jezera i Sunce koje uveliko prži već nas
Ledena) i naravno o kraljevima neba kod Kokinog Broda. Brana elektrane je visoka 83 metra i najveća je kamena gornje brane. je malo ošamutilo. Ekipa odmara u Mesto za kamp nam je idealno.
na ovim prostorima, beloglavim brana izgrađena u Evropi, a nivo jezera zbog nje varira i do 45 m. Klisura u ovom delu je prelepa, ali jednom debelom hladu na vodi, a Ravna livadica, blizina šume, blizina
supovima. vodostaj je nizak i ona postaje sve tes- iznad glava jedri i sve vreme ih prati vode, drenjine na sve strane, a što

RUBRIKA
outdoor RUBRIKA
Pogled iz Gujaničića
Male na Pavlovića Brod
outdoor
Klisura u ovom delu je prelepa,

ali vodostaj je nizak i ona
postaje sve tesnija za nas
Domaćini KUĆE NA
ORLOVOJ STENI U klisuri Uvca
je najbitnije pod stenama smo koje svaku osudu, uznemirili smo ptice. Vile ostavljamo da vilene a mi
nastanjuju beloglavi supovi, gle- Mesec je već zamenio sunce koje prelazimo Pavlovića most i krećemo
damo ih iz „sobe”. Inače, kampovanje nestaje tamo negde iza Zlatara, da se penjemo prema Gujaničića
u rezervatu je zabranjeno, ali zbog vraćamo se u kamp... Uz ognjište, Mali. Visinska razlika nije velika,
naše nesebične pomoći u promocije kobasicu na šiljcima i čašicu razgovora svega 250 metara, izaćićemo na
ovog mesta i odlične saradnje sa dočekujemo ponoć… Uh, vreme je nekih 1.100 mnv, ali ovo i nije bila
čuvarskom službom SRP Uvac, imali za spavanje… Ujutru nas čeka uspon neka planinarska akcija već pokušaj
smo tu privilegiju da se stacioniramo na drugu stranu klisure prema selu da zauzemo što bolju poziciju sa
upravo ovde na Pavlovića Brodu. Akmačići na obroncima Zlatara, koje ćemo moći da pratimo let bel-
Posle odmora u kampu idemo na tačnije zaseok Gujaničića Mala. oglavih supova. Ovaj put smo imali
mali rekreativni uspon pre spavanja... više sreće… Ovi nebeski kraljevi su
Cilj, stena iznad kampa na kojoj su Dan drugi, zaseok nas pratili za sve vreme uspona. U
načičkani supovi uživali u suncu. Gujaničića mala i „Kuća na jednom momentu bilo ih je preko
Krećemo se kolskim putem prema orlovoj steni“ 50 u vazduhu. Popeli smo se do
selu Božetići... Ubrzo pogledi počinju vrha i zauzeli mesto na samoj litici
da pucaju na sve strane, a stena sa Izašli smo iz noći i na nogama smo iznad Pavlovića broda. Opet pogled
supovima nam je sve bliža… I kada već od rane zore. Inače, ovde u narodu puca na sve strane… A supovi su
smo stigli do same stene do izražaja kruži priča o vilama koje noću igraju sve češće ispred nas, u klisuri, nego
dolazi naše neiskustvo... Bili smo kolo na Pavlovića Brodu i to upravo tu iznad… Na istom smo nivou.
bučni i vrlo opaženi tako da su bel- ispod naših šatora gde se kroz vodu Šta reći, satima smo uživali u ovim
oglavi supovi, koji se tu ispod stene jasno vidi potopljeni stari most… prizorima dok sunce nije počelo
gnezde, odleteli na drugu stranu. Ahaa, vile... Ma važi! Možda su i igrale, ponovo da prži a zaliha vode spus-
Njih oko 30 se vinulo... Fantastičan ali ja sam tako spavao da su mogle i tila se na minimum. Moraćemo malo
prizor... ipak naše neiskustvo je za po meni da igraju... da se sklonimo u hlad… Na samo
200 metara od litice nailazimo na
putokaz KUĆA NA ORLOVOJ STENI.
Tu ćemo svratiti da dopunimo
vodu...
Nismo ni slutili da je KUĆA NA
ORLOVOJ STENI, Ljubinke i Mića
Gujaničića u zaseoku Gujanička
Mala, ustvari domaćinstvo koje se
bavi seoskim turizmom.
Šta se nudi u ovm domaćinstvu?
Info - Smeštaj
Predlažemo vam gostoprimivo
domaćinstvo
Ljubinke i Mića Gujaničića
Selo Akmačići,
Pavlovića most zasok Gujaničića Mala
na Pavlovića Brod Telefon: +381(0)33/685-167

outdoor
turšije, tu su slatko i sokovi od kupina

Tamo-amo
Sunce prži i ako je septembar...
Ekipa rešava da malo odmori u
jednom debelom hladu
i borovnica i povrće iz domaće bašte.
Domaćin Mića nam je pričao da
je inicijativa za bavljenje seoskim
Pogled na branu Uvačkog
jezera sa stena iznad
Pavlovića Broda
po Srbiji
turizmom pokrenuta još 1995. kada
je pomogao i ugostio planinare iz PD
„Železničar” iz Beograda, koji su na U prodaji je nova knjiga Aleksandra
sličan način kao i mi ostali bez zaliha Damjanovića i Nade Damjanović!
vode… Ona je svojevrsni udžbenik
Napuštamo KUĆU NA ORLOVOJ
STENI, počašćeni i prepuni utisaka o lepotama Srbije...
o ovim divnim ljudima koje toplo
U
preporučujem svima koji se odluče uvodnom delu nove knjige Aleksandra
da krenu put ovog mesta bilo na Damjanovića i Nade Damjanović „Tamo-
odmor, rekreaciju, avanturu… ili amo po Srbiji” stoji: ova knjiga nije ni
druženje. U svakom smislu ovo je dnevnik, ni vodič, ni štivo kome je jedini cilj da za-
pravi kutak za dušu i telo. bavi. Ona je sve to po malo. I više od toga – ona
je udžbenik o lepotama Srbije.
Povratak… Na 268 stranica punog kolora u knjizi se gov-
Vraćamo se u našu bazu kraj ori o mnogim, geografski različitim lokalitetima u
vode… Znatiželjni supovi sa stena Srbiji: planinama, rekama i jezerima, potajnicama,
prate naš povratak… procenjuju kanjonima i klisurama, vodopadima, pećinama,
nam kondiciju. Napili smo se vode i prirodnim kamenim mostovima – prerastima, ali i
oporavili od vrućine, nećete se ova- kulturnoj baštini i spomenicima, naseljima, o Belgi-
jditi od nas, lešinari jedni! Divni su… Info jskoj pruzi, Mohovskom kanalu i sredokraći između
Spakovali smo šatore, ubcili stvari ekvatora i pola.
u čamac i krećemo nazad prema Zvanična prezentacija SRP „Uvac” nalazi se na Sve tekstove ilustruje više od 150 fotografija.
Kokinom Brodu… a njih ostavljamo internet adresi:
da sa vilama igraju kolo na Pavlovića www.uvac.org.rs INFO
Brodu. Cela ruta, čamcem od Broda Knjiga se može naručiti telefonom:
do Broda i peške liticama klisure Kontakt autora teksta i fotografija:
Uvca, bila je duga oko 50 km. Misija +381(0)21/528-114,
www.facebook.com/vladimir.mijailovic
je završena! +381(0)64/37-64-666
U sledećem broju Moje Planete, Kontakt za posete: i na e-mail:
spustamo se za još jedan nivo, na Rebronja Mesko nadadamjanovic@sbb.rs
Kuća sa šest apartmana i velikom zajedničkim kupatilom. Što se poslednje jezero u sistemu uvačkih koordinator čuvarske službe
zajedničkom prostorijom u kojoj tiče hrane, pored kajmaka i sira, jezera, Radoinjsko jezero. Cena knjige je 500 dinara
Telefon: +381(0)64/867-47-15; 063/832-95-98
se može ugostiti 50 gostiju, kao jagnjetine u kajmaku i na ražnju, Tekst i foto: E-mail: rebronjamesko@gmail.com
i planinarska kuća sa četiri sobe i domaćeg hleba, pite od heljde i Vladimir Mijailović
Kraj, tačnije početak Zalaza sunca iza Zlatara

jezera

saveti ISKUSTVA iskusne PLANINARke
Planinarski izazov za dame

Antibakterijske vlažne maramice patogenih bakterija ili pojave gljiv-
za intimnu negu ica te i do infekcija. Maramice
Market Kako se nositi sa mesečnim ciklusom kada ste
Tonje Helene
Kad nema vode
Antibakterijske vlažne maramice za intimnu negu su
prosto idealna stvar! Nekada ćete se naći negde gde
možete koristiti i u zimskim us-
lovima, tako što ćete ih držati
unutar vaše vreće za spav-
anje u toku noći da se ne bi
na višednevnom boravku u prirodi – bez toaleta duže vreme nećete imati tekuću vodu, što će dosta zaledile. Ja obično stavim
Blomseth uticati na vaše raspoloženje i želju da se makar malo nekoliko vlažnih maramica
i dostupne tekuće vode? Pomoćiće vam saveti www.tonjeblomseth.com osećate čistije i svežije. Preporučuju se maramice bez u običnu kesicu za kuhinjsku
norveške planinarke koja se sa sibirskim haskijem dodatih parfema. (Morate voditi računa da su na- upotrebu, koju nosim pored
Maddoxom uputila na nesvakidašnje putovanje menjene isključivo za intimnu higijenu jer je pH (kisel- tela kada pešačim u toku dana,
dugo 2.500 km - od juga Norveške do Nordkapa... ost) ovog tipa maramica prilagođena intimnoj nezi. tako da uvek imam na raspolaganju
Narušavanjem kiselosti može doći do razmnožavanja nekoliko komada koje nisu zaleđene.
Antibakterijske vlažne maramice Dodatni donji veš

Kad nema sapuna... Izbegnite peh
Retko se bavim time da Može se dogoditi da vam nije
spakujem sa sobom i sapun važno koliko pari donjeg rublja
kada idem na putovanje, nosite zato što idete samo
ali često bi bilo totalno u na vikend, ili brojite svaki
redu oprati ruke sa nečim gram svog ranca ukoliko se
što nije samo voda ili nalazite na nekoj ekspediciji.
sneg. Tada su antibak- Svakako, mudra investicija,
terijske vlažne maramice biće da ponesete sa sobom
pravi spas, malo parče dodatni komad ili dva veša, uko-
maramica dezinfikuje obe liko očekujete menstruaciju. Nikad ne
ruke bilo kada i bilo gde, bez znate, iznenađenja se dešavaju, i nije ni malo ugodno
potrebe da sa sobom nosite bilo šta drugo. Pametni- hodati sa zgrušanom krvlju na vešu ostatak puta.
je je biti na sigurnoj strani kada su u pitanju bakterije i
druge klice na koje nailazite u toku putovanja. Kontraceptivne pilule
Doskočite prirodi
„Zipper” kesa Kada planirate putovanje nije loše razmisliti o ideji
Higijenski otpad korišćenja kontraceptivnih to jest pilula za odlaganje
Kada ste na kampovanju menstruacije. Pomoću kontraceptivnih pilula moćićete da
na nekoj udaljenoj stazi produžite vaš mesečni ciklus čak i par meseci, i budete
Jednokratne rukavice tada imate dosta otpada potpuno bezbrižni kada su u pitanju iščekivanja „onih
koji trebate da nosite sa dana”. Na ozbiljnim ekspedicijama ili dužim putovanjima
Higijena na prvom mestu
T
onje Helene Blomseth, sobom. Ovo se takođe zapravo može biti dosta lakše da upotrebiite ovaj metod,
To je zapravo prilično jednostavno i samim tim
najmlađa Norvežanka koja odnosi i na higijenski otpad i pošto menstruacija predstavlja dodatan napor za vaše
briljantno rešenje ukoliko je to nešto što već
je prepešačila čitavu dužinu tampone. Sa sobom trebate telo i glavu, jer neko u tom periodu ima problema sa jakim
imate u svom paketu prve pomoći ili kompletu
Norveške u 16. godini, piše da ponesete toalet papir glavoboljama i jakim bolovima u stomaku. U tom slučaju
za putovanja! Nije tajna da menstruacija može
o izazovima koji svakako mogu biti sa kojim možete da umotate ćete se bolje fokusirati na fizičke zadatke i napore koje im-
predstavljati nered za nas devojke, ali kad god
savladani: Ne mogu da podnesem korišćene artikle i koje potom možete ate pred sobom svakoga dana.
ste na nekom putovanju, čistoća i higijena ne
„one dane” u mesecu zbog toga što da odložite u „Zipper” kesu koja se zatvara hermetički, što Postoje i posebne pilule koje služe samo za odlaganje
mogu biti najviši prioritet. Kada ste u šatoru i
naprosto ne mogu da odem na neku omogućava da vam se otpad eventualno ne raspe i ne menstruacije koje morate dobiti na recept od strane vašeg
delite zajedničku opremu i hranu sa drugima, pri-
akciju. Ali tako je bilo ranije... dođe u dodir sa drugim stvarima koje nosite sa sobom, ginekologa. Ovim pilulama ćete odložiti menstruaciju koliko
godno je da posedujete jednokratne rukavice koje u tom
Ranije sam se osećala malaksalo i pritom svojim zatvaranjem ove kese zadržavaju i mirise. god vam je potrebno, bez obaveze da nakon toga koristite
slucaju možete upotrebiti za higijensko odlaganje uložaka i tampona.
slabo, i nisam znala kako bih se nos- Jednostavne su kako za otvaranje tako i zatvaranje. Lično kontraceptivne pilule mesečno. Menstruacioni ciklus će
ila s ovim prirodnim ženskim probl- ne volim da nosim plastične kese za tu namenu, zato što se nastaviti normalno par dana nakon što prestanete sa
emom bez toaleta i umivaonika lako Tamponi mogu da se odvežu i lako mogu da se probuše to jest upotrebom pilula.
dostupnim pogotovu u to vreme. Morate biti praktične pocepaju u toku korišćenja. Upotrebu pilula nemojte shvatiti kao uobičajeni savet, već
Dvehiljadejedanaeste godine otišla Verovatno ne moram da elaboriram o tome šta su to tamponi jer to može biti rešenje za one koji apsolutno ne žele da imaju
sam na putovanje koje je trajalo je većini devojaka danas to već dobro poznato. U svakom slučaju, Izvor: norveški portal objavljeno 15. 03. 2013. menstruaciju u toku putovanja jer im predstavljaju veliko
gotovo šest meseci, te nisam imala kada putujete vi ste već na nekom obliku fizičke aktivnosti, stoga, Tekst piše: Tonje Helene Blomseth opterećenje. Uvek se prethodno konsultujte sa vašim
izbora nego da se suočim sa „Tetkom tampone preporučujem svim devojkama - ne primeti se kada imate Prevela sa norveškog: Gordana Knežević ginekologom pre upotrebe bilo kojih pilula za ovu namenu.
iz Crvenke” jednom mesečno. menstruaciju, praktičnije je, daleko je čistije i bez eventualnih mirisa,
Ovo su moji saveti! za razliku od uložaka. Marketing Ukoliko želite da vaši proizvodi budu testirani i predstavljeni u rubrici Market, prijavite se na e-mail adresu:
i oglašavanje magazin@mojaplaneta.net Uslove oglašavanja pogledajte na linku: mojaplaneta.net/marketing

Prozor u svet Smeštaj u ovom delu bugarske potražite putem internet stranice:
www.ustra-tour.com
vododerinu do grebena. Ovaj

uspon traje nešto manje od
pola sata hoda. Tu se stiže do
Šta još možete da radite?
drvene kapije, slavoluka, gde je Pored planinarenja, u ovoj regiji možete uživati
ulaz u nacionalni park «Srednji
Balkan». Pored ulaza je i pre-
u različitim aktivnostima, a pre svega poseti
gledna tabla sa skicom rezer- Bugarska etnosela i kulturno-istorijskim znamenitostima...
vata. Dalje se ide nešto manje
strmo najpre kroz šumu, a nešto Pošto je ova planina pozicionirana u centralnoj Bugarskoj, iskoristite
kasnije se izlazi na zaravnjen priliku da, pored uživanja u zadivljujućoj prirodi Nacionalnog parka „Bo-
travnati greben. Sve vreme tev”, posetite i obližnje znamenitosti...
se lepo vidi vrh Botev sa dve
džinovske antene. Vrh izgleda
kao da je na dohvat ruke. Ispod Sedlo Šipka je prirodna granica
vrha uočavamo vertikalni žljeb između Stare Zagore i provincije
niz koji se sliva voda. To je vodo- Gabrovo i pripada Nacionalnom parku
pad. Ocenjujemo da je visok bar „Bulgarka”. Nedaleko odatle nalazi se
50 metara. (Kasnije ćemo sazna- istoimeno selo sa velelepnom Crkvom
ti da smo se dobro prevarili). Hristovog rođenja. Ovo je ujedno i
Dan je bio sunčan, vedar, bez poprište više bitaka u Rusko-turskom
oblačka i topao kao da je sre- ratu (1877-78).
dina leta. Vidici su na sve strane
otvoreni i izuzetno lepi. Posle
Veliko Tarnovo (Veliko Trnovo) ili
još četrdeset pet minuta hoda
„Grad careva” prelepi je grad na me-
prolazi se pored izvora-česme.
andrima reke Jantra. Ovde se nalaze
Uspon nije strm pa se hodajući
očuvana antička i srednjevekovna
može lepo uživati. (Staza je do-
utvrđenja, kao i broj ni primeri bal-
bro markirana i to sa dve boje,
kanske arhitektire. Gradom dominira
žutom-belom koja vodi na vrh
spomenik bugarskim carevima iz loze
Botev i plavom-belom koja vodi
Asena. Obavezno posetite ovaj grad!
ka domu-hiži Raj. Na mestima
Čudesna Bugarska 4/5
Balkan
gde nema ni kamenja, ni drveta,
u zemlju su ubetonirani metalni Kalofer je rodni grad bugarskog
planina koju Bugari najčešće nazivaju - Balkan planina. stubovi visoki oko dva metra, a revolucionara i pesnika Hrista Bo-
To je planina koja je svoje ime podarila celom Balkan- koji su obojeni upadljivom crno- teva. Poznat je po spomenicima
skom poluostrvu! Pruža se pravcem zapad - istok kao žutom bojom.) oslobođenja od Turaka i čipkama
kičma skoro kroz sredinu Bugarske, deleći je na dva dela, Hodajući livadom još oko zadivljujuće izrade, a ukoliko budete
planina
severni i južni. Završava se niskim pobrđem na obalama četrdeset i pet minuta (ukupno u prilici, posetite ga na Bogojavljenje.
Crnog mora. oko dva sata hoda), stiže se na Tada muškarci uz muziku gajdi igraju
Planinski masiv počinje nešto južnije od Zaječara i čini livadu do dosta neupadljivog kolo u ledom okovanoj reci.
granicu između Srbije i Bugarske. Pre nego što greben raskršća gde se plava i žuta
planine skrene na istok u Bugarsku, doseže visinu od markacija razdvajaju. Plava nas-
2.169 metara na vrhu Midžor. To je ujedno i najviši vrh tavlja livadom skoro po izohipsi na zapad, a žuta strmo Tek od ovoga mesta nastaje pravi uspon. Sporo se
Srbije. uzbrdo pored vododerine na sever ka glavnom grebenu odmiče uzbrdo. Posle strme livade ulazi se u bukovu
Planinski lanac Balkana je veoma dug sa više prevoja planine. šumu. (Planina Balkan je najveće stanište bukovih šuma
visokih od 1.000 do 1.500 metara.
Dužina planine kroz Bugarsku je 555 km, a širina je od
25 do 30 km. Deli se na tri dela: Zapadni, Srednji i Istočni
Uspon na Botev najviši vrh Balkan Balkan. Najveću visinu dostiže u središnjem delu planine
planine - to je lepota koju treba videti... na vrhu Botev visokom 2.376 metara. Balkan ima preko
deset vrhova viših od 2.000 metara!
S
totine naših planinara tokom cele godine hrle na Planinari „Železničara” iz Novog Sada krenuli su ka
bugarske planinske vrhove. Najčešće im je jedini cilj vrhu Botev. Uspon je počeo iznad grada Kalofera, rodnog
da se popnu na najviši vrh Balkanskog poluostrva, mesta pesnika Hriste Boteva, od vikend naselja, sa visine
Musalu visoku 2.925 metara. Pored ovog vrha često su 750 m i šest kilometara od Kalofera u osam časova ujutro.
interesantni Vitoša i Maljovica, a ponekad i Pirin sa vrhom Krenulo se sa obale reke Tundže, koja je ovde tek oveći
Vihren. I to je skoro sve što privlači naše planinare u potok, a inače protiče središnjim delom Bugarske, da bi
Bugarsku. se ulila u reku Maricu kod grada Jedrena u Turskoj.
Međutim, Bugarska, sem Rile i Pirina ima još mnogo Odmah iznad reke Tundže počinje obeležena žutom
što šta da pokaže i ponudi. Jedna od lepota je i Stara markacijom staza kroz šumu. Strmi uspon vodi kroz

Prozor u svet
Prozor u svet
Na vrhu se ne zadržavamo dugo. Slikamo se. Zadovolj- sati! Ustajemo umorni, obnevideli, kad neko povika:
Photo: Radoslav Rusinov, Tsvetan Banev, GeriGe, Lea LSF

ni smo. Svesni smo da nas čeka još dugi put do doma - do „Svetlo!”
Raja. Zbog žurbe, a i umora, ne udarismo pečat najvišeg I zaista, nedaleko na livadi, videla su se dva svetla.
vrha planine Balkan. Počinje povratak. Ide se istim putem Odjednom, dobivši snagu požurismo ka svetlu. Posle
nizbrdo. Iako očekujemo brz silazak, on se ipak, odužio. samo nekoliko stotina metara bili smo pred domom. U
Razlog je najpre umor, a zatim dosta jaka strmina. Još pre domu nas domaćin Pera čeka sa čajem, rakijom i toplom
spuštanja do raskrsnice gde se desno skreće ka domu supom. Oh, kakva sreća i kakva blagodet! Ubrzo odosmo
- hiži Raj, hvata nas mrak. Srećom, pravi planinari, uvek na zasluženi počinak. San je nastupio gotovo za tren.
sa sobom nose ne samo kišne kabanice, već i baterije. Ujutro se budimo odmorni i zadovoljni. Dom, ili
Vreme je 19 časova. kako Bugari kažu hiža, zove se „Raj”. (Mislimo da joj to
Skrenuvši desno plavom markacijom ka domu, ne ide ime sa pravom pripada, jer je na božanskom mestu
se više po strmini, već putem po valovitoj livadi. Nažalost, ispod samog vrha Botev pod vertikalnim liticama, a na
ovaj relativno ravan i širok deo puta nije bio dug. Uskoro visini od 1.450 metara) Zgrada je još iz 1938. godine, a
se stiglo do kraja puta, a odatle se nastavljala uzana kon- dograđivana je više puta, tako da sada ima dva sprata i
jska staza kroz šumu. Ovde je nastao problem kako u mr- može da primi oko 150 planinara.
aku pronaći stazu koja vodi u šumu. Hoda se čas uzbrdo, Opraštamo se od domaćina i krećemo istim putem
čas nizbrdo. Stiže se do potoka koji se bučno stropoštava kojim smo išli noćas. Sada tek uočavamo koliko je to
preko kamenja. Ožedneli i umorni pijemo ogromne lep predeo. Do izlaska iz te „rajske” doline, kroz bu-
količine vode iz potoka. Prelazi se lepo napravljeni drveni kovu šumu u izvorišnoj čelenci Bele reke, pored izvora i
most preko potoka. potoka koji se kaskadama spuštaju treba nam preko dva
Dalje se stiže do ozidane česme sa klupama za sata hoda.
odmor. Staza stalno ide kroz šumu, čas se dižući, čas se Po izlasku na valovite livade ide se blago nizbrdo, a
spuštajući. Vreme neumitno teče. Dom nikako da se po- posle nešto strmije sve do reke Tundže i naše polazne
javi. Prolazi se pored još jedne česme. Prelazi se manje tačke. Od izlaska iz doline i ulaska u bukovu šumu do
lepim mostom još jedan potok, a doma nema nikako. Tundže treba još oko jedan i po sat lepe, ugodne i rela-
Prešavši i drugi mostić na potoku staza počinje serpen- tivno lake šetnje.
tinama da se diže. Noge su sve teže, a usponu nikada U šali konstatujemo: da bi čovek došao u božanski
kraja. Izlazi se iz šume na proplanak. Tu je putokazna raj potrebno mu je mnogo truda. Zato i dolazak u ovaj
tabla sa malom nadstrešnicom, a tu su i dve klupe za zaista rajski predeo zahteva dosta napora i umora, ali
odmor. Sedamo na klupe. Gledamo na sat. Skoro je doživljena rajska lepota u „Raju” to sve nadoknađuje.
23 časa. Sa manjim pauzama i odmorima hodamo 15 Aleksandar Damjanović
u Evropi!) Izlazi se na prvi, pa drugi i treći vrh. Strmo je i je oko 2.000 metara. Nastavlja se putem ka vrhu. Pored
naporno. Nikako stići na glavni greben. Ali vidici su toliko antena na vrhu vide se i zgrade. Sve je pred očima blizu,
lepi da nam ni znoj koji obilato curi, a i nedostatak vode ali doći do vrha je sve teže i teže, jer je uspon prepolovio
ne umanjuju lepotu koja nam je pred očima. Dolazi se snage, a strmina je samo za nijansu blaža. Najzad se stiže
do omanje zidane, dosta zapuštene, zgrade-bivaka, koja do vrha Botev. To je najviši vrh cele planine 2.376 m visok.
može da posluži za nužni smeštaj. Izlazi se na poljski Tu su i zgrade koje se odozdo skoro nisu videle. Zaposleni
put koji od Kalofera sa bezbroj krivina vodi na vrh do u meteorološkoj stanici su ljubazni, nude okrepljenje- čaj.
meteorološke stanice. Taj put do vrha dug je, neverovat- Presabiramo se. Sada je prošlo 15 časova. Uspon je
nih, 44 km, sa usponom od blizu dva kilometra! Dovde trajao preko sedam časova. Visinska razlika od polaska do
je od raskršća trebalo još dva sata napornog hoda. Visina vrha je skoro 1.700 metara!

Radenko Lazić REKLI SU O SREMUŠU
Više informacija o Konceptu Ishrana Ni jedna biljka na Zemlji nije tako
RUBRIKA iz prirode
ISHRANA iz Prirode „SREMUŠ” možete pronaći delotvorna za čišćenje želuca,
na: www.sremus.org creva i krvi kao divlji luk
Dlakava i lepljiva
Još po nešto o njoj
Kod unutrašnjih ili spoljnih zloćudnih izraslina
uzimati čajni oparak ili sveže isceđeni sok.
Protiv bolesne debljine upotrebljavati sveži sok,
kao napitak, a protiv gušavosti, kao napitak ili
oblogu.
Za lečenje upale jezika treba u ustima duže držati
čajni oparak i njime ispirati usta.
Čaj od broćike preporučuje se kao sredstvo protiv
katara želuca i creva, kod vodene bolesti, bole-
snog zadržavanja mokraće, bolnog mokrenja,
natečenih žlezda, kamenca...
Narodna medicina mnogo hvali sveže isceđen sok
lepljiva broćika... od broćike, razređen sa malo vode.
Ako se pokažu prvi znaci padavice, treba boles-
nome ulivati jednu do dve šolje čaja od broćike.
Plodovi broćike, još od davnina, korišćeni su kao
L
epljiva broćika, prilepača ili krpiguz (Galium sirište za proizvodnju sireva.
aparine) jednogodišnja je, do preko jednog Lepljiva broćika upotrebljavana je kao lekovita
metra visoka biljka penjačica, sa četvrtastom biljka još u Starom veku, a u 15. veku hvaljeno je
poleglom ili ustajućom stabljikom i uskim dug- njeno svojstvo polaganog rastapanja.
uljastim listićima raspoređenim oko pršljenastog
čvora. Na sebi ima kukasto savijene dlačice kojima STANIŠTA: Broćika je veoma rasprostranjena
se lepi (pričvršćuje) za svaku podlogu. Stabljika se biljka. Raste u mnoštvu na livadama, kraj puteva, na
teško kida, jer u sredini ima veoma žilavi končić zapuštenim ruderalnim mestima.
(crevce), pa se pri kidanju spoljni deo stabljike lako BERE SE: Beru se nadzemni mladi (zeleni) izdanci
prekine, a unutrašnji se i po nekoliko centimetara i zrelo seme. U jesen se podmlađuje. Suši se u hladu SADRŽI: Broćika je bogata mineralima, sadrži or-
izvuče pre kidanja. Iz pršljenova izrastaju duge na promaji. Zbog žilavosti srednjeg končića, pre ganske kiseline, crvenu boju, glikozide, saponine...
drščice na kojima se, od maja do oktobra, razvi- sušenja, biljku treba iseći na kratke komade (oko 0,5 OPREZ: Broćika se lako raspoznaje, a ni jedna
jaju beli ili zelenkastobeli cvetići, posle kojih se cm) ili je suvu dobro usitniti. U suprotnom će, pri slična njoj ne hvata se za odelo kao ona. Zbog toga,
formiraju sitni okrugli plodovi, koji se, pri dodiru, kuvanju, končić ostati čitav i žilav, što će umanjiti nije neophodan poseban oprez. Treba je samo do-
u mnoštvu lepe za odeću (otuda nazivi prilepača i valjanost i ostalih biljaka iz upotrebljene mešavine. bro upoznati, naravno prvo uz stručnjaka.
krpiguz).
UPOTREBA U ISHRANI UPOTREBA U LEČENjU

Prilepača se Kao lekovitu biljku drevna i narodna medicina
pokazala kao prilepaču preporučuju kod žutice, zloćudnih izraslina
veoma korisna (obloge spolja ili kao sok), protiv gušavosti, debljine,
i upotrebljiva u katara želuca i creva, za suzbijanje svih oštećenja
ishrani. Mlade kože (obloge spolja - sveži sok).
(kratko isečene)
izdanke i listove IZ DREVNE I NARODNE MEDICINE
koristimo kao Za suzbijanje svih vrsta oštećenja kože:
mešano povrće - Sveže isceđeni sok, dnevno više puta, nakapati na
za salate, supe, obolelo mesto i sačekati da se prosuši.
čorbe, mešana Pre ponovnog nanošenja obolelo mesto obavezno
variva, te kao očistiti krpom navlaženom jakom rakijom ili vinskim
sveže isceđeni sirćetom.
sok. Mleveno - Posle svakog čišćenja, upotrebljenu krpu obavezno
zrelo (prženo) spaliti. Ovako se može lečiti čak i osip poput gube.
seme odlična je zamena za kafu. U programu - Sok isceđen od sveže ubrane biljke, pomešan sa
„SREMUŠ” prilepaču predstavljamo kao neutralnu maslacem, daje mast protiv svih kožnih bolesti. Mast
biljku, jer u njoj nema supstanci sa negativnim se mora nanositi svaka tri sata, a krpa kojom se
svojstvima. Tako definisanu koristimo je kao jednu prekriva obolelo mesto mora se odmah spaliti.
od osnova biljnih mešavina. Podsećam, kao neu- Ove informacije i saveti su edukativne prirode i
tralna biljka (naša podela), može nesmetano da se nisu namenjeni dijagnostikovanju, lečenju ili pre-
koristi i samostalno. venciji bolesti.

WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET
RUBRIKA WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
Novinarnica – sve novine na jednom mestu

ČITAJTE NAŠE NAJNOVIJE IZDANJE NA SAJTU WWW.NOVINARNICA.NET
Nova izdanja časopisa „Moja planeta” od sada će interneta omogući pristup i čitanje svih štampanih
moći da se čitaju i putem internet portala www. medija koji se izdaju u Srbiji iz različitih oblasti, kako
novinarnica.net . Saradnjom sa portalom Novinarni- nacionalog, tako i lokalnog karaktera. Ako želite da
ca, na kome se nalazi sva dnevna štampa, kao i razni saznate, kakva je situacija u vašem rodnom gradu,
nedeljnici, časopisi iz Srbije i regiona, želeli smo da da li je pametno ulagati u nekretnine, gde kupiti
unapredimo odnos prema našim čitaocima i da im venčanicu i kako organizovati venčanje, kakva je
omogućimo da čitaju naše novine bilo kad i bilo aktuelna politička situacija u zemlji, nešto više o
gde, tako što će putem kratke procedure, otvaranja muzici, fotografiji, umetnosti, koja je najpopularnija
naloga biti u mogućnosti ne samo da čitaju, već i dijeta ove sezone, šta rade poznate ličnosti, kako
da čuvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih opremiti stan i tako dalje, sve to može se naći na
tekstova na internet stranici Novinarnice. jednom mestu, u izdanjima dostupnim na portalu
Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno www.novinarnica.net . Novinarnica pokriva 90%
čitanje novina u elektronskom formatu, u zavis- štampanih medija u Srbiji, najrazličitijih oblasti,
nosti od vrste izdanja, ne gubeći na originalnosti, dnevne novine, nedeljnike, političke, ekonom-
zadržavajući isti izgled, kao i sadržaj. Na ovaj način ske, stručne, lifestyle časopise, itd što čitaocima
izašlo se u susret potrebama savremenog načina omogućava brzu pretragu sadržaja i tema koji ih
života koje nameće brz protok informacija, ali u isto interesuju. Osim ove prednosti, svih novina na
vreme zadržao se kvalitet, koji štampani mediji nude jednom mestu, Novinarnica nudi jednostavnu i brzu
čitaocima, u odnosu na kratke vesti i sadržaje koje upotrebu sadržaja sajta, arhivu koja je konstantno
nude razni internet portali informativnog karaktera. na raspolaganju, ali i jeftinija izdanja u odnosu na
Novinarnica je prvi i jedini portal ovog tipa u Srbiji štampane medije. Ako želite da budete informisani i
128
koji ima za cilj da na jednom mestu korisnicima da budete u toku koristite sajt Novinarnice.
juli 2012. MojaPlaneta

Moja Planeta #32 - NoRestriction

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moja Planeta #32 - NoRestriction

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Besplatni outdoor magazin za aktivan život ● PDF izdanje

Moja planeta 32 ● maj 2013. ● ISSN 2217-3307

Besplatni outdoor magazin / Maj 2013.

Extreme summit team 120 Bugarska

104 GSS 126 Ishrana iz prirode 118 market

4 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 5

Rifugio Viote Opis doma

6 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 7

Fotografija naslovne strane: Dreamstime Stock Photos

Speleološka istraživanja na području

05 2013. Moja planeta 11

Zanimljivosti crnogorskog krša

12 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 13

Foto: Mirsad Badžić

istraživanja Pećine nad Vražjim firovima i drugih sređene speleološke zapisnike.

Maganik Juriško vrelo.

16 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 17

05 2013. Moja planeta 19

20 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 21

22 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 23

koje su svoje sklonište našle u

24 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 25

26 05 2013. Moja planeta

28 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 29

30 04 2013. Moja planeta 04 2013. Moja planeta 31

Sneg, koji nas je usporavao pri-

Iz planinarskih cipela u - japanke

32 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 33

34 05 2013. Moja planeta 04 2013. Moja planeta 35

spremnih da krenu u svoju prvu

36 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 37

38 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 39

Planinarsko društvo „Ravna gora” iz

40 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 41

42 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 43

44 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 45

46 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 47

48 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 49

voren, nego što se sletalo na njega.

Island peak 2013.

50 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 51

Najava ekspedicija Extreme Summit Team-a

54 05 2013. Moja planeta

Uživajte u divljoj lepoti

Podaci o treku Jedan planinar

56 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 57

iz Srbije Crna za prvomajske praznike. Dok su južni delovi masiva

58 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 59

60 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 61

62 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 63

64 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 65

66 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 67

68 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 69

70 05 2013. Moja planeta

koliki su vojkom Veriti. Započeli Šta najviše volite da slikate i zašto?

72 05 2013. Moja planeta

74 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 75

Matildine slike slika

- Trenutno postoji više od 100 fotografija u seriji i

BICIKLIZAM Bikes Tell Stories

Milan Lisica Podržite dokumentarac

Put dug 4.000 kilometara

80 05 2013. Moja planeta 05 2013. Moja planeta 81