Прим. др Слободан П.

Самарџић
неуропсихијатар

ПСИХИЈАТРИЈА
схизофренија • депресија
лечење - психотерапија

треће издање
(прво издање Академска мисао)

Академска мисао
Београд, 2019.
 Прим. др Слободан П. Самарџић
неуропсихијатар

ПСИХИЈАТРИЈА
схизофренија • депресија
лечење - психотерапија

треће издање
(прво издање Академска мисао)

Рецензенти
Др Жарко Гавриловић, протојереј
МР сци. др Првослав Милановић, неуропсихијатар

Издавач
АКАДЕМСКА МИСАО
Београд

Компијутерска обрада, техничко уређење и припрема

ГАМА студио, Београд, Милош Бркић

Дизајн корица
Војислав З. Јанковић

Штампа
Академска мисао, Београд

Тираж
300 примерака

ИСБН 978-86-7466-784-2

НАПОМЕНА: Фотокопирање или умножавање на било који начин или поновно објављивање ове
књиге у целини или у деловима - није дозвољено без сагласности и писменог одобрења издавача.
 Blagodarimo
" % " Qubavi
( ) i Slobodi
" " na{oj,
! ,"
Istini,
&' ! Putu
('( i @ivotu,
)"'( Zakonu,
"!(Nadi
i#Spasu
&( ! na{em-Bogo~oveku
, " ".") (Isusu&(&(Hristu
% &'(
Blagodarimo
" % " Premudrosti
% ( %"&' i Sveznawu
) +! *(Nauke( Wegove.")

)!" &sada vidjenija;

Gle divnoga ) !
Sunce Pravde i +zemqu
$( ogrija
"%

$-
Wego{
 Iz recenzije

Skoro je pro{lo dva veka kako je psihijatrija si{la sa svoje

hri{}anske staze i uplovila u mutne vode sekularizma, libidizma,
seksualizma, si{la sa staze svesnosti, svetosti i savesnosti i
potonula u baru{tinu podsvesnog, nesvesnog, libidoznog. Tu najve}u
podvalu, u tuma~ewu Bogolike du{e bizarnim sekularizmom i
libidizmom, u~inio je be~ki psihoanaliti~ar Sigmund Frojd, za
koga su ose}awe savesnosti, svesnosti i svetosti bili vrlo daleki i
nedosti`ni, a novoustoli~eni i apstraktniji pojmovi: libida,
nesvesnog, podsvesnog, ida, ega i super ega bili, takore}i, na dohvatu
ruke - u "wegovom xepu" - u wemu samom.
Pisac gore pomenute studije dr Slobodan Samarxi} je ulo`io
ogroman trud da odvoji od smrtonosnog zagrqaja globalizma, seku-
larizma i nihilizma posrnulu krmu hri{}anske psihijatrije i da je
vrati nazad i usmeri ka pravom smeru kojim je ranije i{la - ka
hri{}anskim principima i tuma~ewima postanka i opstanka
~ovekove du{e, kakva je ona vekovima, pre Frojda, bila shvatana,
tuma~ena kao Bogolika, besmrtna, draga i mila ~ovekova du{a.
U ovom svom radu - studiji pisac je i{~itao, vidi se vrlo obimnu
nau~nu, ~ak, i teolo{ku literaturu, po~ev od svetog episkopa
Nikolaja @i~kog i ave Justina Popovi}a do Atanasija Jefti}a i
ostalih savremenih teologa i filosofa. To ogromno znawe, kojim je
zakr~io redove i stranice ove kwige, nije mu dalo priliku da se
dovoqno razmahne sa logisti~kim izvo|ewem zakqu~aka o postavka-
ma koje je izneo, ali je zato upotrebio dragocen izbor citata, sve u
nameri da potkrepi svoje osnovno polazi{te: da je ~ovekova psiha
otu|ena od Boga i kao takva pala u greh i u wemu se rastro{ila, raz-
bila, zabludela, postala bolesna i pomu}ena, {to je dalo povoda nev-
ernim, tzv. modernim psihoanaliti~arima da izvedu svoje psihoanal-
iti~ke aksiome o du{i kao entitetu nastalom iz baru{tine greha i
moralnog brloga, u ~ijoj psihoanalizi se ne}e dovoqno sagledati
Bogolikost (sr. I Moj. 2, 7; I Kor. 3, 16-17) i Bogoupodobqavawe (sr.
Mat.5, 48) ~ovekove du{e, koji su potpuno smetnuli s uma re~i svetog
apostola Pavla: "Ne znate li da ste hram Bo`iji i da Duh Bo`iji
obitava u Vama? Ako ko razara hram Bo`iji, razori}e i wega Bog: jer
je hram Bo`iji svet, a to ste vi." (1 Kor. 3, 16-17).
Moderni psihoanaliti~ari su razvalili Bogoliku ~ovekovu
du{u i predstavili je kao razbojni~ku pe}inu, ba{ onako kako su
trgovci, koje je Gospod Hristos isterao iz hrama, od hrama na~inili
razbojni~ku pe}inu (sr. Mat. 21, 12-13). To je pisac ove studije uo~io,
vrsnim argumentima, naj~e{}e teolo{kim, iz ~ega se da zakqu~iti
koliko mu je wegovo sve{teni~ko poreklo, vaspitawe i obrazovawe
pomoglo, pobio argumente onih koji se dr`e Frojda i frojdizma kao
"pijan plota".
^ovekova psiha jeste duboko, preduboko more u koje su uronile
mnoge svetske nau~ne glave u `eqi da do|u do vi{ih saznawa o
Bogolikoj ~ovekovoj du{i, ~esto mimo Boga ili bez Boga, za razliku
od Frojda koji je tra`io ~iste uzroke patologije du{e u koju jedva
da je verovao. On, Frojd, je izveo ~ovekovo stawe, psihu iz same
patologije, uzeo je i uneo u laboratoriju psihoanalize sa wene
bolesni~ke posteqe, zanemaruju}i da uzme zdravo stawe ~ovekove
psihe kao paradigmu, koja je usmerena jedino ka Bogu, svetosti i ost-
varewu najvi{ih vrednosnih ideala ~ove~anstva, poznatih kao aksi-
ologija.
Ve} iz same ~iwenice {to pisac dr Samarxi} pobija sekula-
risti~ku psihologiju u mnogim aspektima i sadr`ajima, ~ime se
bavi prvi deo ove vredne i zna~ajne kwige, da bi kasnije pre{ao na
svoju struku, i u tom pogledu dao zapa`en trud i doprinos za raz-
likovawe hri{}anske i frojdisti~ke psihoanalize, {to }e, nadamo
se, pomo}i na{im psihijatrima da le~e psihu i da veruju u weno pos-
tojawe, {to nije bilo kod pristalica frojdovske psihoanalize.
Ina~e, preporu~ujem kwigu gospodina dr Slobodana Samarxi}a:
,,Psihijatrija - shizofrenija, depresija, le~ewe - psihoterapija”
kao dobru i korisnu, kako za nazidavawe, tako i za stru~no
usavr{avawe u dubqem ula`ewu u hri{}anski domen tuma~ewa
~ovekove psihe, poznate nam pod pojmom du{e.

Dr @arko Gavrilovi}, protojerej

 Ciq ove kwige prim. dr Slobodana Samarxi}a ima nau~ni in-
teres i istovremeno kao reminiscencija na sve ono {to je do sada u
psihijatriji dato.
Psihijatrija kao grana medicine u savremenom svetu u nekim
svojim postavkama do`ivqava novu interpretaciju svog sadr`aja
kako sa fiziolo{kog, filozofskog tako u ovoj kwizi prvi put i sa
teolo{kog aspekta. Sadr`aji su dati sistemati~no i koncipirani
su na oboqewa koja se u psihijatriji svode na oblast psihoza, ~ime
dose`e zna~ajne nivoe psihijatrije kao nauke. Ovim pristupom se
ukazuje na druga~iji aspekt ugla posmatrawa svega {to je do sada
ukazivano u psihijatriji.
Moderno koncipirano i kondezovano se prilazi svim sadr`a-
jima psihoti~nih ispoqavawa. Tekst je razumqiv i prihvatqiv a uz
to upu}uje na odgovaraju}u stru~nu i drugu literaturu. Poglavqa su
u kontinuitetu a fundamentalna pitawa su u `i`i, kako op{teg u
smislu edukacije, tako i stru~nog razmatrawa. Preostaje jo{ kon-
statacija da savremeni tokovi u psihijatriji imaju poseban zna~aj.
Metodologija ima svoje karakteristike tj. kriti~an stav prema pos-
tupcima u dijagnostici i terapiji a ti su stavovi u ovoj kwizi dati
jasno i pregledno. I jo{ jedno zapa`awe da ni doktrinarni stavovi
u pogledu dijagnostike i terapijskih pristupa nisu iskqu~eni.
Validno je napomenuti da su dati obilni klini~ki prikazi slu-
~ajeva iz sopstvene prakse.

. Mr sci. dr Prvoslav Milanovi}

neuropsihijatar
stalni sudski ve{tak
 SADR@AJ

I - Op{ti deo
Du{a ............................................................................................................... 1
Poreklo i su{tina du{e ........................................................................... 1
Delovi (elementi) du{e i svojstva du{e ............................................... 6
Svest ............................................................................................................... 6
Razum - um - pamet (inteligencija) ......................................................... 8
Instinkt ...................................................................................................... 10
Voqa ............................................................................................................. 11
Svojstva du{e: bogolikost i besmrtnost ............................................. 13
Mitarstva .................................................................................................... 15
Vaskrsewe .................................................................................................... 18

Li~nost ........................................................................................................ 21
Poreklo i teorije li~nosti ..................................................................... 21
Majmunolikost ............................................................................................ 24
Bogolikost ................................................................................................... 26
Qubav ............................................................................................................ 32
Sloboda li~nosti........................................................................................ 38

Greh ................................................................................................................ 45
Definicije greha ........................................................................................ 45
Geneza: poreklo i uzrok greha .................................................................. 46
Zna~aj i posledice prvorodnog greha .................................................... 48
Patomorfoza i dijalektika greha .......................................................... 51
Op{te~ove~anski zna~aj greha ............................................................... 58

\avo ............................................................................................................... 64
Definicija |avola .................................................................................... 64
Poreklo |avolovo ...................................................................................... 66
\avo i greh .................................................................................................. 67
Lukavstva |avolova ................................................................................... 69
Antihrist .................................................................................................... 73

Strasti i sablazni .................................................................................... 84

[ta su strasti? ........................................................................................... 84
Bestra{}e .................................................................................................... 92
[ta su to sablazni? ................................................................................... 98
Sablazni i greh - ,,zlo seme”.................................................................... 99

II Posebni deo

Shizofrenija ............................................................................................ 107

Observacije o genezi ................................................................................ 108
Simptomatologija shizofrenije .......................................................... 117
Osnovni simptomi .................................................................................... 117
Depersonalizacija ................................................................................... 121
Narcizam (gordost) kao podstreka~ depersonalizacionih
do`ivqavawa...............................................................................................126
Depersonalizaciona negacija ~oveka - duh nebi}a............................128
[ta ka`e veronauka o genezi ovih depersonalizacionih
simptoma.......................................................................................................130
Ostali vidovi depersonalizacije......................................................... 143
Hipohondrija kao nagove{taj i znak depersonalizacije..................151

Akutne shizofrene destrukcije; sumanuti do`ivqaj smaka sveta..154

Autizam.........................................................................................................158
Halucinacije...............................................................................................161
Pojedini vidovi halucinacije................................................165
Cenesti~ke halucinacije.........................................................171
Shizofreni poreme}aji mi{qewa . ......................................................173
Poreme}aji mi{qewa po formi.............................................................173
Disociranost misaonog toka...................................................................173
Ostali poreme}aji mi{qewa po formi...............................................176
Poreme}aji mi{qewa po sadr`aju ........................................................177
Sumanutost; paranoidnost, paranoi~nost............................................177
Pojedini tipovi sumanutosti .................................................................180
Sumanutost svemo}i ..................................................................................180
Psihoti~na mistika..................................................................................183
Manija progawawa .....................................................................................185
Katatonija....................................................................................................189
Afektivni poreme}aji u shizofreniji.................................................192
Shizofreni poreme}aji svesti ...............................................................194
Shizofrena demencija ..............................................................................198
Pojedini oblici shizofrenije ..............................................................200
Schizophrenia simplex ................................................................................201
Hebephrenia ..................................................................................................201
Katatonija ...................................................................................................203
Schizophrenia paranoides ...........................................................................203
Paranoja .......................................................................................................203
Parafrenija ...............................................................................................205
Shizoafektivne psihoze ..........................................................................206
Shizofrena depresija ...............................................................................207
Shizofrena manija ....................................................................................209
Takozvane simbioti~ke psihoze .............................................................210
Shizofrena reakcija - akutna shizofrena epizoda..........................213
Grani~no stawe - grani~ni slu~aj .........................................................214
Akutni simptomski delirijum................................................................215
Le~ewe shizofrenije ................................................................................215
Medikamentozno le~ewe ..........................................................................215
Neurolo{ki sindromi izazvani neurolepticima
- fenotijazinima........................................................................................217
Neurolepti~ki sindrom ..........................................................................217
Medikamentozni - neurolepti~ki parkinsonizam.............................218
Lekovi koji spre~avaju i neutrali{u neurolepti~ki sindrom.......219
Psihoterapija shizofrenije ...................................................................219

Depresija ......................................................................................................229
Opservacije o genezi .................................................................................229
Simptomatologija depresije ..................................................................231
Duhovna klonulost .....................................................................................232
Potamnelost afekta .................................................................................234
Depresivna potonulost voqe .................................................................235
Crnilo u mislima .....................................................................................236
Agitirana depresija ..................................................................................237
Involutivna melanholija ........................................................................238
Psihoti~na depresija................................................................................238
Prisila i fobija u slu`bi depresije ...................................................239
Paranoidnost kod endogene depresije...................................................240
Veza izme|u demencije i depresije ........................................................241
Uticaj samovoqe i narcizma na razvoj depresije ...............................242
Samoubistvo - suicid ................................................................................245

Manija - "depresija manija~na"..............................................................251

Medikamentno le~ewe depresije ...........................................................255
Elektro{ok ................................................................................................256
Le~ewe depresije psihoterapijom .........................................................257
Psihoterapeutski problem samoubistva .............................................269
Bele{ke (fusnote) uz tekst ....................................................................276
 I

OP[TI DEO
 DU [ A

Poreklo i su{tina du{e

Psihijatrija je medicinska nauka i grana medicine koja izu~ava

~ovekovu du{u i bolesti du{e, a u skladu sa ostalim granama medi-
cine treba da podle`e zakonitostima i nekim dogmatskim na~elima
kojima se rukovodi medicinska nauka. Jedno od osnovnih na~ela med-
icine glasi: Ako ho}emo da znamo o bolestima nekog organa - o
wegovoj patologiji, prethodno neizostavno treba poznavati prirod-
nu i normalnu funkciju tog organa, a to je anatomija i fiziologija.
Ovo zlatno pravilo rukovodi i vlada u svim granama medicine, osim
u psihijatriji, i psihijatrija je jedina grana medicine koja remeti i
odstupa od ovog zlatnog pravila. Na{a zvani~na - svetovna psihija-
trija ne samo {to ne govori o du{i - o wenoj "anatomiji" i "fizi-
ologiji", o wenom poreklu, nego jasno manifestuje svoj bezbo`ni~ki
stav neverovawa u du{u. Proizilazi neshvatqiv i opasan paradoks:
izu~avati du{evne bolesti, a u du{u ne verovati, le~iti du{u, a u
du{u ne verovati, proglasiti sebe psihoterapeutom, a u du{u opet
ne verovati. Zaista, ovakva psihijatrijska dijalektika, osim
pomenutog paradoksa, mo`e skrivati i elemente neznawa, obmane, pa
~ak, i drskosti. Ali, ne treba da nas pokolebaju ovakve pojave, ne
treba se pla{iti da }e psihijatrija trajno ostati obezdu{ena, jer
Bo`ansko poreklo du{e i wen Bo`anski dah "`ivoga `ivota" je
apsolutno nemogu}e negirati.
Upravo ovo Bo`ansko poreklo du{e ~ini da nauka o du{i jo{
jedanput odstupi od medicinskih na~ela, ali ovoga puta to odstu-
pawe nije nikakva mana, nego naprotiv, velika korist i pozi-
tivnost. Radi se o ~iwenici da je psihijatrija {irok pojam, pogoto-
vo wen op{ti deo. Specijalni - posebni deo psihijatrije, a to je psi-
hopatologija, u na~elu ne treba da izlazi iz okvira zvani~ne medi-
cinske nauke. Me|utim, op{ti deo psihijatrije, a jedan od central-
nih elemenata tog op{teg dela je upravo izu~avawe du{e, ne samo da
treba da izlazi iz okvira zvani~ne psihijatrije, nego, gledano
su{tinski, nauka o du{i je prvenstveno pojam i predmet koji
izu~ava veronauka, pa tek onda svetovna nauka, u konkretnom slu~aju
- psihijatrija. To ima svoju apsolutno neoborivu logiku, jer du{u
kao direktnu Tvor~evu tvorevinu prvo i najkompetentnije izu~ava
veronauka i sve {to treba znati o du{i re~eno je u kwigama veronauke,
a nama predstavnicima svetovne nauke ostaje da po svojoj slobodnoj voqi
izaberemo: ho}emo li u osnove svetovne psihijatrije utemeqiti i
ugraditi veronau~na na~ela o du{i ili }emo i daqe "izu~avati"
du{u i du{evne bolesti, a u du{u neverovati. Hteli mi to ili ne
hteli, treba priznati, i to bez sujete, da jedan duhovnik - pred-
stavnik veronauke, mnogo vi{e i boqe zna o du{i nego mi lekari
kao predstvnici svetovne nauke. Iz psihijatrije on od nas nema {ta
da nau~i, a mi od wega i wegovih svetih - veronau~nih kwiga i te
kako imamo {ta da nau~imo, i treba da nau~imo.
Dakle, budu}i da zvani~na psihijatrijska nauka ne raspola`e sa
nekim vrednijim studijama o du{i, poklonimo se pred svetim kwiga-
ma veronauke u kojima }emo prona}i i nau~iti ono {to nam nedosta-
je u na{im kwigama iz psihijatrije.
Sveto pismo, a naro~ito Novi Zavet Gospoda na{eg Sina
Bo`ijeg Bogo~oveka Isusa Hrista je zasigurno kwiga nad kwigama,
i po re~ima oca Justina Popovi}a, sve {to treba ovome svetu i
qudima u wemu - Gospod je kazao u Svetom Pismu. Na sva pitawa On
je u wemu dao odgovor. Nema pitawa koje mo`e mu~iti du{u qudsku,
a da na wega nije u Svetom pismu dat ili posredan ili neposredan
odgovor. Qudi ne mogu izmisliti vi{e pitawa no {to ima odgovora
u Svetom pismu. Ne na|e{ li odgovor u Svetom pismu na neko svoje
pitawe, zna~i da si, ili postavio besmisleno pitawe, ili nisi umeo
~itati Sveto pismo i iz wega i{~itati odgovor.1)
U konkretnom slu~aju nas treba da "mu~i" pitawe {ta je to
du{a, a Sveto pismo nam odgovara: "I stvori Gospod Bog ~ovjeka od
praha zemaqskoga po obli~ju Svojemu, i duhnu mu u nos duh `ivotni;
i posta ~ovek du{a `iva." (1. Mojs.2, 7= Dakle, "i{~itali" smo
odgovor; po originalnoj Hri{}anskoj nauci, ~ovek je zavr{ni ~in
Tvor~evog {estodnevnog stvarala~kog akta. ^oveka je Tvorac
sa~inio po Svojoj slici i prilici - po podobiju Svojem, od zemqanog

2
praha, huknuv{i u ~oveka Svoj dah, tj. Duh. Eto poznawa su{tine
du{e, eto najboqe definicije du{e, eto "kona~ne formule `ivota i
osnovnog izvora istine i ispravnih saznawa"2) u `ivotu, a tako|e i
u psihijatriji. Na{a du{a je dah - nadahnu}e Duha Bo`ijeg u nama, i
zato je ~ovek bogoliko - bogoobrazno stvorewe. To je ta bogolikost
koju propoveda i apologira Hri{}anska nauka, to je definicija
~oveka koja ka`e - da je ~ovek vidqiva projekcija nevidqivog lika
Bo`ijeg.3) U tome se sastoji su{tina ~ovekove li~nosti, zna~i:
bogolikost = (jednako) li~nost. (o ~emu }e biti vi{e govora u
slede}em poglavqu - Li~nost.)
Rukovo|eni svojom bogoliko{}u mnogi Bo`iji ugodnici su gov-
orili i pisali o tome {ta je to du{a, kako izgleda, odakle je.
Nave{}emo neke primere. Prepodobni Andrej Jurodivi: "Du{a je
`ivot i sila, i takore}i Bog. Du{i je Bog dao silu: da o`ivotvoruje
telo, da upravqa wime, da ga zagreva i okrepquje, jer je telo bez
du{e blato i pepeo i prah. Su{tina du{e je razumni duh, koji je lak,
mudar, razborit, divotan, blag, sladak, tih, krotak, prelep i pri-
jatan, takmi~i se sa An|elima. U po~etku du{a svakog ~oveka blista
ja~e od Sunca; ali ukoliko ~ovek raste i prolaze godine, du{a se
wegova mewa prema delima wegovim i sve vi{e li~i na dela wegova;
i kakva su dela wegova, takav je i izgled du{e wegove. Ako se ~ovek
trudi u evan|elskim vrlinama, du{a mu postaje ~ista i svetla; ako
pak `ivi u gresima, du{a mu postaje mra~na i tamna. No, i oni koji
`ive u vrlinama, du{e im nisu istoga sjaja: jer svakome du{a sija
prema trudu koji on ula`e podvizavaju}i se u bo`anskim vrlinama.
Jednom re~ju: kako se ko podvizava, onako i sija, ukoliko se kroz pod-
vige pribli`ava Bogu, utoliko ja~e sija.
Tako isto, samo u obratnom pravcu, treba rasu|ivati i o onima
koji du{e svoje prqaju gresima. Jer u po~etku Bog, stvoriv{i
~oveka, dune mu u lice duh `ivotni, i posta ~ovek du{a `iva
(1.Mojs.2,7). Tako su du{e qudske svorene ~iste, ~istije od svet-
losti. I deca dok su u utrobi maj~inoj, du{e su im ~iste. A kasnije,
u `ivotu, kada po~nu ~initi greh, du{e im se pomra~uju; i ukoliko
dubqe zalaze u greh, utoliko mra~nije i postaju. Mnoge du{e, kada se
razlu~e od tela, izgledaju izranavqene; neke izgledaju izgladnele i
kao u rite obu~ene; neke su skroz gubave; neke crne kao katran; neke
ispe~ene kao crni }umur, du{e zlopamtila su kao demoni - kao zmije
i aspide iz ~ijih nozdrva curi otrov i smrad ubita~ne gor~ine; du{e
krivovernika su kao najdubqi mrak; du{e mu`elo`nika i idolopok-

3
lonika su crwe od najcrweg mraka."4)
Otac Justin Popovi} tuma~e}i dela Makarija Velikog -
Egipatskog, ovako apologira o du{i: Misti~na tajna du{e je u
Gospodu. Srodstvo du{e sa Bogom izra`ava se u neuporedivoj intim-
nosti Boga sa du{om i du{e sa Bogom. Intimno srodstvo Boga sa
~ovekom ide do psihi~ke bogo~ove~nosti, jer du{a je tvar umna, i
lepa, i velika, i divna i krasno podobije i obraz Bo`iji. Bo`anski
elemenat je imanentna sadr`ina du{e i li~nosti i ta bogolikost
du{e ima za osnovni ciq da postane zajedni~ar u `ivotu Bo`jem; da
se upodobquje svemu {to je Bo`ije i ~ine}i tako da se
obogo~ove~uje.
I ako je du{a umna tvar i velika nebozemna sila ona nije svoja,
Bogom sazdana "po obrazu Bo`ijem" du{a je od Boga. Du{a ima svoj
`ivot, ali ne iz svoje sopstvene prirode, ve} iz Wegovog Bo`anstva,
iz Wegovog Duha i Wegove Svetlosti.
Potpuna puno}a du{e i wena metafizi~ka i neprolazna vred-
nost je sazdana u wenoj troji~nosti - Troji~noj bogoobraznosti.
Princip Troji~nosti pro`ima svu du{u i kao `i`a prikupqa i
zra~i Bo`anske vrednosti i daruje ~oveku dostojanstvo li~nosti, i
"ko mo`e da spozna dostojanstvo svoje du{e, taj mo`e poznati silu i
tajnu Bo`anstva."5)
Za vreme ~ovekovog zemnog `ivota du{a obitava u telu i
`ivotvorna je sila tela, a telo je neuporedivo mawa i ni`a vred-
nost od du{e; telo je instrument du{e, oru|e du{e, neka vrsta odela
za du{u. Ono {to je odelo za telo, to je telo za du{u.
Ne samo da je du{a neuporedivo vrednija od tela, nego i ceo svet
materijalni sa svim svojim vasionama je nesravweno mawa vrednost
od du{e ~ove~ije, zato {to je du{a ~ovekova bogolika, puna `ivota
`ivoga, puna besmrtnih sila i besmrtnih vrednosti Bo`anskih.
Du{a je ono {to ~ovek ose}a kao ve~no svoje, kao sebe, kao ono {to
sa~iwava ve~nu sadr`inu wegovog samoose}awa i samosaznawa.
Ni~im iz sveta ni vascelim svetom ~ovek ne mo`e zameniti du{u,
niti postoji ne{to u svetu {to se mo`e dati za otkup i spas du{e.
Zato je Spasiteq blagovestio i upozoravao: "Kakva je korist ~oveku
ako sav svet dobije a du{i svojoj naudi? Ili kakav }e otkup dati ~ovek
za du{u svoju." (Mt. 16,26) 6)
Du{a i telo su zajednica: du{a obitava u telu, a telo je `ivo zah-
vaquju}i `ivotvornoj sili du{e. ^ovek je sa jedne strane jedna jedin-

4
ka, ali istovremeno ~ovek kao bi}e imanentno nosi pe~at trostrukog
pojma ~oveka kao bi}a, koje je u isto vreme i duhovno i du{evno i
telesno bi}e, i taj trostruki (trijadni) pojam ima jedan ve~iti smisao i
ne treba ga naru{avati. Telo je manifestacija du{e, du{a je mani-
festacija duha, a duh je manifestacija Boga.
Po prvobitnoj Tvor~evoj zamisli du{a i telo su trebali da `ive
u zajednici sa savr{enom rajskom harmonijom. Ali, padom u greh ova
savr{ena harmonija je krivicom ~oveka izgubqena a zajednica du{e
i tela nastavqa `ivot u ogrehovqenom svetu gde niko nije "miran i
spokojan", gde ratuje du{a sa tijelom; tijelo stewe pod silom
du{evnom, koleba se du{a u tijelu."7) Dakle, nije lako du{i u telu;
koleba se, ali mora da obitava u telu dok joj je roka i ako se ~esto
ose}a kao u zato~ewu u "okovima blatne tjelesine."8) Du{a mora da
trpi zemaqsku "usku sferu bezumnog mete`a."9) Telo "stewe" i trpi
jer je ogrehovqeni deo du{e direktni krivac za mnoge telesne
bolesti, i telo je poligon na kome se odvija veronau~na teorija o
uzrocima oboqewa koja glasi: greh = bolest = smrt.
O odnosu tela i du{e u Evan|equ ovako ka`e: "Jer tijelo `eli
protiv Duha, a Duh protiv tijela; a ovo se protivi jedno drugome, da
~inite ne ono {to biste hteli." (Gal. 5,17) "Jer koji sije u tijelo
svoje, od tijela }e po`weti trule`, a ko sije duh, od duha }e po`weti
`ivot vje~ni." (Gal. 6,8).
Ima svetiteqa koji telo nazivaju "le{inom smradnom i strvi-
nom gadnom."10) Nama duhom malim i slabim zemaqskim dvono{cima
ne ide u glavu kako je to mogu}e lepo i ceweno telo nazivati
"le{inom i strvinom". Ali, ~im je to svetiteq rekao, onda je fakat
da ima razloga za takvom kvalifikacijom.
Ve} smo rekli da je du{a ~ovekova nesravweno vrednija ne samo
od tela, nego od svega materijalnog u svim svetovima. Proizilazi
logi~no rasu|ivawe da du{a mo`e da `ivi i bez tela, samo je to
mo`e ograni~eno Bo`ijim promislom. Tek posle telesne smrti, a to
zna~i izlazak i razlu~ivawe du{e od tela, du{a i daqe `ivi. Isti
onaj ~ovek, ista ona li~nost koja je malo~as umrla, nastavqa svoj
`ivot, ali sada i nadaqe samo u duhovnom obli~ju i su{tina tog
duhovnog obli~ja jeste veli~anstvena besmrtnost ~ovekove du{e.
Sa telom stvar stoji druk~ije. Posle smrti telo je mrtvo, i kao
takvo vra}a se u zemqu od koje je postalo - "prah si i u prah }e{ se
vratiti" (Post. 3,19), gde ~eka vaskrsewe mrtvih, kako propoveda
na{e Vjeruju.

5
 Delovi (elementi) du{e i svojstva
du{e

Du{a ima dosta delova, mada je jedna. Svaki deo du{e u podre-
|enom je polo`aju prema du{i kao celini, i od wene troji~ne bogoo-
braznosti prima svoju vrednost i stvarala~ku mo}.11)
Te{ko je praviti neku hijerarhiju u delovima du{e, ali verovat-
no na prvo mesto treba postaviti li~nost, koja je istovremeno i deo,
i svojstvo i produkt du{e. Zato }e o li~nosti posebno biti govora u
slede}em poglavqu. Slede}i delovi du{e su - svest, razum - um - pamet
i voqa. Sve su to "plemeniti elementi" - plemeniti i od Neba visoko
ceweni delovi du{e koji su me|usobno komplementarni i sinergi~ni.

Svest
Svest je velika saznajna sila i verovatno smemo re}i da su razum,
um i pamet u neku ruku derivati i ekvivalenti svesti. Od svih `ivih
bi}a samo ~ovek ima svest. Centar svesti i delatna sila svesti je
razumni duh - koji nam preko na{e svesnosti i slovesnosti daje ono
uzvi{eno ose}awe i do`ivqavawe da smo slovesno svesni sebe i svog
postojawa, svesni smo svoje autokratske psihi~ke celine - individu-
alnosti i normalnosti. Istovremeno, po istim principu, svesni smo
sveta u kome `ivimo - spoqa{weg sveta i svega {to je u wemu. Na jed-
nom dubqem nivou, a to je ne svetovna, nego veronau~na ravan, biti
svestan sebe i svoga postojawa zna~i biti svestan svoje bogolikosti,
a biti svestan svega oko sebe- spoqa{weg sveta, zna~i biti svestan da
je ceo svet - zemaqski i svi ostali svetovi Tvor~eva tvorevina.
Voleti, qubiti i diviti se i unutra{wem (svome) svetu i
spoqa{wem svetu. Ali, to ~initi na ispravan na~in; Ne qubiti sebe
kao samoga po sebi, ne voleti svoje samoqubqe, ne ceniti svoju
"uzblutelu tikvinu"12) i ta{tinu, nego voleti sve Bo`ije {to je u
~oveku - voleti svoju bogolikost. Na isti na~in voleti i diviti se
prirodi i svemu {to je u prirodi, ali ne prirodi kao samoj po sebi
(jer to je bezumqe), nego kao Bo`ijoj tvorevini - sili koja tor`estvu-
je nad svim svetovima.
Svest je duh i zato je te{ko ispitivati i razumevati svest. Radi
lak{eg razumevawa ove problematike postoje dve me|usobno blisko

6
povezane manifestacije svesti, a to su: misao i re~. Misao je sazna-
jna i delatna sila svesti, misao je figurativno re~eno "izvr{ni
organ" svesti, misao je zlatni pe~at i potvrda ~ovekove bogo-
likosti. Budu}i da je misao manifest svesti i ona je duh i kao takva
te{ko je prepoznatqiva i tajanstvena. Poseduje notu li~nog i
intimnog tako da ni jedan ~ovek ne mo`e da zna {ta drugi ~ovek
misli. Jedino Bog zna svaku misao svakom ~oveku u svakom trenutku.
Notu li~nog i intimnog ne treba bukvalno shvatiti. Naprotiv,
misli treba iskazivati, jer iskazana misao je temeq i izvor svih
~ovekovih saznawa, naro~ito u oblastima nauke. Misao se iskazuje
preko re~i, {to zna~i da je re~ realizovana i uslovno re~eno
materijalizovana misao.
Jeste misao velika sila, {to posvedo~ava i veliki Slovenski -
Ruski hri{}anski mislilac Dostojevski nazvav{i Gospoda na{eg
Isusa Hrista da je On velika Misao sa visine. Ali, postoji Sila
nad silama, Sila koja u svojoj {aci dr`i i nebo i zemqu i sve {to je
na nebu i na zemqi. Ta Sila se zove Re~ Bo`ija.
Po~etak stvarawa sveta je Re~ Bo`ija: "U po~etku bje{e Rije~
(Logos), i Rije~ bje{e u Boga, i Rije~ bje{e Bog". (Jovan 1,1).
[estodnevni stvarala~ki ~in neba i zemqe odvijao se po promislu
Rije~i Bo`ije. "I re~e Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost."
(1.Mojs.1,3). Tako je govorila i stvarala Rije~ Bo`ija sve do sedmoga
dana i sve {to je stvoreno "dobro bje{e veoma".
Rije~ Bo`ija je govorila prorocima {ta da prorokuju: "I do|e
mi Rije~ Gospodwa"...
Rije~ Gospodwu je qudima propovedao Sin Bo`iji Gospod na{
Isus Hristos i kroz Propoved darivao qude Verom i Naukom
Hri{}anskom. Re~i Hristove zapisali su Sveti Jevan|elisti i
Apostoli u Svetom Jevan|equ a Sveto Jevan|eqe je Kwiga nad
kwigama i Nauka nad naukama gde je dato sve {to je ~oveku potrebno.
Po~etak sveta je Rije~ Bo`ija i kraj ovoga sveta }e biti opet
Rije~ Bo`ija. Izgovori}e ih Bog - Logos Hristos kada do|e vreme
Wegovog Drugog dolaska na zemqu. Te Re~i }e biti potpuno
druga~ije od onih koje je kao Sluga izgovarao pri Svom Prvom
dolasku na zemqu. Bi}e Re~i Sudije na Stra{nom sudu. "Svete
Pravde strogi su Zakoni" - upozorava veliki Wego{. Presuda }e
glasiti ovako: "Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo
koje vam je pripremqeno od postawa svijeta". (Matej, 25,34). Te Re~i
}e biti upu}ene pravednicima postavqenim sa desne Hristove

7
strane. Gre{nicima koji }e biti postavqeni sa leve Hristove
strane Presuda }e glasiti ovako: "Idite od mene prokleti u ogaw
vje~ni koji je pripravqen |avolu i an|elima wegovim". (Matej,
25,41)
Divan primer mo}i Rije~i Bo`ije koji bi mogao biti od
posebnog zna~aja za nas lekare nalazimo u veli~anstvenim re~ima
kapetana iz Kapernauma kada je zamolio Gospoda svoga rekav{i: "...
nego samo reci Rije~, i ozdravi}e sluga moj". (Mt. 8,8)
Treba pomenuti jo{ jednu funkciju svesti, a to je pojam savesti.
[ta je to savest? Savest je prvi zakon koji je Bog podario ~oveku,
savest je glas Bo`iji koji je upisan u ~ovekovoj svesti kao pravedni
sudija koji neprekidno opomiwe i navodi ~oveka na ispravno
primewivawe svoje sposobnosti za spoznavawe i razlikovawe dobra
i zla.

Razum - um - pamet (inteligencija)

Oni su ne samo u komplementarnom i sinergi~nom odnosu, nego
i u sinonimnom. Za um se ka`e da je naj~istiji i najpronicqiviji deo
du{e - on je "oko du{e" kojim du{a providi u tajne Bo`anstva i u
tajne bogotkane tvari.13) Um je bogoobrazni upraviteq ~ove~ije
li~nosti.
Pamet je izraz i pojam koji se ~esto upotrebqava u obi~nom i
stru~nom govoru, ali treba konstatovati da se o pameti u na{im psi-
hijatrijskim kwigama nigde nau~no ne pi{e, i `alosna je i paradok-
salnost da se svetovna nauka ~esto slu`i sa izrazom - pamet, a da
nigde nema neke studije od strane svetovne nauke {ta je to pamet.
O inteligenciji se govori skoro u svim psihijatrijskim kwigama.
Inteligencija je vrlo korisno oru|e na{eg razuma; korisno u smislu
shvatawa, razumevawa, rasu|ivawa i snala`ewa u `ivotu, ali
ve}inom se to odnosi na racionalne `ivotne stvari i zemne sposob-
nosti. Me|utim, samo sa inteligencijom, a bez pameti, ~ovek nije
pravi ~ovek, on ostaje nepotpun i ograni~en i nije onakav kakvog ga je
Tvorac zamislio i sazdao. Inteligencija sama za sebe, bez pameti,
mo`e biti opasna i mo`e odvesti ~oveka u bezumqe, a naro~ito ako se
upotrebi u slu`bi zla, i tada inteligencija prerasta u prokletstvo.

8
 Ka`u da je i |avo veoma inteligentan, i za `ivotiwu, na primer
majmuna, ka`e se da ima neku vrstu inteligencije. Ali, |avolova
inteligencija je prokletstvo, zlo i lukavost, a majmunova inteligenci-
ja su "majmunska posla." Inteligentan ~ovek samo sa inteligencijom, a
bez pameti, u su{tini nije ni{ta drugo do prozai~ni dvono`ac koji
neprestano posvedo~ava Wego{evu misao: "Sve se ~ovjek bruka sa
~ovjekom, gleda majmun sebe u zrcalo."14)
Dakle, bez pameti nema pravog ~oveka. Za razliku od inteligenci-
je koja je oru|e i ni`a delatnost du{e, pamet je neuporedivo dubqi
pojam i ja~i izraz; pamet je plemenita saznajna sila du{e kojom ~ovek
spoznava i otkriva Bogom dane mu darove i osobine, me|u kojima je na
prvom mestu bogolikost ~ovekove li~nosti.
Bogolikost je u osnovi data svakom ~oveku, i kao takva bogolikost
je su{tina i smisao li~nosti. Ali, bogolikost je Bo`iji dar koji treba
usvojiti i primeniti u srcu, bogolikost je onaj Jevan|eqski talant
(Mt. 25, 14-30) koji je od Boga dat ~oveku sa uzvi{enim zadu`ewem da se
taj talant umno`ava. I kada ga ~ovek umno`i, onda }e on u punom smis-
lu osetiti neprocewivu vrednost tog talanta i neprocewivo bogatstvo
svoje bogolike li~nosti koje je stekao jer je radio kako Bog zapoveda;
umno`io je talant. I to umno`avawe talanata nije ni{ta drugo nego
najvi{e svojstvo razuma koje se zove pamet.
Pomalo je nelogi~no, ali i to je istinito - inteligencija je
uro|eno stvojstvo; neko je ro|en mawe a neko vi{e inteligentan, i tu
nema korekcije, jer se inteligencija tokom `iovota ne razvija - ne
pove}ava, a mo`e pomalo da se izo{trava i uve`bava. A pamet, kao ple-
meniti elemenat svesti i razuma, se razvija, ona se sti~e, i nije
ro|ewem data u gotovom obliku kao {to je slu~aj sa inteligencijom,
nego je data u obliku Jevan|eqskog talanta. Ko umno`i talant, a talant
je bogolikost koju treba razvijati i usavr{avati, taj }e dobiti i ste}i
sve, izme|u ostalih bogatstava i pamet. A ko ima pameti, gleda}e sebe
u Jevan|equ, a ko nema pameti, pa i da ima genijalnu inteligenciju,
gleda}e sebe u zrcalu. ("Sve se ~ovjek bruka sa ~ovjekom, gleda majmun
sebe u zrcalu.")15)
Kada govorimo o Jevan|eqskom talantu treba asocirati misao o
svetovnom izrazu - talenat. O~evidno je da izraz talenat poti~e od
izraza talant, a i po svom smislu su sli~ni; kao {to Jevan|eqski
talant treba umno`avati na isti na~in treba raditi i sa svetovnim
talentom - raditi i ve`bati, pa }e talenat uroditi plodom; razvi}e se
sposobnost za koju je taj talenat namewen.

9
 Lukavstvo je niska i primitivna zloupotreba inteligencije - primena
inteligencije u slu`bi zla.
Mudrost je pamet sa obazrivom razborito{}u.16)
Kad |avo prevari ~oveka - to je lukavstvo, a kada ~ovek prevari
|avola - to je mudrost. (\avo - u {irem smislu tog pojma).

Instinkt
Ono {to je za ~oveka razum i svest, to je za `ivotiwu instinkt.
Na prvi pogled deluje neprimereno, ~ak i skrnavno govoriti o
instinktu, jer formacijski instinkt bi pripadao oblasti zoologi-
je, a pogotovu ne bi trebalo govoriti o instinktu u ovom poglavqu u
kome je govoreno o plemenitim elementima ~ovekove du{e.
Me|utim, ne}emo napraviti nikakvu gre{ku, potrebno je asoci-
rati problem (teoriju) instinkta jer su{tina instinkta nije nikakva
`ivotiwska radwa niti neka prirodna sila sama po sebi. Instinkt
je ne{to sasvim ne drugo, nego ne{to stoto.
Ako analiziramo neku instinktivnu radwu, odmah nas fascini-
ra neverovatna paradoksalnost; beslovesna i primitivna `ivotiwa
koja savr{eno ni{ta ne zna, ne zna ni da je `iva, vo|ena instinktom,
izvodi neke radwe koje su do savr{enstva slovesne i celishodne,
radwe koje ni najinteligentniji ~ovek ne bi tako besprekorno i svr-
sishodno uradio. ^iwenica je da je instinktivna radwa visoko
razumna radwa, i tu radwu nepogre{ivo i savr{eno izvodi, ne neka
visoko orgranizovana `ivotiwa, nego, na primer, mala pti~ica ili
ni{tavni insekt. (p~ela, pauk). ^iwenica je da "savr{eno" bes-
lovesna `ivotiwa silom instinkta izvodi savr{eno slovesnu
radwu. Koja je to sila u pitawu kada mala pti~ica - to divno Bo`ije
stvorewce krene na put seobe sa jednog kontinenta na drugi konti-
nent. Celo to izuzetno komplikovano pute{estvije obavi savr{eno
svrsishodno, demonstriraju}i glavne tehni~ke osobine instinkta, a
to su: nepogre{ivost, automati~nost i smirenost. Da, u instink-
tivnoj radwi `ivotiwa je nepogre{iva. Kakav ironi~an paradoks:
"mo}ni" ~ovek ~im zapo~ne neko delo prva stvar koju uradi to je
pogre{ka, a mala Bo`ija pti~ica leti i preleti do Afrike nepo-
gre{ivo, boravi u Africi dok joj je roka, i opet nepogre{ivo se
vra}a na isto mesto odakle je pre vi{e meseci krenula. U pore|ewu
sa ~ovekovim putovawem u Afriku, mala pti~ica zaista deluje supe-

10
riorno; za put woj nije potrebno ni{ta, osim wenih mo}nih krilca,
koja su, kad se ozbiqnije razmisli, daleko nadmo}nija nad krilima
svih aviona i svih svemirskih letelica. Let od Afrike ide auto-
mati~no, stotine komplikovanih i opasnih radwi pti~ica uradi na
ovom dugom putu i sve to ide lako, programirano i dirigovano, i {to
je zadivquju}e - savr{eno sigurno i smireno.
Jedno je apsolutno sigurno: opisani instinktivni let pti~ice
u Afriku jeste visoko razuman ~in, i tom visoko razumnom ~inu
zaista se treba diviti. Naravno, diviti se samoj pti~ici ili
prirodi samoj po sebi, bilo bi ne{to krajwe nerazumno, jer
iskqu~ena je mogu}nost da ptica ili priroda mogu imati razum.
Dakle, ~emu se diviti? "Je li instinkt al’ duhovni vo|a?"17) Jeste
instinkt, a jeste i Duhovni vo|a. Diviti se, strahopo{tovati i zah-
vaqivati Duhovnom Vo|i - Tvorcu, koji je po istom principu
Wegovog Bo`ijeg predodre|ewa nama qudima podario razum, a
pti~ici instinkt. Ptica ne koristi instinkt kao {to mi koristi-
mo razum, nego instinkt kao Tvor~eva sila koristi pti~icu kao
posrednika i da nama qudima instinktivni pti~iji let u Afriku
poslu`i kao primer i dokaz Bo`ijeg tor`estva u svim svetovima i
svemu {to je u tim svetovima.
Eto zbog ~ega smo, na prvi pogled neprimereno, napravili
pore|ewe izme|u `ivotiwskog instinkta i ~ovekovog razuma.
Su{tinski gledano, nepogre{ivi let ptice u Afriku je daleko
razumniji ~in, nego pogre{ivi i riskantni let ~ovekov u najmod-
ernijem avionu u istom pravcu. Sila koja je u krilima na{e pti~ice
daleko je ja~a i savr{enija od sile svih letelica koje je ~ovek
napravio.
I zato ponovimo jo{ jedanput: veli~anstvena sila instinkta
koja upravqa `ivotiwama je samo jedan od milijardu neoborivih
dokaza o Bo`ijem tor`estvu nad svim svetovima i svemu {to postoji
u tim svetovima.

Voqa
Voqa je pokreta~ki, delatni i akcioni elemenat du{e. Voqa je
du{evnaenergijaipodsticajkoje~ovekrazumnopokre}eusebi,~ine}i
nekoliko etapa voqnog procesa. Posle pokreta~kog podsticaja, sledi
~in odluke, zatim zavr{ni ~in izbora - ~in slobodnog opredeqewa.

11
 ^in slobodnog opredeqewa je izuzetno zna~ajan u ~ovekovom
`ivotu. Po Bo`ijem odre|ewu dva osnovna i ve~na zakona vladaju na
zemqi i nad ~ovekom. Prvi je ~ovekova razumna sposobnost razliko-
vawa dobra od zla, a drugi, jo{ va`niji, ~ovekova slobodna voqa.
Zakon slobodne voqe po Bo`ijem dopu{tewu daje ~oveku odre{ene
ruke i slobodu izbora da samostalno i slobodno kroji i odre|uje
svoju zemaqsku sudbinu, to jest, mo`e biti na strani dobra - tamo gde
je sve onako kako Bog zapoveda, a mo`e biti i na strani zla - tamo
gde je sve onako kako |avo zapoveda.
Skoro svi kqu~evi `ivota se kriju u ~ovekovom pravu na slo-
bodnu voqu. Sa jedne strane imamo Boga, sa Wegovom o~inskom
qubavqu prema ~oveku, sa Wegovim velikim cewewem i uzdizawem
~oveka, sa Wegovim ogromnim poverewem i ovla{}ewem koje je
darivao ~oveku, jednom re~ju; Bog je sve u~inio i podario je ~oveku
gotovu formulu `ivota kako da postane u pravom i punom smislu
bogolik, bogolik "u mjeru rasta puno}e Hristove." (Efescima 4,13).
Sa druge strane, imamo ~oveka koji razumno vidi i slovesno shvata
sve ovo {to mu je Bog podario, ali po svome pravu na slobodnu voqu
premi{qa se i ~esto donosi neshvatqivu odluku da ne}e da radi
kako Bog zapoveda, a ho}e da radi kako |avo zapoveda. - Ho}e da se
pokoleba i posumwa da je on Bo`ije stvorewe, ho}e da se pobuni i
usprotivi protiv Boga (da vrati talant, - Matej 25,14-30), da se
pogordi sa svojim opredeqewem za majmunolikost, ho}e da omrzne na
Boga, da ratuje protiv Boga, da uvrti u glavu "sumnutost nad sumanu-
tostima" i da sam sebe proglasi za ~ovekoboga. Zaista: bezumqe,
sramota i poraz. ("Ali adsko prokletije duha ~oveka }e ~e{}e
plewivati. Zli vlastiteq ada nesitoga dovesti }e qudsko poko-
qewe do gluposti ove preslijepe da pohuli na nebesnu svjetlost, a da
mra~no ime obo`ava.")18)
"Mi put svoj znamo, put Bogo~oveka", propoveda Aleksa
[anti}. Ali, i sam Bogo~ovek - Hristos ne primorava ~oveka. On
blago ka`e ~oveku: "Ja sam Put, Istina i @ivot" (Jovan, 14,6), ali
prepu{ta ~oveku da po svojoj slobodnoj voqi donese odluku koji
`ivotni put }e odabrati. Na`alost, iskustvo pokazuje da qudi
~esto ne}e ovaj ponu|eni Put, nego izmi{qaju neke svoje nazovi
puteve i neka svoja autonomna prava. Uzdizati sebe a bez Bo`ijeg
pokroviteqstva je obrazac samovoqe, a samovoqa je naj~e{}i vid
zloupotrebe slobodne voqe, a zloupotreba slobodne voqe je naj~e{}i
greh, a greh je od |avola. Dakle, u su{itni, postoje dva `ivotna puta:

12
jedan je put Bogo~oveka, a drugi je put |avolov. Tre}ega puta nema,
tako|e i sredweg re{ewa nema, jer, "ne mo`ete slu`iti Bogu i
mamonu." (Luka 16,13). Sa ovim takozvanim sredwim re{ewem ~ovek
se ~esto zavarava i ta sitno kalkulantska filozofija sredweg
re{ewa je ustvari obrazac bezli~nosti, a sramno je biti bezli~an,
jer i onaj najbezli~niji nosi u svome liku sliku bogolikosti.
Ogromna je, neizmerna je slobodna voqa ~ovekova, kada on mo`e
po voqi svojoj odbaciti voqu Bo`iju. On, stvorewe Bo`ije, mo`e
odbaciti Boga!! U tome je bo`anska veli~ina ~ovekova i satanska
pogibija wegova, stane li uz Boga, Tvorca svoga, on je bo`anski
veliki i veli~anstven; stane li uz Satanu, ubicu svoga, on je |avol-
ski bedan i odvratan. Ovo utoliko vi{e va`i za ~oveka posle dolas-
ka na svet Bogo~oveka. Jer u Bogo~oveku je na najo~igledniji na~in
za ~ula qudska, na najubedqiviji na~in za um qudski i za svest qud-
sku i za srce qudsko, pokazan i dokazan jedini i istinski Bog i
Gospod, jedini i istinski Spasiteq roda qudskoga. I kada ~ovek, i
posle Bogo~oveka i pored Bogo~oveka, mo`e da odbaci Boga, zaista
je wegova slobodna voqa i ogromna i samostalna. A od we zavisi sav
~ovek, sav wegov `ivot, i sva wegova ve~nost. Odbacuju}i Bogo-
~oveka Hrista, qudi nemaju izgovora za taj osnovni greh - svegreh,
jer se rodu qudskome ne mo`e dati ni boqi ni savr{eniji Bog,
po{to ne postoji, ni boqi ni savr{eniji ^ovek, po{to ne postoji.19)
Koliko je slobodna voqa zna~ajna za ~oveka pojedinca isto
toliko je zna~ajna i za sve qude u celini. Na to nas najboqe upu}uje
an|elska pesma Hristovog Ro`destva: "Slava na visini Bogu, na
zemqi mir, me|u qudima dobra voqa."

Svojstva du{e: bogolikost i besmrtnost

Dva su osnovna svojstva du{e, a to su bogolikost i besmrtnost. O
bogolikosti smo ve} ne{to govorili, a nastavi}emo u poglavqu o
li~nosti.
Svoju veru u besmrtnost du{e, veliki Petar Petrovi} Wego{
ovako propoveda: "Ako zemqa privi|ewe nije, du{a qudska jeste
besamrtna."20) A ruski i slovenski apostol Dostojevski svoju veru u
besmrtnost du{e ovako propoveda i "tvrdi bez dokaza": "A na zemqi
postoji samo jedna jedina najvi{a ideja, i to je ideja o besmrtnosti
qudske du{e, sve ostale "vi{e" ideje `ivota proisti~u iz ove

13
jedine. Samo uz pomo} vere u svoju besmrtnost, ~ovek mo`e da shvati
svoj razumni ciq na zemqi, to je kona~na formula `ivota, osnovni
izvor istine i ispravnih saznawa za ~ove~anstvo. Bez vere u du{u i
wenu besmrtnost, ~ovekov `ivot je neprirodan, nemogu}an i nepod-
no{qiv."21)
Takve su bile polazne osnove ne samo Dostojevskog i Wego{a,
nego i svih ostalih hri{}anskih mislilaca. U tome je snaga wihovog
optimizma i progresa. Su{tinski je apsurdno govoriti o ~ovekovom
progresu bez vere u besmrtnost du{e. Kakav je to progres ako je smrt
neminovnost, ako je to ~ovekov kraj i kona~nost. Onda bi to bio
pusti nihilizam i bedni regres.22)
Biti bogolik - li~iti na Boga i biti besmrtan - ve~ito `iv, su
zaista dva najve}a dara i dve najvi{e vrednosti, koje se mogu zamisliti
i koje se mogu posedovati. Kada bi ~ovek u pretpostavci mogao da bira
i po`eli dve najve}e `eqe da mu se ostvare ne bi mogao prona}i ve}e i
vrednije od ovih koje ve} poseduje, a to su bogolikost i besmrtnost.
Besmrtnost du{e je veli~anstvena i divna stvar, ali istovre-
meno jezovita i stra{na stvar. Divna - ako hristolikim `ivotom
steknemo ve~no bla`enstvo u raju: "Jer, znamo, ako se na{a zemaqska
ku}a, - tjelesni {ator, razru{i, imamo zdawe od Boga, ku}u
nerukotvorenu, ve~nu na nebesima." (2 Kor. 5,1) Stra{na - ako
"|avolskim" `ivotom steknemo ve~no mu~ewe u paklu, tamo gde je
"tama najkrajwa i pe} ogwena: ondje }e biti pla~ i {krgut zuba."
(Matej 8,12; 13,42) U su{tini, ~ovek sam odlu~uje koji }e udeo
izabrati za ve~ni `ivot: raj ili pakao. Bog prima wegovu odluku,
jer nikoga nasilno ne spasava, niti ikoga nasilno osu|uje.23)
[ta se de{ava sa du{om posle zemaqske - telesne smrti? - Smrt
je razdvajawe - razlu~ivawe du{e i tela, tj. izlazak du{e iz tela. To
zna~i: isti onaj ~ovek - ista ona li~nost koja je malo~as umrla nas-
tavqa svoj `ivot, ali sada i nadaqe samo u duhovnom obli~ju i upravo
to duhovno obli~je jeste manifestacija veli~anstvene besmrtnosti
~ovekove du{e.
Telo ostaje mrtvo - neosetqivo i nepomi~no. Kao kad bi neko,
skinuv{i svoje odelo i baciv{i ga, stajao i gledao na wega, tako i
du{a gleda na svoje telo, ~ude}i se.24) Telo se sahranom vra}a u
zemqu od koje je i postalo - "prah si i u prah ~e{ se vratiti" (Post.
3,19). Ostav{i pohraweno u grobu, telo ~oveka vaskrsewe mrtvih
kako propoveda na{e Vjeruju. Dakle, i sam grob ima svoj smisao i
nazna~ewe koje nas upu}uje na rasu|ivawe da su "grobovi ve~ne

14
`izni dveri, kroz wih mora svak smrtni da pro|e, blago onom ko u
~istoj veri iz ovoga u novi `ivot po|e."25) Isto ovo rasu|ivawe
Wego{ ovako ispoveda: "Od toga su u grobu kqu~evi."26)

Mitarstva
Iza{av{i iz tela, du{a jo{ tri dana boravi na zemqi, a zatim
kre}e na put ka Nebu gde je ~ekaju vazdu{na mitarstva, koja }e tra-
jati 37 dana. Vazdu{na mitarstva su neka vrsta carina i pravosu|a
Bo`ijeg, gde se vr{i sud nad hri{}anskim du{ama. Na tim carinama
i sudovima sve se zna o doti~noj du{i (~oveku) i ne postoji ni teori-
jska mogu}nost da se ne{to mo`e prikriti i da se ne{to ne}e jasno
obelodaniti. - "Jer nema ni{ta tajno {to ne}e biti javno, ni
sakriveno {to se ne}e doznati i na vidjelo izi}i." (Luka 8,17).
Obi~nom ~oveku nije jasno kako je to mogu}e da se o wemu u datom
momentu sve zna. Mogu}e je, i to sa apsolutnom sigurno{}u, ne samo
sva wegova dela, nego i sve wegove tajne pomisli.
Svaki hri{}anin dobija od Boga na svetom Kr{tewu Angela -
~uvara koji, nevidqivo ~uvaju}i ~oveka danono}no ga u~i svakom
dobrom delu tokom ~itavog wegovog `ivota do samog smrtnog ~asa.
On zapisuje sva dobra dela toga ~oveka, za koje bi on mogao da dobije
milost i ve~nu nagradu od Gospoda u nebeskom carstvu. Isto tako, i
knez tame - |avo, koji `eli da uvu~e sav qudski rod u svoju pogibeq,
dodequje ~oveku jednog od lukavih duhova koji svuda prati ~oveka,
motri na sva wegova zla dela, podsti~e ga smicalicma svojim i,
pose}uju}i mitarstva, zapisuje tamo sve ~ovekove grehe, nose}i svaki
greh na odgovaraju}e mitarstvo.27)
Dakle, na mitarstvima zao duh optu`uje za po~iwene grehove, a
an|eli brane iznose}i dobra dela. An|eo lako mo`e odbraniti i
propustiti du{u kroz neka mitarstva, ali Pravosu|e Bo`ije je
savr{eno pravedno, objektivno, a i strogo. - "Svete Pravde strogi su
zakoni."28) Zna~i, ako na mitarstvu du{a ima vi{e grehova negoli
dobrih dela, lukavi dusi zadr`avaju du{u na odre|eno vreme dok ta
du{a ne bude iskupqena crkvenim molitvama i milostiwama
bli`wih. Zbog toga su od velike va`nosti molitve bli`wih i
crkvene molitve prvih 40 dana posle smrti pokojnika, a naro~ito
prvi i glavni parastos koji se daje 40-og dana, kada se zavr{avaju
mitarstva. Istu svrhu i smisao je imalo opelo koje je zavr{eno
neposredno pre sahrane, i glavna tema opela je upravo ta crkveno-

15
sve{teni~ka molitva za upokojewe du{e, molitva za vje~nuju pamjat
i molitva da se upokojena du{a udostoji bla`enstva sa duhovima
pravedno skon~alih.29)
Ako li se du{a poka`e toliko gre{na i mrska pred Bogom, da joj
ne ostaje nikakva nada na spasewe, nego je o~ekuje ve~na pogibeq,
onda lukavi dusi istoga ~asa svode du{u u bezdan - u pakao koji se
nalazi u sredi{tu zemqe, gde je pripremqeno mesto za ve~no mu~ewe.
1. Mitarstvo: ispituju se gresi ~ove~iji u~iweni re~ju. Gospod
je jasno rekao da }e se za svaku praznu re~ koju reknu qudi morati
dati odgovor u dan suda. "Jer }e{ zbog svojih rije~i biti opravdan i
zbog svojih rije~i biti osu|en." (Matej 12, 36-37) Apostol Pavle
bratski savetuje: "Nikakva r|ava rije~ da ne izlazi iz usta va{ih,
ni sramotne ni lude rije~i ili {ale." (Efescima 4,9; 5,4). Sli~no
savetuje i apostol Jakov: "Neka bude svaki ~ovek brz ~uti, a spor
govoriti." (Jakov, 1.19).
2. Mitarstvo: Mitarstvo la`i, na kojem se isputuje svaka la`,e
naru{avawe zakletve, prizivawe Imena Bo`ijeg uzalud, neis-
puwavawe zaveta danih Bogu, utaja grehova na ispovesti.
3. Mitarstvo: Mitarstvo klevete-klevetawe bli`weg, osu|ivawe,
poni`avawe, sramo}ewe, rugawe i potsmehivawe.
4. Mitarstvo: Pijanstva i stomakouga|awa (oblaporstva): pijan-
stvo, prejedawe, tajno jedewe, jedewe bez molitve, naru{avawe posto-
va, pirovawe. Qudi kojima je stomak gospodar i jedewe strast,
"Te{ko vama koji ste siti sada, jer }ete ogladweti." (Luka 6, 25).
5. Mitarstvo: Lenosti - tamo su sabrani svi dani i ~asovi prove-
deni u lenosti, u nemaru za slu`ewe Bogu, tamo se ispituje ~amotiwa,
tamo se zlostavqaju gotovani koji `ive od tu|eg rada, kao i najamni-
ci koji primaju platu, ali svoje obaveze nemarno obavqaju.
6. Mitarstvo: kra|e - tamo se istra`uje otimawe i lopovluk.
7. Mitarstvo: srebroqubqa i tvrdi~luka.
8. Mitarstvo: Lihvarstva- gde se optu`uju zelena{i, lihvari i
prisvojiteqi tu|ega.
9. Mitarstvo: Nepravde - gde se okrivquju nepravedne sudije
koji su opravdavali krive i osu|ivali nevine. Ovde se okrivquju
la`ne vage i merewa trgovaca i ostale nepravde.
10. Mitarstvo: Zavisti - na wemu se mu~e oni koji su se predali
toj pogubnoj strasti i wenim posledicama.

16
 11. Mitarstvo: Gordosti - gde nadmeni dusi sa prezrewem
zlostavqaju zbog gordosti, sujete, umi{qenosti, uzno{ewa,
nedavawa du`nog po{tovawa roditeqima, duhovnim i gra|anskim
vlastima.
12. Mitarstvo: Gneva i jarosti.
13. Mitarstvo: Zlopam}ewa.
14. Mitarstvo: Ubistva - gde se istra`uje ne samo razbojni{tvo
i ubistvo, ve} i svaki udarac, povreda i rana. Kao posebnan i naro~it
greh ubistva, ovde se istra`uje greh ubistva svoga nero|enog deteta,
{to se u svakida{wem `ivotu i medicinskoj terminologiji lice-
merno naziva prekidom trudno}e ili abortusom. "Prekid trudno}e"
je "monstruozno" ubistvo kasapqewem i komadawem ploda, a ubistvo
ploda-malog deteta i ubistvo odraslog ~oveka jednako je pred Bogom.
Kada se ~ovek za~iwe u utrobi majke, on odmah dobija i du{u, i zato,
ubijaju}i dete u utrobi, majka ubija ~oveka, mada se on jo{ nije
pojavio na svetu. Na dan Stra{nog Suda, sva deca koja su ubijena u
utrobama majki, pojavi}e se pred roditeqima, i roditeqi }e morati
da daju odgovor za svoj greh ubistva pred Bogom i pred wima. Isti
odgovor na Stra{nom Sudu mora}e dati i lekar koji je uspostavio
la`nu indikaciju za prekid trudno}e, a naro~ito egzekutor smrtne
kazne - onaj koji je izvr{io abortus - onaj koji je ubio dete (~oveka).
15. Mitarstvo: Vra~awe - na kome se ispituje vra~awe, gatawe,
bajawe, spravqawe magije i ~arobwa~ko prizivawe demona.
16. Mitarstvo: Bluda - na kome se ispituje blud, o~instvo svake
vrste, tj. bludni greh lica nevezanih brakom, misleno ma{tawe,
saglasnost sa grehom, nasla|ivawe grehom.
27. Mitarstvo: Prequbo~instvo - na kome se istra`uju bludni
gresi lica koja `ive}i u braku nisu sa~uvala supru`ni~ku vernost,
ovde se stra{no ka`wavaju otmice i bludna nasiqa, kao i padovi u
blud lica posve}enih Bogu.
18. Mitarstvo: Sodomsko - gde se ispituju svi protivprirodni
bludni gresi i rodoskrnavqewa.
Ova tri mitarstva: 16, 17 i 18. su bludna mitarstva, i retko koja
du{a pro|e slobodno ova mitarstva. "Misao srca ~ove~ijega zla je od
malena" (Post. 8,21) i jedva da ko ~uva sebe od ne~istota bludnih, malo
je onih koji poseduju bestrasnu polnost.30) Veliki broj du{a gine na
ova tri mitarstva bluda, opaki islednici bludnih grehova grabe du{e
bludnika i odvla~e ih u pakao. Na ova tri mitarstva pogine vi{e
du{a nego na ostalih sedamnaest.

17
 19. Mitarstvo: Jeresi - gde se ispituje nepravilno tuma~ewe
vere, odstupawe od prave vere, bogohule.
20. Mitarstvo: Nemilosr|a - na kome se ispituje nemilosrdnost i
surovost.31)
Da ponovimo jo{ jedanput - "Svete pravde strogi su zakoni."32)
Ako se samo jedno od mitarstava ne pro|e, pa makar bilo i pri kraju,
sva prethodna mitarstva kroz koje je du{a uspe{no pro{la, otpada-
ju. "Jer, koji sav zakon odr`i, a sagrije{i u jednom, kriv je za sve."
(Jakov 2, 10) "Od sve pravde wegove, ni{ta se ne}e spomenuti."
(Jezekiq 33, 13). I Bog je rekao: "U ~emu te zateknem, u tome }u ti i
suditi." (Jezekiq 33, 20).33)
Samo ona du{a koja uspe{no pro|e sva mitarstva, napokon, s
neiskazanom rado{}u dolazi pred Nebeska vrata i du{a tog praved-
nika se udostojava Carstva Nebeskog, a to je raj, gde }e u pravom i
punom smislu do`iveti svoju besmrtnost u ve~nom bla`enstvu.
Du{e gre{nika koje su pale na mitarstvima - koje nisu pro{le
mitarstva, zli dusi svode u pakao koji se nalazi u unutra{wosti
zemqe gde u ve~nim mukama do`ivqavaju svoju besmrtnost.
Tako `ive}i u besmrtnosti, a po svojim zemaqskim zaslugama:
neke u rajskoj, a neke u paklenoj besmrtnosti, du{e borave i ~ekaju
Drugi dolazak Hristov na Zemqu, kada }e do}i do vaskrsewa mrtvih
i kada }e se obaviti Stra{ni sud Hristov nad `ivima i mrtvima, i
kada }e se dogoditi smak - kraj sveta. Kada }e Hristos po drugi put
do}i na zemqu to se ne mo`e znati, mada je Hristos dao upozorewe i
predznake Wegovog Drugog dolaska na zemqu i posavetovao na bud-
nost i stra`arewe. (Matej 24, 3-51; 25,13; 25, 31-46).

Vaskrsewe
Kako }e ustati (vaskrsnuti) mrtvi? Ako je smrt razlu~ivawe i
izlazak du{e iz tela, onda je vaskrsewe vra}awe du{e u telo i
ponovno sjediwavawe du{e i tela. Na glas Sina ^ove~ijeg, grobovi }e
se otvoriti i mrtvi }e ustati. To zna~i - sve du{e umrlih, bilo da su
u raju ili u paklu, istoga ~asa na znak i glas Sina ^ove~ijeg, vra}aju
se u svoja tela koja su samim tim {to im se du{a vratila - vaskrsnula.
Zamaqski gledano vaskrsewe mrtvih ne treba bukvalno zemaqski
rasu|ivati. Jer, posle vaskrsewa mrtvih nema vi{e ni~ega
zemaqskog. Dakle, usta}e kosti iz grobova i sjediniv{i se sa

18
prispelom - vra}enom du{om, o`ivqava - vaskrsava mrtvi, ali ne u
prethodnom zemaqskom telesnom obli~ju, nego u savr{enijem
duhovnom telu. Jer, "imaju tjelesa nebeska i tjelesa zemaqska, ali je
druga slava nebeskih a druga zemaqskih." (1. Kor.15.40) Umire se u
raspadqivosti, a vaskrsava u neraspadqivosti, "sije se u ras-
padqivosti, ustaje u neraspadqivosti." (1. Kor. 15,42).
[ta se de{ava sa `ivima na Zemqi u vreme vaskrsewa mrtvih?
Sveti Apostol je otkrio tu tajnu - neposredno posle vaskrsewa
mrtvih, svi zate~eni `ivi ne}e pomrijeti, nego }e se u trenu oka
najedanput promeniti i dobiti duhovno obli~je - tjelesa nebeska (1.
Kor.15,51-52).
Svima, i vaskrslima mrtvima i zate~enim `ivima, kristalno }e
postati jasne Spasiteqeve re~i upozorewa: "Ovaj nara{taj ne}e
pro}i dok se sve ovo ne zbude. Nebo i Zemqa }e pro}i, ali rije~i
moje ne}e pro}i." (Matej 24, 34-35)
Sledi Stra{ni Sud: posledwi doga|aj koji }e se odigrati na
kugli zemaqskoj. Sigurno najveli~anstveniji i najstra{niji doga|aj
koji se ikada odigrao na Zemqi. Veli~anstven po tome {to }e svi
qudi ugledati Sunce Pravde - sa visine Istoka - Gospoda Isusa
Hrista, i {to }e svim qudima u tom trenutku postati sve savr{eno
jasno. Stra{an po tome {to tada Hristos ne}e do}i kao Prvi put da
Svojom `rtvom spa{ava svet, nego }e do}i u sili i slavi da sudi
`ivima i mrtvima, i Wegovom carstvu ne}e biti kraja.34) Sudi}e se
po Pravdi Bo`ijoj, a Bo`ije (Svete) Pravde strogi su zakoni.35)
I kada zatrubi sa visine Istoka vaskrsna truba tada }e raj
pokazati nebo`iteqe radi slavnog sjediwewa sa svojim telima, koja
}e o`iveti od glasa Sina Bo`ijega (Jovan 5,25), a tako|e ad (pakao)
}e pokazati gre{nike svoje za Stra{ni sud i kona~nu presudu. Svima
}e biti sve jasno, svaki pojedinac }e svojim izgledom i pona{awem
pokazivati gde mu je mesto, i kona~no razvrstavawe u desne i leve
obavi}e se samo po sebi. Nagove{tavaju}i o Svome drugom dolasku i
Stra{nom sudu, Gospod je kazao da }e On tada re}i pravednicima {to
Mu stoje s desne strane: "Hodite blagosloveni Oca mojega, primite
carstvo koje vam je pripremqeno od postawa svijeta." A gre{nicima
koji Mu stoje sa leve strane re}i }e: "Idite od mene prokleti u ogaw
vje~ni koji je pripravqen |avolu i an|elima wegovim." Matej (25, 34-
41) Po izricawu presude i po wenom izvr{ewu, udvostru~i}e se
bla`enstvo pravednika, a gre{nici }e se vratiti u ad, gde }e
dvostruko biti mu~eni. (Psalm 9, 17).36) Dakle, pravednici odlaze na

19
Nebo, a gre{nici onoga ~asa kada im Hristos rekne - "Idite od mene,
prokleti, u ogaw ve~ni!" Istog }e se ~asa zemqa pod wima otvoriti,
i tada }e sve gre{nike progutati ad, potom }e se zemqa opet
zatvoriti.37)
Neosporno je da }e plate pravednika i gre{nika biti sasvim
razli~ite i suprotne. Pravednost Bo`ija uzvrati}e se svakom
~oveku po delima wegovima (Otkrovewe 22,12) Nije samo bezbrojno
mno{tvo nebeskih obiteqi, nego i ad ima mno{tvo raznih tamnica
i raznovrsnog mu~ewa, a "ko je sagre{io u znawu, bi}e mnogo bijen,
a ko je sagre{io u neznawu bi}e malo bijen." (Luka 12, 47-48).

20