Лана Јукић, Дуња Шарић, Никола Јовановић, Андрија Станковић

 Тачна година рођења Милунке Савић, никоме није

позната. Радећи на имању око своје скромне, планинске
куће у селу Копривнице, да би се одбранила од вукова и
других опасних животиња, Милунка Савић, још од
раног детињства, научила је како да користи оружје свог
оца Раденка. У жељи да заштити свог брата, мушкарца
који би био мобилисан за рат, Милунка Савић, одлучила
је да одсече своју бујну косу, сакрије груди, а затим се у
јесен 1912. године прикључује дринској дивизији
српске војске и у рат креће као мушкарац - Милун
Савић.
 Након кратког војновања у Првом балканском
рату, Милунка са дринском дивизијом учествује у
још крвавијем - Другом балканском
рату.Прославивши се у Брегалничкој бици,
Милунка је задобила повреде које су војсци
откриле њен прави идентитет. Међутим, већ
прослављена као добар војник, она одлучује да се
наредном, Првом светском рату, никако не
прикључи под маском, већ на фронт иступа под
својим правим идентитетом - војникиња Милунка
Савић.
 Иако су овоме претходила неслагања војводе Радомира
Путника, који је у почетку тврдио да "жени није место у
рату", нудио јој да обавља болничке послове, Милунка се
ипак прикључује најхрабријем од преко сто пукова које је
српска војска имала - Гвозденом пуку. Постигнувши огромне
успехе у Колубарској бици, она добија свој први од укупно 6
ордена за храброст - Орден Карађорђеве звезде.У јесен 1915.
године Милунка је у Македонији озбиљно повређена у главу,
па се повлачи преко Албаније, да би се само неколико
месеци касније вратила на Солунски фронт. Тада поново
ређа ратне успехе, од којих је најзначајнији био онај у бици
на Кајмакчалану. Након ове битке, она добија мноштво
одликовања, међу којима су и два француска оредана Легије
части.
 Након завршетка Првог светског рата, Милунка је
1920. званично демобилисана.
 У почетку је радила у Босни и Херцеговини, као
болничарка, куварица и контролорка у фабрици
војних униформи. А онда, године 1922, Милунка
се удаје за осам година млађег Вејка Глигорића, а
две године касније добија и ћерку Милену.
Касније је усвојила још три ћерке: Милку, своју
сестру од ујака и Зорку. Раних 1920-их година, за
ратне заслуге, од државе је добила имање у
Степановићеву, надомак Новог Сада.
 На иницијативу својих сабораца, 1929. године, Милунка
се запослила као чистачица у Хипотекарној банци у
Београду. Одбила је живот у страној земљи и њихову
националну пензију, умрла је у Србији. Између два
светска рата, поштовали су је широм Европе.
Препознавши њену храброст и изузетан допринос
држави, Република Француска понудила јој је да се
пресели у њихову и земљу и да тамо добије војну
пензију. Међутим, она је ипак изабрала да живи у
Београду, где су људи брзо заборавили њене заслуге. За
све то време ишколовала је и одгајила тридесеторо деце
коју је доводила из свог родног села.
 За време Другог светског рата, Милунка је држала
малу болницу на Вождовцу, у којој је лечила
рањенике. Због те болнице ухапшена је од стране
Недићеве полиције и шест месеци провела у
злогласном логору Бањица. После Другог
светског рата, нова комунистичка власт доделила
јој је пензију, као знак поштовања за заслуге у
Првом светском рату и држање током окупације.
Старост је провела у скромној, оронулој кући на
Вождовцу, окружена унуцима.
 Умрла је 5. октобра 1973. у Београду и сахрањена у
породичној гробници на Новом гробљу. Њени
посмртни остаци пренети су 10. новембра 2013. у
Алеју заслужних грађана на Новом гробљу.