Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4.

jul«
— najvećeg društvenog priznanja za doprinos
u gajenju revolucionarnih tradicija
naših naroda i narodnosti
 STANKO MLaOENOVIĆ

D u ša n
DtJGALIĆ
ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELd

feornji Milariovae, i98i.

 Biblioteka LEGENDE, XV kolo
ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE
 Bučna mladost
Dušan Dugalić rođen je 12. septembra 191Q.
godine u selu Dragolju, srez kačerski. Njegovi ro­
ditelji, otac Svetislav, učitelj, i majka Darinka,
šnajderka i domaćica, imali su sedmoro dece: De-
sanku, Dušana, paniću (umrla 1^34. godine), Bran­
ku, Mihaila (streljarf 1941.'u Gornjem Milanovcu),
Zagorku i Ljubicu. Svu su dćcu školovali, mada su,
živeći na jednoj plati, kraj s krajem jedva sastav­
ljali. Da teže bude) otac je zbog svog opozicionog
političkog opredeljenja, ponosa i prkosa, morao da
menja mesta službovanja; učiteljevao je uftragolju,
Krivolaku (Makedonija), Ratkoviću kod Kragujev-
ca i u Kragujevcu. Bila je to mnogočlana ali slož­
na porodica. U njoj se, kako se seća pušanova ses:
tra Zagorka, đobfo znalo »ko je ko i gde je kome
mesto«.
Dušan Dugalić je ličio na oca Svetislava; bio je
visok, plećat, snažan, duguljastog lica s nešto ispup-
čehijim jagodicama, talasaste i bujne crne kose,
dugačkih ruku; kada je gdVorio kad da je »grmio«;
bio je, kako vele žitelji njegovog rodnog Dragolja,
pravi Sumadinac. Od oca je nasledio i poveći broj
osobina u svoirt karakteru i temperament: bio je
ponosan i gord, samouveren i odlučan, pokatkada
previše bujan, plahovit, brz i nagao. Na majku
Darinku bio je plemenit, dobrodušan i pravičan',
prema nejakima piažljiv i nežan.
Osnovnu školu Dugalić je učio u Krivolaku i
Ratkoviću, a šest razreda gimnazije u više mesta
(Kragujevcu, Čačku, Kruševcu), jer je zbog svojih
naprednih shvatanja i nemirnog ponašanja često
bio isterivan iz škole. Sedmi i osmi razred gimna­
zije učio je privatno i završio ih u kragujevačkoj
gimnaziji. Bio je vrlo dobarvučenik; od vršnjaka
se, pored slobodoumhosti, izdvajao i po tome što

?
je čitao i literaturu koju nastavnici ili profesori ne
samo što nisu preporučivali, već je nisu ni spomi­
njali: dela Maksima Gorkog, B. Travena, Aptona
Sinklera i dr., a u višim razredima gimnazije i
Marksa, Lenjina, Svetozara Markovića, Dimitrija
Tucovića... Voleo je da čita i Vuka Karadžića;
»Gorski vijenac« Petra Petrovića Njegoša skoro je
napamet znao. Ta su dela njegov nemirni i nepo­
korni duh bogatila novim revolucionarnim sazna­
njima. Bio je rečit i u izlaganju misli slikovit a u
diskusijama i razmeni mišljenja beskompromisan.
Znao je da citira, a kad treba i spretno upotrebi
čitave strofe iz »Gorskog vijenca« ili narodne poe­
zije. Još tada je, kažu, političkog protivnika znao
ne samo da pobedi već i omalovaži, pa i ponizi; za
jednomišljenike i obespravljene bio je spreman da
učini sve, čak i mnogo štošta da svoje lično žrt­
vuje.
Godine 1932. Dušan Dugalić se zaposlio u Voj-
notehničkom zavodu u Kragujevcu, ali se tamo,
»kao nedovoljno pouzdan«, zadržao svega dve go­
dine. Kao povod da bude isteran iz Zavoda poslu­
žila je prijava policije da je radnicima delio knji­
ge i slike Maksima Gorkog. Tada je Dušan Dugalić
prešao u Beograd i postao akviziter »Nolita«,1 čija
je izdanja na radničkim i studentskim skupovima
vešto i s velikim uspehom propagirao i prodavao.
»Sama priroda posla kojim se bavio prilično je
uticala na njegov karakter i mentalitet, a, na kraju
krajeva, i na njegovo političko opredeljenje. Rastu­
rajući naprednu literaturu on je dolazio u dodir i
lični kontakt sa mnogim rukovodiocima tada ilegal­
ne i od nenarodnih režima progonjene Komunistič­
ke partije, pratio je njenu upornu i doslednu bor­
bu i tokom vremena postao jedan od njenih naj­
odanijih privrženika-simpatizera.. .«2 Iako nije bio
član Komunističke partije Jugoslavije, on je sebe
smatrao komunistom i pripadnikom revolucionar­
nog radničkog pokreta i, družeći se s Dušanom Pet-
rovićem Šanetom, Nemanjom Markovićem, Rajom
Nedeljkovićem, Mijalkom Todorovićem, Milanom
Ilićem Čičom, Milićem Radovanovićem i drugima,
on je o njima i njihovoj borbi mnogo znao. »Bio
1 Izdavačka kuća u Beogradu između dva rata, koja je objavlji­
vala i dela naprednih pisaca Maksima Gorkog, B. Travena, Aptona Sin-
klcra i dr.
2 »Borba« od 15. oktobra 1942. godine.

8
 Rodna kuća Dušana Dugalica

je«, seća ga se Mirko Milojković, »odveć nemiran

i bučan; nije mnogo mario za pipave ilegalne pos­
love, niti, pak, za njih imao mnogo smisla; hteo je
odmah na barikade. Neočekivanim ispadima plašio
je policiju i uznemiravao svoje drugove, koji često
nisu znali šta da misle o njemu«.
Policija je znala da on pored knjiga, raznosi i
propagandni materijal Partije, letke, brošure, pro­
glase itd., pa ga je pratila i često hapsila. Bio je to
i jedan od razloga što u oficirskoj školi u Sarajevu
nije dobio čin oficira.

9
 Mšm

Najbliža rodbina Dušana Dugalića: Desa, Darinka, Svetis-

lav, Zorka (tetka), Dušan, Mihailo, Branka i Danica
 Pred ustanak
Aprilski rat 1941. godine zatekao je Dušana Du-
galića u Gornjem Milanovcu;' bio je mobilisan u
72. pešadijskom puku i s njiin je išao do Kavada-
raca u Makedoniji. Kao i mnogi drugi, spremao se
da brani otadžbinu, ali kako je izdaja bila velika i
sramna, ^o svoj karm in pijp ni ogaravio. Verujući
da će saveznici, pre svega Britanci, pružiti otpor
nacističkoj Nemačkoj u susednoj Grčkoj, on se za­
putio u pravcu Soluna, ali $e otuda, pošto je nepri­
jatelj već ušao u grad, s većim brojem vojnika iz
svog kraja, vratio natrag, u Sumadiju. Mnogi voj­
ni obveznici, pokunjeni, umorni i prozebli, razila­
zili su se bacajući vojničku opremu i oružje, svak
na svoju stranu. Pošto je smatrao da se s kapitu­
lacijom stare vojske rat nije završio, Dušan Duga-
jić nije tako učinio; on se kući vratio u punoj rat­
noj spretni i s konjičkim karabinom, od kojeg se
sve do sredine avgusta prve ustaničke godine nije
rastavljao.
U sumrak 12. aprila 1941. godine fašistički
okupator zauzeo je i sva tri sreza centralnog i se-
Verozapadnog dela Sumadije: oplenački, orašački i
jasanički. Desetak dana potom u Topolu je stigao
štab 294. nemačke pešadijske divizije i razmestio se
u bivšoj kraljevskoj rezidenciji na Oplencu; svoje
pukove razmestio je u Topoli, Aranđelovcu i Mla-
denovcu. U ovom kraju, gde je planuo drugi srpski
ustanak, želeo je da ima takve snage koje će i
svaku pomisao na otpor surovo i bez milosti ugu­
šiti. Na to je, oglasima prilepljenim po telefonskim
stubovima, kafanskim zidovima, u hodnicima opš-
tinskih i sreskih zgrada, upozoravao: ko ne preda
oružje, municiju i ostalu vojničku opremu čeka ga
— metak! Srpski građani moraju da slušaju samo
nemačke radio-stanice; ko bude zadržao svoj ra-
dio-aparat i slušao neprijateljske radio-emisije »kaz-
niće se robijom, a u težim slučajevima smrću«.
Drugu polovinu aprila 1941. godine Dušan Du-
galić je proveo u Šumadiji, što u rodnom Dragoljti,
što u Trešnjevici kod Milana Ilića Ciče, što u Da-
rosavi (sada selo Partizani) kod Velimira Gerasi-
movića, što u Kragujevcu. Bio je svedok kratko­
trajne pometnje i beznađa, koje je, aprila 1941. go­
dine, zahvatilo ovaj ratnički i' ustaničkom tradici­
jom bogat kraj. Drumovi opusteli, nestao žagor đe-

11
ce po sokacima, zamukla pesma po livadama i šum­
skim proplancima, ukućani su rano legali a kasno
ustajali; neizvesnost što će doneti dan a što noć
spržila je šeretluk i seljačka domišljamstva; tama
je kao kakva teška bolest pritisla onemelu Šuma-
diju. Narod je ćutao, ali nije priznavao okupaciju.
Na oglas da preda oružje »najdalje do prvoga ma­
ja« on se nije mnogo obazirao; predavao je lovač­
ke puške, ali je vojničko oružje i municiju čuvao.
Samo na području Vinče, Banje, Darosave, Kop-
ljara i drugih šumadijskih sela sačuvao je, kažu,
oko 30 puškomitraljeza i 500 pušaka.
Tih dana, naročito s večeri, Dušan Dugalić se
naslušao svakojakih priča seljaka i njegovih pozna­
nika iz neslavnog aprilskog rata protiv Nemaca.
Jedni su mu živo kazivali kako su vojnici bivše
vojske kao deca plakali kad im je u Belanovici u
plamenu sagorela zastava osramoćenog puka. Dru­
gi su veličali vojnike koji su, u neravnom boju s
tenkovima i nemačkom motorizacijom, izginuli
kod sela Nevada. Treći su ga obaveštavali o hrab­
rosti m ajora Dušana Radovića i rezervnog kape­
tana i profesora iz Beograda Miodraga Miloševića
u borbi protiv Nemaca kod Topole, ili, pak, za slu­
čaj nepoznatog poručnika koji je mladićima u voj­
ničkoj uniformi savetovao da uzmu s druma dva
puškomitraljeza: »Čuvajte ih dobro, rat je tek po­
čeo!« Jedan broj postarijih seljaka, ratnika sa So­
lunskog fronta, s gorčinom se .prisećao generala
stare kraljevske vojske koji je moljakao Nemce da
ga povezu za Beograd i pod njihovom zastavom
ušao u glavni grad zemlje kojoj se zakleo na ver-
nost do smrti. I sam Dušan Dugalić već tada je
dobro shvatio kako je iz tog ogorčenja zbog izdaje
sve više iskrila nepokornost, a iz veličanja hrab­
rosti rađala vera. »Ne mireći se s beznađem rop­
stva, ljudi su se«, kako je zapisao u svojoj knjizi
»Buna« Mirko Milojković, »već tih dana u nešto
pouzdavali. U šta — ni sami nisu znali, kao ni nji­
hovi preci 1813. godine, kada su osmanlijske hor­
de ognjem i handžarem smirivale pobunjenu raju,
kao ni gladni srpski seljaci 1915, kada su po ciči
zimi prolazili albanskim gudurama«.
Olistali maj vraćao je život varošicama i selima
po Sumadiji; potištenost seljaka zamenjivao je
prkos; Šumadija se budila; Rudnik je »veselije šu-
mio«. Iz beznađa i straha probudili su Šumadiju

12
 neki, mnogima »nepoznati« ljudi, koji su, kao neg­
dašnje ustaničke vođe, krstarili selima i naseljima,
podsticali bunt seljaka i pozivali ih da se sprema­
ju za borbu. Ti »nepoznati« ljudi, čija je imena
malo ko tada znao, bili su komunisti, članovi Ok­
ružnog poverenstva KPJ za Aranđelovac: Milan
Ilić Ciča, Stanislav Sremčević, Mika Milosavljević,
Milutin Todorović i Dušan Petrović Šane, ili istak­
nutiji partijski aktivisti iz Kragujevca i Beograda;
govorili su mu: narod nije kapitulirao, rat se s ka­
pitulacijom stare vojske i okupacijom zemlje nije
završio, treba se pripremati, borba za slobodu tek
predstoji... Zato treba čuvati i prikupljati oružje
i municiju i ništa, ni gram žita i kukuruza, ne dati
Nemcima... One koji su s Nemcima sarađivali na­
zivali su izdajnicima. Narod ih je s velikom paž­
njom slušao i zbog toga što je u njima, kako je
zapisao jedan od sudionika tog vremena, Milivoje
Stanković, »video vaskrsenje svog herojskog i slo­
bodarskog duha koji je brzom i nečasnom kapitu­
lacijom bio negde duboko zakopan«.
Strah da se u tuđoj zemlji nešto u potaji spre­
ma počeo je već tih dana da se šunja i oko nemač-
kih štabova i vojničkih logora. Tražeći saveznike
po Šumadiji, okupator aktivira bivše žandarme,
sreske načelnike, opštinske uprave, policiju i pred­
ratnu administraciju... Dojučerašnji panduri kra­
ljevskog režima sad su osioniji: saslušavaju sum­
njive, tuku nepokorne, tragaju za oružjem... Čuv­
ši da je neko pucao na žandarme u Trudelju, a oko
Valjeva da je poginuo njihov vojnik. Nemci pijač-
nim danom pretresaju seljake, zabadaju bajonete ka­
rabina u tovare seljačkih kola, tragaju za oružjem.
Nisu ga nalazili. Većina njegovih vlasnika sakrila
ga je na raznim mestima, ko u potocima i rekama,
ko po stogovima sena i slame, ko na tavanima, ko
u skrišnicima, i čekala »odsudni čas« i »odlučni
boj« u koji će ga ubrzo, već drugom polovinom
juna 1941. godine, pozvati Komunistička partija Ju­
goslavije.
Poslednjih dana juna 1941. godine Dugalić se
prebacio na teren Okružnog poverenstva KPJ za
Aranđelovac, u selo Darosavu. Bilo je to u vreme
kada su, 29. juna 1941, u šumi Prošek iznad sela,
na smotru došli četrdesetak seljaka s puškama, re­
volverima i bombama. Pošto su saslušali Dušana
Petrovića Šaneta, koji je pozivao »da treba udari­

13
ti po Nemcima«, oni su odgovorili: »Spremni smo!«
»Prvo da satremo žandarme!« — predložio je je­
dan od njih i svi su se složili s njim. Sluteći da
komunisti nešto snuju, žandarmi su naumili da
uhapse sekretara partijske ćelije u Parosavi, Veli-
mira-Velju Gerasimovića; i Dušana Dugalića, sum­
njivog došljaka iz Kragujevca. Nisu uspeli, jer je
žandarm Slavko RadojičiĆ Gerasimovića i Dugalića
na vreme Pbavestio i oni sti se sklonili.;

Partizan
Početkom jula 1941. godine Dušan Dtigalić je
štupio u Prvi šumadijski partizanski odred. S njini
su u Odred došli i Danilo Stanković, berberski rad­
nik, Blagoje Filipović, knjigovezački radnik, Trifun
Petrović, fabrički radnik, Boža Antonijević stolar­
ski, radnik, Radomir Ivanović, metalski radnik, De­
sa Mitrović, srednjoškolka, Josip Šnerson, Miroslav
Đorđević i drugi; članovi Partije i SKOJ-a koje je
u Prvi šumadijski partizanski odred uputio Okruž­
ni komitet Partije za Kragujevač da bi mti se, kakd
ističe Raja Nedeljković, poboljšao socijalni saš-
tav.3 .
Dugalić nije odmah raspoređen ii jedinice od­
reda, već je oko mesec dana ostao pri rijegovorrl
štabu. Za to vreme on je obučavao partizane, pri­
kupljao oružje, dovodio nove bo rce... Tada je sas­
vim izbliza upoznao Milana Blagojevića, komandan­
ta, i Milana Ilica Čiču, zamenika komandanta dd:
reda. Bio je oduševljen s obojicom; prvi ga je im:
presionirao pojavom (bio je omalen, mršav, živiH
pokreta, imao je plavi kombinezon, na šajkači pe­
tokraku sa srpom i čekićem i dve uske trake od
zlatnog širita — znaci poručnika Spanske repub­
likanske armije), voljom i energijom, a drugi, pos­
tariji, član KPJ od 1919. godine, širokog lica, posu­
tog pegama, s nakostrešenim brkovima — dobro­
tom, jednostavnošću i velikim ugledom u narodu.
3 »Okružni komitet je primio takođe i zadatak da Sto je moguće
pre pošalje u Prvi Šumadijski odred najmanje dvadesetak radnika i
sa niima nekoliko ćlanova Patrije, kako bi se socijalni sastav odreda
poboljšao . . . Odmah po mom povratku (sa sastanka sa Sretenom 2u-
jovićem, komandantom Glavnog štaba NOP odreda ,za Srbiju, u Aran-
đelovcu — (prim. S. M.) održan je sastanak Okružnog komiteta, na ko­
me smo razmatrali direktive i uputstva. iz Aranđelovca. Okružni komitet
je odmah zatim organizovao dve grupe, od ojeo dvadeset kragujevaćkih
radnika, među kojima su bili Trifun, Daća, Dugalić i još nekoliko pla­
nova Partije. One su upućene u Prvi šumadijski odred« (vidi Kragujft-
vački patrizanski odrtđ, KargujevSć, 1973. str. 35 i 36).

14
 Formiran 28. juna 1941. godine ii Kopljarima;
iz kojeg su nekada, 1804. godine, glasnici Karađor-
đa krenuli da objave ustanak u Orašcu, Prvi šu-
madijski partizanski odred imao je 93 borcat među
kojima je bilo najviše seljaka (35), studenata (8)
1 đaka (23). Bila je to, i po sastavu i po tome kako
je izgledala, prava ndrodna vojska. »Vojska«, kako
je zapisao u knjizi »Buna« Mirko Milojković, »sre-
Hovečnih seljaka ti giirijevima i opancima, radnika
u jcvtinim odelima, seoskih mladića u. plavim an-
terijama, studenata i đaka na čijim se kapama još
žutila oznaka razreda i odeljenja. Na ponekom su­
ri koporan, stegnut kožnim opasačem; gde-gde iz-
bočila se siva torbica, aluminijska čuturica, por-
tija, fiŠeklije ;— poslednji ostaci stare vojske. Nes:
posobnih među njima nije bilo: ni stari nisu bili
stari, ni dečaci nisu bili mladi, ni devojkc nisu bi­
le krhke, ni kratkovidi nisu slabo videli. Svi su bili
ratnici. I oružjem su bili naoružani svakojako: tri
puškomitraljeza i šezdeset pušaka iz svih minulih
ratova; konjičkim karabinima, »zbrojovkama«, »ma-
liherkama«, engleskim, francuskim, bugarskim i
hajdučkim, prepolovljenih cevi i kundaka da bi se
lakše sakrile pod gunj. I svi njegovi borci činili
su ono što su morali da čine i svi su ličili na juna­
ke davno zaboravljenih predarija...«
Posle formiranja Prvi šumadijski partizanski
odred se dvadesetak dana organizaciono učvršći­
vao, popunjavao novim borcima i učio kako da
ratuje. Njegov komandant, Milan Blagojević, bio
je uporan: da bi se odred uspešno borio morao bi
da ima čvrstu vojničku formaciju i da odlično
poznaje oružje. »U odredu se osjetilo«, kako piše
ii svojim zapisima Rodoljub Čolaković, »izvjesno
.levačenje’: crvene zvijezde sa srpom i čekićem, na­
ziv revolucionarna vojska«.
Sredinom jula 1941. u prisustvu Sretena Žujo-
yića i Rodoljuba Colakovića, članova Glavnog šta­
ba NOP odreda za Srbiju, prvi borci Prvog šuma-
dijskog partizanskog odreda položili su zakletvu.
Bio je to svečan čin, koji je u trešnjevačkoj šumi,
nadomak Trešnjevice, uzbudio svakog borca. Posle
govora Sretena Žujovića, komandanta Glavnog Šta­
ba, o našoj borbi, lijenim izgledima, o Sovjetskom
Savezu, Crvenoj armiji i potrebi akcija, o zakletvi je
postrojenom odredu govorio Rodoljub Čolaković.

15
»Objasnio sam«, seća se on, »da se u naš odred stu­
pa dobrovoljno, da nas na našem putu očekuju li-
šavanja i žrtve, gladovanja i napori, da mi nemamo
fabrika ni magacina, da nam valja oružje i muni­
ciju otimati od neprijatelja, ali da ćemo uprkos
svemu pobijediti. Naglasio sam da onaj koji misli
da nema snage da ide s nama, može odmah napus­
titi odred, ali kad položi zakletvu, onda mora os­
tati s nama dok se rat ne svrši. Ko poslije zakletve
napusti samovoljno odred, biće sm atran dezerte­
rom i osuđen na smrt«. Čolaković je zatim počeo
da čita tekst zakletve, a borci za njim ponavljali
reč po reč. Tekst zakletve glasio je ovako:
»Ja.., sin srpskog naroda, zaklinjem se svo­
jom čašću da u Prvi šumadijski odred stupam sa
čvrstom odlukom da se borim protiv fašističkog
okupatora i domaćih izdajnika. Obavezujem se da
ću izvršavati naređenja svojih pretpostavljenih bez
pogovora, da ću čuvati disciplinu Odreda, i da ću
snositi sve posledice kršenja discipline i neizvrša­
vanja dužnosti borca za narodna prava i slobodu«.
Impresivan trenutak, Čolaković je ovako opi­
sao u »Zapisima iz oslobodilačkog rata«: »Bio sam
neobično uzbuđen. Dižemo ustanak u Šumadiji, ko­
lijevci prvog srpskog ustanka, u srcu Srbije! Evo,
opet u šumama se okupljaju njeni vjerni sinovi
da se sa oružjem u ruci odupru zavojevaču koji,
nesravnjivo jači, naoružan najmodernijim oružjem,
pomagan domaćim izdajnicima, nemilosrdno gazi
po našoj zemlji. Pa ipak, nije zaplašio sva srca.
Našlo se ljudi koji smiju i mogu da ustanu protiv
te ogromne sile. Danas su to male grupe, slabo na­
oružane, neopremljene. Sutra, biće to čitava armi­
ja. Bio sam sav ispunjen ponosom što sam sin
naroda koji se diže na oružje i što sam borac Ko­
munističke partije koja je neumorno zvala narod
na borbu protiv fašizma, i sad ga zove, organizu-
je i predvodi u ovoj sudbonosnoj oružanoj borbi.«
Posle zakletve odred je večerao u trešnjevač-
koj šumi. Toplu večeru doneli su mu seljaci iz
Trešnjevice.
Podeljen na četiri čete, svaka od po 15 do 20
boraca, Prvi šumadijski partizanski odred je kroz
koji dan počeo sa akcijama: rasturao je seoske op-
štine, spaljivao njihovu arhivu, zabranjivao dota­
dašnjim opštinskim službenicima da vrše bilo kak­
vu funkciju vlasti, razoružavao žandarmerijske sta-

16
 niče, dakle uništavao aparat na koji se neprijatelj
oslanjao na selu; kidao tefegrafsko-telefonske lini­
je. .. U noći između 19. i 20. jula njegova Druga
četa presekla je telefonske linije između Šatornje
i Rudnika, a Četvrta između Šatornje i Topole;
sutradan su Prva i Treća četa to učinile sa telefon­
skim linijama između Topole i Aranđelovca, a Dru­
ga četa između Šatornje i Stragara; u vremenu od
21. do 26. jula, podeljeni po grupama, partizani
spaljuju kontrolne knjige za vršaj seljaka; 27. jula
Druga četa spalila je opštinsku arhivu u Gornjoj
Šatornji i održala zbor; sutradan Prva i Treća če­
ta napale su žandarme u Darosavi; žandarmi su se
predali i, pošto su im oduzeli oružje, partizani su
ih pustili kućama; 29. jula Druga i Četvrta četa na­
padaju žandarmerijsku stanicu u Natalincima i žan­
darme razoružavaju; istog dana spaljena je opštin-
ska arhiva u Orašcu; 1. avgusta Četvrta četa spalila
je opštinsku arhivu u Stragarima, a sutradan Dru­
ga četa u Ovsištu i Plaskovcu, Četvrta četa u Maš­
karu i Zagorici, Prva i Treća u Banji i Kopljarima.
Od 6. do 9. avgusta planule su opštinske arhive i
u Vinči, Junkovcu, Gornjoj Trešnjevici, Jarmenov-
cima, Dragolju, Garašima, Blaznavi, Trnavi, Božur-
n ji... Tih dana, tačnije 7. avgusta, borac Druge
čete postao je i Dušan Dugalić. Došao je u logor
čete, u šumi više Jasenice, stao pred komandirom
Pantom Stankovićem i pozdravio ga:
— Dušan Dugalić, upućen u vašu komandu iz
štaba odreda.
Prisan i govorljiv, društven i komunikativan,
Dugalić se brzo zbližio s borcima Druge čete. Du­
go im je, naročito na zastancima i svečeri, pričao
o svom životu do rata, šta je radio kao akviziter
izdavačkih kuća i kako je prošao u bivšoj kraljev­
skoj oficirskoj školi. Sedmog avgusta govorio je i
seljacima na zboru u Božurnji. To je sam, bez da
je to neko od njega zahtevao, učinio zato što govor
nevičnog političkog komesara čete Nikole Nikoli-
ća jedan broj seljaka nije pažljivo slušao. Jedan od
njih je, na komesarov poziv u borbu, i dobacivao
kako je to besmislica. »Ko bi se mogao suprotsta­
viti takvoj sili s tenkovima i topovima! Svi bismo
ludo izginuli!« Dugalić nije mogao da otrpi upadi­
cu čoveka kome borba partizana nije bila na srcu,
pa je skočio na stepenište opštinske zgrade i po­
čeo da govori o borbi za slobodu bez koncepta i

2 Dušan Dugalić 17
bilo kakvih priprema. Govorio je strasno i pone­
seno. Za Nemce je rekao da su i oni, kao i mi, od
krvi i mesa. Pogađa i njih metak kao i svakog dru­
gog. Samo ako se dobro nišani. »Ako svi pođemo
u borbu kao jedan, onda, rekao je, teško njima.
Ni tenkovi im neće mnogo pomoći!«
Prvi govor Dugalića žitelji Božumje saslušali
su s velikom pažnjom. »I oni koji su bili nepover-
ljivi prema partizanima nisu se«, seća se Milivoje
Stanković, »usuđivali da mu protivureče. Od tada
Dugalić je postao zapažen u četi. Skoro redovno
je istupao na zborovima, a njegova parola: »vidite
ovu pušku, ona može da ubije Nemca' — borci su
često ponavljali kako u šali tako i u ozbiljnim raz­
govorima sa ljudima«. Posle zbora u Božurnji, par­
tizanska četa narasla je za još desetak novih bora­
ca; doveo ih je skojevac Đuro Jovanović.
Tih dana Dušan Dugalić je dobio puškomitra-
ljez, oružje koje je svakom borcu u partizanima
bilo najmilije. Od njega se, sve do odlaska iz če­
te, krajem avgusta 1941. godine, Dugalić nije raz­
dvajao. Borio se odlučno i hrabro. Dočekivao je
Nemce i sekao ih rafalima na drumu Kragujevac
— Topola; spaljivao opštinske arhive u Goroviću i
Božurnji; upadao u Stragare i razoružavao žan-
darme; razarao prugu između Darosave i Rudova-
c a ... Bio je hrabar, ali neobuzdan borac. Na »li­
niju« partizana nije, međutim, mnogo, naročito ka­
da je reč o ishrani boraca, pazio. Pričalo se o nje­
mu i na sastanku članova štaba odreda i Poveren-
stva Partije kada je, 12. avgusta, pretresan dotadaš­
nji tok borbe, odnos prema narodu, dalji razvoj
partizanskog odreda. Sa tokom borbe svi su bili
zadovoljni, ali sa odnosom prema narodu nisu. Za
samo mesec dana postojanja partizanski odred na­
rastao je u jaku oružanu formaciju; imao je četi­
ri čete, od kojih svaka sa po četrdesetak boraca
naoružanih i sa po dva do tri puškomitraljeza. U
većem broju sukoba sa žandarmima stekao je i
prva borbena iskustva; sada je predstojao obračun
s Nemcima na komunikacijama. »Tu je sada naš
front«, govorio je Milan Blagojević, komandant
odreda. Kada se povela reč o snabdevanju odreda,
politički komesar je rekao da veći broj sela (Vin-
ča, Banja, Lipovac, Kopljare, Belosavci, Žabare,
Junkovac i druga) rado daju hranu partizanima; na
području drugih sela naročito iz onih iz kojih je

18
bilo mali broj boraca, do hrane se teže dolazilo.
Tako je došlo do toga da je Dugalićeva četa ćeli
dan u Gornjoj Trnavi živela na jednom oskudnom
obroku. Da bi utolili glad, borci su na putu ka Ću-
miću brali kupine i halapljivo jeli. Gledala ih pos­
tarija seljanka iz vinograda i čudila se.
— Sta gledaš kako srpska vojska jede kupine?
Donesi ovamo hleba, sira? — viknuo je Dugalić
bez mnogo ustezanja.
Seljanka se uplašila. Brzo je otišla do svog
doma i donela veliki hleb i lonac sira.
Kada je to komesar ispričao razlio se smeh ali
i čuo prigovor starešinama da se tako s narodom
ne sme postupati. Hranu ubuduće, rečeno je, treba
prikupljati preko poverenika u selu, kojeg će eko­
nom čete na vreme obaveštavati.

Akcije protiv Nemaca

Posle čitavog niza uspelih akcija na aparat
stare vlasti koji se stavio u službu okupatora štab
odreda je težište dejstva svojih četa usmerio na
nemačke kolone duž komunikacija. Za Drugu četu,
u kojoj je bio i Dugalić, glavni objekat napada
bio je put između Topole i Kragujevca, odnosno
njegov deo između Čumića i Topole. Prvu borbu
protiv Nemaca Dugalić je vodio 16. avgusta, onda
kada je u zasedi kod Banje čekala dva nemačka
kamiona. Pošto je u zasedi bila dugo, od ranog
jutra pa do popodneva, nestrpljivi komandir Laza je
odlučio da je napusti. Brzo se, međutim, vratio,
jer su iznenada zabrujali automobilski motori. Bor­
ci su se rastrčali da zauzmu što povoljniji polo­
žaj; napred je jurio Dugalić s puškomitraljezom u
ruci. Nemci su, međutim, bili brži. Dva njihova ka­
miona i oklopni automobil. Na kamionima po de­
setak vojnika s puškomitral jezom na kabini. Svaki
od nemačkih vojnika držao je pušku na gotovs,
spreman da otvori vatru svakog trenutka. Komandir
partizanske čete nije očekivao takvu situaciju; on
je smatrao da mu je četa preslaba za sukob sa ta­
ko jakim snagama. Jedan broj boraca, zastrašen
oklopnim automobilom, brzo je pobegao u zaklone
podaleko od komunikacije. Neki su očekivali ten­
kove. »Situacija je«, kako piše Milivoje Stanković,
»sama diktirala rasplet. Puškomitraljezac Dugalić

2* 19
već je bio blizu puta. Dugaliću su bile poznate oso­
bine oklopnog automobila. On nije ni znao ko se u
njemu nalazi, ali je sumnjao da bi mu puškomit-
raljeski meci mogli mnogo da naškode. Zato je
odlučio da gađa prvi kamion. Zalegao je iza jednog
oborenog hrastovog panja, naslonio na njega puško-
mitraljez i nanišanio na kabinu kamiona«. Dobro
je video oficira u kabini, još jedanput prekontro-
lisao nišan i pritisnuo obaraču. Odlično je gađao.
Pogođen kratkim rafalom, nemački oficir se najpre
nešto podigao, a zatim naglo pao preko niskih vra­
ta kabine. Kamion je skrenuo prema gornjoj ivici
puta, udario u ogradu i zaustavio se. Ostali Nem-
ci otvorili su vatru iz svih oružja. Ne mogavši
da joj odoli, Druga četa se povukla; većina bora­
ca to je učinila i bez komande komandira čete. Du­
šan Dugalić se povukao poslednji. Tako se završio
njegov prvi sukob s Nemcima. Nemci su imali tri
mrtva, od kojih je jedan bio oficir, a partizanska
četa je prošla bez gubitaka. Slične akcije, ali na
putu između Topole i Belosavaca, izvele su i dru­
ge čete Prvog šumadijskog partizanskog odreda.
Za koji dan Dugalić je izveo još jednu akciju,
ali sada na Oplencu, gde je bio stacioniran štab
714. nemačke divizije s generalom Štalom na čelu.
Nemački general Štal ratovao je u prvom svetskom
ratu pod Verdenom, a zatim, u drugom, u Poljskoj
i Grčkoj. Ratnički zanat nije mu bio nepoznat. Bio
je vešt i hrabar komandant. Ovde u Šumadiji nije
se, međutim, snalazio. Dan mu je nekako i prola­
zio, ali noć, usled nemira i bojazni, nikako. Slabo
je spavao, često se budio i kroz prozor zurio u po­
mrčinu. Nikako nije mogao da shvati kako ni či­
tava divizija kojom je komandovao nije predstav­
ljala neku pouzdanu snagu na ovom nemirnom po­
dručju. Strahujući i za svoj život, on se dobro
obezbeđivao; pred njegovom vilom bila je udvo­
jena straža, na uglovima zgrade vojnici su s teš­
kim padobranskim mašinkama, a podalje stražar-
nica s dva mitraljeza i povećim brojem vojnika.
Oplenac opasan žicom, kroz koju je prolazila elek­
trična struja, i minskim poljima — obezbeđivao
je i mitraljeskim odeljenjima u zasedama na sva­
kih stotinak metara. Tako se obezbedio jer se ni­
kako nije mogao da smiri posle uzbudljive noći
čiju je tišinu mitraljeskim rafalima po vilama na

20
 Oplencu s pravca Topole narušio mitraljezac Dušan
Dugalić. Bilo je to ovako.
Komandant Prvog šumadijskog partizanskog
odreda, Milan Blagojević, lično je uputio Dušana
Dugalića da s drugovima sune koji rafal po Oplen­
cu i Nemce spreče da mimo spavaju. Dušan Duga­
lić, pravi majstor za takve akcije, izveo je taj za­
datak vrlo smišljeno. Dok su se njegovi drugovi
kretali putem na odstojanju od sto pedeset do dve-
sta metara i povremeno otvarali vatru iz pušaka,
on je iz puškomitraljeza dejstvovao menjajući čes­
to položaj. Tako je učinio da bi Nemce zavarao ka­
ko prepad vrši mnogo veća jedinica, čak četa ili ba-
taljon. Puna dva sata je Dugalić s drugovima držao
Oplenac na orozu, a onda se, zadovoljan, vratio u
Lipovac na spavanje.
Strepeći od napada mnogo veće jedinice, ne-
mački komandant Štal je na zapadnim padinama
Oplenca razvio ćeli 471. pešadijski puk. Ovaj je
zatim otvorio vatru iz svih oružja; mitraljezima je
nasumce dobovao čitavu noć. Čak je, ko zna gde,
gruvao i topovima. Da bi bio u toku godađaja,
Štal je lično izašao na osmatračnicu i »osmatrao
polje boja«. Sutradan, pošto je naredio da se štab
sa svih strana dobro obezbedi, poslao je izveštaj
pretpostavljenoj komandi u kome se jadao: »Moja
divizaja ne nalazi se na odmoru, već na frontu i
to na takvom frontu na kome je sve pomešano.
Ne zna se gde je neprijatelj, a gde mu je pozadina«.

Komandant Prvog šumadijskog bataljona

Kada je 26. avgusta 1941. godine, u selu Bre­
zovcu, štab Prvog šumadijskog NOP odreda, na ini­
cijativu komandanta Blagojevića, formirao svoja
tri bataljona, za komandanta Prvog bataljona je
postavljen dotadašnji borac — puškomitraljezac
Dušan Dugalić, a politički komesar je postao Dani­
lo Stanković, berberski radnik iz Kragujevca. Sut­
radan, u dvorištu škole u Masloševu, taj je čin sve­
čano izveden. Skupio se čitavi bataljon, dugo se
igralo i pevalo. U podne, postrojenim četama go­
vorio je komandant odreda Milan Blagojević: »Na­
ši bataljoni će postati takva udarna snaga da će
od njih drhtati okupator. Sa njima ćemo«, rekao
je, »krenuti na gradove«.

21
 Posle govora Milana Blagojevića svi rukovodio­
ci novog bataljona izašli su ispred stroja. Tada je
Dušan Dugalić, poljubivši ga, svoj puškomitraljez
predao pomoćniku Milovanu Živanoviću, gimnazi­
jalcu iz Vinče. Posle toga bio je ručak koji je bata-
ljonu spremio narod Masloševa.
Bilo je to vreme kada je, po oceni štaba od­
reda, trebalo formirati više i veće vojne jedinice,
sa čvrstom organizacijom i strogom disciplinom.
Komandiri i komesari neće više stražariti ni patro­
lirati, već će se posvetiti vojnom i političkom ob­
razovanju boraca. Partizanima se izričito zabranju­
je da piju alkohol, puštaju brade i nose neprija­
teljske uniforme koje često čete dovode u zabunu.
Svi borci će na kapama nositi crvenu petokraku
zvezdu.
Svaki bataljon imao je tri čete i svaki sa oko
tri stotine boraca. Prvi bataljon Dušana Dugalića
dobio je zadatak da dejstvuje u istočnom delu od-
redskog područja, na teritoriji bivšeg oplenačkog
sreza, da neprijatelju ne da mira na internacional­
nom putu Topola — Kragujevac. Štabovima bata­
ljona data je veća sloboda dejstva i potpuna ini­
cijativa.
Izbor Dušana Dugalića za komandanta bataljo­
na, bez obzira što prethodne rukovodeće dužnosti,
komandira voda i čete, nije prošao, bio je logičan
i pravilan. »Njegov razvoj u narodnooslobodilačkoj
vojsci bio je brz, prosto se oseća kako iz borbe
izrasta. Bilo je nečeg snažnog, plahovitog, moglo
bi se reći čapajevskog u njegovoj ličnosti i akcija­
ma. .. Počeo je«, piše »Borba«, organ KPJ, 15. ok­
tobra 1942. godine povodom njegove pogibije, »kao
puškomitraljezac, ali ga je legendarni komandant
Prvog šumadijskog odreda, Milan Blagojević, ubr­
zo »otkrio« i postavio za komandanta svog bataljo­
na. I nije se prevario u njemu. Uskoro je, kako se
govorilo, ,ovaj najbolji učenik Blagojevićev' postao
poznat širom Srbije. ,Dugalić, Dugalićev bataljon,
dugalićevci su učinili ovo, dugalićevci su uradili
ono' — to su reči kojima je srpski narod izraža­
vao svoje divljenje junačkim delima komandanta
Dušana Dugalića... Okupator i njegovi najamnici,
nedićevci i četnici, ubrzo su osetili u njemu svog
najjačeg i najopasnijeg neprijatelja. Zato su i po­
kušavali da ga, još za života, sahrane, proglase za
mrtvog, ne bi li time pokolebali duh njegovih bo­

22
 raca i duh otpora našeg šumadijskog seljaka.«Bio
je to partizanski komandant koji je, »oštar ali pra­
vičan, hrabar i metodičan«, po rečima Vite Cvetko-
vića, voleo iznenadne, brze i samostalne akcije...
Čuvao je svoje borce. Nije dozvoljavao da gladuju,
idu bosi i pocepani, da oskudevaju u oružju i mu­
niciji. U borbama se uvek nalazio na čelu, težeći
da se i najteži zadaci izvrše sa što manje gubitaka.
Borci su ga voleli i slepo mu verovali. »Ratovao
je kao da je svadbovao«, slikovito je za njega re­
kao delegat Vrhovnog štaba pre njegove pogibije,
čineći to lako i poneseno, kao da se igra. Znao je
kad neprijatelja treba napasti, gde ga sačekati, ka­
mo odstupiti. Ponekad, kada bi ga u akciji bujan
temperament povukao, zaboravljao je da je glava
bataljona, pa bi dohvatio puškomitraljez ili bombu
i bez straha izašao na čistinu, pojurio na neprijate­
lja, sunuo rafal-dva, bacio svežanj bombi...

Prva akcija bataljona

Posle dvodnevnog boravka u Vlakči i Ovsištu,
Dušan Dugalić je, u trenutku kada je s bataljonom
zalogorio više sela Gorević, dobio zadatak da napa­
dne i razoruža žandarmerijsku stanicu u Natalin-
cima i spali opštinsku arhivu. Kako je štab odre­
da obavešten da je 1. septembra 1941. godine ob­
javljen dekret o obrazovanju vlade kvislinga Mi­
lana Nedića, to je Prvom bataljonu naložio da, po­
red napada na žandarme, uhvati majora i »vojvodu
oplenačkog« Živana Milovančevića i spreči ga da
govori na zboru koji je zakazao okupacijski pred-
sednik opštine, te da obezbedi zbor naroda na ko­
me će nastupiti jedan član Okružnog poverenstva
KPJ. Kako je Natalince smatrao »opasnim komu­
nističkim gnezdom«, general Štal je odlučio da ta­
mo, na zbor naroda, uputi Milovančevića, čoveka
koji se Nemcima stavio u službu. On bi narodu ob­
jašnjavao značaj stvaranja i ulogu vlade Milana
Nedića i time, kao rano penzionisani oficir stare
vojske, okušavao sreću u zlu vremenu. S njim je,
kao obezbeđenje, pošao i vod žandarmerije iz To­
pole koji je predvodio njegov komandir, žandarme-
rijski kapetan Obrad Kordić.
Natalinčanima je na zboru, kome je jednog od
prvih dana septembra prisustvovao veliki broj lju­

23
di, prvi govorio Milovančević. Za vladu Milana Ne*
dića odmah je rekao kako predstavlja »događaj od
velike istorijske važnosti«. »Milan Nedić, armijski
đeneral, sin Sumadije, vaš otac i brat, — rekao
je, — primio je na svoja staračka pleća tešku od­
govornost pred bogom i istorijom ... Kako će sa­
da Srbija postati saveznik velike Nemačke, to će
se ispraviti greške koje su učinili avanturisti mar­
tovskim pučem, gurnuvši Jugoslaviju u rat protiv
Nemačke...« Za vojvodu Kostu Pećanca rekao je
kako je stigao s velikom vojskom da bi pobio ko­
muniste u Šumadiji, »jer truju srce Srbije.«
— Treba pobiti i sve komuniste u Natalinci-
ma! — vikao je.
— Ima nas ovde mnogo! — dobacio je neko
iz naroda.
Politički komesar bataljona, Danilo Stanković,
sa nekoliko boraca neopaženo se približio skupu,
progurao između ljudi i prišao govorniku, koji se
toliko preplašio da je izgubio moć govora.
— Ko si ti? — upitao je komesar »vojvodu«.
— Ko je ovaj, ljudi?! — obratio se zatim pri­
sutnima, pošto »vojvoda« od straha nije mogao da
odgovori.
— Neki iz Topole — rekao je jedan.
Izdajnik svoj govor nije završio. Mitraljezac
Zeka, kome je predat na čuvanje, naredio mu je
da sedne na travu i da bude miran.
— Sedi ovde i ne luduj. Vidiš ovo stiže pticu
i u letu! — pokazivao mu je puškomitraljez.
Tog časa, sa žandarmerijske stanice oglasio se
pucanj, pa rafal. Ljudi su se uskomešali.
— Naši napadaju žandarme — umirivao ih je
komesar bataljona Stanković.
Kada je spazio partizane kako se u streljač­
kom stroju približavaju žandarmerijskoj kasarni,
kapetan Kordić je komandovao: »K oružju!«, a par­
tizanima doviknuo kroz prozor: »Komunisti, ne
prilazite, pucaćemo!«
— Predajte se! — uzviknuo je Dugalić pošto je
naredio stroju svojih boraca da zalegne.
— Oficirska čast mi ne dopušta da se predam!
— odgovorio je kapetan.
— Kakva čast, kad služiš Nemcima, izdajniče?!
— doviknuo mu Dugalić.
— Ako ne odete, borićemo se do poslednjeg!

24
 Planuo je plotun s prozora načičkanih puška­
ma i puškomitraljezima. Da ne bi bataljon izlagao
nepotrebnim gubicima, Dušan Dugalić je odložio
napad. Pošto je komandirima četa naredio da op­
koljenim žandarmima ne dozvole izlazak iz zgrade,
otišao je na zbor.
Okupljeni narod Dugalić je pozdravio stisnu­
tom pesnicom. »Njegova visoka figura u novoj ofi­
cirskoj uniformi uvek je«, seća se Milivoje Stan-
ković, — »na masu delovala impresivno. Ljudi su
se pritajili da ga čuju.«
— Ustani — naredio je Dugalić Živanu Milo-
vančeviću. — Vajni major! Zato smo tako brzo i
propali kada smo imali ovakve junake! — rekao je
okupljenom narodu.
— Hoćeš da pobiješ komuniste?! — pitao je
Živana Milovančevića pošto mu je saopštio da je
komandant partizanskog bataljona. — Vidiš ovog
Zeku, u zubima da te nosi! — rekao mu je.
Svi su se smejali.
— Dobro, ljudi, šta ćemo sa njim? — obratio
se narodu.
— Streljajte ga! — presudili su najbliži.
— Nemojte, braćo! — zavapio je »vojvoda«.
— More, udrite mu dvadeset pet po turu —
predložio je jedan postariji čovek.
— Slažemo se! — povikaše drugi.
— Ne može, ljudi, nismo mi panduri i pisari,
žandarmi i finansi. Ako smatrate da ga ne treba
streljati, mi ćemo ga pustiti. Vi ste narodni sud...
Na skupu naroda Dušan Dugalić je održao kra­
tak, ali jezgrovit govor:
— Mi smo pošli goloruki da se borimo za slo­
bodu. Otimamo od Nemaca oružje da bismo ih tuk­
li i odavde proterali. A ovi, što su se stavili u nji­
hovu službu, sada govore kako sudbinu našeg na­
roda treba vezati za sudbinu Nemaca. Izdajnici!
Nikada se mi u istoriji nismo mirili sa tuđinom
koji je gazio našu zemlju. Naša sudbina je bila ve-
kovna borba za slobodu. To činimo i danas. Znajte
da je i danas jedini put kojim treba ići — borba
s puškom u ruci protiv okupatora do njegovog pro-
terivanja iz zemlje. Sve druge priče koje vam je
pričao i koje će vam neko pričati, samo su laži
koje idu u korist Nemaca. Nedić i Pećanac, o ko­
jima vam je ovde govoreno, gnusne su sluge oku­
patora. Izdajnici.

25
 Posle Dugalića govorio je sekretar Okružnog
poverenstva KPJ za Aranđelovac Stanislav Srem-
čević. Rekao je:
— Okupatori su raskomadali našu zem lju...
Nemci idu i dalje. Sada žele da razbiju jedinstvo
našega naroda, da stvore domaću izdajničku vojsku
koja bi se borila protiv ustaničkih snaga u zemlji.
I dok bi se srpski narod, zavađen bratoubilačkom
borbom, davio u sopstvenoj krvi, Nemci bi svoje
divizije slali u rat protiv naših saveznika. Prava
uloga generala Nedića u Srbiji je da regrutuje voj­
sku radi držanja u ropskoj pokornosti sopstvenog
naroda, kako bi njegovi gospodari mogli lakše da
ostvaruju svoje paklene planove osvajanja sveta.
Srpski narod je prezirao izdajnike i strogo ih kaž­
njavao.
Posle zbora Dugalić je s bataljonom napao
žandarmerijsku stanicu. Nije uspeo da je likvidira.
Žandarmi su se žestoko branili. Podržani vatrom iz
puškomitraljeza i pušaka, bombaši nisu mogli da
priđu zgradi i da bombama slome otpor izdajnika.
Čim bi pošli, žandarmi bi osuli jaku vatru. Posle
nekoliko bezuspešnih pokušaja, Dušan Dugalić je
bataljon povukao. Iz Smederevske Palanke se prib­
ližavala motorizovana četa Nemaca, s kojom bi,
bez većih gubitaka, teško izašao na kraj.

Noćni napad na Stragare

Početkom septembra, Dugalić je dobio zadatak
da napadne i likvidira žandarmerijsko-nemačko
uporište u Stragarima. Tamo je još funkcionisala
opštinska vlast, jedina na teritoriji Prvog šumadij-
skog partizanskog odreda. Treći bataljon napao je
Rudnik.
Utvrđenu zgradu žandarmerijske stanice, koju
su branili desetak žandarma i grupa Nemaca, Du­
galić je odlučio da zauzme na prepad, u noćnoj
akciji. Plan napada ovako je zamislio: Prva četa
sa severa otvara vatru čim se privuče stanici na
oko dvesta metara; Druga za to vreme dolazi sas­
vim blizu i baca bombe kroz prozore (za prizemlje
spremila je slamu i benzin); Treća četa približila
bi se sa istoka i, ne otvarajući vatru, čekala kao
rezerva.

26
 Bataljon se, zaklanjajući se ispod krošnjastih
lipa i usnulih kuća, neopaženo privukao kamenoj
zgradi na sprat. Za koji časak okupacijsku noć
presekao je mitraljeski rafal, pa plotun, kratak ali
tačan. Nemački stražar pao je kao pokošen. Pro­
zorska okna prosula su se na paramparčad. Kamen
je zvečao od kuršuma. Sa zadnje strane stanice
prolomila se jedna, pa druga eksplozija bombi ko­
je je vitlao puškomitraljezac Zeka.
Sanjivi Nemci i žandarmi prihvatili su borbu,
pucajući sa sprata.
Tvrda zgrada odolevala je naletima bataljona
sve do trenutka kada su Dugalićevi borci dovukli
naramke slame ispod prozora, polili ih benzinom
i zapalili. Plamen je brzo suknuo uz zidove. Jedan
žandarm je zavapio: »Ne pucajte, braćo, predajem
se!« i skočio kroz prozor. Za njim su to učinili i
ostali. »Nemojte na nas, braćo, nismo mi krivi,
imamo decu!«, moljakali su s rukama u vis. Nemci
su se držali sve dok plamen nije obuhvatio čitavu
zgradu. Tada su, jedan po jedan, sunuli kroz pro­
zore i položili oružje. U uspešnoj akciji, u kojoj je
imao samo jednog ranjenog borca, Prvi bataljon
Dušana Dugalića zadobio je bogat plen: puškomit-
raljez, dvadeset pušaka, dosta municije i bombi.
Pošto je naredio da se žandarmima i Nemcima
skine uniforma i puste na slobodu, Dugalić je s ba-
taljonom napustio Stragare.

Streljanje agenta Telera

Posle Stragara Štab odreda je od Dugalića za­
tražio da likvidira žandarmerijsku stanicu u Nata-
lincima, jedinu van nemačkih garnizona na podru­
čju odreda. Njegov bataljon, posle prijema zadat­
ka, osvanuo je u šumarku između Božurnje i Ovsi-
šta. Komandant je odlučio da ga tu zadrži sve do
podne. Odatle bi dobro osmatrao komunikaciju
Topola — Kragujevac, a kad padne mrak krenuo
bi za Natalince i žandarmerijsku stanicu napao iz
pokreta. Tako bi ih, razmišljao je, iznenadio i brzo
savladao. Bilo je to 13. septembra 1941. godine.
Sve do podneva niko Komunikacijom s vozilom
nije prošao. Tada, negde oko 15 časova, osmatrač
Druge čete javio je komandantu da od Topole do­
lazi autobus. Dugalić nije mnogo razmišljao da li

27
je autobus vojni ili civilni, već ju Drugu četu pok­
renuo ka Rakičevici. Njenom komandiru je naredio
da zauzme zasedu i na drumu postavi prepreku od
kamena.
Kada je autobus naišao na prepreku, njegov vo­
zač ga je, nešto psujući, naglo zaustavio. Kako me­
đu putnicima nije bilo vojnih lica i naoružanih lju­
di, to je borcima Dugalić naredio da iz zaseda si­
đu na drum. Većinu putnika, koji su se bavili cr­
nom berzom i drugim nedoličnim poslovima, Du­
galić jc još iz Kragujevca poznavao, a i oni njega.
Jedna žena, supruga zloglasnog agenta Specijalne
policije Jeremije, držala se oholo.
— Pa zar ste vi vođa bande, gospodine Duga-
liću?!
— Ovo je narodna vojska, a ne banda! — vris­
nuo je Dugalić i trgao revolver.
— Ne, Dušane! — usprotivio se politički ko­
mesar. — Ne možemo je ubiti samo zato što je
žena policijskog agenta.
Kada je Dugalić naredio da se zapali autobus,
a da putnici nastave peške, borac, zvani Cajlas,
kelner iz Kragujevca, prišao je komesaru uzbuđen:
— Onoga si pustio!?
— Ko je taj?
— Teler! Nemac! Trgovac! Cuo sam u hodniku
kafane »Gušić« kada mu je nemački oficir posle
okupacije rekao »gospodine kapetane«.
— Vi malo pričekajte, — rekao je komesar
trgovcu.
— Ja! — čudio se Teler. — Zašto? Mene svi
znaju, ja sam trgovac.
Govorio je uverljivo, s osmehom nevina čove-
ka, pukim slučajem osumnjičenog.
Politički komesar, i sam Kragujevčanin, berber-
ski radnik, prisetio ga se. Imao je neuglednu mod­
nu radnjicu, poviše bioskopa »Pivnice«. Ali nije
slutio da se u smirenom trgovcu ženskih prslučića,
steznika i šešira krije gestapovac, koji se negde
1935. godine doselio u industrijski grad gde se pro­
izvodilo oružje za jugoslovensku vojsku.
Posle saslušanja, Hitlerov obaveštajac streljan
je kraj druma. Milan Blagojević, komandant odre­
da, zamerio je Dugaliću što je s Telerom prenaglio,
govoreći: — Od tog Telera mogli su se dobiti dra-
goceni podaci.

28
 Noću između 13. i 14. septembra Prvi bataljon
došao je u Natalince, presekao telefonske linije i
iz pokreta, snažnom vatrom, iznenadio žandarme u
kasarni. Bombaši su bacali bombe na prozore, ali
je, zbog džakova peska, većina eskplodirala pored
zida, van zgrade. U zaglušnoj borbi pojedini žan-
darmi su zapomagali, neki mahali krpama da bi se
predali, ali se u kasarnu nije moglo. Dugalić je
mitraljescima naredio da rafalima iseku ulazna vra­
ta, koja su žandarmi branili s dva puškomitraljeza.
Kako se u poslednji čas, u praskozorje, od Smede-
revske Palanke pojavio motorizovani odred Nemaca,
to je Dugalić, nemajući dovoljno snaga za oštar
sudar, svoj bataljon povukao.

Sudar na Svetinji
Dva puta je Dušan Dugalić s bataljonom na­
padao žandarmerijsku stanicu u Natalincima, ali
oba puta, zbog intervencije Nemaca iz Smederev-
ske Palanke, uspeh nije požnjeo. Za koji dan, 1.
oktobra, izvešće akciju na Svetinju, ali sada protiv
Nemaca, na briljantan način. Taj mu je zadatak po-
verio Štab odreda onog trenutka kada je dobio
obaveštenje da će drumom Topola — Kragujevac
proći poveliki konvoj Nemaca, četiri velika kamio­
na. Reč je o transportu koji se, pošto je Hitleru,
Geringu i Kajtelu isporučio dragocene darove feld-
maršala Lista iz Grčke, iz Berlina preko Beograda
vraćao za Grčku. Vrhovna komanda Vermahta sla­
la je komandantu 12. armije ono što je preko svog
pomoćnika za pozadinu tražio — veliki broj oficir­
skih uniformi, dvoglede, puškomitraljeze, mašinke,
ručne satove, nekoliko stotina hiljada maraka i ne­
koliko kilograma zlatnog novca. Transport je spro-
vodila elitna SS jedinica, šezdesetak Nemaca nao­
ružanih sa šest puškomitraljeza i četiri »mašinge-
vera«, s poručnikom Bornerom na čelu.
Milan Blagojević, komandant Prvog šumadij-
skog partizanskog odreda, pribojavao se da li će
Dugalić sa svojih stotinu boraca uspeti da savlada
nemačku kolonu na drumu. Kako druga dva bata-
Ijona nije mogao brzo da prikupi, to se odlučio da
taj zadatak poveri Dugalićevoj jedinici. Njegovo na­
ređenje za akciju Dušanu Dugaliću saopštio je Du­

29
šan Petrović Šane, zamenik političkog komesara, u
Stragarima.
— Zasedu — rekao je — treba postaviti u rejonu
od Božurnje do Čumića. Nemačka kolona nije ma­
la, ima šezdesetak ljudi, zadatak je vrlo ozbiljan.
Dušan Dugalić je bio uzbuđen. Bio je to prvi
ozbiljniji borbeni susret s Nemcima koji je on, za­
nesen strašću borbe, već poodavno očekivao. Sada
je došao njegov trenutak — razmišljao je. Posle
kraćeg dogovora s Dušanom Petrovićem, predstav­
nikom štaba odreda, i s drugim članovima svog
štaba, on je, pošto je izvršio smotru oružja i mu­
nicije, pogledavši »svaki zatvarač i svaki okvir mu­
nicije«, svoj bataljon poveo za Vlakču, u širi rejon
brda Kaluđerica. Tamo su, razmišljao je, za zasedu
najpovoljniji uslovi; dobro se osmatra i prema To­
poli i prema Kragujevcu.
Kada je bataljon doveo u rejon Kaluđerice,
Dugalić ga je razmestio u šumarku i s komandiri­
ma četa pošao da traži mesto za zasedu. Zaustavio
se na Svetinji, zaravni s koje je put u blagom na­
gibu padao prema Topoli. S obe strane puta bio je
široki venac trnjina i kupina, pozadi mali i redak
kukuruz. Mesto za zasedu nije zadovoljavalo sve
uslove maskiranja, zaklona od puščane i m itraljes­
ke vatre gotovo da nije bilo, uslovi za povlačenje
bili su slabi. Sve je to, rasporedivši svaku četu i
svaki mitraljez, Dušan Dugalić dobro ocenio. ali je
računao da to mesto neće izazvati nikakvu sumnju,
da će neprijatelja iznenaditi bliskom borbom, koju
će već u početku rasplamsati do maksimuma i za­
vršiti je u što kraćem vremenu. Bio je to zaista
smeo i riskantan poduhvat. Kada mu je komandir
čete Laza Burđoški skrenuo pažnju da je mogao
naći i neko bolje mesto, on se usprotivio: »Samo
na posao i ne brini!«
Brdo Svetinju, na sredokraći između Kragu-
jevca i Topole, Prvi bataljon poseo je u svanuće 3.
oktobra 1941. Dan je bio vedar. Dole, u Jasenici,
dizala se gusta magla. Svaki je od boraca zauzeo
položaj, a njihov komandant, Dušan Dugalić, prile­
gao je kraj Zekinog puškomitraljeza, na južnom
kraju zasede prema Kragujevcu. Čekao je izveštaj
da je svaki uradio onako kako je zamislio i na­
redio.
Negde oko devet časova vazduh je zatreptao
od udaljenog isprekidanog zujanja. Usnulo vreme

30
se probudilo, borci se uskomešali: premeštali su
se, tražeći bolji zaklon i tiho pričali koješta samo
da neizvesnost što brže prođe. Pomišljali su da im
ovaj jesenji dan može biti poslednji: stezali su puš­
ke i prebirali mitraljeske redenike, da se ne zamrse
u odsudnom Času.
Drum od Topole Dugalić je dvogledom s veli­
kom pažnjom osmatrao.
— Niko da ne puca pre mene! — oporo je vik­
nuo i za čas prekinuo komešanje boraca, pojačani
šapat i zveckanje oružja.
Najzad, posle ne tako dugog čekanja, uzviši-
com od sela Trnave pomolila su se dva putnička
automobila i šest kamiona; kolona Nemaca, koji
su čas dugim čas kratkim rafalima rešetali sum­
njive šumarke s jedne i druge strane puta, ulazila
je u nevidljivu klopku na golom brdu. Puškomitra-
ljezac Milovan Živanović Zeka goreo je od nestrp­
ljenja kada će započeti kratkim rafalima da kosi.
Najzad, komandantov hitac »okinuo je sve oroze«,
olovo se prosulo, prvim »otkosom« pokošena je
trećina Nemaca. Mitraljezac Zeka sasuo je čitavi ra­
fal u prvi automobil i on se, zujeći u prazno, pre­
vrnuo u jarak; poginula su tri Nemca — kapetan,
podoficir i vozač. Na automobil poručnika Borne-
ra sasula se vatra pušaka. Prvi meci pogodili su
vozača, kola su skrenula u kanal. Borner je uspeo
da iskoči i, zauzevši zaklon, parabelumom je pu­
cao čas levo čas desno. Brza plotunska paljba re-
šetala je kamione. Preživeli Nemci zgomilali su se,
iskočivši iz kamiona, u plitkom jarku, i tražeći zak­
lon na pustoj ledini, otvorili vatru. »Kanal se«,
kako je zapisao Milivoje Stanković, — »punio le-
ševima, a krv je tekla i po asfaltnom putu.« Posle
pola sata prave seče, otpor Nemaca je sve više je­
njavao; Dugalić je komandovao juriš. Na njegovu
komandu iz svih grla boraca jeknulo je: »Ura-a-a-a!«
Počela je borba izbliza; »sevali su svici ručnih bom­
bi, žarila se britka sečiva, tupo dobovali kundaci.
Žestina sudara zamirala je u krkljanju silnika, u
škrgutu zuba i psovkama, u groznoj mržnji i posled-
njim nemačkim povicima. Usamljeni revolverski
pucnji smirili su bitku izbliza«. Samo se jedan Ne-
mac još borio — poručnik Borner. Kada mu je s
uperenom mašinkom prišao komesar bataljona Da­
nilo Stanković i zatražio da se preda, ovaj je, zakr­
vavljenih očiju i u trenutku kada je komesar po­

31
vukao okidač a igla tupo šklj ocrnila, poslednji me­
tak ispalio sebi u čelo. Bio je to poslednji pucanj
na bojištu.
— Skinite sav materijal iz kamiona, pokupite
oružje! — naredio je Dušan Dugalić.
Pobeda je bila velika; šezdeset mrtvih Nema-
ca, isprevrtanih u prašini, benzinu i krvi, ležalo je
na asfaltnom drumu. Po strani je stajalo dvadese­
tak vojnika sa rukama podignutim uvis: Česi i Slo­
vaci koji su u Topoli pridodati esesovcima. Duga­
lić im je naredio da leševe poslažu ukraj druma,
a svom borcu Bori Neškoviću — da vozila zapali.
Bataljon je sabrao i bogati plen u oružju i muni­
ciji: 16 mitraljeza, od kojih polovina upakovana u
sanducima, 3 mašinke, 50 pušaka, 40 revolvera,
120 novih uniformi, među kojima najviše oficirskih
i podoficirskih, nekoliko kilograma zlatnika, ciga­
rete, čokolade. Partizani su imali dva ranjena
borca.
Sutradan, 4. oktobra 1941, u Stragarima, ko­
mandant odreda Milan Blagojević došao je da lič­
no čestita Dušanu Dugaliću i svim borcima. U škol­
skom dvorištu bio je postrojen bataljon u novim
nemačkim uniformama i sa šlemovima na glavama
na kojima su bile iscrtane ogromne petokrake zvezde.
Komandant odreda išao je od borca do borca i sti­
skom ruke svakom čestitao veliki uspeh.
I narod ovog kraja divio se junacima na Sve­
tinji. Događaj se prepričavao i uveličavao po čita­
voj Šumadiji. Ime Dušana Dugalića, čiji su lik ne­
ki upoređivali s Ilijom Birčaninom, Stanojem Gla-
vašom i drugim srpskim vojvodama iz prvog us­
tanka, spominjalo se s ushićenjem nadaleko; dobro
su ga zapamtili i Nemci u Topoli i Kragujevcu, a
kroz koji dan, tokom oktobra, i mnogi njihovi sa-
radnici i pomagači.

Sukobi s izdajicama naroda

Komandant nemačke divizije u Topoli, general
Štal, nazvavši partizane »pobunjeničkim snagama«
a ne »komunističkom bandom« u izveštaju pret­
postavljenoj komandi, bio je zabrinut. »Krajnje je
vreme« — upozoravao je pretpostavljene — »da se
zvoni na uzbunu, Šumadiju je zahvatio ustanak ko­
ji se širi kao požar nošen vetrom.«

32
 Pošto svojim snagama nije mogao da obezbedi
strateški put Topola — Kragujevac, general Štal
se odlučio, istina na ponižavajući, ali lukavi potez:
Dugaliću je poručio da ovom prilikom neće biti
streljano 100 Srba za jednog Nemca i od njega za­
tražio da partizani ne napadaju nemačke vojnike i
njihove transporte. Na to mu je Dugalić odgovo­
rio: mira ne može biti dok se i poslednji okupator­
ski vojnik bude nalazio u ovoj zemlji. Ša Nemcima
neće drugačije razgovarati već samo preko nišana.
Ne uspevši lukavstvom, general Štal se odlučio da
»u vatru« ubaci svoje saveznike, četnike Koste Pe-
ćanca. Za borbu protiv partizana oslonio se na Ži-
vana Milovančevića, »oplenačkog vojvodu« čiji je od­
red od četrdesetak ljudi, kako navodi Milivoje Stan-
ković, naoružao sa 8 puškomitraljeza i 10 pušaka.
Početkom oktobra 1941. godine Dušan Dugalić
je dobio zadatak da uništi bandu Živana Milovan­
čevića, koji je po nalogu Nemaca globio sela na­
metima, otimao pare i dukate i zahtevao ovce za
svoju bratiju. Seljake Maškara primorao je da mu
isporučuju po sto hiljada dinara; ukoliko to ne bi
učinili kažnjavao bi ih batinama. Obavešten da se
»vojvoda oplenački« nalazi na teritoriji sela Maš­
kara, Dugalić je s celim bataljonom tamo krenuo,
a kada ga nije pronašao produžio je najpre do Za-
gorice, a onda ka Rajkovcu. Živan Milovančević se
smestio u školi i na ulazu postavio stražara, Radi-
šu Milovanovića, s puškomitraljezom. Pojava par­
tizana iznenadila je Milovanovića, pa je, bojeći se,
mitraljez na traženje partizana brzo i bez upotrebe
predao.
Opkolivši četnike, Dugalić, komesar Stanković
i nekoliko boraca ušli su u dvorište. Misleći da su
ljotićevci, u susret im je, s dvojicom četnika i sek­
retaricom Cojkom, pošao Živan Milovančević.
— Ja sam major Milovančević — rekao je pru­
žajući ruku Dušanu Dugaliću.
— Zaboravio si Natalince — presekao ga je
pretećim glasom Dugalić i trgao revolver.
Oružja se mašio i Živan Milovančević. Pucali
su jednovremeno, jedan u drugoga. Brzo je reago-
vao komesar Danilo Stanković, koji se našao odmah
iza Dugalića. Potegao je mašinku i ubio dva četni­
ka i vojvodinu sekretaricu, koja se usudila da otvo­
ri vatru iz svog revolvera.
3 Dušan Dugalić
33
 U školskom dvorištu gužva; nije se znalo gdc
su četnici, a gde partizani. Četnici su skakali kroz
prozore, zasipane mitraljeskom vatrom. Prolomile
su se i eksplozije bombi. Paklena pucnjava trajala je
deset do petnaest minuta, a onda se sve utišalo.
Desetorica četnika su poginula, a šest ih je ranje­
no. Živan Milovančević je ugrabio priliku da se sa­
krije u poljskoj peći za hleb. i tako spase glavu.
Ostavio se četovanja. ali izdajstva nije; ubrzo jc
postao sreski načelnik u Topoli. Tek 1944. godine
presudio mu je milicionar iz Belosavaca.
Partizanima je pretila stalna, najpre pritajena
a kasnije sve javni ja, opasnost od takozvane »rezer­
vne četničke voiske« koju je tih dana u šum adiii
stvarao artiljerijski general Ljubo Novaković. Pos­
le izlaska iz valjevske voine bolnice, on se obreo
na Ravnoj gori gde je zatekao generalštabnog puko­
vnika Dražu Mihailovića s tridesetak vojnika, žan-
darma i oficira. Pukovnik je neljubazno primio ge­
nerala, koji je otrpeo uvredu, pa je ovaj shvatio
da mu na Ravnoj gori nema opstanka. Prešao je
u Šumadiju, na Rudnik. Venčac i Bukulju, i prog­
lasio se vojvodom četnika Koste Pećanca. Pri pr­
vom susretu sa Štabom Prvog šumadijskog parti­
zanskog odreda pristao je na saradnju. Bilo je to
u m anastiru Voljavče, blizu Stragara. Na vratnica­
ma manastira predstavnike Štaba odreda dočekao
je nepoznati vojvoda, a u dvorištu, okružen oficiri­
ma, Liuba Novaković. Sa svakim se — sa Stanisla-
vom Sremčevićem. Milanom Blago jevićem, Nedeli-
kom Žakulom, Milanom Ilićem, Dušanom Petrovi-
ćem i Milovanom Milosavljevićem — Novaković
rukovao i odmah saznao da su došli da otklone
opasne nesporazume: u Masloševu su generalovi če­
tnici pripucali na partizansku patrolu Prvog bata-
Ijona. a kada su ih partizani zarobili pravdali su se
kako nisu znali. Za članovima Štaba odreda umar-
širao je Prvi bataljon. Dušan Dugalić je bio u ofi­
cirskoj uniformi, mršav, povisok, s dugim brkovi­
ma, gromkim glasom; prestrojavao je borce, odlič­
no naoružane i primerno disciplinovane. U razgovo­
rima obe strane su se iziasnile za oružanu borbu
protiv okupatora: u zaiedničkim operacijama đve
vojske će samostalno dejstvovati; u oslobođenim
mestima obrazovaće posebne komande, koje će u
svemu sarađivati. Partizani su prihvatili generalov
plan mobilizacije ljudi. Mobilisani će se slobodno

34
 opredeljivati u koju će vojsku. Sporazum je potpi­
san; partizanski rukovodioci i četnički oficiri pos-
luženi su vrućim pečenjem, vojnici čorbom. Tri
partizanska kurira, u predsoblju, među četnicima,
bila su nezadovoljna:
— Zašto nama čorba?
— Oni su starešine. — umirivao ih je četnički
podoficir. — Kod nas se zna red.
Verolomni saveznik nije se držao sporazuma
koji je potpisao s partizanskim rukovodiocima; čet­
nici su vršljali po Jasenici i razvili otrovnu propa­
gandu. Veličali su četnički pokret, kralja i izbeglič-
ku vladu; majkama i očevima partizana govorili su
kako je bolje da se njihovi sinovi upišu u njihovu
vojsku. Ako to ne bi uradili ratovali bi iz dana u
dan, ludo ginuli, neredovno se hranili i spavali po
štalama i trlima.
Štab partizanskog odreda je od generala Nova-
kovića zatražio da u roku od dva dana pozove svo­
je ljudstvo u jedinice; ukoliko to ne učini, on će
narediti da se mobiliše u partizanske jedinice i
njegovo ljudstvo. Zato je Treći bataljon Milorada
Labudcvića Labuda rasporedio u rejonu Vinče. Bre­
zovice i Trešnjevice, a Dušanu Dugaliću naredio da
na teritoriji Stragara, Masloševa, Vlakča i Trnave
oduzme dozvole četnicima i deo mobilisanog ljud­
stva uputi u Treći bataljon. Četnici nisu prihvatili
zahtev Štaba odreda, pa su Prvi i Treći bataljon
dobili zadatak da likvidiraju četničku i rezervnu
vojsku. Pošto im je oduzeo objave Dugalić je doju-
čeranje četnike, njih tri stotine, uputio u Treći ba­
taljon.
General Ljuba Novaković nije se slagao s od­
lukom partizanskog štaba; bio je uvređen i ljut.
Jednog oktobarskog popodneva, između Masloševa
i Blaznave, kod izvora »Dimina voda«, to je izrazio
i Dušanu Dugaliću:
— S kakvim pravom vi mobilišete ljudstvo,
hteo bih da znam?
— Mi ratujemo i ljudi su nam potrebni, —
osorno je odgovorio Dušan Dugalić.
— Ja znam kada ću ratovati, vi se u to nemoj­
te mešati! — odvratio je general povišenim tonom.
Dugalić je povukao dim, pa je generalu skre­
sao u oči:
— Vidite, generale, sada mi je palo na pamet
jedno mesto iz knjige Ostrovskog. Vi sigurno to

35
niste čitali, pošto se ona sm atra komunističkom li­
teraturom. Taj Ostrovski opisuje ljude u revoluci­
ji. I dok mase ruskih seljaka i radnika biju bitku
u redovima Crvene armije, neka dva kozaka sede u
podrumu i oštre sablje. Oni svoje sablje neprekid­
no oštre i glade sa svih strana i stalno pričaju ka­
ko se treba boriti. Oni ostaju u podrumu oštreći
sablje i posle pošto jc Crvena arm ija prošla kroz
njihova sela, prognala Poljake i odvela konje ovih
oštrača sabalja. Tako su ovi »junaci« proveli revo­
luciju oštreći sablje i spremajući se da ratuju. Da
li bi možda, generale, vi, mogli da nešto izvučete
kao pouku iz ove priče?
Uvređen, general Novaković se digao i, ne poz­
dravljajući se s partizanskim komandantom, pošao
u svoj odred.
Boj na Rapaj brdu
Nemci iz Kragujevca, kad jačim, kad slabijim
snagama, često vrše ispade ka slobodnoj partizan­
skoj teritoriji i njenim centrima u ovom delu Sr­
bije. Tako su u noći 3. oktobra, kada im je oko
hiljadu seljaka prekopavalo kraljevački drum i pru­
gu, uputili manju kolonu prema Kraljevu. Parti­
zanska zaseda ubila im je motociklistu i desetak
vojnika u kamionu. Ostali su odstupili pod zašti­
tom tenka, koji se jedva iskobeljao iz blata. Petog
oktobra, sa motorizacijom i tenkovima, Nemci jed-
novremeno nastupaju od Kragujevca ka Gornjem
Milanovcu i od Topole ka Rudniku. Na Rapaj brdu,
na pravcu Kragujevac — Gornji Milanovac, sače­
kao ih je s četom Tadija Andrić i pripucao. Pošto
im veći otpor, zbog neravnomemog odnosa snaga
i oružja, nije pružen, Nemci prodiru u Gornji Mila­
novac, hapse više građana i, napuštajući jedan tenk
na Majdanu, hitaju da sretnu drugu kolonu iz To­
pole, koja je u međuvremenu spalila Rudnik.
Treći napad na Gornji Milanovac sa pravca
Kragujevca bio je, sredinom oktobra, najjači. Da
bi tenkovima, topovima i pešadiji olakšali prolaz
raskopanim drumom, Nemci su za njegovu opravku
poveli tridesetak radnika, koje su predhodni dan
uhapsili. Usput su ubijali seljake u polju. Između
Bara i Ljuljaka napala su ih dva bataljona Kragu-
jevačkog NOP odreda, a u Vraćevšnici četnici ma­
jora Paloševića. U tesnacu pred Rapaj brdom zaus­

36
 tavili su ih partizani Takovskog bataljona i četnici
poručnika Zvonimira Vučkovića.
Partizanskim snagama na Rapaj brdu pritekao
je u pomoć i bataljon Dušana Dugalića. »Dušan
Dugalić je«, kako je zapisao Milivoje Stanković,
»sagledao svu ozbiljnost situacije u kojoj se na­
lazi. On je želeo da napada, da borbom na­
metne svoju volju protivniku. Sada je bilo obrat­
no. Trebalo se braniti, ne dozvoliti Nemcima da
prodru u Milanovac. Prema informacijama koje mu
je pružio Branko Rakić, Nemci su nadirali glavnim
snagama komunikacijom. Dominantne visove levo
i desno od komunikacije zauzimali su specijalnim
grupama, koje su povremeno upućivali iz glavne
kolone«.
Posle izviđanja zemljišta, Dugalić je s bataljo-
nom poseo Rapaj brdo i Klik. Tu je, u zoru 14. ok­
tobra, bila i jedna četa Takovskog bataljona; četni­
ci poručnika Zvonimira Vučkovića poseli su Crni
vrh, ali tek na intervenciju Dušana Dugalića. Če­
kao se neprijatelj pa da, iz 25 puškomitraljeza i 250
pušaka, zagrmi sa svih strana.
Treći bataljon 749. nemačkog pešadijskog pu­
ka sa oko 600 vojnika krenuo je iz Belog Polja
prema Rapaj brdu. Topovskom vatrom po Crnom
vrhu Nemci su najavili napad, zatim su potisnuli
Takovsku četu, koja je, prema dogovoru, odstupila
podalje od Prvog šumadijskog bataljona. Četnici
poručnika Vučkovića napustili su položaje i uputili
se prema brdu Parac. Glavnina nemačkog bataljo­
na išla je komunikacijom.
Zauzeti raščišćavanjem i popravkom puta, Ne­
mci nisu otkrili raspored Dugalićevog bataljona.
Ušli su glavnim snagama u vatreni džak koji im je
Dugalić vešto pripremio. Kada je nemački koman­
dant uputio jednu četu da što pre ovlada prevo-
jem na brdu Rapaj, partizani su otvorili uragansku
vatru, iz svih oružja. Gusti i kratki rafali iz 25 pu­
škomitraljeza kosili su Nemce kao snoplje. Nije im
pomogla ni artiljerija koja se iz marševskog poret­
ka razvila za borbu.
Skriveni u zaklonima, borci Dugalićevog bata­
ljona precizno su tukli Nemce iako ih je žestoko
zasipala artiljerija. Sprečili su i tenkove da prodru
i probiju njihovu odbranu. Nemajući kud, nemački
komandant je naredio da mu se jedinica ukopa na
dostignutoj liniji. Čekao je noć da bi izvukao velik

37
broj mrtvih i ranjenih vojnika i bolje se pripremio
za sutrašnji napad.
Skrštenih ruku nije sedeo ni Dušan Dugalić;
manje delove boraca ostavio je na položaju, a os­
talo ljudstvo povukao zapadno od Rapaj brda na
kraći odmor. U ponoć ponovo je bataljon »digao«
na položaje i odbranu prilagodio novonastaloj si­
tuaciji. Pretpostavljajući da će Nemci otvoriti još
jaču artiljerijsku i minobacačku vatru, on je na­
pustio prednji nagib Rapaj buda i Klika i utvrdio
se na samom grebenu. Na zadnjem nagibu organi-
zovao je zaklone za borce svojih četa. Dok mu se
bataljon utvrđivao, iz Gornjeg Milanovca stigla je
na Rapaj brdo još jedna četa Takovskog bataljona.
Pošto su u toku noći izvukli ranjene i mrtve,
ojačani novim snagama iz Kragujevca, Nemci su
15. oktobra oko osam časova krenuli u napad. Po­
sle snažne artiljerijske vatre, nastupili su u tri ko­
lone: dve na Klik i severni deo Rapaj brda, a sred­
nja, nešto slabija, između njih.
Partizani su izdržali vatru nemačke artiljerije
i prvi napad Nemaca odbili. Četnici su takođe neka­
ko zadržali Klik. Po podne Nemci otvaraju još žeš­
ću vatru iz topova i snažno napadaju na krilima.
Bočnom mitraljeskom vatrom partizani su ih nate-
rali da zalegnu ispred svojih položaja. Četnici, me­
đutim, nisu izdržali nalet Nemaca, pa su ovi zauze­
li Klik i »udarili« na desno krilo takovskih parti­
zana. Ogorčen postupkom četnika, Dušan Dugalić
je s položaja povukao svoju Prvu četu i sa njom se
zaputio prema desnom krilu fronta. Trčeći kao na
krilima, stigao je četnike i, opalivši mu šamar,
žestoko se posvađao sa njihovim komandirom Vuč-
kovićem.
— Razmećete se činom i epoletama a ovamo be-
žite kao suludi! Na položaj! — vikao je i tresao
se kao prut.
Četnički oficir se uplašio, pa je četu ponovo
poveo na Klik. Zajedno s njima, Prva četa Dugali-
ćevog bataljona zbacila je Nemce s južnih padina
Rapaj brda, ali sa Klika, dobro utvrđenog, nije mog­
la. Dok je Dugalić bio na desnom krilu, Nemci su
potisli levo krilo i utvrdili se na severnom delu
Rapaj brda. Pred mrak četnici su napustili položa­
je i ponovo se povukli na Parac. Rapaj brdo napu­
stile su i čete Takovskog bataljona, koje je njegov
komandant, Branko Rakić, povukao u Gornji Mila-

38
 novac. S položaja je, na zahtev komandanta odre­
da Milana Blagojevića, morao i Dušan Dugalić.
Posle dva dana borbe, Nemci su 15. oktobra
u 18,15 časova ušli u Gornji Milanovac. Tada je ot­
počeo divljački pir. Nemački komandant je nare­
dio da svi žitelji Gornjeg Milanovca izađu na trg
u centru varoši. Tri stotine žena i dece zatvorio
je u crkvu i crkveno dvorište, a oko stotinak muš­
karaca je izdvojio, postrojio na trgu ispred zgrade
Suda i odveo u krug kasarne. Kada su grad opasa­
li obezbeđenjima, a duž komunikacije postavili ten­
kove, Nemci su otpočeli do tada neviđenu pljačku,
a zatim grad spalili. Jedni su išli od kuće do kuće
i otimali sve što im se dopalo, a drugi, mnogo
brojniji, opremljeni fosfornim pločicama, išli su od
glavnog trga prema periferiji grada i Gornji Mila­
novac spalili. Slika je bila stravična. Kuknjava, le-
lek. Da odmazda bude potpunija, Nemci su sa so­
bom poveli 133 građana — taoca, od kojih se 69
nikada više sa stratišta u Kragujevcu nije vratilo.

Komandantova suza
U Trešnjevicu. gde je bio štab odreda, Dugalić
je stigao u trenutku kada je Drugi bataljon Prvog
šumadijskog NOP odreda opkolio četnike Dragos-
lava Gordića u dragoljskoj osnovnoj školi. Milan
Kalabić, okrutan, ali snalažljiv oficir, skovao je lu­
kavi plan da za rejon škole u Dragolju veže jače
partizanske snage, onda da im udari u leđa. I dok
su četnici Gordića vodili borbu u školi, on je iz
Belanovice za Dragolj krenuo sa tri autobusa voj­
nika. Njegov pakleni plan sprečio je Dušan Dugalić.
U oštroj borbi koju mu je nametnuo na putu nate-
rao ga je da se, sada bez autobusa, ponovo vrati u
Belanovicu. Goneći nedićevce izbio je pred mrak
na brda više Belanovice. Za to vreme ni četnici
Gordića u dragoljskoj školi nisu izdržali; probili
su obruč Šeste čete Drugog bataljona i, izgubivši
tridesetak ranjenih i desetak poginulih vojnika, po-
begli prema Belanovici. Sve dok se nije spojila s
Dugalićevim bataljonom, gonila ih je Šesta parti­
zanska četa.
Ne očekujući veći otpor nedićevaca, Dugalić je
odlučio da u sumrak napadne Belanovicu, varošicu
uklještenu među planinama; da po kiši i mraku

39
dotuče pokolebane nedićevce. Drugu četu uputio je
preko reke Kačer da s Krnjevca napada varošicu,
Prvoj četi je naredio da zaobiđe varošicu sa zapa­
da, posedne brdo Boboška i nedićevcima spreči od­
stupnicu, a on bi s Trećom i Šestom četom Dru­
gog bataljona, sa brda Koviljača, frontalno napa­
dao.
Napad je otpočeo oko 21 čas. Partizani su ener­
gično dejstvovali. Razbili su obezbeđenje nedićeva-
ca i prodrli u varošicu. Tamo nije bilo neprijate­
lja; zarobljeni nedićevac kazao je kako im se glav­
nina povukla prema Garašima i Kalanjevcima. Ka­
ko ga je kiša sprečila da ih dalje goni, Dugalić od­
luči da s bataljonom i Šestom četom zanoći u Be-
lanovici; Drugu i Treću četu povukao je južno od
Kačera i rasporedio po kućama ispod brda Kovi­
ljača, a Prvoj je dao zadatak da jedan vod drži u
groblju, severno od Belanovice, radi obezbeđenja.
Umorni i prozebli borci pospali su posle večere
tvrdim snom.
Milan Kalabić, nedićevski komandant, ovog pu­
ta primenio je lukavstvo koje Dugalić do kraja ni­
je prozro. Pošto je prethodnog dana evakuisao
celokupno stanovništvo varošice, on je jednu četu
rasporedio po podrumima kuća i dobro je maski­
rao. Imala je zadatak da sutradan, pred zoru, bom­
bama napadne partizane još na spavanju, a Kala­
bić bi s glavnim snagama jurnuo sa severa. Bio je
to dobro smišljeni plan.
Prva četa postupila je onako kako je protiv­
nik i očekivao; ne sluteći zlo, ušla je u varošicu i,
obezbeđujući se sa po jednom desetinom iz dva vo­
da na groblju, zaspala. Njen komesar čak je, da se
ne bi učinila šteta građanima, naredio da se kuće
ne pretresaju. U zoru, kad je kiša prestala, vodni­
ci Milovan Živanović i Raša Đaković su vodovima
zaposeli položaj na groblju. Kad je svanulo, za le­
đima oba voda prasnula je bomba i zaštektao mit­
raljez. Skriveni nedićevci napustili su podrume i
napali delove Prve i Šeste čete, a ubrzo, za koji
trenutak, četnici su nasrnuli na Treći partizanski
vod zatečen na spavanju. Zametnuo se žestok i ne­
ravan boj; na šest partizanskih udarilo je preko
dvadeset neprijateljskih puškomitraljeza. Kad se
magla digla ukazao se zastrašujući prizor: nekoli­
ko stotina nedićevaca i četnika, razvijeni u tri stre­
ljačka stroja, nastupali su prema groblju. Prvi stre­

40
 ljački stroj, u kome je bilo najviše četnika, bio je
udaljen svega stotinak metara. Vodnik Milovan Ži-
vanović dohvatio je mitraljez i kratkim rafalom
sekao nedićevski stroj. Zaneti borbom, partizani
nisu primetili da su im se iza leđa došunjali nedi-
ćevci, oni koji su noć proveli u podrumima. Naila­
zili su u širokom streljačkom stroju preko livade i
sa dvesta metara otvorili vatru iz desetak puško-
mitraljeza. Pod unakrsnom vatrom, među kamenim
spomenicima što su prštali od metaka, borci su,
naoružani i sa šest puškomitraljeza, odolevali pet­
naestak minuta nadmoćnijim napadačima, očekuju­
ći pomoć svojih drugova. Nemajući čemu da se na­
daju, partizani su, gotovo svi ranjeni, jurišali bom­
bama, tukli kundacima, gušali se u neravnoj borbi,
ginuli jedan za drugim. Ranjeni vodnik Živanović,
sa čizmom punom krvi, preneo je preko reke mitra­
ljez i ranjenog političkog komesara čete Ziku To-
mića.
Magla se digla: u Belanovici su se u buljucima
tiskali nedićevci u sivim uniformama i četnici u
crnim gunjevima. Komandant Dušan Dugalić, na
položaju iznad same varošice, na levoj obali Kače-
ra, nije pomogao opkoljenim; možda se uplašio
da mu ceo bataljon ne nastrada u klopci, pa je
žrtvovao četu. Posevši brdo Krnjevac komandovao
je paljbu iz dvadesetak mitraljeza. Leševi nediće-
vaca i četnika prekrili su blatnjavu padinu; neki
su, tražeći spas, jurnuli na nabujali Kačer. Milan
Kalabić, brzo se, međutim, snašao. Četu, koju je
držao u rezervi bacio je na Krnjevac i napao Du-
galićev desni bok. Videvši da nema izlaza, Dugalić
je tada odlučio da obustavi dalji tok borbe i da se
bataljonom povuče u Dragolj.
Bio je to najteži trenutak komandanta Dušana
Dugalića. Kada je, pred školom, prebrojao bataljon
i video da mu nema četrdesetak boraca, zanemeo
je od bola. Svi su bili mrtvi. Niko se od njih
nije izgubio niti pak ko pobegao. Hrabri koman­
dant, čije se srce steglo a reč ugasla, plakao je
kao dete; njegova Prva četa nije više postojala.

Danonoćni sudari
Posle kraćeg odmora u Stragarima, bataljon
Dušana Dugalića dobio je zadatak da sačeka ne-

41
mačku kolonu između Kragujevca i Topole. Bila
je to grupa od oko 120 oficira jedne nemačke vaz-
duhoplovne divizije s afričkog fronta, koja se, pos­
le dvadesetdnevnog odmaranja u Vrnjačkoj Banji,
preko Kruševca, Rekovca, Kragujevca i Topole,
vraćala za Beograd. Poučen ranijom akcijom, kada
mu je Dugalić slistio transport Nemaca, general
Štal je put od Kragujevca do Topole dobro obez-
bedio. Jedan ojačani bataljon sa Oplenca uputio
je u zoru 26. oktobra na deo puta između Topole
i Vlakča, a komandantu 749. puka u Kragujevcu
naredio da bataljonom obezbedi put od Kragujev­
ca do Vlakča. Dobro je obezbeđivao i komunika­
ciju između Topole i Mladenovca.
Zasedu na drumu Dugalić je odlučio da posta­
vi bliže Topoli, više Rakičevice. Tu je Nemci, raču­
nao je, najmanje očekuju. Zbog jake kiše u noći
između 25. i 26. oktobra i blatnjavog terena, njegov
bataljon je na zadatak nešto zakasnio. Kada je
stigao na mesto zasede tamo je već bio nemački
bataljon na obezbeđenju komunikacije. Dugalić je
s jednom četom odmah napao Nemce i potisnuo
s tog dela puta. Ali kada su Nemci celim bataljo­
nom napali oba njegova boka, on je, smatrajući
da su pred njim jake snage neprijatelja, svoj ba­
taljon povukao i smestio ga u Vlakči. Gubitaka ni­
je imao iako je vodio vrlo oštru borbu. Novu zase­
du, ali sada na delu između Topole i Mladenovca,
odnosno sela Krćevca i Belosavaca, postavio je
Treći bataljon Prvog šumadijskog partizanskog od­
reda.
Tih se dana u Šumadiji stanje naglo pogorša­
valo. Kosmajski i Posavski odred odstupili su u
rejon Aranđelovca. Prvi i Treći bataljon Prvog šu­
madijskog partizanskog odreda branili su slobodnu
teritoriju na pravcu od Topole i Aranđelovca prema
Rudniku i Gornjem Milanovcu. Prvog dana novem­
bra odred ljotićevaca, kojim je komandovao advo­
kat Aca Lazarević stigao je kao nemačka prethod­
nica iz Topole u selo Lipovac. Obavešten o njiho­
vom kretanju, komandant Trećeg bataljona Milo-
rad Labudović, sa dve čete je poseo visove iznad
reke Kamenice i ljotićevsku kolonu dočekao vat­
rom. Njegovi mitraljezi su, međutim, zatajili, pa
su ljotićevci, posle kraćeg kolebanja, izvršili juriš.
Sudar izbliza bio je veoma žestok. Partizanska za-
seda se razmakla; ljotićevci su produžili za Šator-

42
 nju. Četa Trećeg bataljona koja se nalazila u Blaz-
navi pokušala je da prepreči put protivniku, ali kad
je stigla u Donju Satornju neprijatelj je već bio
u Gornjoj. Tada je četa prešla na desnu obalu Ja-
senice, hitajući da ih sačeka kod Jarmenovaca. Ali
grupa rudničkih četnika, na putu za Satornju, iz­
nenada je i ko zna zbog čega pripucala na ljoti-
ćevce, što su partizani iskoristili. Neopaženo su se
približili ljotićevskoj koloni i s dvesta metara izne­
nadili je bočnom vatrom. Gonjen u stopu, zbunjen
i uplašen, ljotićevski odred odstupao je prema Do­
njoj Trešnjevici. Njegov komandant je nameravao
da preko Gornje Trešnjevice i Vojkovaca pođe na
Rudnik. Tada je pristigao komandant Trećeg bata­
ljona, Labudović i napao mu začelje. Ljotićevski
komandant imao je nameru da se dohvati jačih
položaja prema Gornjoj Trešnjevici, ali ga je u lo­
me Treći bataljon preduhitrio. Sada se ljotićevski
odred našao u neprilici; za Rudnik, kao ni za Bela-
novicu, nije mogao; mogao je da odstupa jedino
prema Aranđelovcu.
Po gustoj magli i kiši, iz Stragara je u pomoć
Trećem bataljonu, ubrzanim maršem, stigao Prvi
bataljon Dušana Dugalića. Pošto nije imao vezu sa
štabom odreda niti sa Trećim bataljonom, Dugalić
je krenuo tamo gde se čula borba — ka Trešnjevi­
ci. Kako je usput saznao da ljotićevci odstupaju
prema Aranđelovcu, to je komandiru Prve čete Ma-
lišiću naredio da im preseče odstupnicu na ogran­
cima Venčaca. S drugim dvema četama on je po­
šao ka Gornjoj Trešnjevici gde je ključala borba.
Kada je, kod Najdanovića kuća, od zarobljenih ljo-
tićevaca saznao za raspored njihovih snaga, Dugalić
je brzim udarom iznenadio Lazarevićev štab Kod
crkve. Bilans borbe bio je impresivan: tridesetak
ljotićevaca je poginulo, a petnaestak ranjeno. Go-
jazni Lazarević nije imao vremena da pobegne;
jedan seljak sakrio ga je u ormanu i prekrio gu-
berima. Borci su ga uzaludno tražili.
Ubrzo, dve čete ljotićevaca pohitale su s polo­
žaja da brane ugroženi štab. Po sumaglici sudarili
su se s Prvim bataljonom. Zatreštali su mitraljezi
s obe strane: palo je 11 partizana i tri puta više
ljotićevaca. Za njih je bitka bila izgubljena; povla­
čili su se preostalim putem za Aranđelovac, štiteći
ranjenike na volovskim kolima. Na padinama Ven­
čaca, u suton, dočekala ih je Prva četa Prvog bata-

43
ljona. Ljotićcvci su, u strahu za život, jurišali i s
većinom ranjenika umakli u varoš. Sutradan, skri­
ven u seljačkim kolima, stigao je i njihov koman­
dant Aca Lazarević. Za nekoliko dana njegov odred
od šest stotina sveo se na stotinak; ostali su utek­
li, svak na svoju stranu.
I u ovoj borbi, kao i do tada, Dušan Dugalić je
ispoljio veliku snalažljivost i preduzimljivost. Brzo
je reagovao na promenu događaja i vešto prilago-
iđavao dejstva svojih jedinica. Milan Ilić Ciča, vrši­
lac dužnosti komandanta Prvog šumadijskog parti­
zanskog odreda, pohvalio je njegov rad, a naročito
njegovu preduzimljivost, koja je, po Milivoju Stan-
koviću, »prevazilazila okvire bataljona«.
Posle borbe u Trešnjevici Štab odreda je od­
lučio da bataljonima da predah; Drugi je uputio u
Rudnik, Treći u širi rejon Šatornje, a Dugalićev
bataljon na tri-četiri dana u rejon Šatornje, Stra-
gara i Vinče, tamo odakle je poticao i najveći broj
njegovih boraca. Do tada njegov bataljon bio je
disciplinovan i visokih borbenih kvaliteta. Veliki
gubici koje je pretrpeo na Belanovici i Trešnjevici
doveli su ga — kako se seća Milivoje Stanković —
na rub psihološke depresije. Pogibija pedesetak bo­
raca nije predstavljala samo opštu tragediju za ba­
taljon u celini, već i ličnu dramu svakog pojedinca.
Izgubivši drugove, prijatelje, komšije, rođake, a
neki i rođenu braću, borci su postali mrki, ćutiji-
vi i snuždeni. Umuknuo je čak i uvek veseli Zeka
mitraljezac; dugo nije zapevao svoju omiljenu pe-
smu: »U baštici šija mesečina meka.« Da je tako
bilo već je sledeća borba s Nemcima pokazala.
U zoru 2. novembra, kamioni s Nemcima iz
Topole izbili su na prokop iznad Vinče. Desetak
partizana u zasedi, umorni i prozebli, sklonili su
se u obližnje kuće i zaspali tvrdim snom! Sa uga­
šenim motorima Nemci su sišli u Donju Šatornju
u kojoj je, posle obilne večere, zanoćio Dugalićev
bataljon. Pošto su kamione ostavili kod mosta kre­
nuli su streljačkim strojem u varošicu. Da bi par­
tizane lišili mogućnosti da se za slučaj napada po­
vuku, uputili su jače snage na uzvišenja severoza-
padno od škole. Kada su već ušli u severni deo
varošice, na oko dvesta m etara od škole, primeti-
la je Nemce partizanska patrola i pripucala. Jedan
od boraca iz patrole potrčao je da izvesti Dugalića.
Sanjivi borci, uplašeni pucnjavom i povicima bor­

44
 ca »Opkoljeni smo, bežite!« — iskakali su kroz
prozore škole i bežali ka Rudniku, »bez ičije ko­
mande, instinktivno.« Nisu poslušali ni svog ko­
mandanta Dušana Dugalića, koji ih je, istrčavši u
dvorište, pozivao da stanu i zauzmu položaj za od-
branu. Sredili su se tek kad su pregazili Jasenicu,
uhvatili se prvih brežuljaka i snažnom vatrom od­
vratili ljutog protivnika. Posle toga Dugalić je ba-
taljon najpre vratio u Šatornju, pokupio svu op­
remu koju su preplašeni borci ostavili, i pohitao
za Stragare da bi tamo sredio svoju jedinicu.
U Stragare, pre no što je stigao Dugalićev ba-
taljon, s nešto ljudi, vratio se iz Gruže general Lju­
ba Novaković. Pošto je odbio da se, kao general
pukovniku, potčini Draži Mihailoviću, on je došao
u Jasenicu. Računao je na neizbežan sukob između
partizana i četnika; nije bio načisto ko će od njih
pobediti, ali će u međusobnom sukobu oba oslabiti,
pa će se on pojaviti kao glavni arbitar! Šumadija
je, smatrao je, najpogodnija da mu se plan ostva­
ri; ako bi se partizani raspali, u šta jc tvrdo ve-
rovao, onda bi njegovim bivšim borcima popunio
svoje jedinice. »Sukob četnika i partizana«, govo­
rio je, »neizbežan je, zemlji je potreban jak čovek,
mog kova, sposoban da vodi narod u ovom nesi­
gurnom vremenu«. Održao je niz zborova po kafa-
nama i školama, govorio o »nezrelosti« i »brzopleto­
sti« partizanskih i četničkih vođa; više je napadao
partizane no četnike, jer su mu bili opasniji poli­
tički protivnik. Nazivao ih je »bezbožnicima« i na­
rod strašio kako će sutra, ako dođu na vlast, odu­
zeti imanja seljacima, zabraniti svetkovine i slave,
zatvoriti crkve, a popove povešati na stubove! Sa­
veznike je tražio među bogatijim seljacima, kao i
među onima koji su juče bili na strani režima;
specijalnim kuririma povezivao se s »važnim lič­
nostima« u Beogradu... Ohrabren njihovom podr­
škom, on se u stragarskoj kafani još više razgoro-
padio — žestoko je napadao partizane.
Jedan omladinac brzo je napustio kafanu i po­
šao da obavesti Dugalića, koji se s bataljonom na­
lazio u selu Masloševu. Sada je Dugalić, bez obzi­
ra što nije imao nikakvu direktivu iz Odreda, od­
lučio da se konačno obračuna s generalom i to jav­
no, pred narodom. Ovaj ga nije sačekao u Straga-
rima. Ćim je saznao da se Dugalićev bataljon prib­
ližio, umakao je sa svojim ljudstvom u manastir

45
»Blagoveštenje«. Nije želeo da se susretne s Duga-
lićem, koji mu se još pri susretu kod Diminih vo­
da, u Masloševu, učinio previše naglim i nezgod­
nim protivnikom. Dugalić nije pošao za njim, već
jc svoj bataljon zalogorio u dvorištu stragarske
škole. Rad na jačanju morala svog bataljona, koga
su ozbiljno potresli porazi na Belanovici i Trešnje-
vici. b;o mu je preči posao.
Bataljon je dva dana odmarao i krepio se u
Stragarima, a zatim se, po nevremenu i kiši, pre­
bacio najpre u Vlakču, a zatim u Čumić. Tek što
jc s jednim bataljonom Kragujevačkog NOP od­
reda uspostavio vezu, izviđač ga je 4. novembra
izvestio kako drumom od Kragujevca prema Topoli
nailazi nemačka motorizovana kolona. Željan bor­
be i okršaja, on je odmah reagovao. Brzo je nare­
dio pokret i, razvivši čete u strelce. poseo Svetinju.
S velikim nestrpljenjem očekivao je još jedan boj
s Nemcima; jednom ih je na ovom mestu potukao,
sada je želeo da to učini još jedanput.
Komandant nemačkog puka 704. divizije bio je
vešliji od svog prethodnika na Svetinji. Da ne bi
ponovio grešku, on je, od Kragujevca do Čumića,
na svakom mestu koje mu se činilo sumnjivim, za­
ustavljao kolonu i pomno izviđao. Kad je prešao
mehanu na drumu kod Čumića, zaustavio je kolo­
nu, jednu četu skinuo s kamiona i razvio je u stre­
ljački stroj, levo i desno od puta. Do prvog sukoba
došlo je u kukuruzu, kada se nemačka jedinica iz­
nenadno susrela s desnim krilom Dugalićevog ba-
taljona. Partizanska patrola na čelu s Tikom Sta-
nićem toliko se uplašila kada je spazila Nemce da
ni svoj štab nije obavestila; dok je veći broj njenih
boraca napustio mesto na kome se našao, puško-
mitraljezac Mileta Nikolić se, međutim, nije upla-
što ni onda kada su se, u suvom kukuruzištu, Nemci
pojavili na nekoliko koraka. Potegao je puškomit-
raljez ali je istog trenutka pao pokošen. Poginuo
je i njegov pomoćnik, koji je pokušao da ga po­
digne.
Čete su nasumce pucale i odstupale. Dugalić ih
je ubrzo prikupio na obližnjem visu i komandovao
juriš. Zbunjeni silinom naleta, Nemci su se sjurili
nizbrdicom, ostavljajući mrtve i ranjene. Kada je
bataljon Dugalića izašao na komunikaciju, Nemci
su izvršili protivnapad, ali su odbačeni. Nemajući
kud, povukli su se prema Čumiću i bacačima tukli

46
 Borci Dugalićevog bataljona pale opštinsku arhivu
na Rudniku, jesen 1941. godine

brdo. Bataljon se posle bitke povukao u Stragare;

sutradan, još se čestito nije ni odmorio, požurio je,
kao i Treći bataljon, na Rudnik. Četnici Draže Mi-
hailovića, podmuklo i iza leđa, napali su slobodnu
partizansku teritoriju.

Č etnički zločin u G ornjem Milanovcu

Sedmog novembra 1941, na dan Oktobarske

socijalističke revolucije, koji se svečano proslav­
ljao u Gornjem Milanovcu i na Rudniku, četnički
komandanti, kapetan Stojanović i Kljajić, major
Savović i poručnik Zvonko Vučković, u jednoj ku­
ći na periferiji Gornjeg Milanovca, pred mrak. ko­
vali su zaveru protiv partizana. Da bi izdaji zava­
rali trag, pre toga su, skoro ćeli dan, uveravali
Branka Rakića, komandanta Takovskog partizan­
skog bataljona, kako ostaju dosledni sporazumu

47
koji su s partizanima sklopili i da nikakve veze ne­
maju s četničkim napadom na čačak. Iznenadni
dolazak Drugog bataljona Prvog šumadijskog par­
tizanskog odreda i Sedme čete Trećeg bataljona sa
Rudnika u Gornji Milanovac, naterao je četnike
da taktiziraju. Partizana je bilo mnogo više pa do
dolaska njihovih jedinica sa strane nisu smeli da
odmah krenu u otvoreni sukob s partizanima. U
pozno doba između 7. i 8. novembra, kada im je
pristigao veći broj četa, četnici su izašli iz kasarne;
nekolicina njih prikrala se telefonskoj centrali, za­
robili telefoniste i pokidali liniju; drugi su preki­
nuli električni vod i time pogasili svetio u gradu.
Ostali su opkolili Sirotinjski dom kod groblja, u
kojem je zanoćila Treća partizanska četa Takov-
skog bataljona, i bolnicu, u kojoj su, na putu za
Užice, spavali borci Drugog šumadijskog bataljona,
Sedma četa Trećeg i delovi Prve takovske partizan­
ske čete. Štab Cačanskog NOP odreda upozoravao
je rukovodstvo Takovskog partizanskog bataljona
da četnici priprem aju napad na Gornji Milanovac,
ali, verujući da to ne smeju učiniti, nije bilo do­
voljno budno, niti je preduzelo sve mere bezbed-
nosti. Oglušilo se i na informacije svojih boraca,
naročito Treće čete. »Ne treba stvarati paniku!«
— govorio je neobazrivi komandant bataljona.
Glavni udar četnika bio je na bolnicu. Posle
njenog opkoljavan ja, četnička »četa smrti« pošla
je na glavni ulaz, brzo upala u prizemlje i jedan
broj partizana Takovske čete uhvatila na spavanju
i posle kraćeg gušanja razoružala. Veća drama od­
vijala se na spratu bolnice, gde su bili delovi Dru­
gog šumadijskog bataljona i Sedma četa Trećeg
bataljona Prvog šumadijskog NOP odreda. Na po­
vike četnika »Dole oružje!«, dežurni bataljona potr­
čao je u sobu da obavesti starešine. Kada je za
njim prasnula puška, sanjivi borci dohvatili su se
oružja. Puškomitraljezac Žirovnica ispalio je rafal
i usmrtio četvoricu četnika. Da ne bi stradali, osta­
li četnici pobegli su niz stepenište, u prizemlje, a
zatim i iz zgrade. Tada je jeknula brza paljba čet­
nika spolja. Razvila se oštra borba. Partizani su
odolevali napadima četnika sve dok su imali muni­
ciju. Posle dvočasovne borbe savladan je njihov
otpor. Četnici su zarobili veći broj partizana. Gru­
pa četnika koja se nalazila u kasarni napala je Tre­
ću četu Takovskog bataljona u Sirotinjskom domu.

48
Rukovodstvo ove čete bilo je mnogo obazrivije. Na­
dajući se napadu, partizani su blagovremeno pos­
tavili zasede, a zatim izašli iz Doma i dočekali ne­
prijatelja u borbenom poretku. Pošto su ih odba­
cili. krenuli su ka bolnici. Kada su došli do Krsma-
novića kuće borba u bolnici već je bila završena.
Posle zarobljavanja partizana u Gornjem Mila-
novcu i okolini, četnici su ih zatvorili u kasarnu.
Tu su u jednu grupu izdvojili seljake, a u drugu
radnike, studente i đake. Četnički kapetan Stoja-
nović, šamarajući kog je stigao, pretio je: »Sve ću
vas pod nož!« Kada je, sav zapenušan kao besan
pas, zamahnuo da udari doskorašnjeg partizanskog
komandira Mališića, ovaj se usprotivio: »Ne usu-
đuj se! Možeš samo da me streljaš i ništa drugo!«
Seljacima su četnici ponudili da stupe u njiho­
ve redove; one, većinu njih, koji na to nisu pristali
izbatinali su i pustili ih kućama. Sudbina ostalih,
mahom komunista, skojevaca, rudara, omladinaca,
đaka i studenata, bila je stravična; najpre su spro­
vedeni za Takovo, a potom u Brajiće, gde su strpa­
ni u podrum pun vode. Krvavi put ih je dalje vo­
dio za Ravnu goru, gde je Draža Mihailović odlu­
čio da ih preda Nemcima. Tako je i bilo. Pošto su
im poskidali obuću, četnici su ih poveli ka Stru-
ganiku, a zatim u Markovu crkvu blizu Lajkovca
i u Mionicu. U Slovcu, kada se na sve strane pro­
nosio lavež pasa i tutnjava kamiona, četnici su ih
predali Nemcima! Tako se životni krug 350 parti­
zana i njihovih saradnika, 120 Sumadinaca i 240
ostalih, završio. Nemci su ih 27. novembra 1941.
godine, što u Valjevu, što u dolini Kolubare ili na
Krušiku, streljali. Krv je pala; mira između parti­
zana i četnika više neće biti.
Kada ga je grupa partizana, s puškomitraljes-
com Žirovnicom na čelu, koja je, pucajući, skočila
kroz prozore i pobegla iz bolnice, obavestila što
se sve dogodilo u Gornjem Milanovcu, Dušan Du-
galić je najpre razoružao Rudničku četničku gru­
pu, a potom, pošto se dogovorio s Tomićem, ko­
mandantom mesta, da s ostalim partizanima posed-
ne položaje koje je on držao, ubrzanim maršem
je krenuo u pomoć Drugom bataljonu i Sedmoj
četi Trećeg bataljona. Kada je stigao na severnu
ivicu Gornjeg Milanovca, bez obzira što se borba
već nije čula, razvio je bataljon u strelce i krenuo
u napad. Brzo je razbio četnike kapetana Stojano-
Dušan Dugalić 49
vica i poručnika Vučkovića, koji se, suludo beže-
ći, jedva spasao. Kada je ušao u varoš, partizanski
bataljon Dušana Dugalića je pohitao ka kasarni i
bolnici, ali tamo Drugog bataljona i Sedme čete vi­
še nije bilo. Jedan zarobljeni četnik obavestio ga
je da su partizani odvedeni pre sat vremena. Za to
vreme, napadajući s juga, Ljubićka četa potukla je
četnike majora Savovića. U 10 časova 12. novem­
bra partizani su ovladali Milanovcem i povratili
svo oružje koje su četnici bili oduzeli zarobljenim
borcima. Potučeni četnici suludo su bežali prema
Ravnoj gori.

Uoči rastanka sa zavičajem

Posle proterivanja četnika iz Gornjeg Milanov-
ca Dugalićev bataljon se vratio na Rudnik. Za koji
dan porastao je za tridesetak boraca iz Sedme čete
i još četrdesetak iz Stragara. Sada je imao oko 170
boraca i, posle stradanja na Belanovici i u Treš-
njevici, ponovo predstavljao snažnu partizansku je­
dinicu.
S bataljonom se na Rudniku Dušan Dugalić
zadržao svega nekoliko dana. Pošto je posle dolas­
ka Kosmajskog i Posavskog NOP odreda varošica
bila prepuna vojske, to je svoj bataljon, po nare­
đenju štaba odreda, smestio u Jarmenovcima, u
dečji dom i školu; dobio je zadatak da zatvori pra­
vac od Šatora je prema Rudniku. Tu se desetak da­
na zadržao. Njegov bataljon, od rane zore do m rk­
log mraka, radio je kao u školi, vojnički, politički,
kulturno. Za to vreme neprijatelj nije mirovao.
Spremao je veliku ofanzivu na Rudnik; u Topoli
se prikupio ceo 741. nemački pešadijski puk s di­
vizijskom artiljerijom iz Smederevske Palanke; u
Aranđelovcu se za napad na Rudnik spremala gru­
pa nedićevskih odreda; u Čumiću i Stragarima bio
je prikupljen »jurišni odred« ljotićevaca pod ko­
mandom Marisava Petrovića; u Belanovici bio je
vojvoda Gordić sa oko 200 četnika. Na zemunskom
aerodromu bila je spremna posebna eskadrila ne-
mačke avijacije.
Dvadesetog novembra, posle žestokog i u više
navrata bombardovanja, Rudnik su napali odred
nedićevaca pod komandom Kalabića i četnici voj­
vode Gordića. Kosmajskim i posavskim partizani-

50
 Borci Dugalićevog bataljona na Rudniku,
novembra 1941. godine

ma, koji su izdržali napad iz vazduha i prvi udar

neprijatelja, Dugalić je, ostavivši jednu četu u Jar-
menovcima, pritekao u pomoć i u zajedničkoj bor­
bi su nedićevce i četnike odbacili prema Belanovici.
Time je plan generala Štala da, uz pomoć nediće-
vaca, otvori »rudnička vrata«, osujećen. Sutradan,
Kalabić i Gordić ponovo su, posle bombardovanja
Rudnika, pošli u napad, ali su i ovaj put doživeli
neuspeh. Tada se Prvi bataljon Dušana Dugalića
vratio u Jarmenovce; posle žestoke borbe odma­

51
rao se. Njegova Prva četa, koja nije išla na Rud­
nik, spremala je priredbu za vojsku i narod. Hor
je vršio poslednju probu; u domu je bilo veselo,
ječala je pesma. Kulturnu priredbu Prvi bataljon,
međutim, nije održao. Nemci i Ijotićevci iz Topole,
prvi drumom, a drugi kao pobočnica planinom,
neprimećeno su pred mrak ušli u Jarmenovce, sko­
ro do samog doma. Dugalić je s mukom sprečio
paniku i svoj bataljon brzo razvio na položajima.
Ali tek što je borba počela, jedan seljak ga je izve-
stio da vojska silazi s planine. Dugalić je poslao
jednu četu prema ljotićevcima, a on je preostali
deo bataljona izvukao na Zvezdu, pod sam vrh Rud­
nika. Pošto se iz varošice čula borba, Zeku jc s de­
setinom uputio na Rudnik da ispita situaciju. Mit-
raljezac Zeka vratio se sa izviđanja sa zarobljenim
ljotićevcem. Veli: na Rudniku su nedićevci i ljoti-
ćevci. Pritisnut teškom i neizvesnom situacijom,
Dugalić je, posle kraćeg većanja s članovima štaba,
svoj bataljon prebacio u Majdan, gde se već steklo
preko hiljadu boraca Posavskog, Kosmajskog, Pr­
vog šumadijskog i dela Drugog šumadijskog parti­
zanskog odreda. Pred zoru stigla je i Peta ljubićka
četa. Milan Ilić Čiča, zamenik komandanta Prvog
šumadijskog odreda, objedinjavao je komandova-
nje nad svim partizanskim snagama.
Kao i sve komandante partizanskih odreda, Du-
galića je čekao novi borbeni zadatak: protivnapad
na Rudnik. Njegovim ovladavanjem stvorena je ne­
poželjna breša kroz koju je neprijatelj mogao da
izvrši brzi prodor u unutrašnjost slobodne parti­
zanske teritorije. Uz to, do Gornjeg Milanovca po­
godnih položaja za odbranu ovog pravca nema. Po­
što je od Rajka Tanaskovića, komandira Pete lju-
bićke čete, i Pavla Ilica, komandira jedne čete iz
Kosmajskog partizanskog odreda, aktivnih oficira
do rata, zatražio savet kako da se protivudar na
Rudnik izvrši, Milan Ilić Ciča je ovako sačinio plan
dejstva: Prvi bataljon Dušana Dugalića, koji je
imao oko 170 boraca, i Peta ljubićka četa Rudnik
napadaju duž komunikacije Majdan — Rudnik;
Kosmajski najpre izbija na Šturac, najviši vrh, a
onda dejstvuje niz kosu Zvezde prema Rudniku;
Posavski partizanski odred vrši obuhvat Rudnika
sa severozapada i većim delom snaga izbija u re-
jon Kasapovca i odseca snage neprijatelja na Rud­

52
 niku, u Belanovici i Aranđelovcu. Zadatak Dušana
Dugalića i Rajka Tanaskovića bio je najteži.
U planinskoj izmaglici, 24. novembra 1941, Du-
galić je s bataljonom krenuo u napad. Posle kra­
ćeg marša vodnik Živanović zarobio je grupu nedi-
ćevaca. Nakon saslušavanja Dugalić ih je uputio u
štab odreda, a jednome je naredio da mu pokaže
put koji vodi do štaba Milana Kalabića. Kada je s
bataljonom stigao do prvih kuća, njegova Treća
četa otvorila je žestoku vatru na obezbeđenje nedi-
ćevaca. Na Dugalićevu komandu »juriš«, partizani
su odlučno napadali. Redali su se juriš za jurišom.
Snašnom vatrom izbliza mnoge su oficire ubili,
mnoge ranili. Ranjen je i komandant nedićevaca
major Milan Kalabić. Preživeli su pobegli kud ko­
ji, ili su se pridružili četnicima Gordića. Nalet Pr­
vog šumadijskog bataljona nisu izdržali ni četnici
Gordića; u buljucima bežali su prema Belanovici i
Aranđelovcu. Ljotićevski »jurišni odred« pružio je
žilav otpor Kosmajcima na Šturcu, ali je posle in­
tervencije jedne čete Prvog bataljona i Pete ljubič­
ice čete Rajka Tanaskovića, i on, prema Jarmenov-
cima i Šatornji, pobegao. Posavci su napali kolonu
Milana Kalabića na Kasapovcu i umalo ga nisu za­
robili.
Uspeh je bio potpun. Rudnik je slobodan.
Sutradan, posle žestokog bombardovanja Rud­
nika, 714. nemački puk izvršio je napad na Jarme-
novce, potisnuo Kosmajce i Ljubićane, i produžio
da nadire ka Rudniku. Tada je uskočio Prvi bata-
ljon Dušana Dugalića i u ogorčenoj dvočasovnoj
borbi, gotovo prsa u prsa, kod Guriševaca, silnika
naterao na odstupanje. U međuvremenu Kosmajci
su, udarom na začelje 714. puka kod Jermenovaca,
ugrozili položaj Nemaca. Da ne bi, stešnjen u doli­
ni Jasenice, doživeo potpun neuspeh, neprijatelj je
odstupio prema Šatornji; tamo odakle je na Rud­
nik i pošao.
Radost pobede partizana nije na Rudniku dugo
trajala. Pošto u trodnevnoj junačkoj borbi na Ra-
paj brdu i Kliku borci Trećeg bataljona Prvog šu­
madijskog partizanskog odreda i Takovski bata-
ljon nisu izdržali, Nemci su 28. XI 1941. godine, za­
uzeli Gornji Milanovac. Milan Ilić čiča dobio je
poruku iz Vrhovnog štaba: »Odstupajte u pravcu
Užica«. Već za koji dan kolona partizana izdužila
se prema Mutnju i Šilopaju. »Borci su se«, seća se

53
Milivoje Stanković, »opraštali sa svojim rodnim
krajem — sa talasastom Jasenicom. Niko tada nije
ni pomišljao da na tako dugo vreme napušta svo­
je najbliže, svoja sela. Najveći broj njih više ni­
kada nije ugledao svoj rodni kraj. Ogromna kolona
je zmijasto krivudala udaljavajući se na zapad. Si­
novi Šumadije krenuli su da liju krv na drugim
bojištima Jugoslavije.«

Povlačenje u Sandžak
Branioci Rudnika krenuli su 29. novembra
1941. godine put Užica, prema glavnini partizanske
vojske, obhrvani tugom što Šumadiju prepuštaju
Nemcima i izdajnicima. Seljaci su ih brižnim oči­
ma ispraćali; postariji ratnici su ih tešili: »I u
onom ratu je naša vojska odstupila, ali se opet
vratila«.
Partizanska kolona, koju su sačinjavali Prvi
šumadijski bataljon, Kosmajski NOP odred, Drugi
beogradski bataljon Posavskog NOP odreda i Lju-
bićka četa, bez zastoja je odmicala iz Srbije u San­
džak. Marš je bio dug i naporan. Pošto je nepri­
jatelj zaposeo sve važnije komunikacije, to se išlo
i van puteva, raskaljanim stazama, kroz zasede Ne-
maca i busije četnika, po nevremenu. Bataljon Du­
šana Dugalića je bio u zaštitnici. S njim je maršo-
vao i Milan Ilić čiča. Kada mu je bataljon zanoćio
u Mutnju, Dugalić je poslao patrolu u obližnje vo­
denice da skupi brašno za kačamak. Patrola se su­
kobila s Nemcima i vratila natrag. Dugalić je save-
tovao borce da čuvaju hleb što su ga poneli sa
Rudnika; ni sam nije znao kakav će biti put.
U glavnu kolonu od oko 1500 boraca, najpre
su, kod Jelove gore, ušli Kragujevčani s jednim
brojem Takovaca, a potom i čačani; na putu za
Zlatibor kolona je zaobišla Požegu i Užice, prešla
drum Užice — Kosjerić, dohvatila se Jelove gore,
prekoračila prugu Užice — Višegrad i preko Krem-
ne, posle četvorodnevnog marša, stigla na Zlatibor.
Usput, u kolonu se slivao jedan broj boraca i je­
dinica koje su Nemci potiskivali. Posle osmodnev­
nog marša preko Zlatibora, Semegnjeva, Jablanice
i Gradnice, stigla je 6. decembra u Radoinju.
Celim putem nespokojstvo je kao crv rilo du­
šu umornih boraca, koji nisu znali ni kuda idu, ni

54
 šta ih očekuje. Najviše su se uznemirili borci selja­
ci, svikli da u svom ataru brane ognjište. Kada su
čuli da se »odstupa za Bosnu«, neki od njih, istina
ne tako veliki broj, su se usprotivili. Zato se bata-
ljonu ovako obratio Milan Ilić Čiča, pedesetogodiš­
nji partizanski komandant i otac devetoro dece:
— »Ko neće dalje, može se, ali bez oružja, vratiti
u Šumadiju!« Desetorica su se izdvojila. Među nji­
ma je bio i hrabri puškomitraljezac Zirovnica, ko­
ji je teško podnosio glad. Izgleda da je dojučeraš­
nji sluga izgubio nadu da će kao partizan završiti
rat i posle njega postati slobodan i bogat čovek...
Kada je četvrtog dana marša kolona izbila
na Zlatibor, Dušan Dugalić je, potišten vešću da su
mu Nemci, zarobljavajući bolnicu na Belim Voda­
ma, pobili jedan broj ranjenih boraca i da se
nepokretni politički komesar Prve čete Žika Tomić
ubio — učinio postupak koji je bio protivan direk­
tivama rukovodstva ustanka. Samovoljno je odlu­
čio da dobro nahrani svoje borce. Odnekuda je saz­
nao da u jednom selu na Zlatiboru žive roditelji
bivšeg žandarmerijskog narednika, koji je sada u
nedićevcima, i s patrolom oduzeo vlasniku šest de­
belih ovaca i po kačicu sira i kajmaka. Jedući »kaj­
mak sa kačamakom«, kako su govorili, borci su
koliko-toliko utolili glad; ispečeno meso od ovaca
poneli bi za put. Sutradan su Dugalića Milan Ilić
Čiča i delegat Vrhovnog štaba NOPO Jugoslavije
Ivo Lola Ribar, koji se tu našao posle povlačenja iz
Užica, »za takvu inicijativu« veoma oštro ukorili.
— Kako smeš? To je anarhija?! — unosio mu
se u lice Lola.
Dušan Dugalić nije istrpeo kritiku, pa je, po­
kazujući na sedamnaestogodišnjeg vodnika Milova­
na Živanovića, potamnela i rano zborana lica, odgo­
vorio:
— Vidiš, druže, ovaj momak kosio je Nemce
mitraljezom na Svetinji, Trešnjevici, Belanovici i
Rudniku, a sada se, gladan i umoran, jedva kreće.
Stomak mu se prilepio za kičmu. Moji borci su
gladni i iscrpljeni. Već nekoliko dana nisu dobili
pošten obrok. Ako ovako nastavimo, ostaćemo bez
vojske! Eto, zato sam ovako nahranio bataljon. Kad
se drugi ne staraju, ja moram.
Dva-tri dana posle pristizanja na teritoriju
Sandžaka, kao i svi rukovodioci iz pristiglih parti­
zanskih odreda, Dušan Dugalić je u selu Radoinji

55
pošao na »razgovor s drugovima iz Vrhovnog šta­
ba«, Aleksandrom Rankovićem i Ivom Lolom Riba­
rom. »Konferencija je«, zapisao je Srećko Miloše-
vić, »počela u jednoj većoj učionici. Tu su već bila
dva druga, oba mladi, energični. Jedan je, čini mi
se, bio obučen u crno sukneno odelo, a drugi je
imao beli sukneni gunj. Sedeli su ispred nas u jed­
nom uglu, a mi, svi ostali, s druge strane. Jedina
tačka dnevnog reda bila je — izveštaj o maršu
naših jedinica iz Srbije u Sandžak«. Svi su, najpre
vojni pa politički, odnosno viši pa niži rukovodioci
podnosili izveštaje. Ivo Lola Ribar je od svih uzi­
mao generalije — ime, prezime, zanimanje, funk­
ciju, članstvo u Partiji i dr. Svaki je branio svoju
jedinicu i opravdavao svoje postupke; za greške je
okrivljavao druge. Govorilo se kako na Rudniku
niko nikoga nije hteo da sluša, jer se nije znalo ko
rukovodi operacijom. Slično se događalo i pri pov­
lačenju za Sandžak, i pored toga što su se koman­
danti i komesari sastajali svaki dan posle marša«.
Posle podnošenja izveštaja članovi Vrhovnog
štaba postavljali su pitanja koja su bila vezana za
ponašanje jedinica i pojedinaca, za svojevoljno uzi­
manje hrane, za nepravilan odnos prema narodu,
za pljačku... Morao je o tome da govori i Dušan
Dugalić, koji je i naredio da se od seljaka nasil­
no oduzme nešto hrane. Uz to je i sam s borcima
tamo išao. Takav prekršaj ocenjen je »kao nedo­
stojno držanje prilikom povlačenja«, pa je zbog to­
ga Dugalić smenjen s dužnosti komandanta Prvog
šumadijskog bataljona i stavljen na raspoloženje
Glavnom štabu NOP odreda za Srbiju. Njegov ba-
taljon, sada pod komandom Milana Ilića Ciče, po­
šao je ka Sjenici, a potom je, 22. decembra 1941.
godine, u Rudom, ušao u sastav Prve proleterske
brigade.-1 Desetak boraca iz bataljona nisu ga, me­
đutim, napustili. Bez odobrenja svojih starešina,
ostali su s njim i, ubrzo, posle formiranja, ušli u
sastav Drugog šumadijskog bataljona.
Bez funkcija Dušan Dugalić je ostao nekih de­
setak dana. Ubrzo, posle reorganizovanja partizan­
skih jedinica, on je, u drugoj polovini decembra,
ponovo postao komandant partizanskog bataljona.4

4 Borci tog bataljona, »dugalićevci«. kako su ih nazivali, borili su

se i ginuli na mnogim bojištima širom zemlje. Od njih ISO, koliko ih
je s Dugalićem na čelu bilo novembra 1941, rat je završilo svega deve­
torica.

56
 ali sada Drugog šumadijskog, u koji su, svrstani u
Račansku, Orašku i Moravsku četu, ušli Šumadinci
i Moravci. Politički komesar bataljona postao je
Tanasije Mladenović, zamenik komandanta Ljubiša
Urošević i zamenik komesara Dragoslav Đorđević.
Nakon formiranja i kraćeg sređivanja, Dugalić
je svoj novi bataljon poveo na prvi zadatak: da šti­
ti prilaz Novoj Varoši s pravca Bistrice, gde su Ita-
lijani imali posadu jačine jednog bataljona i bate­
riju topova, i napadne Italijane i Bistrici. U Bis­
tricu je stigao pred veče, u trenutku kad su Itali-
jani obustavili napad i zalogorili se u istočnom de-
lu sela. Dugalić je bataljon razvio još u pokretu i
prešao u napad. Kad su čete posele polazne polo­
žaje već je pao mrak. Sneg napadao, a kretanje van
staza bilo je teško. Borci su bili umorni, a nepri­
jatelj nepoznat. Sve do tada bataljon se nije sukob­
ljavao s Italijanima, koji su oko komunikacije za­
palili velike vatre. Uz to su zapalili nekoliko zgra­
da, skakutali oko zgarišta i pevali. Dugalićev bata­
ljon je krenuo u pravcu vatri. Da bi neprijatelja
iznenadio i u napadu bio što efikasniji, Dugalić je
zahtevao da se paljba ne otvara dok on ne bude
naredio. Ne poznavajući teren, njegove čete nisu,
međutim uspele da se neopaženo privuku Italija­
nima. Njihovo obezbeđenje severno od komunika­
cije, na pravcu nastupanja bataljona, otkrilo je kre­
tanje bataljona i otvorilo vatru. Čuvši pucnjavu,
italijanska glavnina otvorila je vatru iz mitraljeza
i minobacača. Gađali su u polutami protivnika ko­
ga nisu videli i trošili ogromne količine municije.
Jaka vatra usporila je napredovanje Dugalićevog
bataljona. Kada su njegovi puškomitraljesci na vat­
ru italijanskog obezbeđenja odgovorili vatrom, ovi
su pobegli prema komunikaciji. Tada je u glavni­
ni neprijatelja nastala pometnja, pa se povukla pre­
ma logoru. Na taj način, stvorena je povoljna situ­
acija da se brzim prodorom na komunikaciju u
zapadnom delu Bistrice Italijanima preseče odstup­
nica. Do toga, međutim, nije došlo usled sporog
kretanja nepoznatim zemljištem i jake vatre nepri­
jatelja. Kada je stigao do zapaljenih zgrada, bata­
ljon Italijane nije našao; krenuli su u plačku ne
bi li nabavili što više namirnica i veselije proveli
svoj božični praznik.
Sledećih desetak dana Dugalićev bataljon je
bio u Bistrici; njegova Oraška četa prebačena je

57
u Drenovu sa zadatkom da preseče veze italijanskog
bataljona u Bistrici s pukom u Prijepolju. Italijan-
ski logor našao se tako odsečen i okružen sa svih
strana. Tada je Dugalić odlučio da protivnika »psi­
hološki iznurava«. Noću je upućivao grupe boraca
sa po dva do tri puškomitraljeza i tromblonima,
koje su, spuštajući se bistričkim kosama sve do sa­
mog italijanskog logora, sa bliskog odstojanja (50
do 200 metara), otvarale vatru po barakama. Itali-
janski poluobučeni vojnici jurili su tamo-amo na
znak uzbune i nasumce otvarali vatru iz svih oruž­
ja. Činili su to i po čitavi sat, sve dok neko od sta-
rešina ne bi uvideo da to nije opšti već napad
manjih snaga. Plašeći se težeg obračuna, oni su
»ostajali po ćelu noć napolju, smrzavali se i povre­
meno pucali, trošeći beskorisno municiju«. Čim bi
otvorili vatru, partizani su prestajali sa pucanjem
ili su se samo oglašavali pokojim metkom. Kada bi
neprijateljska vatra zatomila, partizani su preko
improvizovanih glasnogovornika, raznih levaka i
kazanskih lula, uzvikivali: »Dole fašizam!«, »Dole
Musolini!«, »Živeo komunizam!« ili, pak, iz sveg
glasa pevali italijansku revolucionarnu pesmu
»Avanti popolo«. Iznervirani, italijanski oficiri ta­
da bi naređivali da se otvori minobacačka i topov­
ska vatra, koja je više ohrabrivala njihove vojnike
no što bi plašila borce Dugalićevog bataljona.
Posle desetodnevnog boravka u Bistrici, Duga­
lić je svoj bataljon doveo u Amziće, u planinsko
selo iznad Kokinog Broda i na levoj obali Uvca.
Smešten u severnoj grupi kuća, čiji su se krovovi
pod velikim snegom jedva nazirali, njegov bataljon
je, živeći na ovsenoj i bistroj čorbi i po ciči zimi,
dobio zadatak da spreči prodor Nedićevih snaga iz
Srbije preko Uvca. Da bi taj zadatak što bolje iz­
vršio, Dugalić je svakoj četi odredio odsek položa­
ja koji bi danju osmatrala, a noću posedala zaseda-
ma i puškomitraljezima. Pošto je na frontu vladalo
zatišje, to su »dani prolazili uglavnom tiho i ličili
su jedan na drugi. Preko dana održavani su po če­
tama politički časovi: čitane su vesti sa istočnog
fronta, kao i druga literatura. Crvena arm ija pod
Moskvom bila je u protivofanzivi. Nemci su odba­
čeni za oko 200 km zapadno od Moskve i svi smo
se radovali ovim vestima«. Da ne bi sedeo skršte-
nih ruku i da bi razbio monotoniju, Dugalić se, kao
i ono što je radio s Italijanima u Bistrici, odlučio

58
 da izaziva nedićevce. Uzeo bi dugu metalnu cev od
kazana za pečenje rakije, sa levkom na prednjoj
strani, i izabravši pogodno mesto odakle bi se zvuk
bolje rasprostirao, oštrim i reskim glasom, čitao
radio-vesti i druge tekstove koje je sastavljao štab
bataljona. »Svoje emisije obično je počinjao pozi­
vom nedićevaca da smelo pogledaju činjenicama u
oči, da slušaju istinu i shvate zabludu pre nego
što to bude sasvim kasno.« Kada su nedićevci pre­
stali da se pojavljuju iz kuća, Dugalić je »prome-
nio vreme svoje emisije i govorio predveče, u vre-
me kada su nedićevci primali večeru«. Da im ne
bi »trovao vojsku komunističkom propagandom«,
nedićevski oficiri zabranili su podelu hrane van ku­
ća, ili, pak, naređivali da se u pravcu odakle je
dopirao glas Dugalića ispali pokoji mitraljeski
rafal.
Kada je kroz koji dan dobio naređenje da se,
zajedno sa Ćačanskim, njegov bataljon vrati u Sr­
biju, Dugalić se veoma obradovao. Posle vojnih i
političkih priprema u rejonu Kokinog Broda, nje­
gov bataljon je, preko Uvca, za Srbiju krenuo 7.
januara 1942. »Bili smo radosni«, seća se Radivoje
Anđelković. »Oko 23 časa ceo Šumadijski bataljon
je izašao na zborno mesto. Krenuli smo svi. Prela­
zimo Uvac, hvatamo se položaja sa desne strane
reke. Sela većinom izbegavamo. Marš je otežan
zbog velikog snega, ali pokret se nastavlja. Tišina.
Ćuje se samo kako poneki borac padne u sneg. Si­
lazimo niz jednu stranu obraslu borovom šumom.
Sa jedne male čistine krećemo prema zapadu. U
tom trenutku komandant bataljona Dušan Dugalić
odvojio se sa 10—12 ljudi i ode levo od nas, a ostali
deo kolone skrenuo udesno, uzbrdo. Samo što smo
pošli uzbrdo, dođe mi na red da nosim džak s hle-
bom od nekih 50 kilograma. Odbio sam da ga uz­
mem, pošto nosim municiju za ,brno’. Uskoro po­
če i da sviće«.
Po ciči zimi, po snegu do pojasa i bez prtina,
kada su se na svakih desetak metara borci smenji-
vali na čelu kolone da bi svojim telima probijali
put, bataljon je, iako sporo, bez zastoja prešao zla-
tiborski Crni vrh i, izvršivši prvi deo marša, stigao
u Kućane. Tu su ga sačekali četnici. Razvila se oš­
tra borba, koja je posle jednočasovnog trajanja iz
stroja izbacila više boraca. Bataljon napred nije
mogao; neprijatelj je bio prejak, a u Srbiji je, na­
59
kon povlačenja partizanskih snaga u Sandžak, za­
vladao teror kakav se ne pamti. Zima dugo nije
bila oštrija. Bataljon je morao nazad, ka Koki-
nom Brodu. Povlačio se pod borbom, koju su mu
daleko nadmoćnijim snagama nametnuli četnici.
Borio se skoro ćeli dan i četnike je odbio tek ka­
da se zaustavio na položajima oko sela Burađe, bli­
zu Kokinog Broda. Kada je pao mrak, Dugalić je
bataljon prebacio preko Uvca i ponovo rasporedio
na položajima koje je držao pre polaska u Srbiju
— Radoinja — Kokin Brod.
Slično je, kako piše Sredoje Urošević, učinio i
Cačanski bataljon, koji je maršovao kao desna ko­
lona. Došao je do sela Jasenova i, posle konsulto-
vanja njegovog štaba s rukovodiocima užičkih ba-
taljona, vratio se natrag, preko Uvca, ponovo u
Sandžak. Zaključili su da sa tako malim snagama
ne mogu prodreti u Srbiju; ako bi to učinili »isto­
pili« bi se u neravnoj borbi gotovo svi.
Povratak bataljona iz Srbije Srpsko-sandžački
štab, formiran početkom decembra 1941. godine, ni­
je povoljno ocenio. Ćak je smatrao da je došao kao
posledica nedovoljne odlučnosti komandnog kadra
jedinica. Kada je dublje proanalizirao situaciju, do­
šao je do zaključka da se za sada ne može u Srbi­
ju. Sada, kada je jakim snagama neprijatelj izbio
na obalu reke Uvca, doneo je odluku da se čvršće
posednc leva obala Uvca i time slobodna terito­
rija između Uvca i Lima odlučnije brani. S tim u
vezi Drugi užički bataljon poseo je levu obalu Uvca
u rejonu sela Komarane, Cačanski je držao položa­
je od Vraneša do Brezne, Prvi užički je u rejonu
Nove Varoši bio u rezervi, a Dugalićev Drugi šu-
madijski našao se u rejonu sela Amzića i Kokinog
Broda. Ostale pravce zatvarale su partizanske jedi­
nice s područja Sandžaka.
Kao i drugi bataljoni, Drugi Šumadijski je po­
ložaje na Uvcu držao skoro mesec dana. Hladna
zima i teški uslovi života nisu mu dozvoljavali da
izvede neku veću akciju. Zato je, razmešten po ku­
ćama, razvio vrlo živ partijsko-politički i kulturno-
-prosvetni rad.
Poput igmanskog marša
Početkom februara 1942. godine udruženi nep­
rijatelj pripremao je veliki napad na slobodnu par­

60
 tizansku teritoriju u međurečju Uvca i Lima. Op-
šti napad otpočeo je 5. februara 1942. u zoru. Pre­
šavši Uvac, neprijatelj je iznenadio Drugi užički
bataljon. Razvila se ogorčena borba, koja nije pres­
tajala ni sutradan, pa je bataljon bio prinuđen da
se, obilazeći Novu Varoš sa istočne strane, povlači
ka Zlataru. Snažan napad izvršio je i na Čačanski
bataljon, koji je držao najduži deo fronta. Brojno
manji i bez dovoljno municije, bataljon se, nano-
seći neprijatelju gubitke, pod borbom povlačio; u
sumrak 5. februara svio se u kolonu i uputio pre­
ma Novoj Varoši, da bi sledeću noć izbio na Zla­
tar. Drugi šumadijski bataljon napali su nedićevci
i ljotićevci. Iznenadivši njegovu Račansku četu, ne­
prijatelj je prešao Uvac i, naročito na pravcu Ra-
čanske i Moravske čete, zametnuo žestok boj. Poš­
to je taj pravac za Novu Varoš bio najkraći, to ga
je Drugi šumadijski bataljon žilavo i uspešno bra­
nio sve do mraka. Tada je, ćelu noć između 5. i 6.
februara, odstupao prema Zlataru.
Sada je čitava slobodna teritorija bila na Zla­
taru. Tu su, što u drvenim kolibama, što u staja­
ma za stoku, što oko vatara na snegu, bile sve bo­
račke jedinice i posle napuštanja Nove Varoši sve
pozadinske ustanove i jedinice, skoro dve hiljade
boraca i neboraca. Tu je bio i Srpsko-sandžački
štab, koji je došao do zaključka da Zlatar u ovak­
vim zimskim uslovima ne može poslužiti kao sigur­
na partizanska baza. Tražeći izlaz, doneo je odluku
da se ćela grupacija uputi pravcem Donja Kosatica
— Manastir Mileševo — selo Belobabe — selo Div-
ci i posle prelaska Lima — Kamena gora.
U dugoj koloni, koja se kretala sporo i neravno-
memo, po ledenoj kiši i dubokom snegu, Dugalićev
bataljon se kretao u zaštitnici. Neprohodni Zlatar,
»mračan, sa uvalama i jarugama«, iz kojih jc sva­
kog časa sevala vatra četničkih pušaka, »gazio« je
ćelu noć između 6. i 7. februara 1942. Već u Kosa-
tici, selu pored manastira Mileševa, četnici Vuka
Kalaita otvorili su vatru u bok koloni. Tom pri­
likom suludo su arlaukali, galamili i uzvikivali pa­
role kralju, otadžbini, protiv partizana i komunis­
ta. Neko je od njih to činio i na italijanskom je­
ziku, misleći kako će stvoriti utisak da to Itali-
jani napadaju. Tada je jedan od članova Srpsko-
-sandžačkog štaba zatražio da Dugalićev bataljon iz
zaštitnice krene napred. Bataljon je to teškom mu­

61
kom, uzanom putanjom pored kolone, i učinio. Du-
galić je maršovao ispred bataljona držeći revolver
u ruci. Usput se srdio i vikao na borce čete »Mak-
sim Gorki«, koji su se od umora »zabili« u sneg i
prekinuli kolonu. Kad se primakao četnicima Du-
galić je naredio juriš. Borci su otvorili vatru viču­
ći. »Ura«. Dugalić je, kako se seća Milivoje Stan-
ković, koristio svoje stare trikove iz Srbije. Glasno
je naređivao »odeljenju za klanje«, koje nije ni pos­
tojalo, da krene napred. Njegovi borci bacili su ne­
koliko tromblonskih bombi. Četnici su se uplašili
i pobegli. Kolona je u&pešno nastavila marš i sut­
radan do 10 časova, toplo dočekana od seljaka i
simpatizera NOP-a, prikupila se na desnoj obali
Lima, u rejonu sela Divci i Zabuđe.
Jednu prepreku bataljon Dušana Dugalića je,
kao i čitava kolona, savladao. Sada je na redu bila
druga, ali mnogo teža i opasnija — nabujali Lim.
Lim je bio nadošao, širok, dubok, sa santama leda.
S druge strane obale, istina nešto podalje, odjeki­
vala je vatra pušaka; sa pravca Prijepolja brujala
jc motorizacija. Sredstava za prelaz reke, izuzev
jednog drvenog čamca za prebacivanje ranjenika,
nije bilo. Reku je trebalo gaziti i to, kako je odlu­
čeno na skupu štabova bataljona i ostalih jedinica
sa Srpsko-sandžačkim štabom, tokom noći, po pa­
du mraka. Mileševska partizanska četa dobila je
zadatak da po prelazu reke postavi zasedu prema
Brodarevu i Prijepolju i štiti prelaz s tih pravaca;
Ćačanski bataljon bi po prelazu obezbeđivao mos­
tobran i omogućavao prelaz glavnih snaga. Prelaz
preko Lima je organizovan na dva mesta: desno
od kote 460 gazili su borački delovi, a levo od ko­
te 459 — neborački delovi i bolnica.
Kada je stigao na mesto prelaza Dugalić je
naredio da mu bataljon gazi reku u vidu neprekid­
nog lanca. Na njegov zahtev većina boraca svukla
se do gole kože i, držeći odelo i oružje iznad glave,
zagazila u reku. »Lanac golih ljudi«, gazio je reku
bez roptanja, mirno i disciplinovano, kao da izvr­
šava neki obični zadatak. »Nije bilo lako gledati
borce«, seća se Sredoje Urošević, »kako goli u gru­
pama prelaze ledenu reku držeći se rukom jedan za
drugog i noseći iznad glava opremu i oružje«.
Dragče Jakovljević, borac Dugalićevog bataljona,
mnogo kasnije u knjizi »Druga proleterska« zapi­
sao je kako se osećao kada je gazio Lim: »Noge

62
 postadoše nekako drvene. Iznutrica mi se pope u
podgrlac. Misliš: ispašće na usta. Tako je bilo do
sredine reke, a posle toga je bilo sve pliće. Deo te-
la koji je izašao iz vode poče da gori. Kad pređos-
mo reku, na drugu obalu, sedosmo na led i obuko-
smo se. Brada se tresla, a zubi štepovali kao šiva­
ća mašina. Grčevi u stomaku i svakom mišiću, pa
ne znaš da li su bolovi ili noževi«.
Manevar preko Zlatara i prelaz preko Lima po­
voljno je ocenio Vrhovni štab. U pismu upućenom
delegatu Vrhovnog štaba koji se nalazio sa ovim
našim jedinicama, vrhovni komandant Josip Broz
Tito je, pored ostalog, pisao:
»Čestitamo na vrlo uspješnom pokretu pod ta­
ko teškim uslovima. Taj pokret skoro se može upo-
rediti sa maršom proleterske brigade: Vareš — pro­
bijanje kroz neprijateljske linije kod Rajlovca —
Sarajevsko polje — Bjelašnica — Trnovo«.5

Na Kamenoj gori
Posle Lima, kojeg je pregazio u noći između
7. i 8. februara, kao i čitava kolona, Drugi šuma-
dijski bataljon je nastavio marš ka Kamenoj gori.
U rejonu Hrta i Vilinih Voda sukobio se s nepri­
jateljskom milicijom i brzo je rasterao. Već prve no­
ći na Kamenoj gori, u zadimljenim izbama, vodila
se živa diskusija sa seljacima ko će i koliko brava
odvojiti za pristiglu vojsku. »Svi jednako!« — raz-
goropadio se bogatiji seljak. »A ne, ne može!« —
pokušao je jedan od političkih rukovodilaca da u
diskusiju unese klasni momenat. On im je dugo
objašnjavao da ne mogu davati isti broj stoke oni
u kojih je pet i oni u kojih je trideset ovaca. Naj­
zad, u zoru, složili su se — svi podjednako. Du-
galić nije, međutim, čekao završetak diksusije. U
svitanje, pre završetka konferencije, on je već drao
ovcu obešenu o školske barne..! Bio je siguran
da će pristati i vlasnik i politički rukovodilac nje­
govog bataljona. Bataljon, razmišljao je, mora da
jede. Za koji čas i kurir Vrhovnog štaba, »strašni
mladić širokog, belog lica i plavih očiju«, doneo
je odobrenje za »prvu rekviziciju«. Uz njega i po­
ruku: »Samo uz uredne potvrde..!«

5 Zbornik NOR-a. 11/2, dok. 185.

63
 Na Kamenoj gori stvarala se Druga proleter­
ska brigada, koja će kroz koji dan, 1. m arta u Ćaj-
niču, biti formirana. Na raznim sastancima, vojnim,
političkim i partijskim, vodila se živa diskusija: ko
sve može biti proleter, ko to, i zašto, ne može biti.
Naglasak je bio na moralnim osobinama boraca:
hrabrosti, izdržljivosti i nepokolebljivosti u spro-
vođenju stroge partizanske discipline... Svaki po­
jedinac, seća se Mirko Jolkić, koji je pokazao iz-
vcsno kolebanje za vreme borbi i u toku marša,
mora da se odstrani iz čete. »To je revolucija« —
govorio je jedan od rukovodilaca, »nju mogu nositi
samo najsvesniji«.
Kamenu goru Drugi šumadijski bataljon je
napustio sredinom februara 1942. godine. Dan pre
njegovog polaska, 14. februara, upućen je Vrhovnom
komandantu izveštaj u kome se, pored ostalog go­
vori i o kvalitetima rukovodilaca Drugog šumadij-
skog bataljona: »Po Vašem nalogu6 šaljemo Vam
II šumadijski odred. Dve čete su vrlo dobre, a Ra-
čanska nije najbolja. Komandant odreda je drug
Dugalić. On se pokazao vrlo dobro, naročito vešt
za izvlačenje u teškim situacijama. On je prihvatio
i borbu kod N. Varoši, koja je omogućila povlače­
nje svih ostalih delova. Njegovi nedostaci su nedo­
voljna politička izgrađenost, koja se pažljivim ra­
dom odgovornih drugova može otkloniti i od njega
izrasti vrlo dobar komandant. Tanasije Mladenović
je hrabar, pouzdan, iskren, ali mu nedostaje izves-
na politička oštrina; Dragoslav Đorđević Goša —
radnik, neustrašiv, odlučan i do kraja odan našoj
P artiji.., jedan od najboljih drugova kojima uop-
šte raspolaže naša Partija; Predrag Jevtić — hra­
bar, iskren i pošten. Nedostatak mu je izvesna ne­
taktičnost u ophođenju s ljudima, ali i nedovoljna
politička izgrađenost, koju svakim danom, koliko
smo mogli primetiti sve više stiče. Svi su članovi
KPJ. Dugalić je učlanjen ovamo«.7

Komandant proleterskog bataljona

U Čaj niče, gde je ušao u sastav Druge prole­
terske narodnooslobodilačke udarne brigade, Dru­
6 Tito je 5. tcbruara 1942. od delegata Vrhovnog štaba zatražio
tla u Foču uputi Šumadijski bataljon kako bi ga uključio u sastav
Prve proleterske brigade.
7 Zbornik NOR-a, tom II/2, dok. 176, str. 357—358.

64
gi šumadijski bataljon je, putujući preko Krnjače,
Boljanića i Metaljke, došao među prvima. »Svaki
je radostan i jedva čeka da«, seća se Mirko Jolkić,
»stupi na tle tog gradića. Evo nas na ulazu. Prela­
zimo preko drvenog mosta. Na zidovima kuća pa­
role, nedaleko, na jednoj ovećoj zgradi, ogromna
petokraka zvezda. Sećamo se našeg dragog Uzica
koje je tako izgledalo u danima slobode. Kod prvih
kuća zaustavljamo se. Tu je organizovano prihvati­
lište, neka vrsta karantina. Znači, naša sanitetska
služba ne spava. Odmah nas upućuju u kupatilo
na brijanje i šišanje, a zatim pod topao tuš. Odela
— u partizansku burad gde će biti kraj vaškama.
Posle kupanja dobijamo nov veš. Kao u Užicu. I
ovde pozadina ne spava. Spremni, krećemo u stroju
kroz grad. Korak čvrst — vojnički. Pesma ne pre­
staje. Skrećemo u dvorište jedne zgrade. Vidimo
kazane kako se puše i osećamo miris jela. Prilazi­
mo jedan za drugim drugu koji deli hleb. Hleb po­
la ječmen, pola kruškov, ali ukusan. Drugi nam da­
je čašicu rakije. Mi se mrštimo i nećkamo jer se
u Srbiji alkohol uopšte nije upotrebljavao, pa bi
nam ovo sada bilo kao neki prvi greh. Ali drug nam
reče:
— Uzmite, drugovi, to je zato da bi se sprečilo
širenje tifusa!
Mi mlađi mirimo se s tim i uzimamo, a stari­
ji nas gledaju, krešu očima i odgovaraju sanitetli-
jama:
— Ama znali smo mi, druže, i u Srbiji da je
to lek, ali šta ćeš kad s ovom našom omladinom
ne možemo na kraj. Hoće da ti uzme život ako
okvasiš grlo ovom našom mučenicom. . .
Smešten najpre u zgradi bivšeg sreskog načel-
stva, a potom u školi, bataljon Dušana Dugalića,
osim jedne čete, nije doživeo onaj veliki čin pro­
glašenja Druge proleterske brigade. On se nalazio
na obezbeđenju od četnika u selu Zaborku, pošto
ih je prethodnih dana, maršujući u dve kolone,
razbio.
Taj dan, kada je 1. marta u Cajniču Vrhovni
komandant formirao Drugu proletersku brigadu,
bio je, međutim, i za Dugalića vrlo značajan datum.
Stvorena od najboljih partizanskih jedinica koje
su se prekalile u desetomesečnoj borbi protiv oku­
patora i njegovih domaćih slugu, Druga proleterska
brigada imala je četiri bataljona — Prvi (Užički),
5 Dušan Dugalić 65
Drugi (Ćačanski), Treći (Šumadijski), i Četvrti (Uži-
čki). Štab Trećeg bataljona sačinjavali su: koman­
dant Dušan Dugalić, politički komesar Tanasije
Mladenović, pravnik i književnik, zamenik koman­
danta Predrag Jevtić Škepa, student prava, zame­
nik političkog komesara Dragoslav Đorđević, rad­
nik, član štaba bataljona Ljubiša Urošević, oficir
bivše jugoslovenske vojske, sanitetski referent Mi-
loje Hadžić Šule, student medicine; Rada Miljko-
vić, učiteljica, i Vita Cvetković, stolar, bili su po­
litički radnici pri štabu bataljona. Svi su oni bili
članovi KPJ i svi bili na rukovodećim dužnostima
u partizanskim odredima, koji su, posle povlačenja
iz Pomoravlja i Šumadije u Sandžak, ušli u Šuma-
dijski bataljon — u Drugom šumadijskom i Po-
moravskom NOP odredu.
Druga proleterska brigada bila je jedinica mla­
dog naraštaja, brigada omladine (od 867 boraca,
612 bilo je ispod 25 godina), čvrsta, snažna, pokret­
ljiva. Sve do decembra 1942. godine bila je pod
neposrednom komandom Vrhovnog štaba i, najčeš­
će dejstvujući po bataljonima, vodila veliki broj
bitaka.
Glavne odlike Druge proleterske brigade i svih
njenih bataljona, po rečima Josipa Broza Tita, vr­
hovnog komandanta NOVJ, bile su: »prvo, to je
vjernost i ljubav prema stvari za koju se bore, a
to je sloboda naroda, bratstvo i jedinstvo naroda,
pravednija i srećnija budućnost; drugo, to je ne­
odoljiva mržnja ne samo protiv okupatora, već i
prema izdajnicima našeg naroda; treće, to je hrab­
rost, disciplina koja se sve više pojačava, među­
sobna ljubav boraca, komandira, komandanta i po-
litkomesara i, konačno, spremnost da se izvrši svaki
pa i najteži zadatak«. Živela je napregnutim živo­
tom, koji je kao kakav vez satkan od neprestanih
borbi, marševa, gladi, umora, pobeda i povremenih
poraza, ali i od političkih časova na zastanku ili u
predahu između marševa, svih stupnjeva škola, od
sricanja prvih slova do oštrih diskusija iz marksis­
tičke filozofije ili ekonomskog razvitka društva.
Svaki njen bataljon od drugog se, međutim, po
nečem razlikovao; svaki je imao svoju fizionomiju,
poseban stil borbe, svoju atm osferu... Takvi su bi­
li jer je svaki bataljon s drugog područja poticao,
u drugim se uslovima formirao i s različitim sas­

66
 tavom boračkog i rukovodećeg sastava na svoj na­
čin rastao.
Sastavljen od boraca s područja Šumadije i
Pomoravlja (imao je 183 borca, od kojih 10 žena,
51 člana Partije i 45 članova SKOJ-a, 66 radnika,
60 seljaka, 9 studenata, 21 đaka, 5 službenika, 8
pripadnika bivše vojske i 14 ostalih), Treći bata­
ljon bio je, kako bi rekao jedan od njegovih pre-
živelih boraca, »živa vatra«, snažan i čvrst, brz i
odlučan, smeo i hrabar, »bombaški«, s mnogo ini­
cijative (u kojoj se ponekad i preterivalo) i poleta,
s osobinama i temperamentom koji mu je i za to
kratko vreme, u nekih osam meseci, snažno usadio
njegov komandant Dušan Dugalić. Brzo je rastao i
brzo sazrevao. Mnoge složene zadatke vrlo uspešno
je rešavao; iznenada je i silovito napadao, vešto se
povlačio. Bio je dostojan predaka iz svog bogatog
predanja i imena kojeg je s ponosom nosio.

Prve borbe proletera

Posle Čajniča, »drugog ili trećeg dana posle os­
nivanja 2. proleterske brigade, Treći šumadijski ba-
taljon krenuo je kamionima, zaplenjenim od Itali-
jana, za Goražde. Tamo se, smešten u kasarni, za­
držao skoro ćelu nedelju. U Goraždu, u toj pitomoj
varošici s jedne i druge strane Drine, koja je pro-
živela teške dane pod četnicima Jezdimira Dangića,
bataljon je živeo pravim vojničkim životom; sve se
radilo po rasporedu rada, čak je i trubač najavlji­
vao ustajanje, povečerje, zborove za doručak, ručak
i večeru, početak i prekid vojne obuke, dolazak ko­
mandanta. .. Borcima, naročito onima koji nisu slu­
žili vojni rok, svideo se takav način života. Iz Go-
ražda, koje je svima po mnogo čemu sličilo na Uži-
ce i Ćajniče, Dušan Dugalić je svoj bataljon, najpre
kamionima, a potom peške, kroz Ustipraču, a za­
tim levom dolinom Prače, brdovitim terenom i ko­
zjim stazama, kroz strašne prizore i pustoš spalje­
nih muslimanskih sela, vodio na prvi borbeni za­
datak — ka Borikama.
Bio je to zadatak koji je Vrhovni komandant
postavio Drugoj proleterskoj brigadi i delovima Pr­
ve proleterske brigade, odnosno deo šireg pla­
na Vrhovnog štaba za čišćenje Bosne od četnika,
koji su, došavši iz Srbije razvili razornu propagan­

67
du i živalj tog kraja, naročito muslimanski, stavili
pod nož. Posle povratka iz Srbije, četnici su udari­
li na partizane, koje su smatrali glavnim neprija­
teljem. Njihove vođe, kapetan Stevan Damjanović
Leko i Radivoje Kerović, izvršili su mučki prepad
na štab Majevičkog NOP odreda u selu Vukosavci-
ma i ubili Ivana Markovića, komandanta odreda,
Fadila Jahića Španca, političkog komesara, dr Mu-
stafu Mujbegovića i dr Rosu Hadživuković, lekare
odreda. Kapetan Dragoslav Račić pokušao je na
prevaru da uhvati rukovodioce Birčanskog parti­
zanskog odreda, zovući ih, tobože, na pregovore.
Kad ovi nisu hteli da dođu. on je uputio jedno ko­
njičko odeljenje na Šekoviće, koje se vratilo nesvr-
šena posla, četnički štab u Borikama, na čijem je
čelu bio kapetan Bogdan Marjanović, zarobio je
štab Romanijskog NOP odreda, i njegove rukovo­
dioce uputio s aktom za Beograd. Milanu Aćimo-
viću, ministru unutrašnjih dela Nedićeve vlade. Sre­
ćom tamo nisu otišli, jer su ih četnici seljaci oteli
od pratioca poručnika Živka Đorđevića na prevozu
preko Drine, kod Starog Broda, i pustili ih na slo­
bodu. Eto, zato je Vrhovni štab doneo odluku da
se rasture ta petokolonaška gnezda u istočnoj Bos­
ni, razbiju njihovi štabovi, kazne izdajnici... Dru­
ga proleterska brigada dobila je zadatak da likvi­
dira četnike u Borikama, gde se, u zgradama bivše
državne ergele, razbacanim po goloj visoravni, is-
presecanim jarugama i uvalicama. nalazila poveća
grupa oficira, žandarma, seljaka iz okolnih sela.
raznih probisveta i kockara, nekoliko trgovaca, pod
komandom kapetana Bogdana Marjanovića.
U rejonu Borika, na polazne položaje za napad,
Druga proleterska brigada izbila je i bez dužeg za­
državanja napala četničko uporište 8. marta 1942.
godine u rano jutro. Treći bataljon dobio je zada­
tak da, blokadom Ergele s juga, s pravca sela Man-
dre, ne stupajući u dejstvo, postavi zasedu i spreči
odstupanje četnika u tom pravcu; Drugi čačanski
bataljon, da brzim i neprimetnim manevrom, obi­
đe sa severa i severozapada Borike i s pravca Vi­
soke Bukve, iznenadno i energično prvi počne na­
pad u cilju likvidacije neprijatelja; Prvi užički ba­
taljon upućen je preko sela Blažuja ka selu Godo-
milje da likvidira žandarmerijsku stanicu; Četvrti
užički bataljon obrazovao je rezervu u rejonu sela
Mandre.

68
 Iznenađen pojavom brigade, smešten u glavnoj
zgradi Ergele, drevnom zdanju na sprat, četnički
štab je morao da prihvati borbu. »Štab Druge pro­
leterske brigade računao je«, kako je njen kome­
sar Milinko Kušić ispričao o toj akciji Rodoljubu
Colakoviću, »da će četnici davati veći otpor, jer
dok su naši prilazili glavnoj zgradi, pucnjava iz
zgrade bila je žestoka; osim pušaka, četnici su ima­
li i dva teška mitraljeza, koji su neprestano štek-
tali. Samo blagodareći noći naši su prošli bez ve­
ćih žrtava, jer je prilaz zgradi vrlo težak — po bri­
sanom prostoru«.
Napad proletera bio je koliko brz toliko i silo­
vit. Četničke stražare kod konjušnica razoružali su
borci Pete ljubićke čete brzo i lako. Njihova posa­
da iz upravne zgrade pružila je, međutim, žilav ot­
por. Brzini napada Drugog čačanskog bataljona,
odlučnosti i umešnosti njegovih boraca, nije mogla
odoleti. Kad su se, podržani vatrom svojih puško-
mitraljeza i teškog mitraljeza, borci sasvim pribli­
žili zgradi i počeli da bacaju bombe i da prete da
će zapaliti zgradu, među četnicima nastalo je ko-
mešanje. »Počelo je žučno objašnjavanje između
oficira i četnika seljaka, koji su«, kako je Milinko
Kušić, politički komesar brigade, pričao Rodolju­
bu Colakoviću, — »bili skloni da se predaju. Naši su
iz zaklona slušali kratke dijaloge četnika uhvaće­
nih u klopku. Pljuštale su psovke, čuli su se uzvici:
»Gini ti, a ja nisam lud«, i tome slično. Da bi još
više demoralisali četnike, naši su s vremena na vri­
jeme bacali bombe. Nastupila je tišina u zgradi, a
poslije toga svađa među četnicima. Najzad su ofici­
ri uvidjeli da se ne mogu braniti i počeli da pre­
govaraju. Tražili su od štaba brigade riječ da neće
biti strijeljani. Naš odgovor bio je: predaja bez ikak­
vih uslova, a poslije će vojni sud da ispita svakog
zarobljenika i donese presudu. Oficiri su se još ne­
ko vrijeme kolebali i najzad se predali«. One, koji
su pokušali da se probiju ka jugu, pohvatali su
borci Trećeg i Četvrtog bataljona.
Bilans prve borbe proletera, koja je završena
oko 9,30 časova, bio je vrlo uspešan; četnici su
imali tri poginula i 128 zarobljenih; među njima
bilo je i pet oficira. Od ratnog materijala partizani
su zaplenili 2 teška mitraljeza, 70 pušaka, 6 pišto­
lja, oko 4000 puščanih metaka, podosta sanitetskog
materijala, hrane...

69
 Kad se smirio dan, bataljoni su razmešteni po
okolnim selima; svaki je, najčešće po četama, odr­
žavao sastanke, vojničke i partijske, na kojima se
dugo razgovaralo ko se kako snašao u prvoj borbi.
Sutradan, posle podele oružja i hrane, trebalo je na
drugi zadatak — blokadu Han-Pijeska, ustaškog
uporišta. Razmešten po okolnim selima (Treća četa
u selu Mironje, Druga u Kusače i štab bataljona
s Prvom četom u selu Džimrije), na puškomet od
ustaša, bataljon je ustašama sprečavao ispade i ne-
dela po okolnim selima. Jedna njegova desetina,
dobro maskirana u zasedi na Bukovoj glavi, sače­
kala je ustaše mitraljeskom i puščanom vatrom i
potukla ih u kratkoj i oštroj borbi u trenutku ka­
da su, »u lov na ljude i pljačku«, išli prema selu
Žljebovi. Bataljon je sprečio da krvavi pir ostvare
i u selu Kusače; ubrzanim maršem napao ih je i
brzo razgonio. I tako iz dana u dan; ustaše poku­
šavaju sa ispadima, borci Dugalićevog bataljona ih
potuku i vrate u blokirani Han-Pijesak.
Treći bataljon se tih dana sukobio i s grupama
naoružanih ljudi koje su se, dok se sukobljavao sa
ustašama, vrzmale na tom području. Bili su to, ka­
ko se seća Petar Gračanin, bivši četnički odredi od
kojih je Vrhovni štab NOPOJ u istočnoj Bosni for­
mirao dobrovoljačku vojsku. »Ti bivši četnici, sad
dobrovoljci, jedno vreme, istina veoma kratko, sa-
rađivali su s partizanima. Naš štab bataljona brzo
je uspostavio vezu s njima i pokrenuo je organiza­
ciju zajedničke borbe protiv okupatora i ustaša«.
Ćak je i jedan od njihovih komandanata, kasniji
vojvoda Sokolovićki, predložio štabu bataljona da
zajednički napadnu ustašama posednuti Han-Pije­
sak. Ustvari, ovaj predratni sekretar Jugorasove
podružnice u Han-Piješku, mladić, sitan i kočoperan
i s nečim podrugljivim u očima, sav u kajišima i
redenicima, u sporazumu sa ustašama, spremao je
Dugalićevom bataljonu zlu sudbinu: da ga, ubaci­
vanjem četnika u sastave njegovih četa, razbije iz­
nutra.
Štab Trećeg bataljona nije se, međutim, dao
prevariti. On je na vreme svim komandirima i ko­
mesarima četa signalizirao krajnju budnost i oprez­
nost. Pronicljivi vodnik Prvog voda Treće čete, rad­
nik sa Sušaka i član KPJ, Nikola Diraka razoružao
je grupu četnika na spavanju. Slično je učinila i
Druga oraška četa. Kad je svanulo, na putu od sela

70
Džimrije ka Mislovu, Dugalić je postrojeni bataljon
upoznao šta bi ga snašlo da četnike nije na vreme
razoružao. »U zadnji čas«, rekao je, »saznali smo
da će nas četnici mučki napasti. Cilj im je bio da
nas opkole, razbiju i žive pohvataju. Posle toga sle­
dila bi nas zla sudbina; predali bi nas Nemcima u
Srbiji, koji bi nas poubijali i na taj način narodu
prikazali kako je i poslednji partizan uhvaćen i
ubijen. Kao što se vidi, plan im je propao. Umesto
nas, mi smo njih pohvatali«.

U napadu na Borač
Posle više sukoba sa ustašama i četnicima oko
Han-Pijeska, Treći bataljon je, u prvoj polovini ap­
rila, došao u dolinu Drine. U Foči je, smešten po
čistim kućama, zajedno s Prvim bataljonom Prve
proleterske brigade, bio na smotri koju je izvršio
vrhovni komandant Tito. Posle predaje zastave Pr­
vom bataljonu, Tito je odao priznanje i borcima
Dugalićevog Trećeg bataljona za borbe i uspehe ko­
je je vodio i postigao u Šumadiji, ali im je i nago-
vestio novi zadatak, koji će, kako se nada, uspešno
izvršiti. Sutradan, pošto je svaki borac dobio »po
jedan pšenični hlebić, parče kuvanog mesa i por­
ciju suvih krušaka«, Dugalićev bataljon smestio se u
obližnjim fočanskim selima: Miljevini, Rataju, Ocr-
kavlju i Jeleču. Tu se, zbiliživši se s borcima Fo-
čanskog dobrovoljačkog odreda i narodom, odma­
rao, sređivao i spremao za novi zadatak. Svoj jed-
nonedeljni boravak iskoristio je i »za čitav niz po­
litičkih sastanaka, konferencija i kulturnih prired­
bi«. »Ćete po vodovima i desetinama bile su«, po
rečima Tanasija Mladenovića, »tako razmeštene da
je gotovo ,ceo teren’ bio dobro i kako valja ,pok­
riven'. Nije bilo naselja, a sa sigurnošću se može
reći ni pojedine kuće, u kojoj naši borci nisu imali
neki zadatak u odnosu na svoje domaćine. Strogi
partizanski moral, samodisciplina i pažnja u sva­
kom pogledu prema meštanima, počev od snabde-
vanja na striktno dobrovoljnoj osnovi pa do po­
maganja u kućevnim poslovima, zatim intenzivan
politički i kulturni rad — urodili su plodom. Bata­
ljon se, ako se tako mogu da izrazim, sprijateljio
i srodio sa meštanima, tako da smo ubrzo, na za­
jedničkom sastanku mesne partijske organizacije,

71
komande mesta i štaba bataljona, analizirali poli­
tičku situciju, došli do zaključka da je ona veoma
povoljna...«
Svoj rad na jačanju borbene sposobnosti Treći
bataljon još je više pojačao onog trenutka kada mu
je tih dana predstavnik Vrhovnog štaba nagovestio
kako će uskoro, »možda brže no što i sami misle,
dobiti novi, veoma važan zadatak«. Taj važan zada­
tak, koji je štabu bataljona saopštio komandant
Kalinovačkog NOP odreda, Rade Hamović, bio je
napad na Borač. »Na uporno traženje okolnog sta­
novništva, Vrhovni štab je«, rekao je Hamović, »do-
neo odluku da se to ustaško gnezdo, udruženim
snagama partizanskih jedinica iz Crne Gore, Bosne
i Hercegovine napadne sa svih strana i potpuno
uništi. Vaš Treći šumadijski bataljon u tom ćelom
poduhvatu imaće ne samo važnu vojnu, već pre sve­
ga moralno-političku ulogu i značaj. Čak i kad ne
bi stupio u akciju, on bi samim svojim prisustvom
odigrao značajnu ulogu u podizanju morala kod
svih ostalih boraca«. Štab bataljona je upoznat da
je Borač postao »pravi ustaški bastion«, iz koga su
ustaše vrlo često ,izletale' u okolna srpska sela i
tom prilikom iza sebe ostavljale pokolj i zgarišta. Uz
to je Hamović upoznao štab bataljona kako je Bo­
rač pun zaseda, a i »svakakvih drugih mogućnih iz­
nenađenja, te da će biti potrebno dosta veštine da
bi se neprijatelj, koliko toliko iznenadio i ostao
nepripremljen za odlučan prepad«.
Dobivši zadatak, Treči bataljon je šumskom že-
leznicom prebačen iz rejona Miljevine do iza sela
Govze, a odatle je 15. aprila, u borbenom poretku
preko Zelengore, krenuo ka selu Sipovici u Borču.
U porušenoj žandarmerijskoj stanici na Zelengori
zadržao se do izlaska na položaj za napad.
Napad na Borač, »strah i trepet ovog kraja«,
izveden je 17. aprila, po ledenoj kiši, u zoru. Treći
bataljon dobio je zadatak da, s delovima Kalino­
vačkog NOP odreda, najpre likvidira uporište Šipo-
vicu, prepunu zaseda.
— Napred, proleteri! — zaorio se snažan glas
Dušana Dugalića. — Levo krilo, zalomi! Hvataj ih
žive!
Kada je izbio na vrh, na Debelu Bukvu, bata­
ljon je napre razbio ustaška obezbeđenja... Juriš
mu je bio silovit i snažan. Po čistini i u svanuće
kretao se kao lavina. »Činilo se«, kako je zapisao

72
 o toj borbi Tanasijc Mladenović, »kao da iz noći iz­
rasta mnogostruka i mnogoglasna neka sila kojoj
se ni sam đavo ni bog ne mogu odupreti. Borčani
jedva zapucaše nesložno pa se spustiše niz brdo,
uvalama i prevojima, potocima i šibljicima, prema
prvim kućama Šipovice i, naročito, prema jako ut­
vrđenoj bivšoj žandarmerijskoj stanici. Da li ih je
impresionirao naš poredak i način jurišanja, ili što
su čuli da na njih idu proleteri, ili Dugalićevo i
ostalih 'Hvataj ih žive!' — tek panika, i to potpuna,
zahvati sve«.
Kad se s bataljonom približio žandarmerijskoj
stanici u Šipovici, dobro utvrđenoj džakovima pes-
ka, kamenjem i zemljom, iz koje je, kao i iz okol­
nih kuća, bila otvorena paljba iz pušaka i automat­
skog oružja, Dugalić je došao do zaključka da bi
je najlakše likvidirali bombaši. Brzo je odabrao
tri najhrabrija bombaša: Predraga Stojkovića Ba-
džu, Vidoja Petrovića, vodnika Čedu Brankovića i
pratnju s dva puškomitraljeza — Pericu Ivanovića,
Budu Zlatića, Miodraga Miškovića i Puju Kostića.
Primaknuvši se zidovima, bombaši su bacili bombe
kroz otvore ustaškog utvrđenja. Odjeknula je jed­
na, pa druga, treća... eksplozija, zagrmela je zem­
lja, a dim je obavio zgradu sa svih strana. Začuo
se jauk.
Na ponovni poziv Dušana Dugalića: »Napred
proleteri!« i »Ura!« bataljon je jurnuo u dugačkom
streljačkom lancu. S njim su jurišali i hercegovač­
ki partizani.
Ustaška posada niže izdržala silinu proleterskog
juriša. U popodnevnim časovima došao joj je kraj.
Druga uporišta još nisu bila slomljena. To će biti
tek u toku noći, kada su ih slomili naleti boraca
Kalinovačkog NOP odreda.

Na Zelengori
Sutradan, u selu Mjedeniku, kad se probudio,
Dušan Dugalić je jedva ustao. Umalo da nije pao.
Bio je potpuno iznemogao i bled.
— Šta ti je? — upita ga komesar, nenaviknut
da ga vidi takvog.
— Ne znam — odgovori Dugalić. — Osećam
neku čudnu vatru koja me strašno lomi.

73
 — Bogami i ja — jedva čujnim glasom javi se
i lekar bataljona Miloje Hadžić Šule.
Kada im je bolničarka izmerila temperaturu,
obojica su imali preko 40 stepeni. Brzo su preba­
čeni u Centralnu bolnicu, u Foču. Tamo su lekari
konstatovali da obojica imaju — pegavi tifus.
U bolnici je Dugalić ostao više od mesec dana.
Lečila ga je Julka Mešterović. Blagodareći njego­
vom snažnom organizmu, on je brzo ozdravio. Na
dužnost komandanta bataljona vratio se krajem
maja 1942. godine, kada mu je jedinica bila na
položajima oko Žabi jaka i Dobrog Dola u Crnoj
Gori. Iako oslabio od visoke temperature, on se,
sada nešto povijen, mršav i iznuren, susretu s bor­
cima i rukovodiocima svog bataljona mnogo obra­
dovao. Bio je uzbuđen kao retko kada; voleo je
svoj bataljon, svakog borca i rukovodioca dobro
je poznavao i svakog po imenu ili nadimku na­
zivao.
Uskoro, u junu, Dugalić se s bataljonom našao
u napuštenim katunima i bačijama usamljenih Lu­
čkih i Vrbničkih koliba na Zelengori. Bilo je to,
kako se seća i piše Vita Cvetković, u vreme kada
su »zbog priprema za marš u Bosansku krajinu
stalno održavani partijski i skojevski sastanci i čet­
ne konferencije; borci su se prali, kupali, krpili i
uređivali. Njega su nervirali ovi .nevojnički poslo­
vi’, te mi je u intimnom razgovoru iznosio kako
se boji da na taj način borci omekšaju«. Nisu ga
mogli ubediti ni razgovori s članovima štaba bata­
ljona— političkim komesarom Tanasijem Mladeno-
vićem, zamenikom komandanta Draganom Jevti-
ćem i zamenikom političkog komesara Dragoslavom
Đorđevićem Gošom. Umirio se onda kada su mu
drugovi odagnali sumnju kako će biti smenjen sa
dužnosti komandanta bataljona. »Znaš«, govorio je
Viti Cvetkoviću, »ja bih poludeo ako bi me odvo­
jili od ovih mojih boraca i od bataljona«.
Dušan Dugalić bio je od onih komandanata ko­
ji je borca neizmerno voleo. Jednog dana, kada su
mu Julka Mešterović i bolničarka u Vrbnici donele
jagode, on je zašao od borca do borca i svakog
nudio, sve dok ih je bilo u loncu. »Međutim, ko­
liko je bio plemenit, on je«, kako ga se seća Vita
Cvetković, »znao, naročito u momentima kad neko
njegovo naređenje ne bi izvršio, da postane oštar.
Sećam se kako je jednom oštro zamerio vođi pat­

74
role, koji se vratio nc izvršivši zadatak. Kada sam
posle s Dugalićem o tome vodio oštru diskusiju,
on je, iako smo bili dobri prijatelji, svu ljutnju
iskalio na meni: ,E, vi političari, popeste mi se
na glavu, od vas više ne mogu da živim!’ Ali se
brzo stišavao. Mnogo je polagao na uvežbanost bo­
raca. Stalno im je održavao časove vojne obuke
— čak i u toku pokreta za Bosansku krajinu. Na­
ročito ih je uvežbavao u privlačenju i bacanju
bombi«.
Pohod za Bosansku krajinu
U Vrbnici je Dugalić bataljon uporno pripre­
mao za težak i dug marš proleterskih jedinica u
Bosansku krajinu. Kao i mnogi drugi, verovao je
da će za Srbiju, ali je i sam, posle sastanka u štabu
brigade, došao do zaključka da za prodor tamo ne­
ma dovoljno snaga. Na to je štabove brigada, na
sastanku 20. juna u Vrbnici, upozorio i vrhovni
komandant Josip Broz Tito. On je smatrao da se
još nisu stekli uslovi za povratak u Srbiju jer se
narodnooslobodilački pokret još nije oporavio od
teških udaraca koje je tokom zime i u proleće pre-
trpeo, te da s brigadama nipošto ne treba krenuti
tamo. »Ne, valja, drugovi, ići sada u Srbiju«, rekao
je. »Mi ćemo tamo opet uletjeti u nepovoljan po­
ložaj, jer vojska tamo vrvi, a nedićevci i četnici su
se konsolidovali... U Srbiji nemamo uslova da ra­
tujemo sa pet brigada, tamo nisu takvi uslovi, isto­
pili bi se. Naša elita bi izginula...«
Vrhovni štab je 22. juna u 8,00 časova izdao
zapovest za pokret u Bosansku krajinu; Druga pro­
leterska brigada kretala se na čelu desne kolone
pravcem Vrbnica — Balinovac — Konjske vode —
Ošlji do — selo Borija. Njen poredak na početku
marša ovako je izgledao: Prvi bataljon bio je u
prethodnici, Drugi i Četvrti, intendantura i sanitet
— u glavnini, a Treći bataljon Dušana Dugalića u
zaštitnici. Za brigadom, u istoj koloni, maršovao je
Vrhovni štab, a za njim Četvrta proleterska bri­
gada.
Bio je to dug i težak ratni put proletera; mar-
šovalo se i van puteva, preko kamenjara, stenja i
vrtača. Najteži deo marša bio je preko Treskavice,
28. juna i u noći između 28. i 29. juna. On je i Viti
Cvetkoviću, političkom radniku Trećeg bataljona,

75
ostao najupečatljiviji. »Po prelasku druma Saraje­
vo — Kalinovik naš bataljon se«, veli, »našao na
začelju. Pod Treskavicu stigli smo tek kasno noću
uoči 28. juna. Išli smo kozjim stazama, preko ka­
menjara. Padala je ledena kiša, a noć je bila mrač­
na. Na svakom koraku smo se spoticali i padali.
Kolona se kidala, gubili smo vezu i put pa smo za-
stajali, čekali, dovikivali se, slali patrole da pomo­
ću svetlosti šibice pronađu put. Dugalić i Jevtić su
na svakih 200 m etara zastajali i pri svetlosti upalja­
ča nastojali da na mapama odrede tačku gde se na­
lazimo i kuda treba dalje ići. Ne znam koliko puta
smo menjali pravac kretanja, a nigde žive duše, ni
znaka po kome bi se čovek orijentisao. Hladna ki­
ša natapala je odela umornih boraca. Ljude je po­
čela da hvata nervoza. Čuli su se gunđanja, protes­
ti i pitanja: »Pa zna li iko kud idemo i gde treba
da stignemo?!« Dugalić i Tasa (Tanasije Mladeno-
vić, politički komesar bataljona — S.M.) su se ner­
virali i ućutkivali borce. Vreme je prolazilo i stva­
ralo se sve neugodnije raspoloženje. Tek negde oko
pola noći ugledali smo vatru i požurili napred, u
nadi da ćemo najzad naći neki zaklon od kiše, da
ćemo se ogrejati, osušiti i odmoriti. Ali kad smo se
najzad zaustavili na jednoj zaravni na kojoj je bilo
bezbroj vatrica, saznali smo da su tu stigle nešto
pre nas i ostale jedinice naše brigade, i da treba
da zastane i naš bataljon da se odmori«.
Bio je to vrh Treskavice, na kome je kiša pa­
dala punih dvanaest časova bez prestanka. Pokisli
i umorni borci naložili su vatre. Pišti sirova buko­
vina ili kleka, »dim štipa oči, uvlači se u nos i grlo,
a kiša samo sipa, sipa«. Tu komora, tu ranjenici,
tu Vrhovni štab; neko spava na nogama, neko se
šćućurio, na račun boga i zlog vremena »otkači«
se poneka psovka. »Pojedini borci«, seća se Vita
Cvetković, »premoreni, prosto su popadali po kame­
nju, nedaleko od vatri, i tako, iako bijeni kišom,
spavali. Drugovi iz štaba i komandi četa su ih bu­
dili i nagovarali da ustanu, da se približe vatri, da
se ne smrznu. Ali ovi, od umora i sna pijani, kao
da ništa nisu čuli — ponovo su nastavljali da spa­
vaju. Umor, iscrpljenost i prozeblost naročito su
se ispoljili ujutru, u toku pokreta; ljudi su išli kao
u transu, ne obraćajući pažnju ni na šta oko sebe«.
Sutradan, 29. juna, u zoru, šljapkajući po ras-
kaljanoj stazi, proleterska kolona sišla je s Treska-

76
 viče u dolinu, gde je dočeka sunce. U podne, preko
sela Ledića. Druga proleterska brigada došla je u
rejon selo Ostojić — selo Umčani — selo Sabanci;
u Ostojićima se smestio njen Četvrti bataljon s bol­
nicom, u Umčanima Prvi i Drugi bataljon, a u Ša-
bancima Treći bataljon Dušana Dugalića. Za tri da­
na koliko se ovde zadržao, Dugalićev bataljon se
odmarao, ali i održao mnogo sastanaka, partijskih
i skojevskih. i konferencija. Ko se kako držao na
maršu — bio je glavni predmet razmatranja svih
sastanaka. Pošto je i Vrhovni štab imao primedaba
na ponašanje jedinica i pojedinaca, to je diskusija
bila vrlo oštra.
U prvoj etapi marša, pre dolaska na Treskavi-
cu, Dugalić se susreo s vrhovnim komandantom
Josipom Brozom Titom. Bilo je to. kako piše Vita
Cvetković, u Jeleču. kada ie na račun Duralića iz­
vedena šala. Kada se štab bataljona smestio u jed­
nu lepu kuću, mlada domaćica, izgleda udovica,
spremila je dobar ručak: kajkam, sir. vruću proju.
Dok je Dugalić sukao brkove, komesar Tasa i za-
menik komandanta Škepa ga zadirkuju: »Gde su ti
one marame?« Ovaj nije stigao ni da odgovori, a u
štab banu patrola Oraške čete i stavi na sto vruću
pogaču.
— Otkud vam to? — upita politički komesar.
— Kad smo naišli neko je zapucao iz jedne
vodenice iznad sela. Patrola je poterala bandite i
u vodenici zaplenila džak brašna, od kojeg smo
spremili ručak za borce, a kuvar je ispekao ovu po­
gaču za štab — odgovori Milutin Cvetković. kome­
sar čete i vođa patrole.
Politički komesar Tasa Mladenović se ljuti i,
sumnjajući u istinitost priče, vrti glavom: Dugalić
se smeje, zadovoljan što su se borci snašli. Razgo­
vor prekinu iznenadni dolazak kurira koji je jav­
ljao da komandanta traži Vrhovni štab. Dugalić se
uzvrpoljio, pa nije stigao ni da pita ko ga iz Vrhov­
nog štaba traži. Tek kada ga je kurir doveo do
jednog brežuljka Dugalić ga upita kome treba da
se javi. Ovaj pokaza rukom na Vrhovnog koman­
danta.
— Kakva je to pucnjava prema istoku i koje
se. Dugaliću. jedinice tamo nalaze? — upita Duga­
lića Vrhovni komandant posle pozdrava.
— Tamo su jedinice Trećeg bataljona, druže
Vrhovni komandante. Na patrolu Oraške čete zapu­

77
cala je grupa četnika, pa se razbežala čim je ova
pojurila — odgovori Dugalić.
— Pa zašto me o tome niste obavestili — upi­
ta Tito ozbiljno.
— Ja sam m islio.., ja nisam hteo radi sitnice
da Vas uznemiravam... nisam znao... — vrpoljio
se Dugalić.
Pošto mu je skrenuo pažnju da je izveštaj tre­
balo da pošalje, Vrhovni komandant je počeo da
se raspituje o brojnom, zdravstvenom i političkom
stanju bataljona kojim je komandovao Dušan Du­
galić. Vodio bi s njim i duži razgovor da nisu naiš­
li Aleksandar Ranković i Moša Pijade, članovi Vr­
hovnog štaba. Dugalić se u razgovoru s Titom brzo
oslobodio. »Posle nešto dužeg razgovora«, seća se
Vita Cvetković, »drug Tito se, očito raspoložen, na
rastanku srdačno pozdravi sa Dugalićem. Kasnije
je, blistajući od zadovoljstva, Dugalić više puta pri­
čao članovima štaba o čemu je sve drug Tito s njim
razgovarao«.
Prugu Sarajevo — Konjic, čije su posade na
železničkim stanicama Tarčin i Pazarić likvidirali
Drugi i Četvrti bataljon, Treći bataljon je, štiteći
brigadnu bolnicu, prešao kao rezerva štaba brigade.
I tada, kao i do tada, izbi Dugalićeva briga za bor­
ca. Posle napada na Tarčin, brigada je zaplenila
dosta namirnica. Dugalić je od intendanta Radova­
na Grkovića zatražio slaninu i nešto šećera i, pod
izgovorom da mu to treba za bolesne drugove, sva­
kom borcu je dao po komadić.
Posle prelaska pruge Sarajevo — Mostar, bri­
gada se razmestila na prostoru selo Luke — selo
Zabrđe (Četvrti bataljon), selo Pirin — selo Botu-
nja (Drugi bataljon), selo Mokrine — selo Nukovi-
ca (Treći bataljon i ostale jedinice brigade). Za ko­
ji dan, 6. jula, napala je Kreševo i tamo zarobila
velike količine hrane, žita, tkanina, ulja, šećera i
petroleja; manji deo podeljen je borcima, a veći
kreševskoj sirotinji. U Kreševu se, međutim, dugo
nije zadržala, tek do kraja dana. Napao ju je ba­
taljon 738. nemačkog pešadijskog puka s pravca
Kiseljaka, pa se, blagodareći dobrom obezbeđenju,
bez gubitaka izvukla.
Iz Kreševa brigada se prikupila u rejonu sela
Deževice, a potom izbila u rejon sela Bukove Rav­
ni. Na Pogorelici i Zec planini, ograncima Bitov-
nje, u dubokoj šumi i po planinskim kolibama, bri­

78
 gada se zadržala tri dana. Tu se odmorila i nahra­
nila. U štabovima brigade i bataljona, vodio se oš­
triji razgovor u vezi dezcrtiranja manjeg broja bo­
raca, koji su »na saslušanjima dali podatke od in­
teresa za neprijatelja«. Najoštriji razgovor bio je
sa štabom Trećeg bataljona »zbog izvesnih greša­
ka, koje su, možda«, kako piše Sredoje Urošević,
»i bile jedan od razloga za dezertiranje boraca iz
ovog bataljona«, Reč je o omladincima, novim bor­
cima s područja Miljevine, koji su teškoće dugog
marša teško podnosili. »Štab bataljona je«, kako pi­
še Vita Cvetković, »održao sastanak sa komandama
četa, ali nikako da se nađe rešenje. Dugalić je pred­
ložio da se čuje mišljenje partijskih i skojevskih
organizacija. Kada su sve organizacije predložile
da se omladinci, koji su zaista bili iscrpeni, za iz-
vesno vreme oslobode svih vojnih dužnosti, prebace
u ambulante i pojača im se hrana, Dugalić je prvi
prihvatio ovu meru, iako su pojedine komande če­
ta bile protivne. Većina omladinaca je dobila poš­
tedu i niko više nije napuštao bataljon«.

Poslednji juriš
Zanesen zadacima koji su brigadu i njegov ba­
taljon čekali, Dugalić nije imao vremena da razmiš­
lja ko je više u pravu — da li predstavnik štaba
brigade (Spasenija-Cana Babović, zamenik politič­
kog komesara), koji je štab bataljona najviše kri-
tikovao, ili, pak, on, koji je »mnogo hteo a sve ni­
je stizao«. Viti Cvetkoviću političkom radniku iz
njegovog bataljona, kome je svoja raspoloženja i
razmišljanja bez ustezanja poveravao. rekao je da
će mu bataljon već u prvoj akciji dokazati da je
kritika štaba brigade bila preoštra.
Već za koji dan, posle razbijanja ustaške posa­
de u Šebešiću, kraćeg zadržavanja u rejonu sela
Kalin i Ravna, i pristizanja u rejon sela Mušiniće
i Skakavica, štab brigade je razradio plan dejstva
na komunikaciju Travnik — Donji Vakuf i napada
na Donji Vakuf. Treći bataljon Dušana Dugalića do­
bio je zadatak da najpre likvidira neprijatelja u
staničnoj zgradi Oborci, a zatim da se prebaci pre­
ko komunikacije. Pošto mu se bataljon od mesta
napada nalazio nekoliko časova marša, jugoistoč­
no od Donjeg Vakufa, to ga je njegov komandant

79
poveo na marš 13. jula u smiraj dana. Računao je
da tokom noći stigne u obližnje selo kod Obora-
ka, tu odmori ljudstvo i pred zoru izvrši napad.
Usled kiše, koja je padala kao iz kabla, on je s ba-
taljonom na mesto gde je trebalo da ga odmori i
prenoći — stigao vrlo kasno. Pošto se smeštaj nje­
govih boraca po kućama odvijao sporo, to je »lično
preduzeo regulisanje i smeštaj ljudstva«. Sutradan,
u zoru, zakasnivši sa buđenjem, Dugalić je naredio
da bataljon što pre krene; svaka četa izbila je na
kosu više samih Oboraka kad je svanulo. Raspored
bataljona, koji je njegov komandant izvršio još
tokom marša, bio je ovakav: Prva četa napadala je
železničku stanicu sa severoistoka; Druga, sadej-
stvujući sa Prvom četom, dobila je zadatak da sta­
nicu napada prugom od Donjeg Vakufa, delom sna­
ga (jednim vodom) trebala je da ruši prugu, a za­
tim. obezbeđujući se s tog pravca, omogući izvr­
šenje osnovnog zadatka; za eventualnu intervenciiu
neprijateljskih snaga s pravca Travnika trebalo ie
da bataljonu omogući izvlačenje; Treća četa imala
je zadatak da izbije na prugu prema Travniku, i
posle njenog rušenja, spreči pristizanje neprijate­
lja sa tog pravca; Prateći vod bataljona, bez da sto-
varuje, zaustavio bi se na kosi iza komandanta ba­
taljona.
Dalji tok događaja odvijao se onako kako je u
knjizi »Druga proleterska«, pod naslovom »Hteo je
po svaku cenu da izvrši zadatak«, opisao Danilo
Radovanović, borac Pratećeg voda Dugalićevog ba­
taljona. Poštujući iskrenost i verodostojnost nje­
govog opisivanja, nalazimo za potrebno da ga, bez
obrade ili šire rekonstrukcije, damo onako kako je
objavljen u knjizi sećanja boraca i rukovodilaca
Druge proleterske brigade:
»Posle odvajanja 3. čete, nešto kasnije, na svoj
zadatak krenula je 2. četa, dok se 1. četa postepe­
no spuštala niz kosu u selo Oborke, razvijajući se
u streljački stroj. S obzirom da je bio dan, koriš-
ćeni su pošumljen teren i grupa kuća sa severois-
točne strane stanice, za skriveno približavanje. Sma­
tralo se da je odatle bilo najlakše pristupiti samoj
stanici. No i pored opreznosti u tome se, nažalost,
nije uspelo. Ustaško-domobranska posada primeti-
la je našu 1. četu kada je izbila u zaselak kod gru­
pe kuća, neposredno pred železničku stanicu (na
oko 200—300 metara) i otvorila žestoku vatru. Po­

80
 red toga i 2. četa bila je otkrivena, pa je i na nju
otvorena vatra. Znači, na prvom koraku izgublje­
no je ono našta se najviše računalo — iznenaditi
posadu i brzim dejstvom upasti u staničnu zgra­
du. .. Propuštena je i jedna povoljna prilika da se
izvrši zadatak. Kada su čete sišle u selo i kada su
ih ustaški osmatrači otkrili i otvorili vatru, glav­
nina ustaša, njih preko 30, nalazilo se van stanice,
na rečici gde su se umivali. Kada je otpočela pucnja­
va, oni su potrčali prema stanici. Dugalić je bio sa
1. četom i video ovu grupu, ali nije bio siguran
ko trči prema stanici: da li naši ili neprijatelj. Tim
pravcem on je poslao 2. četu. Puškomitralješci 1.
čete tražili su odobrenje za otvaranje vatre, tvrde­
ći da je to neprijatelj. Dugalić se kolebao, a u do­
lini je bila jaka magla, pa su se siluete teško ras­
poznavale. Na kraju je utvrdio da je to neprijatelj
i naredio otvaranje vatre, ali je već bilo kasno ■ —
poslednje ustaše ušle su u stanicu. Sada je njiho­
va vatra postala još silnija. Dugalić je naredio ju­
riš. Ćete su krenule, ali su dočekane gustim rafali­
ma. Napred se nije moglo. Još jednom je pokuša­
no, padali su mrtvi i ranjeni. Naše naoružanje bilo
je nemoćno protiv debelih kamenih zidova stanice.
U ova dva pokušaja da se zauzme stanica naša 1.
i deo 2. čete pretrpele su osetne gubitke. Tom
prilikom poginuli su pomoćnik komesara 1. čete
Miodrag Tošić, obućarski radnik iz Aranđelovca,
član KPJ od 1929. godine i borci Miodrag Antonije-
vić, Nikola Dobrijević i Đuro Todorović...«
Poginuo je — i protiv energičnog zahteva poli­
tičkog komesara Tanasija Mladenovića da se više
ne ide pod ubitačnu vatru koja je sipala iz želez-
ničke stanice Oborci — i njihov omiljeni koman­
dant Dušan Dugalić. Kako? Onako kako je to opi­
sao njegov borac i veliki poštovalac Danilo Rado-
vanović:
»Njegov eksplozivni temperament nije izdržao;
hteo je po svaku cenu da izvrši zadatak, ne obazi­
rući se na ustašku vatru. U tako neodoljivoj težnji
krenuo je, praćen Stevom Miloševićem, zamenikom
komandira, i grupom bombaša, na staničnu zgradu
sa namerom da prisili ustašku posadu na predaju.
Koristeći svoje ranije iskustvo, uspeo je da se pri­
vuče do same zgrade i da baci bombu prema raz­
rezu, ali nije pogodio otvor i bomba je eksplodira­
la na zidu pored prozora. Bacio je još jednu bom­
6 Dušan Dugalić 81
bu i pogodio otvor, ali je po svoj prilici neko od
ustaša uspeo da je izbaci i ona je eksplodirala na­
polju. Dugalić i bombaši nalazili su se iza jedne ka­
mene ograde, tako da su bili zaštićeni od ustaške
vatre. Ali Dugaliću se ovo mesto nije sviđalo. Čini­
lo mu se nezgodno za bacanje bombi. Skočio je iz
zaklona, u nameri da preskoči jedan potočić i pre­
đe na drugu stranu, ali je u tom momentu odjek­
nuo dug rafal ustaškog mitraljeza. Snop metaka
pogodio je Dugalića u samo čelo. Pao je kraj poto­
ka i ostao nepomičan, stežući bombu u ruci. Zame-
nik komandira, Milošević, potrčao je svom koman­
dantu u nameri da ga izvuče, ali je rafal i njega
smrtno pogodio. Ostali bombaši, puzeći, uspeli su
da se približe Dugaliću i da mu skinu komandant-
ske oznake, torbu, dvogled i revolver«.
Tako je, »u jednom ludom naletu na utvrđenu
ustašku zgradu«, poginuo junački sin Šumadije i
njena legenda iz slavne 1941. godine — Dušan Du­
galić. Tog hrabrog čoveka, visoke i snažne figure
mongolskog lika, s dugim opuštenim brcima, u si­
vom vojničkom šinjelu i na belcu »Sokolu«, koji je
naivno, skoro detinjski, verovao da ga zrno neće
— svi borci Druge proleterske brigade žalili su kao
da su izgubili brata ili sina. Žalio je za njim i vr­
hovni komandant NOVJ Josip Broz Tito. U svom
članku »Godišnjica stvaranja Druge proleterske bri­
gade«, objavljenom u brigadnom listu »Bez preda­
ha«, 1. m arta 1943. godine, Tito je napisao i ovo:
»U tim teškim i krvavim jednogodišnjim borbama
brigada je dala mnoge i dragocjene žrtve, koje su
pale na polju slave, za slobodu i sreću ne samo
srpskog već i svih naroda Jugoslavije. U tim bor­
bama pali su takvi heroji kao što su Dugalić Duško,
Matović Mića, Kušić Milinko, Dejović Aleksa, stu­
dent Almuzlino, Miljković Radmila, puškomitralje-
zac »šoša«, drugarica Desa i mnogi drugi. To su za
nas dragocjeni i teški gubici...«
Za narodnog heroja Jugoslavije Dušan Dugalić
je proglašen 13. m arta 1945. godine. Njegovo ime
nose Osnovna škola u Oborcima, Škola sa defekt­
nu decu u Beogradu, Fabrika trikotaže u Batočini,
Omladinska radna brigada na Rudniku...
 SADRŽAJ

Bučna mladost 7
Pred ustanak 11
Partizan 14
Akcije protiv Nemaca 19
Komandant Prvog šumadijskog bataljona 21
Prva akcija bataljona 23
Noćni napad na Stragare 26
Streljanje agenta Telera 27
Sudar na Svetinji 29
Sukobi s izdajicama naroda 32
Boj na Rapaj brdu 36
Komandantova suza 39
Danonoćni sudari 41
Četnički zločin u Gornjem Milanovcu 47
Uoči rastanka sa zavičajem 50
Povlačenje u SandžaK 54
Poput igmanskog marša 60
Na Kamenoj gori 63
Komandant proleterskog bataljona 64
Prve borbe proletera 67
U napadu na Borač 71
Na Zelengori 73
Pohod za Bosansku krajinu 75
Poslednji juriš 79
Izdavač
NIRO »Dečje novine«
Gornji Milanovac
Za izdavača
Miroslav Petrović
generalni d ire k to r

Recenzent
Petar Višnjić
Urednik
Radmilo Lale Mandić
Korektori
Gordana Rosi
Bojana Uzelac
Grafički dizajn
Veljko Trojančević
Tehnički urednik
Mirjana Avramović

Štampa
GIRO »Prosveta«, Požarevac
Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka
završeno oktobra 1982. godine