Skip to content

Meni
Početna / Evropa • Malta / Detaljan vodič za Maltu — Valeta, Slijema, Mdina,
Gozo…
Evropa Malta
Detaljan vodič za Maltu — Valeta, Slijema, Mdina, Gozo…

Posted - Kaća&Marko
Posted On 13.11.2022.
43
Kada smo počeli da planiramo putovanje na Maltu, bili smo sigurni da nam je nedelju
dana više nego dovoljno da vidimo apsolutno sve na ovom malom mediteranskom ostrvu
koje je po površini manje od Beograda. Nismo ni bili svesni koliko nismo u pravu.

Udaljena samo 80 km od Sicilije i nekih 300 km od Tunisa i Libije, Malta je deseta

najmanja zemlja na svetu koju čini arhipelag ostrva — od kojih su samo 3 najveća,
Malta, Gozo i Komino, naseljena. U ovom vodiču ćemo vas sprovesti kroz Maltu i
Gozo, pričati o mestima koja ne treba propustiti i dati savete kako da najlakše
dođete do atrakcija koje su raštrkane po ostrvima.

U Tri Grada.
Još treba znati da je zbog povoljnog geografskog položaja Malta tokom istorije bila
zanimljiva mnogim narodima. Njome su između ostalih vladali Feničani, Rimljani,
Grci, Arapi i Francuzi — i naravno Britanci. Međutim, priča o Malti nikako ne bi
bila potpuna bez verovatno njenih najpoznatijih vladara, Malteških vitezova ili
Hospitalaca. O svemu ovome — a najviše o vitezovima — ćemo takođe pričati u našem
vodiču.

Na kraju, bitno je spomenuti da je Malta prilično skupa zemlja za naše prilike —

mnogo skuplja nego što smo očekivali, a mi smo je posetili van sezone kada su cene
nešto niže. U vodiču ćemo podeliti nekoliko saveta kako da vam putovanje prođe što
lagodnije i jeftinije, odnosno kako da uštedite novac — a ipak 100% uživate u
odmoru na Malti.

Kod Plave pećine.

Kako doći do Malte?
Wizzair i Air Serbia lete do Malte iz Beograda — Wizzair tokom zimske sezone leti 2
ili 3 puta nedeljno, četvrtkom, subotom i nedeljom, a tokom letenje sezone 4 puta,
ponedeljkom, sredom, petkom i nedeljom; Air Serbia obavlja letove 2 puta nedeljno,
ponedeljkom i petkom. Iz Niša do Malte leti Ryanair 2 puta nedeljno, ponedeljkom i
petkom. Mi smo leteli iz Beograda Wizzom i platili avio karte + sedišta i prljag
sve ukupno 200 evra, ali moguće je naći karte i za manje para, pogotovo ako ne
planirate da doplatite prtljag.
10 stvari koje treba znati pre putovanja na Maltu

1. Sa jednog kraja zemlje na drugi je moguće doći za sat vremena (ako izuzmemo
gužve u saobraćaju). Međutim, to što je Malta mala ne znači da nema šta da se vidi
i radi. Na ostrvu možete da vidite hramove stare preko 5,000 godina, hodate stopama
srednjevekovnih vitezova, obiđete nekoliko od preko 350 malteških crkvi — i još
zaista mnogo toga.

2. Na Malti ima preko 300 sunčanih dana u toku godine. Osim ako ne idete samo da se
kupate, najbolje vreme za obilazak je proleće ili jesen. Temperature su tada
dovoljno visoke da šetate u letnjoj odeći (i možda se čak i okupate), ali nije
nepodnošljivo vruće. Nismo bili na Malti tokom vrhunca sezone, ali apsolutno svi
ljudi sa kojima smo pričali su potvrdili da su vrućine nesnosne tokom leta.
3. Malta je bila britanska kolonija sve do druge polovine 20. Veka. Engleski je i
dalje jedan od dva zvanična jezika — i vozi se levom stranom. Ukoliko niste iskusan
vozač, ne preporučujemo da iznajmljujete auto (zbog uskih ulica, rupa na putu i
velikih saobraćajnih gužvi).

Plaža na ostrvu Gozo.

4. Na Malti se koriste britanske utičnice i utikači. Ako već nemate adapter, u
svakom hotelu možete da ga iznajmite (ili dobijete za dž), a neki smeštaji takođe
imaju USB utikače tako da vam adapter uopšte nije potreban.

5. Gradski prevoz je pristojan. Do apsolutno svih mesta na ostrvu možete da

stignete gradskim prevozom — što je odlično, ali je problem što su baš velike gužve
u saobraćaju, pogotovo oko Valete i Slijeme. Cena karte je 2 evra tokom letnje
sezone ili 1,5 evro tokom zimske sezone.

Tallinja aplikacija pokazuje koji autobus ide gde i za koliko vremena stiže na
stanicu. Iako nam je ova aplikacija nebrojeno puta poslužila, ipak imajte u vidu da
nisu sve informacije o busevima tačne. Na primer, kada smo išli iz Mdine do Dingli
litica, aplikacija nam je izbacila 3 autobusa, a na kraju se ispostavilo da samo
jedan od njih ide do naše destinacije. Moguće da se ovo desilo jer smo mi išli van
sezone, ali naš savet je da uvek pitate vozača autobusa gde ide.
6. Kad god je moguće, putujte čamcem ili trajektom umesto autobusom. Cene karata su
iste, ali se mnogo brže stigne. Od Valete do Slijeme i od Valete do Tri Grada se
trajektom stigne za 5-10 minuta. Ako idete u Gozo, možete ili trajektom ili
privatnim brodom.

7. Maltežani (pogotovo stariji) su veoma religiozni. Treba biti pristojno obučen za

ulazak u crkve, a na plažama se ne preporučuje sunčanje bez gornjeg dela (na nekim
mestima smo videli i znak na kome piše da je toples sunčanje zabranjeno).

8. Na Malti živi oko 500,000 ljudi — ali je veoma moguće da nijednom nećete
prozboriti sa Maltežaninom. Naime, 20% populacije su stranci — i stranci uglavnom i
rade u ugostiteljstvu. Iako ćete naš jezik čuti na svakom ćošku, Srbi ipak nisu
najbrojnija manjina na ostrvu — već Britanci kojima je Malta jedno od omiljenih
mesta za penzionisanje.

9. Na Malti generalno vlada opuštena mediteranska atmosfera. Ovo je sjajno kada ste
na odmoru i hoćete da se opustite, ali očekujte sporu uslugu u svim ugostiteljskim
objektima.

10. Nismo obišli celo ostrvo, ali ne možemo da kažemo da smo videli puno lepih
plaža. Ako očekujete kilometre peščanih plaža, Malta nije za vas. S druge strane,
ako tražite mesto za odmor na kome ima svašta zanimljivo da se vidi i na kome
ponegde možete da se bućnete, Malta će vam se dopasti.

Podržite naš blog

Sve što pročitate na našem blogu je 100% iskreno — ako mislimo da je nešto dobro,
reći ćemo vam da je dobro; ako mislimo da je nešto gubljenje vremena i para, reći
ćemo vam i to.

Sve na našem sajtu je i 100% besplatno — i planiramo da tako ostane zauvek. Do sada
smo pomogli stotinama ljudi da lakše i jeftinije putuju i cilj nam je da naš sajt
dođe do što većeg broja ljudi koje zanimaju putovanja.
Ako želite da podržite naš rad i trud, zapratite nas na Instagramu, podelite naš
sajt sa porodicom i prijateljima ili nam kupite virtuelnu kafu.
Šta videti na Malti

Pre nego što krenemo u virtuelni obilazak Malte, podelićemo naš plan puta + dodatne
predloge kako najbolje iskoristiti vreme na ostrvu.

Koliko vremena provesti na Malti?

Nedelju dana je dovoljno vremena da vidite sva najpoznatija i najpopularnija mesta
na Malti, plus da svratite u neko manje poznato mesto i provedete dan ili dva na
Gozu. Ako imate manje vremena, za 5 dana je takođe moguće obići svašta, s tim što
ćete onda verovatno morati da obilazite ostrvo malo bržim tempom. 3 dana su
dovoljna za najosnovnije, ali ako nikako ne možete da provedete više vremena od
toga, bolje išta nego ništa.
Dan 1 — Prvi dan smo sleteli oko 4 popodne i ostatak vremena iskoristili za laganu
šetnju po Valeti. Kad god da vam sleće avion, savetujemo da prvi dan provedete
obilazeći mesto u kome ste smešteni.

Dan 2 — Drugi dan je ceo bio rezervisan za obilazak Valete. Nažalost, nismo stigli
da obiđemo sve što smo hteli jer se sve atrakcije zatvaraju u 4 popodne. Međutim,
ako se bolje organizujete od nas i ako ne planirate da ulazite u baš sve muzeje,
onda je jedan dan sasvim dovoljan za Valetu.

Valeta, Trg Kastilja.

Dan 3 — Treći dan smo proveli u Tri grada. Iako na netu na mnogim mestima piše da
je dovoljno pola dana za Tri grada, mi se nikako ne slažemo sa tim. Osim ako ne
želite samo da projurite kroz Tri Grada, odvojite čitav dan za njihov obilazak. Ako
baš ne možete da izdvojite ceo dan, onda savetujemo da samo obiđete Vitoriozu.

Dan 4 — Četvrti dan smo išli u Marsaklok (i veoma se razočarali) i onda do Plave
pećine.

Dan 5 — Peti dan smo otišli u Mdinu i Rabat, a onda zatim i do Dingli litica. Za
Mdinu i Rabat je dovoljno pola dana, a Dingli litice savetujemo da preskočite osim
ukoliko ne iznajmljujete auto.

Mdina.
Dan 6 — Šesti dan je bio rezervisan za laganu šetnju po Slijemi i Sent Džulijenu.
Za ovo je realno dovoljno pola dana, ali mi smo hteli malo i da odmorimo.

Dan 7 — Sedmi dan smo otišli na organizovani izlet na Gozo. Jedan dan je dovoljan
samo da vidite ono najpoznatije na Gozu — ako ikako možete, provedite 2 dana
ovde.

Dan 8 — Osmi dan smo još malo šetali po Valeti i uveče se vratili kući.

Kao što smo rekli na samom početku ovog vodiča, nismo videli sve ono što vredi
videti na ostrvu — za početak, preskočili smo Meliehu i Popajevo selo od većih
atrakcija, a nismo stigli ni da odemo do Komina. Još nismo videli megalitske
hramove (koji nam doduše nisu ni izgledali nešto preterano interesantno), a nismo
ni bili u Sent Pol zalivu. Ako imate više od nedelju dana, verovatno možete da
stignete da obiđete i sve ove stvari — a čak i ako nemate, i dalje možete da
prilagodite itinerer svojim željama i uspete da vidite sve ono što je vama bitno. S
obzirom na to da u navedenim mestima nismo bili, njih ćemo samo ovlaš spomenuti na
kraju putopisa, a sada sledi detaljan pregled mesta i atrakcija koje smo obišli.
Spinola zaliv, Sent Džulijen.
Malta ima samo jedan aerodrom, u mestu koje se zove Luka i koje je udaljeno 8
kilometara od Valete. Do aerodroma ide nekoliko autobusa, a vožnja taksijem je oko
15 evra do Valete ili 20 evra do Sent Džulijena.
Valeta

Valeta je glavni grad Malte u kome živi nešto manje od 7,000 ljudi — i koju
svakodnevno poseti nekoliko puta više turista. Građevine u Valeti potiču iz
srednjeg veka, još iz perioda Hospitalaca, i čitav istorijski centar je uvršten na
Uneskovu listu svetske baštine 1980. godine.

Iako u Valeti ima dosta atrakcija, nijedna izuzev Ko-katedrale Svetog Jovana nije
na nas ostavila preterano veliki utisak — ALI smo oboje oduševljeni gradom kao
celinom, sa prekrasnim baroknim građevinama, uskim uličicama u kojima su sakrivena
arhitektonska čuda i tradicionalni restorančići, pogledima koji ostavljaju bez daha
i celokupnom srednjevekovno-mediteranskom atmosferom.

Valeta je dobila ime po Žanu de la Valetu, velikom majstoru Malteškog reda, koji je
odbranio Maltu od Turaka u 16. veku i onda započeo izgradnju nove ostrvske
prestonice. Više o Malteškom viteškom redu možete da pročitate ispod, u odeljku
Kratka istorija Malte.

Negde u Valeti. 🙂
Osim lagane šetnje po Valeti, u gradu nikako ne treba propustiti 3 stvari:

1. Ko-katedrala Svetog Jovana. Katedralu su izgradili Hospitalci u 16. veku, za

samo 5 godina, a čitava unutrašnjost je renovirana u baroknom stilu u 17. veku (da
bi parirala grandioznim crkvama u Rimu). Prilično jednostavna, spoljašnjost crkve
nije ništa posebno — sušta suprotnost onome što se nalazi unutra. Unutrašnjost
katedrale može da se poredi sa najraskošnijim palatama, a ono što je posebno
interesantno jeste da je čitav mermerni pod sačinjen od grobnica — ovde se nalazi
preko 400 grobova malteških vitezova, od kojih je svaki ukrašen drugačije. Međutim,
to nije sve — u katedrali se nalaze 2 Karavađova remek-dela, Obezglavljenje Svetog
Jovana (inače jedina slika koju je umetnik potpisao) i Sveti Jeronim koji piše.

Ko-katedrala Svetog Jovana.

Radno vreme — 09:00 – 16:45 od ponedeljka do subote

Cena ulaznice — 15 EUR
Zvanični sajt — https://www.stjohnscocathedral.com/

Sveti Jeronim koji piše.

Osim što je jedan od najvećih umetnika svih vremena, Karavađo je takođe poznat po
tome što je bio veoma nasilan i temperamentan čovek. Započeo je nebrojeno mnogo
tuča i proveo mnogo dana u zatvoru — a kada je tokom duela ubio čoveka, umetnik je
pobegao iz Rima u Napulj da bi izbegao smrtnu kaznu. Ubrzo nakon što je došao u
Napulj — u kome se još brže proslavio — Karavađo je otišao na Maltu, gde je takođe
bio veoma cenjen i čak proglašen vitezom. Međutim, slikar je nepunih godinu dana
nakon dolaska na ostrvo uhapšen zbog tuče. Karavađo je uspeo da pobegne iz zatvora,
ali je bio izbačen iz Malteškog reda vitezova. Posle toga je pobegao na Siciliju,
pa se vratio u Napulj — i onda se na kraju uputio u Rim u nadi da će dobiti oprost
od pape, ali umetnik nikada nije stigao u Večni grad. Ne zna se kako je umro — neki
misle da je umro od sifilisa, a neki su ubeđeni da su ga ubili ili članovi porodice
momka koga je ubio u Rimu ili možda čak Malteški vitezovi.
2. Palata Velikog majstora. Građena između 16. i 18. veka za Velikog majstora
viteškog reda, ova palata trenutno ima nekoliko funkcija. Ovde se nalazi sedište
malteškog predsednika, a delovi zgrade — Državne sobe i Oružarnica — otvoreni su za
javnost. U Državnim sobama su nekada Veliki majstori primali goste, a u Oružarnici
se nalazi ogromna kolekcija viteških oklopa, bodeža i oružja. Na našu veliku
žalost, palata se trenutno renovira (radovi bi trebalo da budu gotovi početkom
sledeće godine), ali sudeći po slikama, ovo mesto stvarno nikako ne treba
propustiti. Kada palata bude otvorena za javnost, ažuriraćemo vodič informacijama o
radnom vremenu i ceni ulaznica.

Palata Velikog majstora je navodno ukleta. Tokom britanske vladavine, neka engleska
gospođa je boravila u palati — i tokom svog boravka stalno čula kučiće i mačiće
kako se svađaju u jednoj sobi (ali kada bi ušla u sobu, ona bi bila prazna). Priča
dalje kaže da se duh jednom pojavio — i to ni manje ni više nego u obliku velike
mačke koja je onda iskočila kroz prozor i nestala.
3. Gornja Baraka bašta (pored Trga Kastilja). Osim što je jedno od lepših mesta za
odmor odakle se pruža fantastičan pogled na Veliku luku i Tri Grada, Gornja Baraka
bašta je poznata po topovima koji svakodnevno pucaju tačno u podne i u 4 sata (kad
smo mi bili, samo jedan top je pucao, ali moguće je da su povremeno i drugi u
upotrebi). Pucanje možete posmatrati sa terase ili se spustiti do nivoa topova (ovo
košta 3 EUR).

Topovi u Gornjoj Baraka bašti.

U bašti — koja je inače najviša tačka gradske fortifikacije — nalazi se i Baraka

lift kojim možete da se spustite skroz do vode, odakle idu čamci i trajekti za Tri
Grada. Cena povratne karte za lift je 1 EUR.

Pogled na Baraka lift.

Inače, bitno je napomenuti da se Donja Baraka bašta nalazi malo dalje od Gornje
bašte. Da dođete do Donje bašte, treba da se spustite liftom i onda ćete naići na
nju posle nekih 10, 15 minuta hoda. U Donjoj bašti se izdvaja neoklasični spomenik
britanskom generalu Aleksandru Belu.

Pogled iz Donje Baraka bašte.

Osim ovih glavnih znamenitosti, u Valeti još treba prošetati dvema ulicama, Ulicom
Republike i Ulicom Trgovaca. Ovo su glavne ulice u gradu u kojima se nalazi veliki
broj ugostiteljskih objekata i suvenirnica.

U Valeti ima i preko 25 crkava, od kojih se izdvajaju Crkva Svete Barbare i Crkva
Svetog Franja Asiškog u Ulici Republike i Crkva Brodoloma Svetog Pavla (Maltežani
smatraju apostola Pavla spiritualnim ocem).
Crkva Svete Barbare.
Što se tiče muzeja, iznenađujuće je koliko ih zapravo ima na tako malom prostoru.
Ovo su neki od najpopularnijih muzeja u Valeti:

Nacionalni muzej lepih umetnosti (MUŻA) — U muzeju je izložena pristojna kolekcija

malteških i evropskih umetničkih dela, od kojih je najpoznatija Tarnerova slika
Velike luke. Ne možemo da kažemo da nas je muzej impresionirao, ali ako ste
ljubitelj umetnosti i imate viška vremena, onda preporučujemo posetu. Muzej je
otvoren svakog dana od 9 do pola 5, a cena ulaznice je 10 EUR.

Ispred Nacionalnog muzeja lepih umetnosti.

Nacionalni muzej lepih umetnosti.

Nacionalni muzej arheologije. Iako mali, ovaj muzej je veoma zanimljiv, pogotovo
postavka iz neolitskog perioda. Ovde su izloženi predmeti pronađeni u Tarksijenu i
drugim hramovima, a posebno se izdvajaju ženske figure — Uspavana dama i Malteška
Venera. Na spratu se nalazi postavka iz bronzanog doba i feničanskog perioda, a
najinteresantniji eksponati su ljubičasto obojeno parče tekstila, pogrebni ćupovi i
sarkofag. Cena ulaznice je 5 EUR.

Kasa Roka Pikola. Sagrađena za maltešku plemićku porodicu de Piro u 16. veku, ova
palata je danas delom muzej — a delom kuća koja i dalje pripada istoj porodici. U
sklopu posete možete da obiđete 12 soba u kojima su izloženi i vredni i lični
predmeti koji pripadaju ovoj porodici. Kuća je nesumnjivo lepa, ali 9.50 EUR je
stvarno previše za ulaznicu za ovakav muzej. Palata je otvorena za javnost od
ponedeljka do subote od 9 do 5.

Bolnica Hospitalaca (Sacra Infermeria). Ako želite da znate više o malteškim

vitezovima, pročitajte odeljak Kratka istorija Malte u našem vodiču ili idite na
Vikipediju — samo nemojte da trošite pare i vreme na posetu ovom muzeju u kome
jedino možete da vidite nekoliko voštanih figura. Ulaznica je 5 EUR.

Tvrđava Sveti Elmo i Nacionalni ratni muzej. U tvrđavi — sa koje se pruža odličan
pogled na luku — danas je smešten ratni muzej sa postavkom koju čine predmeti sve
od bronzanog doba pa do Drugog svetskog rata. Muzej radi svakog dana od 9 do pola
5, a ulaznica je 10 EUR.

Pogled sa tvrđave.

Vojni muzej.

Tritonova fontana.
Autobuske stanice u Valeti su sve smeštene kod Tritonove fontane, ogromne fontane
koja predstavlja granicu između Valete i Florijane, susednog mesta. Osim stanica za
gradski prevoz, ovde možete da kupite karte za Hop-on autobus (koji nikako ne
preporučujemo jer sve možete lakše i jeftinije sami da obiđete) i uplatite dnevni
izlet negde. Ovde se nalazi i nekoliko štandova sa brzom hranom i pecivom, pa ako
nećete da sednete u restoran ili hoćete da uštedite nešto para, ovde možete nešto
da pojedete na brzinu.
Na kraju još treba spomenuti The Pub, engleski pab u kome je umro čuveni glumac
Oliver Rid 1999. godine, tokom snimanja filma Gladijator. Na osnovu onoga što su
ispričali očevici, Rid je popio 8 krigli piva, 12 šotova ruma, pola boce viskija i
nekoliko šotova konjaka, na kraju plativši račun od oko 600 evra. Inače, Rid je sve
ovo popio u takmičenju sa grupom mornara, a nakon toga se okušao i u obaranju ruke
— tokom čega se onesvestio i onda umro na putu do bolnice. U pabu su pristojne cene
(veliko pivo — 4,5 EUR; špricer — 3 EUR), a jedan od šankera je naš čovek. Kad već
pričamo o ugostiteljskim objektima, naš omiljeni restoran u Valeti se nalazi odmah
pored ovog paba i zove se D’Office — hrana je super, cene su niže nego u mnogim
drugim restoranima u gradu i takođe nekoliko naših ljudi radi u njemu.

Zanimljivo je spomenuti da je Malta poznata lokacija za snimanje filmova i serija.

Ovde je odrađen zavidan broj visokobužetnih produkcija, a svi znamo za čuveno
Popajevo selo čiji je filmski set danas jedna od najpopularnijih atrakcija na
ostrvu. Osim Popaja koji je na svojevrstan način postavio Maltu na radar Holivuda,
neka od najpoznatijih ostvarenja snimanih ovde su Gladijator, Grof Monte Kristo,
Asteriks i Obeliks, Troja, Da Vinčijev kod, Minhen, Svet iz doba Jure, Igra
prestola i mnogi, mnogi drugi.
Tri Grada

Tri Grada je kolektivno ime za 3 utvrđena gradića koja se nalaze tačno preko puta
Valete — to su Vitorioza ili Birgu, Senglea i Kospikua. Vitorioza je najstariji od
ova 3 grada i pre izgradnje Valete je bio glavni grad Malte iz kog su vladali
Hospitalci. Hospitalci su kasnije, u 16. i 17. veku sagradili Sengleu i Kospikuu.

U Vitoriozi, pogled na Sengleu.

Da biste iz Valete došli u Tri Grada, spustite se Baraka liftom u Gornjoj Baraka
bašti sve do dole, onda pređite ulicu i skrenite levo — za par minuta hoda ćete
stići do mesta odakle polaze čamci ili trajekti. Mi smo do Tri Grada išli
tradicionalnim čamcem i kartu platili 2 evra po pravcu.
Kao što smo već rekli, za Tri Grada je najbolje odvojiti čitav jedan dan, ali ako
možete da izdvojite samo pola dana, onda je naša preporuka da odete samo u
Vitoriozu — u kojoj se i nalazi najviše atrakcija.

Negde u Vitoriozi.

Mi smo obilazak Tri Grada počeli u Senglei — čamac nas je ostavio u luci odakle smo
onda samo nastavili šetnju ka Vitoriozi. U Senglei ima svega par stvari da se vidi
— izuzev promenade koja se nalazi duž luke, možete još da svratite do bazilike
(koju ćete bolje moći da vidite iz Vitorioze) i do Gardjola bašte iz koje se pruža
lep pogled na Valetu i Veliku luku. Kospikua ne može da se pohvali nijednom
značajnom atrakcijom, ali je gradić dovoljno simpatičan da vredi prošetati se po
njemu makar kratko.

Senglea, promenada pored marine.

Nakon kraćeg obilaska Senglee i Kospikue, mi smo se preko mosta uputili ka
Vitoriozi u kojoj smo prvo otišli u Ratni muzej. Muzej radi od 10 do pola 4 svakod
gana osim nedelje, a ulaznica košta 13 EUR. Iskreno, osim ako vas izuzetno ne
zanima malteška istorija tokom Drugog svetskog rata, naša preporuka je da
preskočite ovaj omanji muzej.
Sledeća stanica nam je bila Inkvizitorova palata u kojoj možete da naučite više o
rimskoj inkviziciji i ulozi religije u srednjevekovnoj Malti. Palata je poveća i
sastoji se iz nekoliko delova — na prvom spratu se nalazi kuhinja i druge
prostorije koje su uglavnom služile kao skladište, a na druga dva nivoa su
inkvizitorove zvanične i privatne odaje, kao i prostorije za mučenje i zatvor.
Posebno su zanimljive zatvorske ćelije u kojima su izložena svedočanstva nekih od
zatvorenika koji su bili optuženi za jeres. Muzej je otvoren od utorka do nedelje
od 9 do pola 5, a cena ulaznice je 6 evra.

Inkvizitorova palata, soba za mučenje.

Uprkos tome što se inkvizicija usko povezuje sa mučenjem, na Malti ova praksa nije
bila toliko rasprostranjena. Smatra se da je mučenje korišćeno veoma retko — i to
ne kao kazna za počinjeno delo nego kao način da se osumnjičeni natera da govori
istinu ili sarađuje sa inkvizitorom. Od mučenja su bili izuzeti stari, slabi,
bolesni i trudnice.
Šetajući dalje šarenim uličicama Vitorioze naišli smo na takozvanu Normanovu kuću
koja je verovatno sagrađena pre 13. veka. Kuća nosi ime Normanova jer je izgrađena
kada su Maltom vladali Sicilijanci i Normani. Kuća je mala i sastoji se iz 3 nivoa,
a ulaz je besplatan.

Normanova kuća.
Nakon ovoga smo izbili na monumentalnu Crkvu Svetog Lorensa iz 17. veka. Preko puta
crkve se nalazi promenada pored luke, a odmah tu je i Pomorski muzej koji je
nažalost bio zatvoren kada smo mi posetili Maltu.

Crkva Svetog Lorensa.

Na kraju smo prošetali do Tvrđave Svetog Angela koju su obnovili Hospitalci i sa
koje se pruža najbolji pogled na Valetu iz Tri Grada. Tvrđava je ogromna, ali u
njoj nema ništa posebno da se vidi — međutim, ipak preporučujemo posetu zbog
pogleda, plus tvrđava nije toliko popularna među turistima pa možete natenane da je
obilazite. Tvrđava je otvorena svakog dana od 9 do pola 5, a cena karte je 10 EUR.

Tvrđava San Angelo, pogled na Valetu.

Marsaklok i Plava pećina

U preambicioznom planu za četvri dan nam je bilo da obiđemo Marsaklok, Plavu pećinu
i 2 megalitska hrama — zbog čega smo se odlučili da kupimo karte za Hop-on autobus
(22 EUR po osobi). Na kraju smo uspeli da obiđemo samo Marsaklok i Plavu pećinu —
iako smo možda mogli da stignemo i do jednog hrama. Međutim, sve i da smo obišli
makar jedan hram, nikako ne savetujemo da obilazite Maltu ovim turističkim
autobusom.

Marsaklok.
U teoriji, Hop-on bus staje kod mnogih važnih mesta i trebalo bi da vam olakša
obilazak. U praksi, bus je uvek užasno pun i nema dovoljno vremena za obilazak više
od maksimalno 3 mesta za jedan dan. Zbog toga je naš savet da se ne zeznete kao mi
i da isključivo koristite gradski prevoz. Em ćete brže stići gde god hoćete da
idete (na primer, Hop-on od Valete do Marsakloka putuje oko sat i 15 minuta jer
staje na gomili drugih mesta, a gradskom busu treba nešto malo više od pola sata),
em ćete uštedeti novac.
Osim što je Hop-on bio potpuni promašaj, nama je i Marsaklok bio baš veliko
razočarenje. Na Instagramu smo mnogo puta videli savršene slike iz ovog šarenog
ribarskog seoceta — i onda smo i mi očekivali jedan idiličan, autentičan malteški
gradić u kome je vreme stalo. Bože, koliko smo se samo prevarili!

Ako niste čuli za Marsaklok, ovo ribarsko selo je čuveno po malteškim

tradicionalnim čamcima koji se koriste za pecanje blizu obale. Selo je još poznato
po ribljoj pijaci koja se održava svake nedelje rano ujutru — i po običnoj,
turističkoj pijaci koja radi svaki dan. Sve ovo zvuči divno dok zapravo ne dođete u
Marsaklok — i ne zateknete jedan najobičniji buvljak na kome se prodaju kineske
kopije poznatih brendova i druge tričarije koje možete za manje para da kupite kod
Kineza na Novom Beogradu (ili u bilo kojoj kineskoj radnji kod nas).

Ovaj buvljak se prostire čitavom dužinom sela tako da je skoro nemoguće videti vodu
— a na šetnju pored mora možete skroz da zaboravite. I najgore od svega, Marsaklok
je preplavljen turistima koji su iz nama nepoznatog razloga ODUŠEVLJENI ovim
buvljakom. Ok, razumemo da u njihovim zemljama nema možda takvih pijaca — i da je u
nekim državama EU zakonski kažnjiva prodaja (i kupovina) kopija skupih brendova —
ali nam stvarno nije jasno da neko dođe na Maltu da bi pola dana proveo kupujući
jeftine krpe i gužvajući se sa drugim turistima koji su podjednako zainteresovani
za iste te krpe.

Zaključak — ako hoćete dobru fotku za Instagram i ne smeta vam sve ovo što smo
iznad napisali, onda okušajte sreću u Marsakloku. U bilo kom drugom slučaju,
stvarno možete da preskočite ovo selo i provedete mnogo kvalitetnije vreme
verovatno bilo gde drugde na ostrvu.

S druge strane, Plava pećina je mesto koje ne treba nikako da propustite na Malti.
O Plavoj pećini — koju zapravo čini nekoliko pećina — nema puno da se priča, ali
verujte nam na reč da je ovo jedno od najlepših mesta na Malti. Osim što možete da
vidite pećinu sa vidikovca, toplo preporučujemo vožnju brodićem koja košta 8 EUR i
traje nešto malo manje od pola sata.

Plava pećina.

Mdina i Rabat

Mdina je jedan od najlepših gradova na Malti koji je takođe bio državna prestonica
od antike pa sve do srednjeg doba — i koji je postao planetarno poznat zahvaljujući
seriji Igra prestola.

U Mdini živi samo 300 ljudi, ali je grad praktično spojen sa Rabatom koji ima preko
11,000 stanovnika. Mdina je još poznata kao Tihi grad — ovaj nadimak potiče još iz
srednjeg veka, kada su ljudi počeli masovno da odlaze u novu prestnicu Birgu. Iako
je malteško plemstvo ostalo u Mdini, skoro svi drugi stanovnici su otišli, a nekada
živahan grad je postao grad duhova.

U Mdini.
Mdina je veoma mali grad — prostire se na manje od 1 km2 — i za obilazak ne treba
više od sat, dva. U gradu ima nekoliko atrakcija, uglavnom palata i crkava, koje se
pojedinačno ne razlikuju mnogo od palata i crkava koje ćete videti na drugim
mestima na Malti, ali koje zajedno čine Mdinu jednim od lepših srednjevekovnih
utvrđenih gradića u Evropi.

Čitav grad je opasan impresivnim zidinama, a u nekadašnjem šancu ispod grada je

danas lepo sređenja baštica kojom možete da prošetate. Mdina kapija je glavna
gradska kapija kroz koju se ulazi u srednjevekovno jezgro — a ova kapija je bila
prikazana i kao jedna od glavnih gradskih kapija za ulaz u Kraljevu Luku (King’s
Landing) u Igri prestola.

Glavna kapija Mdine.

Čim se uđe u grad, sa desne strane se nalaze Prirodnjački muzej i Muzej tamnica, a
sa leve strane je smešten toranj koji je nekada služio za razmenu signala između
Mdine i ostatka ostrva a u kome je danas turistički info centar.

Šetajući gradom, naići ćete na nekoliko crkava, od kojih je najznačajnija Katedrala

Svetog Pavla. Originalna katedrala je sagrađena u 12. veku na mestu gde je prema
legendi rimski guverner Publije upoznao apostola Pavla nakon brodoloma koji ga je
naneo na Maltu. Pošto je prvobitna katedrala bila veoma oštećena u zemljotresu
krajem 17. veka, na njenom mestu je odmah sagrađena nova bogomolja, ova koja stoji
dan danas.

Katedrala Svetog Pavla.

Na kraju, još treba spomenuti pogled sa bastiona na samom kraju zidina, odakle se
vidi dobar deo ostrva.

Pogled sa bastiona.
Što se tiče Rabata, već smo rekli da se ovaj grad nadovezuje na Mdinu. Hauardova
bašta, koja počinje maltene odmah ispred glavne kapije za ulaz u Mdinu, čini
prirodnu granica između dva grada. Rabat nije lep poput Mdine, ali u njemu ima
nekoliko važnih mesta koja vredi posetiti.

Nedaleko od gradskih zidina Mdine smeštena je Domus Romana, ostaci rimske vile iz
1. veka pre nove ere. Vila je poznata po dobro očuvanim mozaicima, ali ne možemo da
vam kažemo da li vredi ući unutra pošto muzej nije bio otvoren kada smo mi bili u
Mdini. Vila je otvorena od utorka do nedelje od 9 do pola 5, a cena ulaznice je 6
EUR.

Centar Rabata.
Centar Rabata se nalazi nekih 10 minuta hoda od Mdine, a prepoznaćete ga po
ogromnoj crkvi posvećenoj Svetom Pavlu. Ovde možete da se spustite do pećine gde je
navodno Sveti Pavle živeo i održavao propovedi tokom 3 meseca boravka na Malti. Ako
vam nešto znači, ovu pećinu je posetilo i nekoliko papa. Ulaz je kroz Crkvu Svetog
Publija koja pripada katedrali, a pećina je povezana i sa Wignacourt muzejom u kome
možete da vidite kompleks grobnica i podzemno sklonište iz Drugog svetskog rata.
Cena ulaznice je 6 EUR.

Nedaleko od katedrale nalaze se i katakombe Svetog Pavla i Svete Agate. Ovo su 2

odvojena muzeja, a s obzirom na to da su veoma slični, mi smo posetili samo
poznatije katakombe Svetog Pavla. Katakombe su grobnice iz punskog, rimskog i
vizantijskog perioda koje predstavljaju najranije tragove hrišćanstva na Malti. Ove
podzemne grobnice isklesane u kamenu — kojih ima preko 30 — korišćene su sve do 7,
možda čak i 8. veka nove ere. Katakombe su otvorene svaki dan od 9 do pola 5, a
cena ulaznice je 6 EUR.
Katakombe Svetog Pavla
Nakon posete Mdini i Rabatu, autobusom smo otišli do Dingli litica — ali ovo ne
savetujemo da radite osim ako ne iznajmljujete auto na Malti. Naime, prvo nam je
aplikacija za gradski prevoz pokazivala da više autobusa ide do litica — ali bi nam
vozači tih autobusa rekli da ne idu do njih — a onda kada smo na kraju ušli u neki
autobus, vozač nas je ostavio u sred nedođije odakle nam je trebalo jedno 15, 20
minuta peške do jedne male crkve i vidikovca sa kog se vidi samo vrh litica. Moguće
je da se mi nismo dobro snašli i da ima i neka bliža stanica, ali su nam lokalci
svakako potvrdili da litice ne mogu dobro da se vide sa kopna sve i da smo otišli
na neki drugi vidikovac.

Dingli litice (koje se jedva vide).

Slijema i Sent Džulijen

Slijema je najnaseljeniji grad na Malti koji je veoma popularan među turistima —

ovde se nalaze veliki hoteli sa bazenima, šoping centri, ugostiteljski objekti,
noćni klubovi i sve ostalo što je potrebno turistima da na najbolji način iskoriste
vreme na odmoru. Slijema je takođe poznata po dugačkoj promenadi koja se nadovezuje
i na susedni Sent Džulijen.

Slijema, na promenadi.
S obzirom na to koliko je Slijema popularna među turistima — a i lokalcima — ovaj
deo ostrva je prepun modernih građevina koje su sušta suprotnost većini građevina
na Malti. Izgradnju ovih građevina — koje su zamenile stare, tradicionalne kuće —
nisu svi dočekali sa odobrenjem, a neke od negativnih posledica masovne gradnje
novih apartmana i hotela uključuju velike saobraćajne gužve i povećano zagađenje.

Sent Džulijen, Spinola zaliv.

Bilo kako bilo, većina turista odseda upravo i Slijemi ili Sent Džulijenu — koji su
dobro povezani sa ostatkom ostrva. Mi smo bili smešteni u Valeti, ali da nismo
našli ništa što nam odgovara u prestonici, 99% bismo izabrali neki hotel u Slijemi.

Sent Džulijen.
Valeta i Slijema su povezani trajektom koji ide na svakih pola sata (možete doći iz
jednog u drugi grad i autobusom, ali to znatno duže traje). Ako idete trajektom,
imaćete dobar pogled na Manoel ostrvo koje je sa koponom povezano mostom. Ovo
ostrvce je tokom srednjeg veka korišćeno kao karantinski centar u koji su smeštani
putnici sa brodova sa namerom da se spreči izbijanje kuge i kolere, a kasnije je
ovde sagrađeno utvrđenje. Danas se na ostrvu nalazi marina za jahte.

Spinola zaliv opet.

Već smo spomenuli promenadu pored mora u Slijemi — koja je dugačka preko 2
kilometra i koja je u principu glavna turistička atrakcija u gradu. Manje-više sve
što ima da se vidi u Slijemi (i Sent Džulijenu) se nalazi duž promenade,
uključujući:

Restoran Fortizza — Restoran se nalazi u nekadašnjoj britanskoj vojnoj bazi, a

pogledi iz bašte su neki od najboljih u Slijemi.
Rimska kupatila — Ispod restorana Surfside ćete videti niz pravougaonih bazena
isklesanih u kamenu. Iako ove bazene zovu Rimskim kupatilima, najverovatnije potiču
iz Viktorijanskog doba.
Park nezavisnosti — U ovom parku ima šetalište, dečije igralište, kafići, itd. Park
se nalazi na granici sa Sent Džulijenom.
Baluta zaliv — Ovde se nalazi mala plaža, a na samoj ivici zaliva je sredinom 20.
veka podignuta lepa crkva.
Spinola zaliv — Jedan od najlepših zaliva na Malti u kome možete da vidite šarene
tradicionalne čamce.

Pogled iz restorana Fortizza.

Baluta zaliv.
Izvan promenade, u Sent Džulijenu, nalazi se Portomaso poslovni toranj koji je
poznat po baru/noćnom klubu na 22 spratu. Nismo bili ovde, ali kažu da su pogledi
sa 22 sprata fenomenalni.

Gozo

Na početku smo rekli da za Gozo nije dovoljan 1 dan, ali pošto nismo imali više od
toga, mi smo se odlučili da odemo na organizovani dnevni izlet na ovo ostrvo. Iako
nismo neki fanovi ovakvih tura, moramo da priznamo da je ova bila pun pogodak jer
smo za taj 1 dan uspeli da vidimo više toga nego što bismo uspeli da smo 2 dana
sami obilazili.

U ponudi ima mnogo tura, a mi smo izabrali odlazak na ostrvo kombijem i brzim
čamcem i onda obilazak džipom. Turu smo bukirali preko aplikacije GetYourGuide za
oko 60 EUR po osobi. U ovom odeljku našeg vodiča ćemo isključivo pričati o stvarima
koje smo videli u okviru ture — što nikako ne znači da su to jedine atrakcije koje
treba posetiti.

Sanap litice.
Na izlet smo krenuli u 8 iz Valete i onda kombijem išli preko sat vremena do
terminala za trajekt na Gozo. Ovde nas je sačekao brzi čamac koji nas je za nekih
10 minuta prebacio na ostrvo gde su nas čekali vodiči u otvorenim džipovima. Ono
što nam se dopalo kod ove ture je što nas je bilo samo 5 u džipu tako da smo mogli
da stanemo gde i koliko hoćemo, mada nam je na kraju ipak bilo žao što na nekim
mestima nismo imali više vremena.

Prva stanica je bila nakon svega par minuta od polaska džipom, na vidikovcu odakle
se super vidi Komino. Ovde smo se zadržali jako kratko — a zatim otišli na plažu u
Ramla zalivu. Mogli smo da biramo da li ćemo da odemo na plažu ili u Džgantija
hramove, ali pošto je sa nama u grupi bio Nemac sa dva tinejdžera koji su želeli da
se kupaju, odabrali smo plažu. I nismo se pokajali — plaža je stvarno predivna, sa
crvenkastim peskom, a odmah pored ima poveći restoran.

Ramla zaliv.
Nakon ovoga smo otišli u selo Dževkija u čijem centru smo obišli crkvu posvećenu
Jovanu Krstitelju — ova masivna crkva navodno ima treću najveću kupolu bez
unutrašnje potpore na svetu. Sadašnja crkva — inače najveća na Gozu — podignuta je
u 20. veku na mestu manje crkve koja je razmontirana tek kada je ova bila gotova.
Zanimljivo je da su najlepše skulpture i slike iz stare crkve sačuvane u prostoriji
ispod zvonika — ovaj prostor se sada zove Muzej skulptura. Osim obilaska crkve,
moguće je liftom popeti se do kupole, odakle se pruža odličan pogled na ostatak
Goza. Kada smo završili sa posetom crkvi, u istom mestu, u restoranu pored,
napravili smo pauzu za ručak (uračunat u cenu ture).

Crkva posvećena Jovanu Krstitelju.

Pogled sa kupole.
Sledeće što smo videli su Sanap (ili Ta’ Ċenċ) litice koje su visoke 120 metara
iznad nivoa mora, a onda smo otišli u Ksendli zaliv gde smo napravili kratku pauzu
kod još jednih litica. Nakon ovoga je usledio Dvejra zaliv — ovde smo doplatili 4
EUR za vožnju brodićem koji prvo prolazi kroz jako uzan prolaz u steni i onda
izbija na otvoreno more, sve do tačke gde je nekada stajao čuveni Azurni prozor.
Ovaj prirodni kameni luk koji je bio visok 28 metara urušio se u more tokom velike
oluje 8. marta 2017. godine.

Litice na Gozu.

Dvejra zaliv, vožnja brodićem.

Mesto gde je nekada stajao Azurni prozor.

Pretposlednja stanica na turi nam je bila Bazilika nacionalnog svetilišta Presvete
Bogorodice Ta Pinu — još jedna u nizu velikih crkava koje smo videli na Malti, ali
koja je značajna zbog toga što ju je papa posetio pre nekoliko godina (i koja je
poznata po tome što navodno ima isceljujuće ili čudotvorne moći).

Na kraju, turu smo završili u Viktoriji ili Rabatu, glavnom gradu Goza. Vodič nas
je ostavio kod citadele, omanjeg utvrđenja sa uskim uličicama, crkvama, muzejima i
lepim pogledom na ostatak grada. Ulaz u citadelu je besplatan. Nažalost, u
Viktoriji smo imali svega 40 minuta, što je jedva bilo dovoljno za šetnju
citadelom, ali smo uspeli da vidimo i glavni trg iz džipa.

Crkva na ulazu u citadelu u Viktoriji.

Pogled sa citadele.
U povratku na Maltu smo brodićem otišli i do Plave lagune, jednog od najlepših
mesta na kupanje u zemlji. Nažalost, vreme nije bilo za kupanje, ali ako imate više
vremena na Gozu i ostrvo obilazite leti, ovo mesto zaslužuje malo dužu posetu.

Vožnja brodom pri povratku na Maltu.

Kratka istorija Malte

Priča o Malti seže duboko u praistoriju, a arhipelag ostrva koji danas zovemo
Maltom je kontinuirano naseljen još od 5. milenijuma pre nove ere. Već od 3.
milenijuma su ovde stajali Tarksijen hramovi – arheološki kompleks megalitnih
hramova – koji su nekoliko vekova stariji od piramida u Gizi.

Vremenom su ovde traga ostavile sve dominantne kulture i civilizacije koje su bile
prisutne na Mediteranu kroz epohe. Ime Malta zapravo potiče od Feničana koji su
nekih 800 godina pre Hrista kolonizovali ovo ostrvo i nazvali ga Malet (feničanska
reč za sklonište). Posle njih dolaze Rimljani koji vladaju par vekova. Apostol
Pavle se na svom putu ka Rimu 61. godine nove ere nasukao na Malti kada se brod
kojim je plovio tokom oluje razbio o stene nadomak malteške obale. Prema predanju,
Pavle je na Malti ostao 3 meseca tokom kojih je širio hrišćanstvo po ostrvu.

Tri Grada.
Podelom Rimskog carstva na Zapadno i Istočno, Malta vremenom pada pod kontrolu
Vizantije sve dok ostrvo nisu osvojili Arapi krajem 9. veka. Tokom ovog perioda
formira se sicijlijansko-arapski jezik koji se postepeno razvio u malteški. Kažu da
moderni malteški jezik sadrži čak 70% arapskih reči, a ostalo je mešavina
italijanskog, francuskog i engleskog. Arape su proterali Normani koji su 1091.
godine zauzeli Siciliju i Malteška ostrva i ovde vladali par vekova.
Uprkos svim kulturama, narodima i carstvima koja su nesumnjivo ostavila svaka svoj
pečat tokom vekova, istorija Malte je ipak najuže povezana sa Vitezovima
Hospitalcima – srednjevekovnom krstaškom viteškom redu osnovanom u Jerusalimu
početkom 11. veka.

Valeta.
Posle pada Jerusalima 1187. godine, Hospitalci traže utočište na Kipru da bi se
trajno nastanili na Rodosu odakle su proterani 1522. godine kada su Osmanlije
osvojile ovaj deo Grčke. U ovo vreme je Malta pripadala španskoj kruni i Karlos I –
jedan od najmoćnijih vladara Evrope toga doba – nudi celu Maltu na upravljanje
viteškom redu Hospitalaca.

Ovde su vitezovi odigrali značajnu ulogu u odbrani Malte tokom velike turske opsade
1565. godine koja je trajala preko 3 meseca. Nadbrojani Hospitalci uz pomoć
lokalnog stanovništva su uspeli da poraze i odbiju nadmoćniju osmanlijsku vojsku i
tako spreče dalja muslimanska osvajanja u Evropi. U čast velike pobede, na ostrvu
je podignut novi grad koji je nazvan po velikom majstoru viteškog reda Žanu de
Valeti – a Valeta, glavni grad Malte i dan danas nosi ovo ime.

Pogled na Valetu.
Vlast Vitezova Hospitalaca dolazi do kraja 1798. godine kada Napoleon Bonaparta u
svom ratnom pohodu na Egipat zauzima Maltu. Bonaparta je ovde proveo nedelju dana
dok nije postavio svoje ljude da upravljaju ostrvom a u centru Valete se i danas
može videti palata u kojoj je živeo. Kako je francuska administracija bila izuzetno
nepopularna među lokalnim stanovništvom, Maltežani sastavljaju zvaničnu deklaraciju
i traže zaštitu od Velike Britanije.

Malta je u naredna 2 i po veka, od 1800. godine pa sve do proglašenja nezavisnosti

1964. godine, bila britanska kolonija i dan danas se na ostrvu oseti jak uticaj
britanske imperije i britanske kulture uopšte.

Sent Džulijen.
To bi bilo to o Malti! Ako ste već bili na Malti, voleli bismo da čujemo vaše
utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako
pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!

PRETHODNI ČLANAK
Trevizo — vodič za jednodnevnu posetu
SLEDEĆI ČLANAK
Vodič za Abu Dabi: obilazak grada + pustinjski safari u 2 dana
43 COMMENTS

Lea 20.12.2022. AT 14:22

Malta moze biti naporna za zivot ukoliko niste navikli, ali kao turisticko mesto
ipak ima dosta da ponudi

REPLY
Kaća&Marko 20.12.2022. AT 16:42
Tekst je i pisan iz perspektive turiste. 🙂 Nama se dopala Malta kao mesto za
odmor/produženi vikend, a ovako na prvu loptu deluje i kao lepo mesto za život.

REPLY
Drinka 02.01.2023. AT 10:57
Tekst i slike su odlični. Planiram, početkom februara, produženi vikend. Tražim
pomoć i uputstvo šta videti i posetiti. Sada, posle vašeg teksta, imam jasniju
sliku. Hvala za vodič i savete. Pratim vas i dalje. Pozdrav!!
REPLY
Kaća&Marko 02.01.2023. AT 14:08
Hvala puno! Drago nam je da vam se dopada vodič. Lep provod na Malti. 🙂

REPLY
Tanja 06.01.2023. AT 22:20
Mnogo hvala na ovom slikovitom vodiču. Upravo sam na Malti i značiće mi vaše
preporuke. Sve je predivno, pa se za prvi put mora izvršiti uži izbor.

REPLY
Kaća&Marko 08.01.2023. AT 11:13
Drago nam je da vam je naš vodič koristan! Malta je prelepa, uživajte! 🙂

REPLY
Slobodan 16.01.2023. AT 01:22
Odlican putopis,puno korisnih informacija.Imam pitanje,da li ste kupovali njihovu
sim karticu sa internetom?Ako jeste, koliko kosta i koliko neta ima na kartici?
Hvala za savete.

REPLY
Kaća&Marko 22.01.2023. AT 16:20
Nismo. Mi smo na jedan broj uplatili MTS dodatak NET 1.5 GB za 7 dana (košta oko
1500 RSD).

REPLY
jelena capkunovic 01.03.2023. AT 14:54
Informativan I poucan clanak
Hvala

REPLY
Kaća&Marko 03.03.2023. AT 18:22
Hvala vam! 🙂

REPLY
Predrag i Jelena 06.03.2023. AT 10:52
Lepo napisano, objašnjava sve kako bi se čitaoc lako snašao…Zadržite ovaj stil.
Hvala

REPLY
Kaća&Marko 06.03.2023. AT 18:39
Hvala puno! 🙂

REPLY
Nikola Živković 26.03.2023. AT 13:55
Članak fenomenalan večeras letimo na Maltu i verujte vodićemo se Vašim iskustvima

REPLY
Kaća&Marko 01.04.2023. AT 12:30
Hvala puno! Lep provod na Malti! 🙂

REPLY
Nebojša 09.04.2023. AT 09:33
Hvala za putopis. Napravili smo plan obilaska na osnovu vašeg putopisa

REPLY
Kaća&Marko 09.04.2023. AT 19:13
Super! Lep provod na Malti! 🙂
REPLY
Novak 17.04.2023. AT 18:52
Super i detaljan članak. Po vama, gledajući poziciju aerodroma, koji deo je
najpraktičniji za smestaj kako ne bi previse lutali kasno uvece kad sletimo?

REPLY
Kaća&Marko 20.04.2023. AT 18:54
Naša preporuka je da se smestite u Valeti. 🙂

REPLY
Vuk 27.05.2023. AT 05:34
Odlican tekst. Hvala Vam. Idemo danas na 7 dana. Smesteni kod prijatelja Srbina
koji tamo radi u ugostiteljstvu 10 godina.

REPLY
Kaća&Marko 27.05.2023. AT 10:05
Hvala puno! Uživajte na Malti! 🙂

REPLY
Irina 08.06.2023. AT 19:59
Zaista dosta putujem, i uvek kada krenem da pravim plan putovanja prvo svratim na
vaš sajt. Kao i uvek, fantastični opisi, slikice, korisne informacije, svaka
čast! ????
Pozdraviću Maltu u vaše ime krajem juna ????

REPLY
Darko 15.07.2023. AT 21:44
Svaka čast za tekst,idem u septembru pa mi je sad mnogo pomogao vaš tekst

REPLY
Kaća&Marko 17.07.2023. AT 19:11
Drago nam je da to čujemo! Uživajte na Malti! 🙂

REPLY
Daliborka 12.09.2023. AT 14:47
Da li imate preporuku za hranu, s obzirom da se spremamo na dve noći – tri dana na
Malti? Inače vodićemo se vašim vodičem. Svaka čast!Naravno ne bismo trošili veliki
novac na hranu, jer planiramo da napravimo više izleta, koliko god je to moguće za
kratak period. Unapred hvala!

REPLY
Kaća&Marko 14.09.2023. AT 15:19
Mi smo imali doručak u hotelu, za ručak bismo jeli bukvalno šta stignemo (na
ulici), a za večeru isto ili uličnu hranu ili bismo seli u restoran. U principu
nismo mnogo birali, jeli bismo šta nađemo kad smo bili gladni. 🙂

Restorani nisu jeftini, mada mogu da se nađu sa ok cenama, a ulična hrana je skroz
OK. Za markete ne znamo, nismo imali vremena da ih tražimo, a ne sećam se ni da smo
ih nešto puno videli u turističkim oblastima.

Lep provod na Malti! 🙂

REPLY
Marija 19.09.2023. AT 16:17
Pošto smo prijatelji i ja maltene na Malti u subotu uvece i u nedelju da li
nedeljom rade prodavnice sa uličnom hranom i generlano šta nedeljeom radi/ne ,tj
sta bismo mogli da posetimo po vama? Inace, tekst je super ????

REPLY
Kaća&Marko 22.09.2023. AT 18:25
Kad smo mi bili, skoro sve je radilo, odnosno nismo primetili da je išta zatvoreno
nedeljom. (:

REPLY
Nevena 22.09.2023. AT 01:02
Odlican clanak, detaljno i lepo opisano.lako citljivo i pamtljivo.
Nastavite tako!
Intesuje me da li je potreban rent a car da binse obislo ostrvo i da bi bili
komforniji.
Da li se placa parking?
I gde je najbolje smestit u polaznoj tacki.
Iz Nisa imamo povoljne karte preko rainair pa bi odmah na sajtu uzela i rent a car
60 e na 5 dana,to mi je skroz dobra cena

Hvala unapred

REPLY
Kaća&Marko 22.09.2023. AT 18:27
Kola vam apsolutno nisu potrebna da biste obišli Maltu, ali ako ste našli tako
povoljnu opciju, onda svakako to uradite (ako vam je ok da vozite suprotnom stranom
nego kod nas). Mi smo bili smešteni u Valeti, tako da preporučujemo ili nju ili
Slijemu za smeštaj.

REPLY
Biljana Ristic 04.10.2023. AT 11:42
Članak je sjajano! Informativno napisan a opet ima lični pečat 🙂
U kom periodu ste bili? Organizovali smo put početkom novembra, pa me zanimaju
vremeneske prilike?
veliki pozdrav!

REPLY
Kaća&Marko 06.10.2023. AT 12:11
Hvala puno! 🙂

Od 27. oktobra do 3. novembra. Nama je vreme bilo super, taman za obilazak. Ujutru
i uveče može tanja jakna, a u toku dana je toplo.

REPLY
vladimir 05.10.2023. AT 15:36
Pošten članak. Bravo! U koje doba godine ste bili?

REPLY
Kaća&Marko 06.10.2023. AT 12:10
Krajem oktobra/početkom novembra.

REPLY
Ivana 07.10.2023. AT 08:16
Super je tekst
Korisne informacije
Sad samo da nagovorim muza da odemo na Gozu

REPLY
Kaća&Marko 08.10.2023. AT 18:59
Haha srećno! Biće vam super na Malti! 🙂

REPLY
Angelina 17.10.2023. AT 21:11
Tekst je divan,detaljan ali kao i uostalom svi vaši koje sam čitala.Što se tiče
Malte,ukoliko nosimo samo ručni prtljag,let Wizzair da li na aerodromu mere
providni neseser (piše dimenztije max.20×20) i da li u njega stavljamo kompletnu
kozmetiku(tipa četkicu,pastu,losion,parfem,karmin,..), ili samo tečne sastojke a
možemo poneti mini za npr.karmin?

REPLY
Kaća&Marko 18.10.2023. AT 15:41
Hvala puno! 🙂

Ne mere, makar mi nikad nismo videli. Ali da znate da imate baš te avionske
providne kesice da kupite u Liliju na aerodromu (a možda ih ima i u svakom Liliju).
U kesicu ide sve što je tečno, ne kompletna kozmetika. Ja npr. nikad ne stavljam u
kesicu karmin, labelo, itd.

REPLY
Sandra 18.10.2023. AT 12:30
Odlican clanak, bila sam na Malti pre 5 godina ali nisam stigla sve da vidim
plan je da idem ponovo, i drzacu se vasih smernica i saveta

REPLY
Kaća&Marko 18.10.2023. AT 15:39
Hvala puno! Javite se kad budete ponovo išli, možda ćete i vi imati neki savet za
nas za sledeći put. 🙂

REPLY
Gordana 08.12.2023. AT 00:12
Članak odličan i mnogo znači nama koji planiramo po prvi put odlazak na Maltu!

REPLY
Kaća&Marko 11.12.2023. AT 15:08
Drago nam je da to čujemo! Pozdrav! 🙂

REPLY
Gordana 08.12.2023. AT 00:15
Članak odličan i mnogo znači nama koji planiramo po prvi put odlazak na Maltu!
Da li je polovina marta ok za putovanje na Maltu?

REPLY
Kaća&Marko 11.12.2023. AT 15:08
Uvek je dobro vreme za putovanje na Maltu (samo ne očekujte da ćete moći da se
kupate). 🙂

REPLY
OSTAVITE KOMENTAR

NAŠA PRIČA

Dobrodošli na naš blog o putovanjima! Mi smo Kaća i Marko — i volimo da putujemo i

pišemo o putovanjima. Na našem sajtu ćete naći iskrene utiske iz preko 40 zemalja,
neobrađene fotke sa mesta koja smo posetili i savete za jeftina i odgovorna
putovanja. Niko nas ne plaća da reklamiramo nešto, nemamo sponozore i ne pokušavamo
da prodamo išta. Ako vam se sviđa ovo što radimo, ostavite nam komentar ispod
tekstova, pratite nas na Instagramu, pustite nam poruku ili nam kupite virtuelnu
šolju kafe.
INSTAGRAM
Učitaj još... Prati nas na Instagramu
NAJČITANIJE
Vodič kroz Istanbul — 15+ mesta koja ne treba propustiti
Vodič za Sarajevo — šta nikako ne treba propustiti
Top 40 najboljih filmova za ljubitelje putovanja
Kako se spakovati za put avionom
Vodič kroz Berlin — top 15+ stvari koje treba videti
Vize za državljane Republike Srbije
Šta treba znati pre putovanja na Kubu
Vodič za Lisabon — 25+ mesta koja ne treba propustiti
Vodič za Trst — top 5 stvari koje vredi videti (za 1 dan)
Wizzair za početnike — uputstvo za kupovinu avio karata
Copyright © 2023 ZajednoOkoSveta.com Preuzimanje tekstova bez saglasnosti
ZajednoOkoSveta.com nije dozvoljeno. Za svaki vid saradnje, pišite na
zajednookosveta@gmail.com