Jednom davno živeo je SUJETNI i SAMOLJUBIVI car koji je mnogo voleo odela.

Pauza

Umesto da mudro vlada svojim kraljevstvom voleo je da menja odela na svakih sat vremena. Odlazio
bi u šetnju ili pozorište, samo da bi pokazao novo odelo i da bi mu se svi divili. Car je bio ubeđen da
uvek izgleda sjajno i imao je bar jedno odelo za svaki dan u godini.

Umesto da sa svojim ministrima razgovara o situaciji u carstvu, bio je više zainteresovan da čuje šta
misle o njegovom novom odelu. (ova dva pasusa brže izgovoriti)

I naravno (pauza) oni bi morali da ga hvale i govore mu da je prelepo i da mu izvanredno stoji.

Priča o carevoj velikoj ljubavi prema garderobi proširila se toliko daleko da je na kraju stigla do
dvojice tkača iz susednog kraljevstva. Lukavi tkači stigli su jednog dana u carevu zemlju i tražili da se
sastanu sa njim. Rekli su da imaju najbolju tkaninu na svetu i mogu da mu iskroje savršeno odelo
kakvo niko nikada nije video. Čuli su da car mnogo voli odela, pa su došli da mu naprave odelo od
svojih najboljih materijala.

Carev ministar je bio nepoverljiv i želeo je da zna šta NJIH čini drugačijim od ostalih.

Tkač mu odgovori svečanim tonom da su njihova platna toliko lagana i delikatna da su nevidljiva,
odnosno da su zapravo vidljiva samo pametnim ljudima i dobrim radnicima, a da glupaci neće moći
da ih vide.

Kada je čuo sve ovo, otrčao je kod cara sa fantastičnim vestima o savršenom novom odelu o kojem su
dva stranca pričala.

Car se oduševio na samu pomisao da će znati ko od njegovih ministara i sudija ne obavlja dobro svoj
posao i mora biti sklonjen sa svoje pozicije.

I tako mu car reče da odmah dovede tkače.

Kada su došli na dvor, objasnili su caru kako je to platno koje niko drugi nema, i da će to biti tkanina
koju nikada nije video, i car im je obećao da će im dati sve što im treba ali da moraju da ostanu i
istkaju tkaninu tu u palati. Dao im je punu torbu zlata za početak i rekao da mogu da traže sve drugo
što im treba.

Car je naredio da donesu dva razboja i postave ih nasred sobe. Tkači su zatražili zlatne konce i
najfiniju svilu koju su stavljali u svoju torbu pretvarajući se da rade na razboju.

U međuvremenu car je postao jako nestrpljiv da zna šta tkači rade, i poslao je ministra kome najviše
veruje da ih proveri. Rekao mu je da je on jedan od njegovih najstarijih i najprefinjenijih ministara i da
jedino može njemu da veruje. Ministru je to naravno jako godilo.

I tako je ministar otrčao do sobe gde su tkači vredno radili, praveći se da jako pokreću ručku za tkanje
i rade na razboju. Kada se približio tkači su mu pokazali odelo na kome su naporno radili i pitali su ga
kako mu se čini. Ministar je zastao, protrljao naočari i shvatio da ništa ne vidi. Pauza

Zbunio se, ali da ne bi ispao glup, morao je da konstatuje da nikada nije video ništa lepše i da brzo
mora to da kaže caru. Pre nego što je odjurio da bi izbegao neprijatnu situaciju, morao je da obeća da
će doneti još zlata, konca i svile kako bi odelo bilo još savršenije.

Ministar je bio potpunio sluđen. Nije znao da li su mu naočari loše ili je zaista toliko glup da ne može
da vidi odelo. U svakom slučaju nije smeo nikome da prizna da nije video tkaninu da ne bi ispao
budala i nepodoban za svoj posao.
Kada ga je car pitao za mišljenje, rekao je da je odelo toliko divno da nema reči da ga opiše i da car
obavezno mora da ga nosi na sledećoj svetkovini jer će svi gledati samo u njega.

Tkači su nastavili da se pretvaraju da vredno rade, a svu svilu i zlato koje su dobili stavljali su u svoje
torbe. Tražili su čak i još sveća, praveći se da rade i do kasno u noć. Njihove makaze su u vazduhu
sekle, a igle su tkale nevidljivo platno bez konca u njima.

Posle nekog vremena, car je ponovo postao radoznao da vidi tkaninu i poslao svog pouzdanog sudiju
da vidi kako ona dvojica napreduju, a posebno je naglasio da mora da mu kaže sve u detalje.

Tkači su sudiji rekli da naporno rade i trude se da odelo bude gotovo za veliku svetkovinu. Pitali su ga
da li je ikada video tako veličanstven dizajn ili tako savršenu mešavinu boja. Sudija je bio zbunjen kao
i ministar, jer nije mogao da vidi baš ništa a priznavanje toga bi značilo da je glupav i da nije sposoban
da obavlja posao koji je radio. Kao i ministar nije imao nameru da bude proglašen budalom. Morao je
da potvrdi kako je to neverovatno odelo i da će skroz zadovoljiti cara. Sudija je pažljivo slušao kako
tkači opisuju delo jer nije znao šta bi on mogao reći caru. Kako da opiše ono što ni on sam nije mogao
da vidi? (polako izgovoriti)

Kada se ponovo sastao sa carem, sudija je detaljno opisao platno i boje, baš onako kako su mu tkači
rekli. Sigurno nije želeo da prizna da ništa ne vidi jer bi ga to učnilo NESPOSOBNIM.

Caru je toliko pohvala dalo želju da sam ode i vidi odelo i nije mogao da iščeka da ga i sam vidi. Kada
je ušao u sobu tkačima su letele i ruke i noge dok su se pravili da marljivo rade a oči su im bile
fokusirane na razboj pokušavajući da se tako jako koncentrišu na zamišljenu tkaninu. Kada su videli
cara doneli su odelo rekavši da su uvereni da će svi na svetkovini gledati samo u njega. Car se jako
trudio da ga ugleda ali nije mogao da vidi NIŠTA. Zbog straha da će ga smatrati budalom car je uradio
isto što i drugi i VEOMA se divio odelu.

Na dan svetkovine tkači su se pretvarali da pomažu caru da obuče odelo pažljivo rukujući njime. Tkači
su se pravili da car nosi jaknu i pantalone. Pretvarali su se i da su pantalone malo šire u struku i
poravnali su kragnu jakne i napravili neka druga podešavanja. A zatim su se ponovo divili svom delu.

(Sad treba sa brzog prepricavanja zastati)

Car je samo mogao da se složi i da kaže da su uradili sjajan posao i da mu odlično pristaje. Car se
pretvarao da se divi odeći nameštajući se u razne poze pred ogledalom.

Car se divio sam sebi u ogledalu i ponosno rekao da će SVI ljudi pričati o njemu u godinama koje
dolaze.

Sada je došlo vreme da se pojavi pred svima i otvori svetkovinu.

Sudija je izašao pred cara pretvarajući se da u rukama drži dugačak šlep carevog ogrtača.

Svi su u zemlji čuli o čarobnom kvalitetu odela i nestrpljivo čekali da ga car obuče.

Konačno kada je car izašao pred gomilu (pauza) nastala je POTPUNA TIŠINA. (pauza)

A onda odjednom čuo se glas deteta – Ali, car je GO (pauza)

Odjednom, svi su počeli da viču i da se smeju – on je GO, da da, car je GO...go je

Car je bo strasno posramljen. Sada je shvatio kako su dva tkača napravila budalu od njega kao i od
njegovih ministara i sudija. Sve što je mogao je da nastavi da korača i pokuša da sačuva svoje
ostojanstvo.
Tkači su naravno već pobegli sa svim zlatom, koncima i svilom koje im je car dao. I nikada ih više nisu
videli niti čuli.

Ali jedna stvar je ipak ispala onako kako je car i predvideo – ljudi su i dalje govorili o njemu u
godinama koje su dolazile.