Redovi

Ivančica Mirošević

Fesb, Sveučilište u Splitu

Pojam sume i konvergencije reda

Beskonačni red realnih brojeva (kraće red) je zbroj beskonačno

(prebrojivo mnogo) pribrojnika koji se nalaze u zadanom poretku,
∞
X
an = a1 + a2 + a3 + · · · + an + · · ·
n=1

Broj an je n-ti član reda. Broj

Sn = a1 + a2 + a3 + · · · + an

je n-ta parcijalna suma, a niz (Sn ) je niz parcijalnih suma.

1
Ako postoji realan broj S kojemu konvergira niz parcijalnih suma
(Sn ), tada se taj broj naziva sumom zadanog reda. Sam red tada
nazivamo konvergentnim. Pišemo
∞
X
S = lim Sn = an .
n→∞
n=1

Ako niz parcijalnih suma divergira, red nazivamo divergentnim.

2
Teorem (Nužni uvjet konvergencije)
∞
P
Ako red an konvergira, onda je lim an = 0. Obrat ne mora
n=1 n→∞
vrijediti.

∞
P
Dakle, iz lim an = 0 općenito ne slijedi da red an konvergira.
n→∞ n=1
Ali, ako je lim an ̸= 0, red je divergentan.
n→∞

Primjer reda koji zadovoljava nužni uvjet konvergencije, a ipak

divergira je harmonijski red
∞
X 1 1 1 1 1
=1+ + + + ··· + + ···
n 2 3 4 n
n=1

3
Geometrijski red

Geometrijski red
∞
X
a1 + a1 q + a1 q 2 + · · · + a1 q n−1 + · · · = a1 q n−1
n=1

konvergira ako je |q| < 1 i suma mu je tada

a1
S= ,
1−q

a divergira kada je |q| ≥ 1.

4
Formula za sumu geometrijskog reda u slučaju kada je |q| < 1 lako
se dobije jer je n-ta parcijalna suma
1 − qn
Sn = a1 + a1 q + a1 q 2 + · · · + a1 q n−1 = a1
1−q
i vrijedi
a1
lim Sn = .
n→∞ 1−q

Na poveznici

https://youtu.be/skM37PcZmWE?si=N7MbS6hkL6NkHmOw

pogledajte priču o Zenonovom paradoksu (njegovo rješenje se krije

u konvergentnom geometrijskom redu).

5
Zenonov paradoks

Ahil, najbrži čovjek na svijetu, se nalazi 1 metar iza kornjače, a 10

puta je brži. Ako krenu istovremeno, dok Ahil stigne do početnog
položaja kornjače, kornjača će se odmaknuti malo naprijed. Dok
Ahil stigne do novog položaja kornjače, kornjača će se odmaknuti
malo naprijed i tako dalje. Stoga Ahil nikad neće stići kornjaču, što
je paradoks.

Zenon navodi na zaključak da zbroj beskonačno udaljenosti mora

biti beskonačan, što u ovom slučaju nije točno. Zapravo se radi o
geometrijskom redu i Ahil stigne kornjaču nakon
1 1 1 10
1+ + + ··· = 1
= metara.
10 100 1 − 10 9

6
Kod proučavanja beskonačnih redova, ključna su dva pitanja:

1. Konvergira li zadani red?

2. Ako je zadani red konvergentan, koja mu je suma?

Često je lakše odgovoriti na prvo, nego na drugo pitanje. Tako kod

redova čiji su svi članovi pozitivni, na prvo pitanje često možemo
odgovoriti koristeći jedan od sljedeća četiri kriterija konvergencije.

7
Neki kriteriji konvergencije redova s
pozitivnim članovima
Poredbeni kriterij

∞
P
Zadani red an se usporeduje s redom za koji znamo da li
n=1
konvergira ili ne. Pri tome se najčešće koriste
∞
X 1
a) harmonijski red koji divergira;
n
n=1
∞
a1 q n−1 koji konvergira ako je |q| < 1, a
P
b) geometrijski red
n=1
inače divergira;
∞
X 1
c) hiperharmonijski red koji konvergira za p > 1, a inače
np
n=1
divergira.

8
Ako za dva zadana reda s pozitivnim članovima,
∞
X ∞
X
an i bn ,
n=1 n=1

vrijedi an ≤ bn za svaki n osim možda za prvih nekoliko članova,

X∞ ∞
X X∞
kažemo da je red an minoranta reda bn i da je red bn
n=1 n=1 n=1
∞
X
majoranta reda an .
n=1

Teorem
Red je konvergentan ako ima konvergentnu majorantu, a
divergentan ako ima diveregentnu minorantu.

9
D’Alembertov kriterij

∞
X
Neka je zadan red an s pozitivnim članovima (an > 0 za svaki
n=1
prirodan broj n) i neka vrijedi
an+1
lim = q.
n→∞ an
Ako je
P
q < 1, red an konvergira;
P
q > 1, red an divergira;
q = 1, pitanje konvergentnosti ostaje bez odgovora.

10
Cauchyjev kriterij

∞
X
Neka je zadan red an s pozitivnim članovima (an > 0 za svaki
n=1
prirodan broj n) i neka vrijedi
√
lim n
an = q.
n→∞

Ako je
P
q < 1, red an konvergira;
P
q > 1, red an divergira;
q = 1, pitanje konvergentnosti ostaje bez odgovora.

11
Raabeov kriterij

∞
X
Neka je zadan red an s pozitivnim članovima (an > 0 za svaki
n=1
prirodan broj n) i neka vrijedi
 
an+1
lim n 1 − = q.
n→∞ an

Ako je
P
q > 1, red an konvergira;
P
q < 1, red an divergira;
q = 1, pitanje konvergentnosti ostaje bez odgovora.

12
Ispitivanje konvergencije redova koji
nemaju sve članove pozitivne
Alternirani redovi

∞
X
Red an čiji članovi naizmjenice miijenjaju predznak (za čije
n=1
članove je an · an+1 < 0 za svaki n ∈ N) nazivamo alterniranim ili
izmjeničnim redom.

Teorem (Leibnizov kriterij konvergencije)

∞
X
Alternirani red an konvergira ako vrijedi
n=1

(i) (∃n0 ∈ N) takav da n ≥ n0 povlači |an+1 | ≤ |an |,

(ii) lim an = 0.
n→∞

13
Apsolutno konvergentni redovi

∞
X
Za red an kažemo da apsolutno konvergira ako konvergira red
n=1

∞
X
|an | .
n=1

Teorem
Ako je red apsolutno konvergentan, onda je i konvergentan.

Teorem
Apsolutno konvergentnom redu smijemo komutirati pribrojnike, to
jest redoslijed zbrajanja ne utječe na sumu reda.

14
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ .
n=1
n

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima.

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red.

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red. NE

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red. NE
∞
X 1
ˆ Red √ je divergentan hiperharmonijski red.
n=1
n

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red. NE
∞
X 1
ˆ Red √ je divergentan hiperharmonijski red. DA
n=1
n

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red. NE
∞
X 1
ˆ Red √ je divergentan hiperharmonijski red. DA
n=1
n
∞
X 2  n
ˆ je konvergentan geometrijski red.
n=1
5

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red. NE
∞
X 1
ˆ Red √ je divergentan hiperharmonijski red. DA
n=1
n
∞
X 2  n
ˆ je konvergentan geometrijski red. DA
n=1
5

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red. NE
∞
X 1
ˆ Red √ je divergentan hiperharmonijski red. DA
n=1
n
∞
X 2  n
ˆ je konvergentan geometrijski red. DA
n=1
5
∞
X 1 1
ˆ n
= .
n=1
3 2

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red. NE
∞
X 1
ˆ Red √ je divergentan hiperharmonijski red. DA
n=1
n
∞
X 2  n
ˆ je konvergentan geometrijski red. DA
n=1
5
∞
X 1 1
ˆ n
= . DA
n=1
3 2

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red. NE
∞
X 1
ˆ Red √ je divergentan hiperharmonijski red. DA
n=1
n
∞
X 2  n
ˆ je konvergentan geometrijski red. DA
n=1
5
∞
X 1 1
ˆ n
= . DA
n=1
3 2
ˆ Red može divergirati i ako niz parcijalnih suma toga reda
konvergira.

15
DA/NE pitalice
∞
X 1
ˆ Niz parcijalnih suma reda teži u +∞ . DA
n=1
n
ˆ Leibnizov kriterij konvergencije koristimo za ispitivanje konvergencije
redova s pozitivnim članovima. NE
ˆ 0.1̇05̇ se može zapisati kao hiperharmonijski red. NE
∞
X 1
ˆ Red √ je divergentan hiperharmonijski red. DA
n=1
n
∞
X 2  n
ˆ je konvergentan geometrijski red. DA
n=1
5
∞
X 1 1
ˆ n
= . DA
n=1
3 2
ˆ Red može divergirati i ako niz parcijalnih suma toga reda
konvergira. NE

15