MATEMATIKA III

Skripta za studente Mašinskog fakulteta

Autor: Dr. sc. Almir Huskanović

 BROJNI (NUMERIČKI) REDOVI

1. Konvergencija brojnog reda

Teorija brojnih redova se većim dijelom zasniva na teoriji nizova, koja je rađena u okviru predmeta
Matematika I. Zbog toga se preporučuje studentima koji počinju da uče redove, da se podsjete najvažnijih
teorema i definicija u okviru teorije o nizovima, a takođe i da se podsjete na najvažnije limese nizova.

Pod redom se u matematici podrazumijeva neka beskonačna suma. Postavlja se pitanje da li možemo
sabrati beskonačno mnogo brojeva, pa da rezultat bude konačan broj. Npr. sve sljedeće sume:

1  2  3  4  ... (suma svih prirodnih brojeva)

1  1  1  1  ... (suma beskonačno mnogo jedinica), pa čak i

0, 001  0, 001  0, 001  ...

su beskonačne.

No, ako saberemo beskonačno mnogo nula, dobićemo nulu:

0  0  0  ...  0.

Ako posmatramo duž dužine 1, pa je prepolovimo, pa jednu od te dvije polovice opet prepolovimo, pa i
polovicu od polovice prepolovimo, itd., jasno je da sabiranjem svih polovljenih dijelova duži dobijemo cijelu
duž, tako da je očigledno:

1 1 1
1    ...
2 4 8

Ovaj netrivijalni primjer reda koji ima konačnu sumu je specijalni slučaj geometrijskog reda o kome ćemo
uskoro reći više.

Definicija 1: Neka je an  realni niz. Sumu svih članova tog niza, u oznaci

a
n 1
n  a1  a2  a3  ... (1)

zovemo brojni ili numerički (beskonačni) red, a često, kratkoće radi, kaže se samo red. Za broj an kažemo
da je opšti član reda.

Nama je cilj naći redove koji imaju konačnu sumu. Taj problem ćemo riješiti pomoću nizova. U teoriji nizova
u Matematici I govorili smo da nizovi mogu biti konvergentni (ako imaju konačnu graničnu vrijednost ili
limes niza) i divergentni (u svim ostalim slučajevima). Zato ćemo i za redove govoriti da mogu biti
konvergentni (ako imaju konačnu sumu) ili divergentni (ako im je suma beskonačna ili ta suma ne postoji).

Red (1) ćemo povezati sa nizom parcijalnih suma tog reda. Naime, brojeve

2
S1  a1 , S 2  a1  a2 , S3  a1  a2  a3 ,...

zovemo parcijalne sume reda (1). Općenito je

S n  a1  a2  ...  an  n   

i tu sumu zovemo n – ta parcijalna suma reda (1). Sa povećavanjem broja n, očito je da se vrijednost te
sume približava vrijednosti sume cijelog reda (1), ukoliko ta suma postoji i konačna je. Zato je logično
zahtijevati da n  , tj. tražiti lim Sn .
n 

Definicija 2: Za red (1) kažemo da je konvergentan ako je konvergentan njegov niz parcijalnih suma Sn  ,
tj. postoji i konačan je lim Sn  S . Tada kažemo da je S suma tog reda. U suprotnom, tj. ako lim S n ne
n  n 

postoji ili je lim S n   ili je lim S n  , kažemo da je red (1) divergentan. U prvom slučaju
n  n 

divergencije kažemo da je red neodređeno divergentan, a u ostala dva slučaja da je određeno divergentan.

Napomena 1: S obzirom na definiciju granične vrijednosti niza, možemo reći da je red (1) konvergentan i da
mu je suma jednaka S, ukoliko za svako   0, postoji prirodan broj n0  n0    koji zavisi od  , tako da

n  n0  Sn  S   . Naravno, ovakav način nije pogodan za praktično dokazivanje konvergencije

konkretnog reda, ali nam može pomoći u dokazivanju nekih osobina redova, dakle u dokazima nekih

teorema. Zapazimo još da je S n  S  a
k  n 1
k  an 1  an  2  ... .

Razliku sume reda i njegove n – te parcijalne sume zovemo ostatak i označavamo sa Rn . Dakle,
Rn  S  Sn  an1  an 2  ...  n    .

Isto tako može se iskoristiti tzv. Košijev* kriterij za konvergenciju nizova. Naime, niz  xn  konvergira ako i
samo ako

   0   n0  n0       n  n0  p    xn  p  xn  .

Ovaj uslov nam govori o tome, da je za dovoljno veliko n, razlika članova xn i xn  p po volji mala za svako
p .

Otuda, red (1) konvergira ako i samo ako

   0   n0  n0       n  n0  p    S n p  Sn  an 1  an  2  ...  an  p   .

Ovo je sadržaj Košijevog opšteg kriterija za konvergenciju redova. On se može koristiti za dokazivanje da red
konvergira, ali isto tako u slučaju ako red divergira. Naime, ako želimo dokazati da red divergira, treba naći
konkretno   0 i p   tako da je S n  p  Sn  an 1  an  2  ...  an  p   .

3
*Augustin Louis Cauchy (1789.–1857.) – francuski matematičar, najzaslužniji za uvođenje pojma
konvergencije niza i reda.

Primjeri 1:


a) Red  aq n
 a  aq  aq 2  ...  a, q   \ 0 , q  1 zovemo geometrijski, jer je niz aq 
n

n 0

geometrijski. Broj q zove se količnikom reda. Naime geometrijski niz, pa time i red lako prepoznajemo po
tome što su mu isti količnici susjednih članova. Obzirom da znamo formulu za sumu geometrijskog niza,
možemo izračunati n – tu parcijalnu sumu datog reda

1 qn
S n  a  aq  aq 2  ...  aq n1  a 1  q  ...  q n1   a .
1 q

, q  1

Iz teorije nizova znamo da je lim q  1, q  1 , dok za q  1, lim q n ne postoji. Otuda
n
n  n 
0,  1  q  1


zaključujemo da geometrijski red  aq n
konvergira jedino ako je q   1,1 i u tom slučaju suma reda je
n 0

a
.
1 q


n
Ukoliko je q  1, geometrijski red  aq
n 0
je određeno divergentan i suma mu je , ako je a  0,

odnosno , ako je a  0.


n
Ukoliko je q  1, geometrijski red  aq
n 0
je neodređeno divergentan.


1
b) Dokažimo da je red n
n 2
2
n
konvergentan i da mu je suma 1. Naime, njegova n – ta parcijalna suma je

n 1 n 1 n 1
1 1  1 1 1 1 1 1 1 1
Sn   2
        1     ...    1 .
k 2 k  k k  2 k  k  1 k 2  k  1 k 2 2 3 n 1 n n

Očito je lim Sn  1, što dokazuje postavljenu tvrdnju.

n 

 
Teorem 1: Ako je S suma reda  an , a c proizvoljna konstanta, tada je cS suma reda
n 1
 ca .
n 1
n

Dokaz: Slijedi direktno iz jednakosti

4
 n n
lim  cak  c lim  ak  cS .
n  n
k 1 k 1

  
Teorem 2: Ako je  an  S1 i  bn  S2 , S1 , S2  , tada je S1  S2    an  bn .
n 1 n 1 n 1

Dokaz: Slijedi direktno iz jednakosti

n
 n n
 n n
lim   ak  bk   lim   ak   bk   lim  ak  lim  bk  S1  S 2 .
n  n 
k 1  k 1 k 1  n k 1 n 
k 1


Teorem 3: Ako je red a
n 1
n konvergentan, tada je lim an  0.
n 

n
Dokaz: Neka je S n  ak 1
k  a1  a2  ...  an 1  an  Sn 1  an . Ako dati red konvergira onda postoji i

konačan je lim S n  S , pa je onda i lim S n 1  S . Pošto je očito an  Sn  S n 1 , imamo da je onda

n  n 

lim an  S  S  0.
n 

Napomena 2: Ovaj teorem nam daje potreban uslov za konvergenciju reda. Naime, ako taj uslov (opšti član
reda teži ka nuli) nije ispunjen, red nije konvergentan. Ali ako taj uslov jeste ispunjen, to ne mora značiti da
red konvergira, kao što se vidi iz Primjera 2 b).

Primjeri 2:


n n
a) Red  n  2 je divergentan, jer je lim n  2  1.
n 1
n 


1 1
b) Red  n (koji se zove harmonijski) je takođe divergentan, iako je lim n  0. Naime, ako iskoristimo
n 1
n 

1
Košijev opšti kriterij, uzimajući  
i p  n, tada je
4
1 1 1 1 1 1 1 1 1
S 2 n  Sn    ...     ...   n    .
n 1 n  2 2n 2n 2n 2n 2n 2 4

1
Alternativno, metodom matematičke indukcije može se dokazati nejednakost S 2n  1  n  n    . Otuda
2
je lim S 2n  , pa je zato i lim S n  .
n  n 

5
Zadaci

Ispitati konvergenciju reda po definiciji (računanjem parcijalne sume) i ako konvergira, naći sumu reda:

   
1 1 2n  1 3n  2
1.  36n 2
. 2. 
n 1 n  n  1 n  2 
. 3. n 2 2
. 4. n 3
 3n 2  2n
.
n 1  24n  5 n 1  n  1 n 1


1 
 1  
 3  4n 2n  3n 
5. 
n 1 n  n  1 n  3 
. 6.  ln  1  2 . 7.
 3n  4n 
  n1  n1
n 1  5 4
.
n 2 


n 
1 
n3  1 
n
8. 
n 1  n  1 n  2  n  3 
. 9.  2
n 1 4 n  8n  3
. 10.  ln
n 2 n3  1
. 11. 2
n 1
n
.

 
n2
12. 
n 1
n  2  2 n  1  n . 13.  ln  n 2 n2 1
.

Rješenja:

2
1. Najprije se rastavi na faktore polinom 36n  24n  5   6n  5  6n  1 i pokaže se da je
1 1 1 1 
2
    . Dalje slijedi:
36n  24n  5 6  6n  1 6n  5 

k k
1 1 1 1 
lim   lim   
k  2
n 1 36n  24 n  5
k 
n 1 6  6 n  5 6n  1 
1  1 1 1 1 1 1 1 1 
 lim          
6 k   6 1  5 6 1  1 6  2  5 6  2  1 6( k  1)  5 6( k  1)  1 6k  5 6k  1 
1  1 1  1 1
 lim     1  .
6 k   6 1  5 6k  1  6 6

6
 2. Redovi sa pozitivnim članovima – kriteriji poređenja


Definicija 3: Red a
n 1
n zovemo red sa pozitivnim članovima, ili kraće pozitivni red, ako je an  0 za sve

n  .

Odmah se zapaža da je niz parcijalnih suma pozitivnog reda rastući niz, jer
S1  a1  0, S 2  a1  a2  a1  S1 ,..., Sn  Sn 1  an  S n1 .

Kad je u pitanju konvergencija, odnosno divergencija rastućeg niza, poznato je da taj niz ne može biti
neodređeno divergentan, dakle on uvijek ima limes, konačan ili beskonačan.

Izvešćemo nekoliko tvrdnji, tzv. kriterija ili testova konvergencije, koji nam omogućavaju da ustanovimo da

li dati pozitivni red a
n 1
n konvergira ili divergira. Ti kriteriji ne mogu nam pomoći i u određivanju sume

reda, ukoliko red konvergira.

 
Teorem 4: Neka su redovi  a i b
n 1
n
n 1
n pozitivni i neka je

(2) an  bn  n    .

 
a) Ako je red  bn konvergentan, tada je i red
n 1
a
n 1
n konvergentan.

 
b) Ako je red a
n 1
n divergentan, tada je i red b
n 1
n divergentan.

n n
Dokaz: Neka je An   ak , Bn   bk . Iz (2) slijedi da je
k 1 k 1

(3) An  Bn  n    .


a) Ako je red b n konvergentan, niz Bn  je ograničen, pa je i niz  An  ograničen. Kako je taj niz ujedno i
n 1

rastući, on je konvergentan.


b) Ako je red a
n 1
n divergentan, tada je lim An   , pa iz (3) slijedi lim Bn  .
n  n 

7
  
Teorem 5: Neka su redovi  a i b
n 1
n
n 1
n pozitivni (s tim da je bn  0 ) i neka je

an
(4) lim  l  0.
n b
n

 
Tada su redovi  a i b
n 1
n
n 1
n istovremeno konvergentni, odnosno divergentni.

Dokaz: Iz (4) slijedi da za svako   0 važi

an a a
 l      n  l    l    n  l     l    bn  an   l    bn ,
bn bn bn

za dovoljno veliko n. Nakon toga se zaključuje:

 
1) Ako red  an konvergira, prema Teoremu 4 slijedi da konvergira i red
n 1
  l    b , pa time i red
n 1
n

b
n 1
n (prema Teoremu 1).

  
2) Ako red a
n 1
n divergira, prema Teoremu 4 slijedi da divergira i red   l    b , pa time i red  b
n 1
n
n 1
n

(prema Teoremu 1).

an
Napomena 3: Ako je lim
n  b
 1, kaže se da su nizovi an  i bn  asimptotski jednaki i piše se:
n

an  bn  n    . Kod utvrđivanja konvergencije pozitivnog reda, dozvoljeno je opšti član reda zamijeniti
sa nizom koji je asimptotski jednak datom. S obzirom na poznate granične vrijednosti funkcija koje smo
radili u Matematici I, mogu se izdvojiti sljedeće relacije, koje se često koriste za rješavanje zadataka.

sin x  x  x  0 
ex  x 1  x  0
arcsin x  x  x  0 
1 2
cos x  1  x  x  0
2
tg x  x  x  0 
arc tg x  x  x  0 

8
ln 1  x   x  x  0 

1  x   1   x    , x  0  .


1
Primjer 3: Red  n , pri čemu je 
n 1
realna konstanta, zove se hiperharmonijski red.

Ako je   0, opšti član reda ne teži nuli (zašto?), pa prema Teoremu 3 slijedi da je tada red divergentan.


1
Harmonijski red  n (vidi Primjer 2b.) je očito specijalan slučaj hiperharmonijskog i dobije se za   1.
n 1

Dokazali smo da harmonijski red divergira. Koristeći Teorem 4, tvrdnja b), zaključujemo da hiperharmonijski
1 1
red divergira za sve   1, jer   1  n  n   .
n n

1 2 2
U Primjeru 1b) dokazali smo da red n 2
konvergira. Pošto je očito n  n  n  n  2, 3,... slijedi
n 2 n
1 1
2
 2  n  2,3,... , pa opet pomoću Teorema 4, ali sad tvrdnje a) zaključujemo da konvergira i red
n n n

1

n 1 n
2
. A koristeći istu tvrdnju imamo onda da konvergira hiperharmonijski red za sve   2, jer

1 1
  2  n  n 2    2 .
n n

Koristeći kriterije konvergencije koje ćemo uskoro upoznati, može se zaključiti da hiperharmonijski red
konvergira i za   1, 2  .


1
Zaključak: Hiperharmonijski red  n
n 1
konvergira za   1, a divergira za   1.

Zadaci

1. Utvrditi da li dati red konvergira ili divergira pomoću Teorema 4:

    
ln n 1 1 1
a) 
n 2 n
, b) 2
n 1
n
 sin
3n
, c)  ln n , d)  n  2
n 2 n 1
n
, e) 
n 1
n 1  n , 
14
 cos  n 2  3
f)  .
n 1 n 2,001

1
2. U zavisnosti od parametra a diskutovati o konvergenciji reda 1 a
n 1
n
, ako je a  0. Iskoristiti Teorem

4.

9
3. Utvrditi da li dati red konvergira ili divergira pomoću Teorema 5:

   
3n  5 n 2 1
a)  2
n 1 2 n  4n  1
, b) 
n 1 n2  1
, c)  ln 1  e
n 1
2 n
e n
, d)  ln
n 5
2
,
cos
n


 n 3 2     sin 2 1  
e)   e  1 arc tg 5
2n  7
, f)   e  n  2n   1.
n 1 
n 1    

4. Diskutovati konvergenciju datog reda u zavisnosti od parametra  :


   3

 1  

n n n  n  
n2  1  3 n2 1
a)  n 1
1  cos 4  , b)  
 n n 1 n 
, c) 
n 1 n
,
 

 
  tg 1n 
  1 n2  n 
d)  4 2

n    n  n  1 , e)   e  1  , f)
n 1 
  cos
 n

n 
 ,
n 1  n 1 


 1n cos 1n 1
g)   e 1  ,
n 1  n

5. Zadan je niz an  2  2  ...  2  n    , gdje na desnoj strani imamo tačno n korijena. Dokazati

metodom matematičke indukcije da je an  2 cos  n    . Zatim dokazati da konvergira red
2n 1



n 2
2  an 1 .

10
 3. Kriteriji konvergencije za pozitivne redove

Teorem 6 (Košijev korjeni kriterij): Neka je n0 fiksiran prirodni broj. Ako za opšti član an pozitivnog reda
 

a
n 1
n vrijedi nejednakost n an  q  1 za sve n  n0 , pri čemu q ne zavisi od n, tada je red a
n 1
n

konvergentan.


Ako je pak n an  1 za sve n  n0 , tada je red a
n 1
n divergentan.


Dokaz: Iz n an  q slijedi da je an  q n . Pošto q   0,1 , red q n
konvergira, pa zato konvergira i dati
n 1

red (kriterij poređenja).

Ako je n an  1, tada je an  1, pa je jasno da tada opšti član reda ne teži ka nuli. Teorem je dokazan.


Posljedica 1: Neka je red a
n 1
n pozitivan i neka je q  lim n an .
n 

Ako je q  1, dati red konvergira, a ako je q  1, dati red divergira. Za q  1, ovaj kriterij ne može odrediti
da li dati red konvergira ili divergira.

 
1 1
Napomena 4: Znamo da red 
n 1 n
divergira, a red n
n 1
2
konvergira. U oba slučaja dobije se da je q  1

(provjeriti!), tako da je očigledno Košijev korjeni kriterij neupotrebljiv u slučaju kad je q  1.


Teorem 7 (Dalamberov* kriterij): Neka je n0 fiksiran prirodni broj i neka je red  a ,a
n 1
n n  0, pozitivan.

a
Ako je n 1  q  1 za sve n  n0 , pri čemu q ne zavisi od n, tada je red
an
a
n 1
n konvergentan. Ako je pak

an 1
 1, dati red divergira.
an

* Jean le Rond d'Alembert (1717. – 1783.) – francuski matematičar.

an 1
Dokaz: Neka je  q za sve n  n0 . Tada je an 1  qan  n  n0  . Za svako n  n0 vrijedi:
an

11
 an  qan1

an 1  qan 2

...

an0 1  qan0 .

Množenjem ovih nejednakosti slijedi:

an an1an 2 ...an0 1  q n n0 an1an 2 ...an0 1an0 / : an 1an 2 ...an0 1

 an  an0 q n n0 .


Pošto je q  1, geometrijski red a n0 q n n0 je konvergentan, pa pomoću kriterija poređenja zaključujemo
n 1

da dati red konvergira.

an 1
Ako je  1, tada je an1  an , dakle pozitivni niz an  je rastući i zato njegova granična vrijednost ne
an
može biti 0. Teorem je dokazan.


an1
Posljedica 2: Neka je red  a ,a
n 1
n n  0, pozitivan i neka je q  lim
n  a
.
n

Ako je q  1, dati red konvergira, a ako je q  1, dati red divergira. Za q  1, ovaj kriterij ne može odrediti
da li dati red konvergira ili divergira.

 
1 1
Napomena 5: Znamo da red 
n 1 n
divergira, a red n
n 1
2
konvergira. U oba slučaja dobije se da je q  1

(provjeriti!), tako da je očigledno Dalamberov kriterij neupotrebljiv u slučaju kad je q  1. Može se pokazati
da je Košijev kriterij ipak opštiji od Dalamberovog, tj. ima redova kod kojih Košijev kriterij može da odluči o

konvergenciji, a Dalamberov ne može. Npr. u slučaju reda a ,
n 0
n pri čemu je

1 2 a a2 n 1
a2 n  n
, a2 n 1  n  n  0,1, 2,... imamo da je 2 n 1  2 i  , što znači da ne postoji
4 4 a2 n a2 n 1 8
an1 1
q  lim . Međutim, lim n an  , tako da Košijevim korjenim kriterijem možemo zaključiti da dati red
n  a
n
n  4
konvergira.

12
 
 a 
Teorem 8 (Rabeov* kriterij): Neka je red  a ,a  0, pozitivan i neka je p  lim n  n  1 . Ako je
n n
n 1
n 
 an 1 
p  1, red konvergira, a ako je p  1 red divergira. Za p  1, potrebna su dalja ispitivanja, jer kriterij tada
ne može dati odgovor.

*Joseph Ludwig Raabe (1801. – 1859.) – švicarski matematičar

Napomena 6: Rabeov kriterij je opštiji od Košijevog korjenog i Dalamberovog kriterija.

Primjer 4:


1
Rabeov kriterij može odrediti za koje  konvergira hiperharmonijski red  n , jer je
n 1
 
  n  1   1   
p  lim n   1   lim n   1    1   1  x   1   x   , x  0  
n    
 n  n  
 n   
  
 lim n 1   1    .
n 
 n 

Otuda konstatujemo da hiperharmonijski red konvergira za sve   1.

Teorem 9 (Košijev integralni kriterij): Neka je f  x  neprekidna, pozitivna i nerastuća funkcija za x  n0 ,


pri čemu je n0 fiksan prirodni broj. Tada red  f  n  konvergira, odnosno divergira istovremeno sa
n  n0


redom  f  x dx.
n0

Napomena 7: Košijev integralni kriterij je od svih pobrojanih u ovoj lekciji najopštiji (najjači), ali je i
najkomplikovaniji za upotrebu. Ako se u zadatku ispitivanja konvergencije reda ne kaže koji kriterij da se
upotrijebi, preporučuje se najprije isprobati jednostavnije kriterije.

Zadaci

1 1 5 1 5  9
1. Naći opći član reda    ... i zatim ispitati da li taj red konvergira koristeći neki od kriterija
2 2 5 258
konvergencije za pozitivne redove.

13
2. Ispitati konvergenciju reda:


 
1 4  7  ...   3n  2   2  5  8  ...   3n  2  
1 
1  5  9  ...   4n  3
a)  n  tg 2
n 1
n 1
, b) 
n 1 n ! n  1 !9n
, c) 2
n 1
ln n
, d)  2  6 10  ...   4n  2  ,
n 1

3

 n n5

, f)  n n , g)

 2n ! , h)   3n ! , i)  1  n ! ,

e)  n 1
ne
n 1 2  3
 n
n 1  2 n  n !
 3n
n 1 4  n !
3 
n  3 n ln n ln  ln n 
, j) 
n 1   2 n  !
2
 

 n3   n2  
 1  n n 1 n2 ln n 1
k)   cos  , l) e , m) 3   , n)  2
, o)  2
,
n 1  n n 1 n 1  n3 n 2 n n 1  n  1 ln 2  n  1


2  5  ...   3n  2 
p)  n 1 2n  n  1!
,

3. Za koju vrijednost parametara  i  konvergira red:

2

 ln n

 n  1!     1  2  ...   n  
a)   , b)  3
,   0, c)    .
n 1 n 1    1 ...   n  n n 1     1   2  ...    n  


2  5  8  ...   6n  7  6n  4 
n 1 3 n  2n  !
,

4. Alternativni redovi

Definicija 4: Brojni red čiji su članovi naizmjenično pozitivni i negativni zovemo alternativni red.

Zapisujemo ga u obliku:


n 1
  1
n 1
an  a1  a2  a3  a4  ... ili


n
  1
n 1
an   a1  a2  a3  a4  ...

Pri tome je (u obje varijante zapisa) an  0  n    .

Uvešćemo sada još jednu vrstu konvergencije reda. Radi se o apsolutnoj konvergenciji, koja se provjerava
samo kod redova koji nisu pozitivni.

14
  
Definicija 5: Za red a
n 1
n kažemo da je apsolutno konvergentan ako je red a
n 1
n konvergentan.

 
Teorem 10: Ako je red 
n 1
an konvergentan, tada je red a n 1
n takođe konvergentan.

an  an a  an
Dokaz: Posmatrajmo nizove bn  , cn  n  n    . Direktno se dokaže da je
2 2

1) bn  0, cn  0  n   

2) bn  an , cn  an n  
3) bn  cn  an n  .
 
Tada je jasno da su redovi  bn i
n 1
c
n 1
n pozitivni i konvergentni (prema kriteriju poređenja). Zato

  
konvergira i red  an koji je razlika redova
n 1
 bn i
n 1
c .
n 1
n

Dakle, ako je red apsolutno konvergentan, onda je on i konvergentan (na uobičajeni način, prema Definiciji
2). Obrnuto ne mora da vrijedi, što ćemo uskoro vidjeti na primjerima.


n 1
Teorem 11 (Lajbnicov* kriterij): Red   1
n 1
an , an  0, je konvergentan ako je lim an  0 i
n 

an  an1  n    , tj. niz an  monotono opada ka nuli.

* Gottfried Wilhelm Leibniz (1646.–1716.) – njemački matematičar i filozof

Dokaz: Niz parcijalnih suma Sn  datog reda razdvojimo na dva podniza, S2n  sa parnim i S 2 n1 sa
neparnim indeksima. Očito je

S 2 n   a1  a2    a3  a4   ...   a2 n1  a2 n  ,  n    .

Pošto je an  an1  n    , očito je onda S 2 n  0  n    , a to povlači da je niz S2n  rastući. S druge

strane,

S 2 n  a1   a2  a3    a4  a5   ...   a2 n 2  a2 n1   a2 n  a1 , što znači da je niz S2n  konvergentan, jer

je rastući i ograničen odozgo. Zato postoji lim S2 n  S .
n 
15
Pošto je S 2 n 1  S2 n  a2 n , slijedi da je lim S2 n 1  lim S 2 n  lim a2 n  S  0  S .
n  n  n 

Dakle, podnizovi S 2 n1 i S2n  niza Sn  parcijalnih suma datog reda konvergiraju ka istom broju. To

povlači da je i niz Sn  konvergentan, pa je dati red konvergentan.

Primjeri 5:

n 1

 1 1 1 1
a) Red 
n 1 n
 1     ... očigledno zadovoljava oba uslova iz Lajbnicovog kriterija, jer je kod
2 3 4
1
njega an   n    , pa je taj red konvergentan. Međutim, on nije apsolutno konvergentan.
n
n 1

 1
b) Općenito, red n 1 n
,   0 konvergira apsolutno ako je   1, zbog poznate činjenice o

konvergenciji hiperharmonijskih redova. Ako je 0    1, taj red ne konvergira apsolutno, ali ipak
konvergira po Lajbnicovom kriteriju.

Definicija 6: Za konvergentni red koji ne konvergira apsolutno kažemo da je uslovno konvergentan.

n 1

 1
Primjer 6: Red 
n 1 n
je konvergentan uslovno ako je 0    1.

Kad ispitujemo konvergenciju nekog alternativnog reda, najprije bi trebalo provjeriti da li taj red konvergira
apsolutno. Ako ne konvergira apsolutno, onda bi trebalo provjeriti da li red konvergira uslovno, koristeći
Lajbnicov kriterij.


Primjer 7: Ispitati apsolutnu i uslovnu konvergenciju reda  sin 
n 1

n2  1 .

  
Očito je sin  n 2  1  sin  n 2  1  n  n , pa kako je 
n
sin   n   sin  cos n  sin n cos    1 sin  , slijedi:
  n 2  1  n    2  n 2  1  n 2 2 
 2

2
sin  n  1   1 sin   n  1  n 
n
 n
   1 sin 
 n 2  1  n 

  n 2  1  n 


16
 n 2 2 2 2 
  1 sin , a sa druge strane sin    , kad
 n 2  1  n  n 2  1  n  n 2  1  n 2n 2n
n  . To povlači da dati red ne konvegira apsolutno, ali konvergira uslovno (Primjer 5b)).

Zadaci


 1 1 
1. Dokazati da je red  
n 2 n 1 1
  divergentan, računanjem n - te parcijalne sume reda.
n 1 1 
Zašto se na ovaj red ne može primjeniti Leibnizov kriterij?

2. Ispitati konvergenciju reda

n


a)   1 1  cos
 
n

 n  , c)  sin 2n , d)  sin  n  5  arcsin 2n  1 ,
n 1 
 , b)
n

n 1  2n  !
 4
n  2 n ln n

n 1



6  n 2  4n  6


 5  2n 2  4n  4 
n 1 3n  1 
n 1 
 n2
e) 
n 1
cos 

n   ln
4  2n 2  3n  7
, f)   1
n 1 3n  5
, g)   1
n 1
arcsin
n
, h)  cos
n 1 n 1
.

3. Ispitati apsolutnu i uslovnu konvergenciju reda za razne vrijednosti realnog parametra p:

n n 1

 p  p 
 1  n ! .
  1  
n 1
a) 
n 1 n
, b)
n 1
n
2 1 , c)  2n
n 1 p  2n  !

17
 FUNKCIONALNI REDOVI

1. Konvergencija funkcionalnog reda


Definicija 1: Red  f  x   f  x   f  x   ...  f  x   ... čiji su članovi funkcije nezavisne promjenljive
n 1
n 1 2 n

x zove se funkcionalni red. Funkciju f n  x  zovemo opštim članom tog reda.

Ako umjesto x u ovaj red uvrstimo fiksiranu vrijednost x0 , tada dati funkcionalni red postaje brojni red
 

 f n  x0  . Od interesa nam je da nađemo sve vrijednost promjenljive x za koje funkcionalni red  f  x

n
n 1 n 1

konvergira.


1
Primjer 1: Red n
n 1
x
konvergira za x  2, a divergira za x  1.


Definicija 2: Skup svih vrijednosti promjenljive x za koje funkcionalni red  f  x
n 1
n konvergira zovemo

oblast konvergencije tog reda.


Ako red  f  x  konvergira za sve x   a, b  , tada za te x postoji suma S  x  datog reda, koja zavisi od
n 1
n


x. Dakle, S ( x)   f  x  za sve x   a, b  , a za sve x   a, b  funkcija S  x  nije definisana.
n 1
n


1
Primjer 2: Znamo da je x n
 ako je x   1,1 . Ako bismo u tu jednakost stavili da je x  2,
n 0 1 x
 
n n
dobili bismo 2
n 0
 1, što nije tačno jer je 2
n 0
 .

Konvergenciju funkcionalnog reda definisaćemo analogno definiciji konvergencije kod brojnih redova, dakle

preko niza parcijalnih suma. U tu svrhu, za dati funkcionalni red  f  x  koji konvergira na nekom skupu I
n 1
n

uvedimo standardne oznake:

18
  n
S  x    f n  x   suma reda za x  I , S n  x    f k  x   n – ta parcijalna suma reda za x  I , te
n 1 k 1

Rn  x    f  x   f  x   f  x   ...  ostatak reda za x  I . Očito je
k n 1 n 2
k  n 1

Rn  x   S  x   S n  x   x  I  .


Definicija 3: Za funkcionalni red  f  x n kažemo da konvergira na skupu I   ako za svako   0 i
n 1

svako x  I postoji prirodan broj N  N   , x  koji zavisi od  i od x, tako da je Rn  x    čim je

n  N  , x  .

Ukoliko se broj N iz Definicije 3 može odabrati tako da zavisi samo od  ali ne i od x, tada možemo govoriti
o posebnoj vrsti konvergencije funkcionalnog reda. Zvaćemo je ravnomjerna ili uniformna konvergencija.


Definicija 4: Za funkcionalni red  f  x
n 1
n kažemo da uniformno (ravnomjerno) konvergira na skupu

I   ako za svako   0 postoji prirodan broj N  N   koji zavisi od  i ne zavisi od x, tako da je

Rn  x    čim je n  N , za svako x  I .

Jasno je da uniformna konvergencija na nekom skupu povlači običnu konvergenciju na tom skupu, tj. ako
red ravnomjerno konvergira na skupu I, on tada i konvergira na skupu I, dok obrnuto ne mora da važi, što se
vidi iz sljedećeg primjera.


Primjer 3: Dat je red 1   x  x  1 i skupovi I   0,1 , I   0, q , q  1. Dokažimo da red konvergira
n 1
n 1
1 2

na oba ova skupa, ali s tim da konvergira ravnomjerno na I 2 , ali ne konvergira ravnomjerno na I1 . Pošto je
n n
S n  x   1   x k 1  x  1  1    x k  x k 1  1   x  1   x 2  x   ...   x n  x n 1   x n , imamo da je
k 1 k 1

S  x   0 i za x  I1 i za x  I 2 . Očito je I 2  I1.

n
Otuda je Rn  x   S  x   Sn  x    x . Ako za dato   0 pretpostavimo da je x n   , tada za sve
log 
x   0,1 važi: log x n  log   n log x  log   n  . To znači da je nemoguće odrediti broj N iz
log x
definicije da ne zavisi od x.

19
 log  log 
Međutim, ako x   0, q  , tada x  q  log x  log q   , pa se može odabrati broj N tako
log x log q
log 
da ne zavisi od x. Naime, uzeli bismo najveći prirodan broj sadržan u broju . Dakle, dati funkcionalni
log q
red konvergira ravnomjerno na skupu na I 2 , ali ne konvergira ravnomjerno na I1 .

Teorem 1 (Vajerštrasov* kriterij uniformne konvergencije): Ako za svako x   a, b i svako n   važi

 
nejednakost f n  x   cn , pri čemu je c
n 1
n pozitivan i konvergentan brojni red, tada je red  f  x
n 1
n

uniformno konvergentan na segmentu  a, b .

* Karl Theodor Wilhelm Weierstrass (1815. – 1897.) – njemački matematičar.


Dokaz: Obzirom da je red c n konvergentan, za dato   0 postoji prirodan broj N    , koji zavisi samo
n 1

od , takav da je c k  , za sve n  N   . No za takve n je onda i
k  n 1
  
Rn  x    fk  x    fk  x   c k   , što dokazuje tvrdnju teorema.
k  n 1 k  n 1 k  n 1

Primjeri 4:


cos nx
a) Red 
n 1 n3
uniformno konvergira na cijelom skupu realnih brojeva po Vajerštrasovom kriteriju, jer je


cos nx 1 1
3
 3  x    , a znamo da red n 3
konvergira.
n n n 1


xn
b) Takođe, prema istom kriteriju, možemo zaključiti da red n
n 1
2
konvergira ravnomjerno na skupu

xn 1
 1,1 , jer je 2
 2 za sve x   1,1.
n n

20
Teorem 2: Ako su funkcije f n  x  , n  1, 2, 3,... neprekidne na segmentu  a, b  i ako je na tom segmentu

red  f  x n uniformno konvergentan, tada je zbir tog reda S  x  neprekidna funkcija na segmentu
n 1

 a, b .

Slijede još dva teorema, koje nećemo dokazivati i kojima se objašnjavaju značajne osobine funkcionalnih
redova. Naime, znamo iz Matematike I da za konačni prirodni broj n vrijede formule:

 f  x   f  x   ...  f  x    f   x   f   x   ...  f   x  , odnosno

1 2 n 1 2 n

  f  x   f  x   ...  f  x   dx   f  x dx   f  x dx  ...   f  x dx,

1 2 n 1 2 n tj. izvod zbira jednak je zbiru
izvoda funkcija i integral zbira funkcija jednak je zbiru integrala po svakoj od tih funkcija, pod uslovom da su
sve date funkcije diferencijabilne, odnosno integrabilne. Analogna osobina važi i za određeni integral uzet
na intervalu na kome su sve funkcije integrabilne. Sljedeća dva teorema nam govore pod kojim uslovima bi
te formule vrijedile za beskonačnu sumu funkcija, tj.

 f  x   f  x   ...  f   x   f   x   ..., odnosno

1 2 1 2

b b b

  f1  x   f2  x   ... dx   f1  x  dx   f2  x  dx ...
a a a

Tada bismo rekli da se funkcionalni red diferencira, odnosno integrira član po član.

Teorem 3: Ako su funkcije f n  x  , n  1, 2, 3,... neprekidne na segmentu  a, b  i ako je na tom segmentu


red  f  x  uniformno konvergentan, tada se taj red može integrirati član po član u granicama od 
n 1
n do

 , gdje je a      b, tj.

 
   
f 
   n   x  dx   fn  x  dx.
  n 1 n 1 

Teorem 4: Neka su funkcije f n  x  , n  1, 2, 3,... diferencijabilne na segmentu  a, b  i neka su njihovi izvodi


f n  x  , n  1, 2,3,... neprekidne na segmentu  a, b . Ako je red  f  x  konvergentan na  a, b , a red
n
n 1
 

 f n  x  je uniformno konvergentan na datom skupu, tada se red  f  x  može diferencirati član po

n
n 1 n 1

član na  a, b  , tj. važi relacija:

21
   
 n f  x     f n  x   x   a, b  .
 n 1  n 1

2. Stepeni (potencijalni) red

 
n
Definicija 5: Funkcionalni red oblika  an xn ili a x  x 
n 0 , pri čemu su an , x0    n    , zove se
n 0 n 0

stepeni ili potencijalni red.

 
n n
Napomena 1: Smjenom x  x0  y red a x  x 
n 0
n 0 svodi se na red oblika  a x . Zato je dovoljno
n 0
n

proučavati stepene redove u tom obliku.


n
Očito je svaki stepeni red a x n  a0  a1 x  a2 x 2  ... konvergentan za x  0. Cilj nam je naći najveći
n 0

interval na kome taj red konvergira.


n
Teorem 5: Ako red a x
n 0
n konvergira u tački x  p  0, on konvergira onda apsolutno i za svako x za

koje je x  p .


n
Ako red a x
n 0
n divergira u tački x  q, on divergira i sve x za koje je x  q .


Dokaz: Neka konvergira red a n p n . Tada je lim an p n  0, pa zbog ograničenosti tog niza postoji
n 
n 0

konstanta M takva da je an p n  M  n    . Dalje onda slijedi:

n n
xn x x
an x  an p n  an p n 
n n
M  n   .
p p p

n

x x
Red  M  konvergira za sve x    p, p   x  p, jer je geometrijski red i x  p   1. Zato
n 0 p p
dati red konvergira apsolutno po Vajerštrasovom kriteriju.

22
  
n n
Pretpostavimo sada da je red a q
n 0
n divergentan, neka je x0  q i neka konvergira red  a x . Prema
n 0
n 0


n
već dokazanom, slijedi da konvergira i red  a q , što je nemoguće. Teorem je dokazan.
n 0
n


n
Posljedica 1: Za svaki stepeni red a xn 0
n postoji R, 0  R  , tako da

1) dati red konvergira ako je x  R i

2) dati red divegira ako je x  R.


n
Definicija 6: Broj R gore opisan zove se poluprečnik ili radijus konvergencije reda  a x . Ako je R  0,
n 0
n

interval   R, R  zove se interval (krug) konvergencije datog reda.


n
Napomena: Ako je R  0, stepeni red a x
n 0
n konvergira samo u tački x  0, a ako je R  , onda

stepeni red konvergira za sve x  .

Poluprečnik konvergencije stepenog reda zgodno je odrediti pomoću Dalamberovog ili Košijevog korjenog
kriterija. Može se izvesti i praktična formula za određivanje poluprečnika R u oba slučaja.


n
Naime, prema Dalamberovom kriteriju, red a x
n 0
n konvergira apsolutno za sve realne x za koje je

an1 x n1 a 1 a
lim n
 1  lim n 1  x  1  x   lim n .
n  an x n  an a n  an 1
lim n1
n  a
n

an
Otuda možemo zaključiti da je R  lim .
n  an1


n
Prema Košijevom korjenom kriteriju, red a x
n 0
n konvergira apsolutno za sve realne x za koje je

1
lim n an x n  1  lim n an  x  1  x  .
n  n 
lim n an
n 

1
Otuda slijedi da je R  .
lim n an
n 

23
Kad se pronađe interval konvergencije datog reda, posebno se treba provjeriti da li red konvergira u
rubovima (krajevima) nađenog intervala.

 2n !x n .

Primjer 5: Dat je red
n 1  n !
2 Poluprečnik konvergencije izračunaćemo pomoću Dalamberovog

kriterija. Uočimo da je an 
 2n  !  0 za sve n  . Zato je
2
 n!
 2n  !
2 2

R  lim
 n !
 lim
 2n ! n  1! n  1!  lim  n  1 1
 .
n  2n  2  ! n n ! n ! 2 n  ! 2n  1 2 n  2  n   2n  1 2  n  1 4
2
  n  1!
1  1 1
Dakle, R  . Prema Posljedici 1, to znači da je interval konvergencije datog reda   ,  . Ostaje još da
4  4 4
1
se posebno provjeri da li dati red konvergira u rubnim tačkama x   .
4

1 
 2n  ! .
Ako uvrstimo x 
4
u dati red, dobićemo red  2
n 1  n !  4
n

Rabeovim kriterijem se lako provjeri da ovaj red divergira. Inače, može se pokazati da je lim
 2n  !  0,
2
n 
 n!  4n
n

 2n  ! , 
 1  2n !, 1
tako da divergira i red  2
n 1  n !  4
n
ali i red  2
n 1  n !  4
n
koji se dobije za x   . Prema tome,
4
 1 1
konačni zaključak je da je interval konvergencije datog reda   ,  .
 4 4

Zadaci

Naći poluprečnik i interval konvergencije datog stepenog reda:

n n2 n n

 2n  1  n

x n1 
 1 n

2n  x  1 
 1 xn
1.   
n 1  3n  2 
 x  2  , 2.  n
n  2 3  n ln n
, 3.  1    x , 4.
n 1  n

n 2 n ln 2 n
, 5. 
n 0 2n  1
,

n 2 n n n

n 1 3n 1  x  2  
 ln n n  2n  3  x  1
 
 2n  1  x  1
6.   1 , 7. 2 x . 8.  3
n 1  4 n  1  5
n 1
9.  2 n1 n n
.
n 1  n  1 ln  n  1 n 1 n 1

24
 n

 x  2 
n3  3 n

xn
10.  3
. 11.  4
n  4n
 x  2  . 12. 
n 1 n  3  2  1
n n
.
n 1 n2  4n n 1

3. Osobine stepenih (potencijalnih) redova


n
Direktno se provjerava da svaki stepeni red a x
n 0
n unutar svog intervala konvergencije zadovoljava sve

uslove iz Teorema 3 i 4, vezano za mogućnost diferenciranja i integriranja funkcionalnih redova član po član
na nekom intervalu. Otuda važe sljedeća dva teorema.


n
Teorem 6: Neka je R poluprečnik konvergencije stepenog reda a xn 0
n i neka je  R  a  b  R. Za svako


x   a, b red a x n
n
se može integrirati i diferencirati član po član. Redovi dobijeni od datog reda
n 0

n
a x
n 0
n integriranjem ili diferenciranjem član po član imaju isti poluprečnik konvergencije R.


n
Posljedica 2: Neka je R poluprečnik konvergencije stepenog reda a x
n 0
n i neka je  R  a  b  R. Red

a x n
n
se može integrirati i diferencirati na segmentu  a, b  član po član proizvoljan broj puta. Redovi
n 0

n
dobijeni od datog reda a x
n 0
n integriranjem ili diferenciranjem član po član imaju isti poluprečnik

konvergencije R.


xn
Primjer 6: Naći interval konvergencije i sumu reda 
n 1 n  n  1
.

1 a
Uzimajući da je an   0  n    , lako se dobije R  lim n  1. Otuda x   1,1 , pa pošto
n  n  1 n  a
n 1

1 1 1
red n 2
očito konvergira jer je 2  2  n    , interval konvergencije datog reda je  1,1 .
n 1 n n n n

25
 
xn
Pretpostavimo da je S  x    , za x   1,1. Očito je S  0   0. Neka je x  0 proizvoljan broj
n 1 n  n  1

iz intervala  1,1 . Slijedi:


nx n 1 
x n 1 1  x n 1 1 
x n1
S x     2  S1  x  , pri čemu je S1  x   
x n 1 n  1 x 2
 x   1,1 .
n 1 n  n  1 n 1 n  1 n 1 n  1

Tada je S1  x  

 n  1 x n 
  x n  x  x 2  x 3  ... 
x
, x   1,1.

n 1 n 1 n 1 1 x

x x 1  1
Otuda je S1  x    1  x dx   dx   x  ln 1  x   C , a pošto je S1  0   0  C slijedi da je
1 x
S1  x    x  ln(1  x).

 x  ln(1  x )
Zatim, iz jednakosti S   x   zaključujemo da je
x2
 x  ln(1  x ) 1 ln 1  x 
S  x   2
dx   dx   dx   ln x  I , gdje je
x x x2
dx
u  ln 1  x  dv  2
ln 1  x  x 1 1
I  2
dx    ln 1  x    dx
x dx 1 x x 1  x 
du   v
1 x x

1 1 1  ln 1  x 
  ln 1  x       dx    ln x  ln 1  x   K , dakle,
x  x 1 x  x

ln 1  x  1 
S  x   ln 1  x   K    1 ln 1  x   K .
x x 
 
1 1 1 
Uočimo da je S 1      , pa računanjem parcijalne sume
n 1 n  n  1 n 1  n n  1 

1 1 1 1 1 1
Sn  1     ...    1 , zaključujemo da je S 1  1. S druge strane,
2 2 3 n n 1 n 1
1

1 
lim   1 ln 1  x   lim
     lim    lim 1  x  0,
1  x ln 1  x ln 1  x L . P .
pa je K  1. Dakle,
x 1 x
  x 1 x x 1 1 x 1 1
2
1 x 1  x 
1 
S  x     1 ln 1  x   1, x   1,1 \ 0 .
x 

26
Zadaci

Naći interval i sumu reda:

n 1

n 1 2 n 2

n

n

 1  2 x 2n 1 
2 n
1.   1  2n  1 x
n 1
, 2.  nx , 3.  n  n  1 x
n 1 n 1
, 4. 
n 1 4n 2  1
, 5. n x ,
n 1


xn 2 
xn 
3 n
6. 
n 1 n  n  3 
, 7. 
n 1 n  n  1 n  2 
, 8. n x .
n 1

4. Razvijanje funkcije u stepeni red


Za zadanu funkciju f  x  želimo naći stepeni red a x n
n
tako da postoji interval  a, b  na kome važi
n 0

jednakost f ( x )   a x  x   a, b   . Pri tome je interval  a, b  sadržan u intervalu konvergencije datog
n 0
n
n


n
reda a x .
n 0
n

Kažemo da smo tada funkciju f  x  razvili u stepeni red na intervalu  a, b  .


Ako je f ( x)   an x n  a0  a1 x  a2 x 2  ...  x   a, b   , očito je f  0   a0 i
n 0

f ( x)   nan x n 1  a1  2a2 x  ...  x   a, b   , odakle slijedi f   0   a1. Zatim, opet diferencirajući
n 1

zadnju jednakost i uvrštavajući x  0, dobili bismo f   0   2a2 , itd.

Metodom potpune matematičke indukcije može se dokazati da je

n !an  n  1 !an1  n  2 !an2 x 2  ... n   .
(1) f  n   x    x  
0! 1! 2!

Zaista, za n  1, tvrdnja je očigledna. Ako pretpostavimo da je za neki prirodni broj k  1

k !ak  k  1 !ak 1  k  2 !ak  2 x 2  ..., tada je
f k   x    x
0! 1! 2!

f  k 1  x  
 k  1 !ak 1   k  2!ak 2 x  ..., što dokazuje našu tvrdnju.
0! 1!

27
 n
Iz (1) slijedi f  0  n!an  n    . Time je dokazan sljedeći teorem.

f
n

Teorem 7: Ako se funkcija f  x  može razviti u stepeni red, tada je f  x  


 0 x n .

n 0 n!

Neke elementarne funkcije su pogodne za razvijanje u stepeni red. To su one funkcije kod kojih možemo
dobiti izraz za n – ti izvod za proizvoljno n  . Npr.

1. y  e x  y  n   e x  n    . To povlači da je y  n  0   1, pa dakle
xn

x
e   x  
n 0 n !

2. Neka je y  sin x. Tada je

   
y   cos x  sin  x   , y   sin x  sin  x     sin  x  2   ,
 2  2

   
y    cos x  sin  x  3   , y IV  sin x  sin  x  4   ,...
 2  2

 n  
Možemo naslutiti i zatim matematičkom indukcijom dokazati formulu y  sin  x  n   n    .
 2

 n
0, n  2k
Otuda je y 0   k , k  0,1, 2,... pa se dobija rezultat
 1 , n  2k  1

n

 1 x 2 n1
sin x    x  
n  0  2n  1 !

 n  
3. Ako je y  cos x, analognim postupkom može se dobiti da je y  cos  x  n   n    i zatim
 2
izvesti razvoj
n

 1 x2 n
cos x    x  
n 0  2n  !

4. Neka je y  ln 1  x  . Tada je
1 1 2 3 4
y  , y    2
  1  x  , y   2 1  x  , y IV  6 1  x  ,...
1 x 1  x 

28
  n n 1 n
pa se naslućuje da je y   1  n  1!1  x   n    . Dokažimo to matematičkom indukcijom.
Za n  1, tvrdnja očigledno vrijedi. Neka je za neko k 1 tačna tvrdnja
k 1 k
y     1
k
 k  1!1  x  .

 k 1 k 1  k 1 k   k 1
Tada je y   1  k  1! k 1  x    1  k !1  x  , što dokazuje našu tvrdnju.

 n n 1
Zato je y  0    1  n  1!  n    . Najzad, pošto je
n 1 n 1
y  n  0   1  n  1 !  1
   n    , možemo pisati da je
n! n! n

n 1

ln 1  x   

 1 x n , x   1,1
n 1 n

Interval  1,1 je izabran zbog toga što dobijeni red konvergira na tom intervalu. Međutim, red
n 1

 1 x n konvergira i ako je x  1, jer tada imamo alternativni red

n 1 n

n 1 n 1
1 1 1
1     ... 
 1  ...  

 1 .
2 3 4 n n 1 n

U 4. lekciji, primjer 5 a), smo konstatovali konvergenciju ovog reda pomoću Lajbnicovog kriterija. Prema
tome:

n 1

ln 1  x   

 1 x n , x   1,1.
n 1 n

Uvrštavajući x  1 u tu jednakost, dobijemo da je

n 1

 1

n 1 n
 ln 2.


 m
5. Stepeni red oblika n  x n
gdje je m   proizvoljna konstanta, zove se binomni red. Pojam
n 0  
binomnog koeficijenta, kojeg smo definisali u Matematici I, može se uopštiti, tako da je
 m  m  m  1 m  2  ... m  n  1
n    m    . U Matematici I smo insistirali da m bude prirodan
  n!
broj, pa je očito da smo napravili poopštenje pojma binomnog koeficijenta.
Odredimo poluprečnik konvegencije binomnog reda. Imamo da je
 m m  m  1 m  2  ...  m  n  1
n 
   n! n 1 n 1
 . Otuda je R  lim  1.
m  m  m  1 m  2  ...  m  n  mn n  mn
 n  1
   n  1!
29
 
 m n 
 m n
Dakle, red  n  x konvergira u intervalu  1,1 . Pretpostavimo da je f  x      x . Tada je
n 0   n 0  n 


 m  n1 
 m
f  x    n   x  xf  x    n   x n , pa je
 
n 1  n  n 1  n 


 m  n1   m  n   m  n   m n
1  x  f   x    n   x   n   x    n  1  n  1 x   n  n  x
n 1 n  n 1  n  n 0   n 0  

 
 m 
   n  1 
 m  n  
 n  1 m  1 ...  m  n   n  m  1 ...  m  n  1 x n
  n   x  m  
 n  1!

n 0   n  1  n  n 0  n! 


 m  1 m  2  ...  m  n  1 m  n  n  
m
 m x n  m   x n  mf  x  .
n 0 n! n 0  n 

f  x m f  x  m
Dakle, 1  x  f   x   mf  x     dx   dx
f  x 1 x f  x 1 x

m
 ln f  x   m ln 1  x   ln C  f  x   C 1  x  .


 m
Specijalno, za x  0, očito je red n  x n
jednak 1, tj. f  0   1. No, iz dobijenog izraza imamo da
n 0  
je f  0   C  C  1. Znači,

m

m
1  x      x n  m  , x   1,1 
n 0  n 

Primjer 7: Razviti u stepeni red funkciju f  x   arcsin x.

1
1 2 2
Funkcija je definisana za x   1,1. Očito je f   x    1  x  . Prema rezultatu za
1  x2
1
binomni red, uzimajući m   i stavljajući   x 2  umjesto x, dobijamo
2
  1   1   1
 n n  n 
f   x     2   x2     1  2n
2 x  1    1 2 x .
2n

n 0
  n 0
  n 1
 
 n  n  n

1 1   1  1 3 2n  1
 1      1 ...    n  1   ... 

Pri tome je  2  
2 2   2   1 n 2 2
  2   1n  2n  1 !! .
  n! n!  2n !!
 n

30
Zato je f   x   1 

n  2n  1!! x 2 n , x 
  1  2n !!
n 1
 1,1 . Na osnovu toga je

f  x  x  

 2n  1!! x 2 n1  C , x  1,1 .
 
n 1  2n  !! 2 n  1

Pošto je f  0   0 i f  0   C , to je C  0, pa je

f  x  x  

 2n  1!! x 2 n1 , x  1,1 .
 
n 1  2 n  !! 2 n  1

 
1 1 1 1 1 1 1
Primjer 8: Naći sume redova 
n  0  2n  !
 1    ... i
2! 4!
  2n  1!.  1!  3!  5!  ...
n 0


xn
x
Pošto je e    x   , slijedi:
n 0 n!

n

1 1 1 1 
 1  1  1  1  1  ...
e    1     ... i e 1  
n 0 n ! 1! 2! 3! n 0 n! 1! 2! 3!

Sabiranjem ova dva reda dobijamo:


2 2 1
e  e 1  2    ...  2 , a oduzimanjem:
2! 4! n  0  2n  !


2 2 1
e  e 1  2    ...  2 , što znači da je
3! 5! n  0  2n  1 !


1 e  e 1 
1 e  e 1

n 0  2n  !

2
 ch 1 i 
n  0  2 n  1 !

2
 sh1.

Inače, za proizvoljno x   imamo da je

n
e x  e x 1   xn    x   1  x x 2 x3 x 4 x x 2 x3 x4 
ch x         1      ...  1      ...  
2 2  n 0 n ! n 0 n !  2  1! 2! 3! 4! 1! 2! 3! 4! 

1  x 2 x4   x2 n
  2  1    ...    .
2  2! 4!  n 0  2n  !


x 2 n 1
Analogno, sh x    x  .
n  0  2 n  1 !

31
 
1
Primjer 9: Naći sumu reda  8n
n 1
2
 4n
.

Najprije se zaključi da je

1 1 1 1 1
2
     n  1 , pa je n  ta parcijalna suma datog reda
8n  4n 4n  2n  1 2n  1 4n  2 4n
 1 1 1  1 1 1 1 
S n   1    ...        ...   
 3 5 2n  1   2 4 6 4n 

 1 1 1  1 1 1 1  1 1 1 1 
  1    ...        ...        ...   
 2 3 2n   2 4 6 2n   2 4 6 4n 

 1 1 1  1 1 1 1 1 1 1 1 
  1    ...     1    ...     1    ...   .
 2 3 2n  2  2 3 n 2 2 3 2n 

1 1 1
Neka je H n  1    ...   n    .
2 3 n

1 1 1 1 1
Očito je tada S n  H 2 n  H n  H 2n  H 2 n  H n   H 2 n  H n   n    .
2 2 2 2 2
n 1

 1
Pošto je 
n 1 n
 ln 2, a 2n  ta parcijalna suma ovog reda je

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 
T2 n  1     ...    1    ...      ...   
2 3 4 2n  1 2n 3 5 2n  1  2 4 2n 

 1 1 1  1 1 1  1 1 1 
  1    ...       ...       ...   
 2 3 2n   2 4 2n   2 4 2n 

 1 1 1  1 1 1  1 1 1 1
  1    ...    2    ...    H 2 n  2   1    ...    H 2 n  H n , očito je
 2 3 2n   2 4 2n  2 2 3 n
lim  H 2 n  H n   ln 2.
n 

1
1
Zbog toga je lim Sn  ln 2  ln 2 2  ln 2.
n  2

Suma datog reda je ln 2.

Primjeri 10: Iskoristićemo razvoj funkcija u stepeni red da se ispita konvergencija redova.

 n3
 1
a)   n sin  .
n1  n

32
Iskoristimo Košijev korjeni kriterij, pošto je dati red pozitivan. Imamo da je
n3 n2
 1
n  1
q  lim  n sin   lim  n sin  .
n   n n   n

Poznata asimptotska jednakost sin x  x  x  0  ovdje nam neće pomoći pošto bi imali da je
1 1
n sin  n   1 n  .
n n
n
 1 x 2n 1  x  x3  x5  ... x  

Znamo da je sin x    
n  0  2 n  1 ! 3! 5!

x3
Otuda, možemo postaviti sljedeću relaciju: sin x  x   x  0 .
3!
1

n2 n2  6 n 2  6 1
 1 1   1   1  
Zato je q  lim  n   3    lim 1  2   lim  1  2   e 6  1,
n    n 6n   n   6n  n   6n  
 

što znači da dati red konvergira.

 n !e n
b)  n p
, p  .
n 1 n

n !e n
Neka je an  . Tada je
n n p

n !e n
n 1 p n p
an n n p n! e n  n  1 1 1  n  1   n  1 1  n  1 n p
         
an1  n  1!en1  n  1! en1 n n p n 1 e nn p e  n 
 n  1n1 p
n p
n p  1  1
1  1 1 ln 1 n  1  n  p  ln 1 n 
  1    e  e .
e  n e e

n 1

 1 n x 2 x3
Znamo da je ln 1  x    x  x    ..., x   1,1 .
n 1 n 2 3

 1 1 1
Zato je ln  1     2  n    , pa je
 n  n 2n

33
  1 1 n n p p 2 p 1 p
an 1  n  p  n  2 n2  1  2   2  2 2 p 1 p
 e  e n 2n n 2 n  e 2 n 2n   2  1.
an1 e 2n 2n

Iskoristićemo sada Rabeov kriterij. Imamo da je

 a   2 p 1 p  2 p 1
lim n  n  1  lim n   2 .
n  an 1  n  2n 2n  2

2 p 1 3
Prema tome, dati red konvergira ako je 1 2p  3  p  .
2 2

  1 3 
c)  3 n  4  3 8 .
n 1  n2 n2 

1
1  1   1 2  1 
Uputa: 4  2  4  1  2   2 1  2   2  1  2   n    , jer je
n  4n   4n   8n 
1  x   1   x  x  0 .

3  1 
Međutim, na sličan način bismo dobili i: 3 8
2
 2 1  2  ,
n  8n 


pa vidimo da relaciju 1  x   1   x  x  0  treba poboljšati.

m

 m m
Znamo da je 1  x      x n  1  mx    x 2  ...  m  , x   1,1  .
n 0  n  2 

    1
Otuda imamo: 1  x   1   x   x  0.
2

 1
d) 3 ln  n tg  .
 n

Uputa: Poznata relacija tg x  x  x  0  ovdje nam ne može koristiti.

Pošto su izvodi funkcije f  x   tg x jednaki:

1 2sin x 2cos 2 x  6sin 2 x

f  x  , f   x   2 cos 3  x     sin x   , f   x   ,...
cos2 x cos3 x cos4 x

imamo da je f   0   1, f   0   0, f   0   2,...

2 x3 x
dakle: tg x  x   ...  x   ...
3! 3
34
 x  2 x5 17 x 7
(Inače, može se pokazati da je tg x  x     ... )
3 15 315

x
Otuda je tg x  x   x  0.
3

Iskoristiti ovu relaciju i svesti dati red na harmonijski.

Zadaci

1. Napisati u vidu stepenog reda funkciju i odrediti interval u kome važi taj razvoj:

x 3 2x  1
2 2

a) f  x   sin 2 x  cos 3x. b) f  x   ln x 2  3x  2 c) f  x    2
x 1
d) f  x   2
x  3x  4

2 x2  x  3 1
e) f  x   x arcsin x f) f  x   arctg x g) f  x   2
h) f  x    sin 3 x
2 2
1  x   2  x  1  x 
1 1 x 1
i) f  x   cos x, x  . j) f  x   sin x, x  . k) f  x  
5 5
ln  arc tg x
4 1 x 2

1
l) f  x  
3x  7 x 2  2
4

2. Naći sumu reda:

  
2n  1 n 1
a) 
n  0  2n  !
, b) 
n  2  2n  1 !
, c)  2n
n 1
2
n
.

3. Ispitati konvergenciju reda:


n2  1 2

 1  2  
 2n  1  
1 n 
a)   n arcsin  b)  sin  e n   cos c)   1  n ln  d)   n  ln n  1  .
n1  n n 1  n n n 1  2n  1  n 2
 

35
 5. Furierovi redovi

Definicija 7: Funkcionalni red oblika

a0 
(1)   (an cos nx  bn sin nx)
2 n1

zovemo Furierov* red. Ovaj red možemo zvati i trigonometrijski red.

*Jean Baptiste Joseph Fourier (1768 – 1830) – francuski matematičar

 
Teorem 8: Ako su numerički redovi a
n 1
n i b
n 1
n konvergentni, tada je red (1) uniformno i apsolutno

konvergentan za sve x  .

Dokaz: Slijedi direktno iz nejednakosti

an cos nx  bn sin nx  an cos nx  bn sin nx  an  bn

i Vajerštrasovog kriterija za uniformnu konvergenciju funkcionalnog reda.

Definicija 8: Neka je  f1 , f 2 ,... skup neprekidnih funkcija na intervalu  a, b. Za taj skup funkcija kažemo
b
da je ortogonalan na intervalu  a, b  ako je  f  x  f  x dx  0 za m  n.
m n
a


Direktno se provjerava da je skup funkcija sin kx | k    cos kx | k    0 ortogonalan na bilo 
kom segmentu oblika  a, a  2  , a  .

a  2
1 a 2
Npr. m, n     sin mx cos nx dx  sin  m  n  x  sin  m  n  x  dx 
a
2 a 

1  cos  m  n  x  cos  m  n  x   2

     0, jer je
2  mn mn  0

cos  m  n  2   cos  m  n  2   cos 0  1.

Isto tako, direktno se provjerava da važi:

36
a  2 a  2 a  2

 sin mx dx  0  m   ,  cos mx dx  0  m   ,  sin mx sin nx dx  0  m, n  , m  n ,

a a a
a  2

 cos mx cos nx dx  0  m, n  , m  n .
a

Pretpostavimo da je (1) uniformno konvergentan red na intervalu   ,   . Tada je suma tog reda
neprekidna funkcija koja je periodična sa periodom 2π.

Obrnuto, neka je funkcija f  x  periodična sa periodom 2π i neka je

a0 
(2) f  x    (an cos nx  bn sin nx ), x    ,   ,
2 n1

pri čemu je red na desnoj strani u (2) uniformno konvergentan. Tada se taj red može integraliti član po član
na intervalu   ,   . Imamo da je

 
    
a 
a   
 f  x  dx  0  dx    (an cos nx  bn sin nx)dx  0  2    an  cos nxdx  bn  sin nxdx 
2  2 n 1 
 n 1  


  

 0 0 


1
 a0  a0  f  x  dx .
 

Ako jednakost (2) pomnožimo sa cos nx i integralimo od (–π) do π dobićemo:

 
   
a   
 f  x  cos nxdx  0  cos nxdx    am  cos mx cos nxdx bm  sin mx cos nxdx 
2 

 m 1    

0  0 

 
1  cos 2nx a  1  a
 an  cos2 nxdx  an  dx  n  x  sin 2nx   n  2  an
 
2 2 2n   2


1
pa je an 
  f  x  cos nxdx  n    .


Analogno, množeći jednakost (2) sa sin nx i integraleći od –π do π dobićemo:

  
1
 f  x  sin nxdx  bn 2
 sin nxdx  bn , pa je bn  f  x  sin nxdx  n    .
 
 

37
Time je dokazan sljedeći teorem.

Teorem 9: Ako se funkcija f  x  može razviti u red (1) koji je uniformno konvergentan na intervalu

  ,   , tada je
1  1 
an   f  x  cos nxdx  n    0  i bn   f  x  sin nxdx  n    .
   

 
Ako je f  x  parna funkcija na intervalu   ,   , tada je f  x  cos nx n    0 takođe parna pa je

2
an  f  x  cos nxdx  n    , dok je f  x  sin nx  n    neparna, pa je bn  0  n    .
 0

Ako je f  x  neparna funkcija na intervalu   ,   , tada je f  x  cos nx n    0  neparna, a

f  x  sin nx  n    parna na   ,   , pa je zato an  0  n  0,1, 2,... i

2
bn   f  x  sin nxdx  n    .
 0

Definicija 9: Kažemo da je red (1) Furierov red funkcije f  x  ako se njegovi koeficijenti an i bn računaju
po formulama iz Teorema 9. Te koeficijente zovemo preciznije Furierovim koeficijentima funkcije f.

Iako smo Furierove koeficijente funkcije f dobili pod pretpostavkom da vrijedi (2), Furierov red funkcije f
ne mora konvergirati ka toj funkciji, tj. suma reda (1) ne mora biti f  x  kad x    ,   . Naime, da bi se
to desilo moraju biti ispunjeni tzv. Dirihleovi* uslovi, koje ćemo sada navesti i objasniti.

*Johann Peter Gustav Lejeune Dirichlet (1805. – 1859.) – njemački matematičar

Definicija 10: Kažemo da je funkcija f :  a, b    po dijelovima neprekidna na intervalu  a, b  ako je ona

neprekidna na tom intervalu ili na tom inervalu ima samo konačno mnogo tačaka prekida.

Napomena: Iz Matematike I znamo da je x  x0 tačka prekida prve vrste funkcije f  x  ako postoje i

konačni su lijevi i desni limes te funkcije u datoj tački f  x0   i f  x0   , ali su različiti.

38
Definicija 11: Kažemo da funkcija f  x  zadovoljava na intervalu  a, b  Dirihleove uslove ako vrijedi

1) f je po dijelovima neprekidna na intervalu  a, b  i svi njeni prekidi su prve vrste;

2) f je monotona funkcija na intervalu  a, b  ili ima najviše konačno mnogo strogih ekstrema (maksimuma i
minimuma) na tom intervalu.

Teorem 10: Ako je f  x  periodična funkcija sa periodom 2π koja na intervalu   ,   zadovoljava

Dirihleove uslove, tada njen Furierov red konvergira na intervalu   ,   ka funkciji S  x  , pri čemu je

a) S  x   f  x  u svakoj tački x u kojoj je funkcija f neprekidna,

f  x   f  x  
b) S  x   , ako je x tačka prekida funkcije f
2

f      f    
c) S    S     .
2

Primjer 11: Želimo funkciju f  x   x napisati u obliku Furierovog reda za x    ,   . Pošto je ova
2

2 2 2 x3  2 3 2 2
funkcija parna, slijedi da je bn  0 za sve n  . Osim toga, a0   x dx     i
 0  3 0 3 3

 u  x2 dv  cos nxdx
2 2 2  x2  2 
an   x cos nxdx  1   sin nx   x sin nxdx 
 0 du  2 xdx v  sin nx   n 0 n0 
n

u  x dv  sin nxdx  
   
4 4 x  1
n 0 0 n 0
 x sin nxdx  1     cos nx  cos nxdx 
du  dx v   cos nx n  n
n    
 0 

4 4 n
 2
cos n  2  1 , za svako n  .
n n

Ako dobijene koeficijente uvrstimo u (2) dobijamo:

n
2
x 
2 
 1
 4 2 cos nx, x    ,   .
3 n 1 n

Ako u zadnju jednakost uvrstimo da je x   , slijedi:

39
 n
2 2
2 
 2
 1
 4 2 cos n 
2 1 1
 4 2   2  3 
22
.
 

3 n 1 n 3 n 1 n n 1 n 4 6

Ako uvrstimo da je x  0, tada imamo:

n n
2
0
 2
 1

 4 2 cos 0   2
 1 
2
 3  .
3 n 1 n n 1 n 4 12

Zadaci

Datu funkciju f  x  napisati u obliku Furierovog reda ako x    ,   :

 2 x,    x  0 2 2 2
1. f  x    2. f  x   sin  x 3. f  x   x sin x 4. f  x     x 5.
 3x, 0  x  
1 1   x 2  2 x, x   0,  
f  x   1  cos x  x sin x  6. f  x   x 3 7. f  x   
2 2   1, x    , 0 

ex  e x e x  e x
8. f  x   9. f  x   .
2 2

5.1 Razvijanje funkcije u Furierov red na intervalu  a, b 

 2k x   2k x 
Skup funkcija sin | k     cos | k    0 je ortogonalan na segmentu  a, b  , a  b.
 ba   ba 
Dokažite ovo za vježbu!

Koristeći ovu činjenicu i radeći na isti način na koji smo izveli formule za Furierove koeficijente za datu
funkciju f  x  , polazeći od pretpostavke da je

a0   2n x 2n x 
(3) f  x     an cos  bn sin , x   a, b  ,
2 n1  ba ba 

možemo dobiti formule za koeficijente

2 b 2n x
(4) an   f  x  cos dx  n    0  i
ba a ba

40
 2 b 2n x
(5) bn   f  x  sin dx  n    .
ba a ba

Specijalno za a  l i b  l  0, možemo iz (3) dobiti razvoj funkcije f  x  u Furierov red u intervalu

 l, l  :
a0   n x n x 
f  x     an cos  bn sin , x   l , l  , pri čemu je
2 n1  l l 

1l n x 1l n x
an   f  x  cos dx  n    0  i bn   f  x  sin dx  n    .
l l l l l l

Ukoliko je funkcija f  x  parna na intervalu  l , l  tada je bn  0  n    , a ako je neparna na tom

intervalu, tada je a0  an  0  n    .

Primjer 12: Razviti u Fourierov red u intervalu  5,15  funkciju f  x   10  x.

15
15
2 1 x2  1 225 25 
a0   (10  x ) dx   10 x     150   50    0
15  5 5 5 2 5 5 2 2 

15
u  10  x
2 2k x
ak  (10  x) cos dx  du   dx
15  5 5 15  5
2k x 10 2k x
v   cos dx  sin
15  5 2k  15  5

15 15
1 10 2k x  1 10 2k  x
  (10  x )  sin      sin dx
5 2k 15  5  5 5 2k 5 15  5

15
1 10 2k 15 10 2k  5  1 10 2k x
  (10  15)  sin  (10  5)  sin    cos
5 2k 15  5 2k 15  5  k 2k 15  5 5
1  25 25  5
  sin 3k  sin k   2 2 (cos 3k  cos k )
5  k k  k 

1  25 25  5
  0  0   2 2 (cos 3k  cos k )  0  0  0
5  k k  k 

Naime,

1  (1), ako je k neparno

cos 3k  cos k   , pa je u oba slučaja cos 3k  cos k  0
1  1, ako je k parno
41
Dakle, ak  0 za svako k   0 .

u  10  x
2 15 2 k x
bk  (10  x) sin dx  du   dx
15  5 5 15  5
2k x 10 2k x
v   sin dx   cos
15  5 2 k 15  5

15 15
1 10 2k x  1 10 2k  x
  (10  x )  cos      cos dx
5 2k 15  5  5 5 2k 5 10

15
1 10 2k 15 10 2k  5  1 10 2k  x
  (10  15)  cos  (10  5)  cos    sin
5 2 k 10 2 k 10  k 2k 10 5
1  25 25  5
  cos 3k  cos k   2 2 (sin 3k  sin k )
5  k k  k 
1  25 25  5 10
  cos 3k  cos k   0  (cos 3k  cos k )   (1) k
5  k k  k k 


(1) k k x
Prema tome, Furierov red date funkcije je: f ( x)  10   sin , x   5,15 .
k 1 k 5

Zadaci

1. Razviti u Fourierov red funkciju f  x   2 x  5 na intervalu  1,5 .

  
2. Razložiti funkciju y  x cos x u Fourierov red u intervalu   , .
 2 2

3. Razložiti funkciju y  cos x u Fourierov red u intervalu  0,1 .


1
4. Razviti u Fourierov red u intervalu  1,1 funkciju f  x   x i zatim sumirati red  2
.
n 0  2n  1
  
5. Razložiti funkciju y  x sin x u Fourierov red u intervalu   , .
 2 2

42
 
   1
6. Razviti u Fourierov red funkciju f  x   sin x , x    ,  i sumirati red  4n 2
.
 2 2 n 1 1

 x, x   0,1

7. Razviti u Fourierov red u intervalu  0,3 funkciju f  x   1, x  1, 2  .

3  x, x   2,3

8. Razviti u Fourierov red u intervalu  0, 2  funkciju f  x   x 2 , x   0, 2  i sumirati red

n

 1

n 1 n2
.

1, 1, 5  x  2 3 
9. Razviti funkciju f  x    u Fourierov red u intervalu  ,3  .
3  x , 2  x  3 2 

 x  1, x   1, 0 
10. Razviti funkciju f  x    u Fourierov red u intervalu  1,1 .
1  x, x   0,1

 x  1, x   1, 0 

11. Razviti funkciju f  x    u Fourierov red u intervalu  1,1 .
1  x, x   0,1

5.2 Razvijanje funkcije u red sinusa ili red kosinusa

Data je funkcija f  x  koja na intervalu  0, l  , l  0 zadovoljava Dirihleove uslove. Želimo tu funkciju

prikazati u obliku reda sinusa, tj.


n x
f  x    bn sin , x   0, l .
n 1 l

Očito bi funkcija određena redom na desnoj strani mogla biti neparna, ukoliko se posmatra na simetričnom
intervalu. Zato ćemo definisati funkciju F  x  koja je neparna na intervalu  l , l  , a koja se na intervalu

 0,l  podudara sa datom funkcijom. Funkciju F  x  zovemo neparnim proširenjem funkcije f  x  i

vrijedi:

 f  x  , x   0, l 
F  x   .
 f   x  , x   l , 0 

Furierov red funkcije F  x  na intervalu  0,l  podudara se sa Furierovim redom funkcije f  x  , a izražen
je isključivo preko sinusa.

43
Analogno, ako funkciju f  x  želimo na intervalu  0, l  , l  0 prikazati u obliku reda kosinusa, tj.

a0  n x
f  x    an cos , x   0, l  ,
2 n 1 l

pri čemu na tom intervalu data funkcija zadovoljava Dirihleove uslove, tada najprije definišemo funkciju

 f  x  , x   0, l 
F  x  
 f   x  , x   l , 0 

koja je parna na intervalu  l , l  , a koja se na intervalu  0,l  podudara sa datom funkcijom. Funkciju

F  x  zovemo parnim proširenjem funkcije f  x  .

Furierov red funkcije F  x  na intervalu  0,l  podudara se sa Furierovim redom funkcije f  x  , a izražen
je isključivo preko kosinusa.

2
Primjer 13: Funkciju f  x   x smo razvili u Furierov red u intervalu   ,   i dobili smo da je
n
2
x 
2 
 1
 4 2 cos nx, x    ,   . To znači da je data funkcija razvijena u red kosinusa u intervalu
3 n 1 n

  ,   pa bi ista formula važila i za razvoj te funkcije u intervalu  0,   . Ako želimo razviti tu funkciju u
2
 x , x   0,  
red sinusa u intervalu  0,   , tada bismo krenuli od funkcije F  x    2 .
  x , x    , 0 

Ovu funkciju ćemo razviti u Furierov red u intervalu   ,  . Pošto je ona neparna, imamo da je

a0  an  0  n    i da je

   u  x2
dv  sin nxdx
1 2 2 2
bn   F  x  sin nxdx  F  
x sin nxdx  x sin nx dx 
 0  0
1
  du  2 xdx v   cos nx
n

 
2 1 2  2 
   x cos nx   x cos nx dx  .
 n 0 n0
  
 I 

 ux
dv  cos nxdx
1  1
I   x cos nx dx  1  x sin nx   sin nx dx 
0 du  dx v  sin nx n 0 n0
n
1 1  1 1 n
     cos nx  2  cos n  cos 0   2  1  1 .
n n 0 n n  

44
 2  2
Dakle, bn  
 n
n 2
  1  3
n
 1 1  n    . Slijedi:
n

2   2
x2   
n 2
  1  3
 n 1  n n
 1 1 sin nx, x  0, .
n

Zadaci

1. Razviti u Fourierov red u intervalu  0,   po kosinusima višestrukih uglova funkciju

 
 2  x, 0  x  2
f  x   .

 0 ,  x
 2

2. Razviti funkciju f  x   x, 0  x   u Fourierov red po kosinusima i iskoristiti nađeni


1
razvoj da se sumira red  2
.
n 1  2n  1

x2
3. Razviti u Fourierov red funkciju f  x   x  , 0  x  1 po kosinusima.
2
2
4. Razviti u Fourierov red funkciju f  x   x  x , 0  x  1 po sinusima.
 x
5. Razviti u Fourierov red po sinusima funkciju f  x   , 0  x   . Zatim iskoristiti taj razvoj
2
1 1 1
da se sumira red 1 
   ...
3 5 7
 x, 0  x 1
6. Razviti funkciju f  x    u Fourierov red po sinusima u intervalu  0, 2 .
2  x, 1  x  2
3 x 2  6 x  2 2
7. Razviti funkciju f  x   u red po kosinusima u intervalu  0,   .
12
   
8. Razviti funkciju f  x   x   x  po sinusima višestrukih uglova u intervalu  0,  .
2   2
9. Razviti u Fourierov red funkciju f  x   x    x  , x   0,   u red sinusa i sumirati red
n 1

 1 .

n 1  2n  1
3

2
10. Razviti funkciju f  x   x  2 x u Fourierov red u intervalu  0,   u red sinusa.

45
 DIFERENCIJALNE JEDNAČINE

1. Osnovni pojmovi

Jednačina u kojoj, pored nepoznate funkcije, učestvuju i njeni izvodi zove se diferencijalna jednačina. Tako
npr., jednačina

(1) F  x, y, y    0,

gdje je F neprekidna funkcija nezavisnih promjenljivih x, y , y zove se obična diferencijalna jednačina prvog
reda. Pri tome je y  y  x  nepoznata funkcija, a y   y  x  njen izvod. Diferencijalna jednačina prvog
reda može se posmatrati i u obliku

 2 y  f  x, y  .

Pri tome je f  x, y  neprekidna funkcija dvije nezavisne promjenljive u nekoj oblasti ravni xOy. Ovaj oblik
zovemo normalni oblik diferencijalne jednačine prvog reda. Očigledno se (2) može vrlo lako transformisati
na oblik (1), ali obrnuto nije uvijek moguće, tj. jednačina (1) se ne može nekad riješiti po y'.

Ako su P  x, y  i Q  x, y  poznate neprekidne funkcije dvije nezavisne promjenljive, tada se diferencijalna

jednačina prvog reda može pisati i u obliku

 3 P  x, y  dx  Q  x, y  dy  0.
dy
Ako ovu jednačinu podijelimo sa dx i uzmemo u obzir da je y  , dobijamo iz (3):
dx

P  x, y 
P  x , y   Q  x, y  y   0  y    , dakle, napisali smo jednačinu u obliku (2). Takođe, jednačina
Q  x, y 
dy
(2) se vrlo lako dovodi na oblik (3), uzimajući opet u obzir da je y   .
dx

Diferencijalna jednačina drugog reda može se pisati u obliku

F  x, y, y, y    0 ili y   f  x, y , y   .

Red diferencijalne jednačine određuje se prema najvećem redu izvoda nepoznate funkcije koji u njoj
figuriše. Općenito, jednačinu

F  x, y , y ,..., y ( n )   0 za neko n   zovemo diferencijalnom jednačinom n – tog reda, dok se

 
y  n  f x, y, y,..., y  n1 zove diferencijalnom jednačinom n – tog reda u normalnom obliku.

Mi ćemo najviše pažnje posvetiti rješavanju diferencijalnih jednačina prvog reda, ali ćemo isto tako vidjeti i
rješavanje nekih diferencijalnih jednačina višeg reda.

46
Opće (opšte) rješenje (integral) jednačine (1) je funkcija y    x, C  koja identički zadovoljava zadovoljava

 
tu jednačinu za sve vrijednosti konstante C, tj. F x,   x, C  ,    x, C   0 za sve x iz nekog intervala

 a, b  . Pri tome konstanta C ne mora uzeti sve realne vrijednosti, nego samo vrijednosti iz nekog intervala.
Ako je C fiksirano (tj. C je konkretan broj): C  C0 , tada se funkcija y    x, C0  zove partikularno
rješenje (integral) jednačine (1).

Najzad, može se desiti da postoji neka funkcija koja je rješenje jednačine (1), ali da nije sadržana u općem
rješenju. Kažemo da je ta funkcija onda singularno rješenje jednačine (1).

x
Primjer 1: Diferencijalna jednačina y    ima opće rješenje y  C  x 2 , C  0.
y

2 x x x
Zaista, y  C  x 2  y    .
2 C  x2 C  x2 y

Ako je C  0, tada je C  x 2  0, pa tada funkcija y  C  x 2 nije definisana. Ako uzmemo da je C  1,

tada funkcija y  1  x 2 predstavlja partikularno rješenje date jednačine.

Primjer 2: Opšte rješenje jednačine y   y je y  e x C , C  . No očito i funkcija y  0 zadovoljava datu

jednačinu, ali se ta funkcija ne može dobiti iz opšteg rješenja ni za jednu vrijednost konstante C. Time se
zaključuje da je ta funkcija singularno rješenje date jednačine. Međutim, opšte rješenje se može napisati i u
obliku y  C  e x , C  . Tada funkcija y  0 nije singularno rješenje, jer se može dobiti iz opšteg za
C  0.

Nekad se uz diferencijalnu jednačinu (2) postavi i dodatni uslov, da je y  x0   y0 , pri čemu su x0 , y0

fiksirani realni brojevi. To znači da se traži kriva y    x  koja zadovoljava jednačinu (2) i osim toga,

prolazi kroz tačku T  x0 , y0  .

 y   f  x, y 
Problem određivanja jedne ili više krivih koje zadovoljavaju sistem:  zove se Košijev (Cauchy)
 y  x0   y0
problem. Uslov y  x0   y0 nam pomaže da u opštem rješenju y    x, C  odredimo vrijednost
konstante C.

 y   y
Primjer 3: Riješiti Košijev problem  3
.
 y  3  2e
47
Ako u opštem rješenju y  C  e x jednačine y   y (Primjer 2) stavimo da je x  3 i y  2e3 slijedi
2e3  C  e3  C  2. Otuda je y  2  e x rješenje datog problema.

Zadaci

 x2
1. Dokazati da je y  C  e opšte rješenje diferencijalne jednačine y   2 xy  0 i zatim naći onu
krivu iz te familije krivih koja prolazi kroz tačku A  0,1 .
x
2. Dokazati da je y  aCe a
 C    opšte rješenje diferencijalne jednačine y  ay , a  0.

2. Diferencijalna jednačina koja razdvaja promjenjive

Diferencijalna jednačina koja razdvaja promjenjive je oblika y   f ( x )  g ( y ) i rješava se ovako:

dy dy
 f ( x)  g ( y )    f  x  dx.
dx g ( y) 

Pri tome obavezno pretpostavljamo da je g  y   0. Posebno se provjeri da li će jednačina biti zadovoljena

ako je g  y   0, jer tada možemo eventualno dobiti singularna rješenja.

Ukoliko je jednačina zadata preko diferencijala dx i dy, npr.

P1  x  Q1  y  dx  P2  x  Q2  y  dy  0, jednačinu podijelimo sa P2  x  Q1  y  , pod pretpostavkom da je

P1  x  Q2  y 
P2  x   0 i Q1  y   0 : dx  dy  0, a odatle je
P2  x  Q1  y 
P1  x  Q2  y  P1  x  Q2  y 
dx   dy   dx    dy  C .
P2  x  Q1  y  P2  x  Q1  y 

Za diferencijalnu jednačinu y   f ( ax  by  c ) , uzimamo smjenu u  ax  by  c. Dalje slijedi

du du
 a  by  a  bf (u )   dx,
dx a  bf (u )

a ovo je diferencijalna jednačina koja razdvaja promjenjive.

48
Primjeri 4:

a) Riješiti diferencijalnu jednačinu: xy dx   x  1 dy  0 .

Rješenje: Data jednačina se transformiše ovako

x 1
xy dx    x  1 dy  dx   dy ,
x 1 y

pri čemu pretpostavljamo da je x  1, y  0. Integriranjem obje strane slijedi

 1  1
 1  x  1  dx    y dy
 x  ln x  1   ln y  ln C
 ln y  ln x  1  ln C  x
y C
 ln  ln
x 1 x
x 1
 y  C x  opće rješenje.
e

Ako je x  1, tada je dx  0, pa je jednačina zadovoljena, a isto tako y  0 je očito rješenje date
jednačine. Međutim, rješenje y  0 se može dobiti iz općeg za C  0, dok se rješenje x  1 ne može
dobiti iz općeg i zaključujemo da je to singularno rješenje date jednačine.

 
b) Naći rješenje jednačine x 2  1 y ' 2 xy 2  0 koje prolazi kroz tačku T  0,1 .

 
Rješenje: Uz pretpostavku da je y  0 i x  1 dijeljenjem sa y 2 x 2  1 jednačinu dovodimo na oblik:
y' 2x
2
 2 .
y x 1

Ovu ćemo jednačinu sad pomnožiti sa dx i integrirati, pa se dobije:

1

y
 
  ln x 2  1  C  y C  ln x 2  1  1,

čime smo dobili opće rješenje jednačine.

Ako je y  0 tada je i y '  0 pa zaključujemo da je y  0 singularno rješenje.

Iz početnog uslova da tražena kriva prolazi kroz tačku T imamo da je 1   C  ln1  1, pa je očito C  1. To
znači da je traženo partikularno rješenje naše jednačine dato sa:

49
  
y 1  ln x 2  1  1.

c) Riješiti jednačinu y '  cos  y  x  .

Rješenje: Napravićemo smjenu promjenljive y  x  z. Tada je y ' 1  z ', tj. y '  z ' 1. Jednačina sad
glasi: z ' 1  cos z. Dalje slijedi:

z z'
z '  cos z  1  * ... z '  2 sin 2   2,
2 2 z
 sin
2

z
pri čemu pretpostavljamo da je sin  0  z  2k , k  . Otuda je
2

z z yx
2ctg  2 x  2C  ctg  x  C  ctg  x  C.
2 2 2

To je opće rješenje date jednačine. No, možemo dobiti i jednu grupu singularnih rješenja. jer ako je
z  2k , k  , tada je z '  0, pa uvrštavanjem u  * dobijemo identitet. Dakle, imamo singularna
rješenja y  x  2k , k  .

Zadaci

1. Riješiti diferencijalne jednačine:

a) y ' xy 2  2 xy

b) y '  4 x  2 y  1.

c) x 1  y 2 dx  y 1  x 2 dy  0.

x2  8
d) y  
 x2  5x  6  y 2 cos y
  
e) 8 y 2  12 y  2 y   x y 3  2 y 2  y  2 x. 

2. Naći partikularno rješenje date jednačine koje zadovoljava dati uslov:

a) y ' ctgx  y  2, y  0   1

9
b) x 2 y ' cos 2 y  1, y    
4
50
 2
c) xy ' y  y , y 1  0,5.

z
3. Riješiti diferencijalnu jednačinu 2 xy  y x 2 y 4  1  y  0 pomoću smjene y  , z  z  x .
x
y2 1
4. Riješiti diferencijalnu jednačinu y     2 smjenom xy  z.
2 2x

3. Homogene diferencijalne jednačine

dy  y
Homogene diferencijalne jednačine su oblika  f   . Uvodi se smjena
dx x

y
 u  y  xu  y   ux  u .
x

Nakon uvrštavanja u polaznu jednačinu dobija se diferencijalna jednačina koja razdvaja promjenjive:
du dx
u x  u  f  u   u x  f  u   u   .
f u   u x

Primjeri 5:

1. Riješiti diferencijalnu jednačinu:  x  y  dx   x  y  dy  0.

Rješenje:  x  y  dy    x  y  dx , pa dijeljenjem sa  x  y  , x   y , dobijamo da je

y
1
dy xy x.
  y' 
dx x y y
1
x

y 1 u
Uzećemo smjenu u   y '  u ' x  u , pa slijedi u ' x  u   . Dalje se jednačina lahko dovede
x 1 u
do oblika
u 2  1 u 1 1 u 1 1 1
u'x  u' 2   2 du    dx  ln  u 2  1  arctgu   ln x  C ,
u 1 u 1 x u 1 x 2
odnosno nakon sređivanja ln x u 2  1  C  arctgu . Na kraju umjesto u u općem rješenju uvrstićemo
y y
i dobija se opće rješenje: ln x 2  y 2  C  arctg .
x x

y
2. Riješiti diferencijalnu jednačinu: xy '  y  xe x .
51
 y
y
Rješenje: Dijeljenjem sa x, x  0, dobijemo homogenu jednačinu y '   e x . Nakon uvođenja smjene
x
y u' 1
u  y '  u ' x  u , dobijamo u ' x  u  u  eu , odnosno  .
x u x

Poslije množenja sa dx i integriranja slijedi

e u   ln x  ln C  e  u  ln Cx  u  ln  ln Cx   y   x ln  ln Cx  .

3. Naći krive kod kojih je odsječak tangente MT od tačke dodira M do presjeka T sa x – osom jednak
odsječku OT na x – osi.

Rješenje: Imamo da je jednačina tangente MT data sa: Y  y  y '  X  x  . Ako ovdje uvrstimo da je Y  0
2
y  y  2  y 
dobijamo da je X  x  . Dakle T  x  , 0  . Zato je MT  y   x   x  . Pošto je
y'  y'   y' 
y
OT  x  , iz MT  OT slijedi nakon kvadriranja
y'
y
2
y y2 y2 2 xy 2 xy x .
x2  2 x  2
 y 2
 2
 x2  y 2   y' 2  2
y '  y '  y ' y' x  y2  y
1  
x

y 2u u  u3
Uzmimo smjenu u   y '  u ' x  u. Tada je u ' x  u  u'x  . Razdvajanjem
x 1  u2 1 u2
1 u2 1
promjenljivih dobićemo:  u 1  u 2 du   x dx.

1 u2 1 2u
 u 1  u 2 du   u du   1  u 2 du  ln u  ln 1  u   C , slijedi
2
Pošto je

y
u u
ln 2
 ln Cx  2
 Cx  x 2  Cx  y  C  x 2  y 2  .
1 u 1 u y
1 2
x

Otuda tražene krive su kružnice sa centrom na y – osi koje prolaze kroz koordinatni početak.

Zadaci

1. 2 x3 y '  y  2 x 2  y 2 
52
 x y
2. xy ' y   x  y  ln
x
3. xy '  y 2  x 2  y.

4. x 2
y 2  x 4  y  x 2 y 2  y 4 .
y  y 2  3x2 
5. y' ako je y 1  1 .
2 x3
3
4 4 6
6. Riješiti diferencijalnu jednačinu 2 x yy   y  4 x smjenom y  z , z  z  x  . 2

y  xy
7.  2.
x  yy

4. Diferencijalne jednačine koje se svode na homogene

 a1 x  b1 y  c1 
Diferencijalna jednačina oblika y   f   se svodi na homogenu diferencijalnu jednačinu.
 a2 x  b2 y  c2 
Razlikujemo sljedeće slučajeve:

1º c1  c2  0

 y 
 a1 x  b1 y   a1  b1 x 
y  f   f   . Ovo je homogena jednačina.
 a2 x  b2 y   a2  b2 y 
 x 

a1 b1 a b a  ka2
2º    0  a1b2  a2b1  0  a1b2  a2b1  1  1  k   1 .
a2 b2 a2 b2 b1  kb2

 k (a2 x  b2 y )  c1   kt  c1 
Zamjenimo u polaznu jednačinu: y   f   f   , uzmemo smjenu a2 x  b2 y  t
 a2 x  b2 y  c2   t  c2 
t   a2
, odakle slijedi a2  b2 y  t   y   .
b2
53
 t   a2  kt  c1 
Tada dobijamo jednačinu  f  , a to je diferencijalna jednačina koja razdvaja promjenjive.
b2  t  c2 

a1 b1
3º   0
a2 b2

Tada uvodimo smjenu: x  u   , y  v   , gdje su u, v nove promjenjive, a  i  neodređene konstante.

dx  du  dy dv
  , pa se dobija jednačina po nepoznatoj funkciji v  v  u 
dy  dv  dx du

dv  a  u     b1  v     c1   a u  b1v  a1  b1  c1 

 f 1   f  1 

du  a2  u     b2  v     c2   a2u  b2v  a2  b2   c2 

Da bi ovo bila homogena jednačina mora biti prema 1º

a1  b1  c1  0
.
a2  b2   c2  0

a1 b1
Ovaj sistem ima jedinstveno rješenje, jer je    0.
a2 b2

Primjeri 6:

1. Riješiti diferencijalnu jednačinu  2 x  y  1 dx   4 x  2 y  3 dy  0.

dy 2 x  y  1 2 1
Rješenje:  2 x  y  1 dx   4 x  2 y  3  dy   . Pošto je    4  4  0, može
dx 4 x  2 y  3 4 2
2x  y 1
se odabrati smjena funkcije. Zaista, y '  , pa ćemo uzeti smjenu 2 x  y  z  y '  z ' 2.
2 2x  y  3
z 1 5z  7 2z  3 2z  3
Tada je z ' 2   z'  z ' 1  dz   dx.
2z  3 2z  3 5z  7 5z  7

2z  3 1  1  1 1 
Pošto je  5 z  7 dz  5   2  5z  7  dz  5  2 z  5 ln 5z  7   C , slijedi
2z 1 4x  2 y 1
 ln 5 z  7  x  C   ln 5 x  10 y  7  x  C  5 x  10 y  ln 5 x  10 y  7  C .
5 25 5 25

2 x  4 y  6
2. Riješiti diferencijalnu jednačinu y '  .
x y3

54
 2 4
Rješenje: Pošto je    2  4  6  0, uzećemo smjene funkcije i argumenta,
1 1
x  u   , y  v   , v  v  u  , a  i  su pogodno izabrane konstante. Tada je v 'u  y ' x pa slijedi:
2u  4v   2  4  6 
v'  .
u  v      3

Ova jednačina može biti homogena ako je 2  4   6  0 i     3  0, odakle se dobije da je

  1,   2. Dakle, uzimaju se smjene x  u  1, y  v  2, tj. u  x  1, v  y  2. Data jednačina se
2u  4v
svodi na v '  . Ako posljednji razlomak skratimo sa u, dolazimo do homogene jednačine
uv
v
2  4
v'  u.
v
1
u

v
Sada napravimo još jednu smjenu funkcije  z , z  z  u   v  zu  v '  z  uz ', pa se dobije
u
2  4 z  z 2  3z  2 1 z 1 1 z 1
z  uz '   uz '   z' 2   dz    du.
1 z 1 z z  3z  2 u  z  1 z  2  u

1 z  2 3 
Pri tome pretpostavljamo da je z  1 i z  2. Imajući u vidu da je   z  1 z  2 dz    z  1  z  2 dz
, dolazimo do rješenja po z:
3 3

2ln z  1  3ln z  2   ln u  ln C  ln
 z  2 C
 ln 
 z  2  C .
2 2
 z  1 u  z  1 u
3
v 
  2 3
v u
Uvrstimo sad z  :
 C
 
 v  2u  C 3 2
   v  2u   C  v  u  .
2 2
u v  u u v  u  u
  1
u 

Najzad, uvrštavamo u ovo rješenje da je u  x  1, v  y  2. Slijedi:

3 2 3 2
 y  2  2  x  1   C  y  2   x  1    y  2 x   C  y  x  1 .

v
Ako je z  1 slijedi  1  v  u  y  2  x  1  y  x  1.
u

Ako je z  2 slijedi v  2u  y  2  2  x  1  y  2 x.

Direktno se provjerava da su ove dvije funkcije rješenja date jednačine. Međutim, funkcija y  2 x se može
dobiti iz općeg rješenja, dok funkcija y  x  1 ne može. Zato je y  x  1 singularno rješenje.

55
Zadaci

1. x  y  1   y  x  2 y '  0
2.  2 x  y  4  dy   x  2 y  5 dx  0
3.  y  x  2  dx   2 y  x  5 dy  0.
4.  x  3 y  16 dx   3x  y  8 dy  0.
5.  3 y  7 x  7  dx   3x  7 y  3 dy
6.  x  2 y  1 dx   x  3 y  dy  0.
7.  2 x  4 y  6  dx   x  y  3 dy  0.

5. Egzaktna diferencijalna jednačina

Definicija 1: Ako je u  u  x, y  diferencijabilna funkcija nezavisnih promjenljivih x i y, tada je

u u
du  dx  dy totalni (potpuni) diferencijal funkcije u.
x y

Teorem 1: Neka su P  x, y  i Q  x, y  funkcije dvije nezavisne promjenljive, koje su definisane i

2 P Q
neprekidne u nekoj oblasti D   i neka u toj oblasti imaju neprekidne parcijalne izvode i . Da bi
y x
izraz P  x, y  dx  Q  x, y  dy bio totalni diferencijal neke funkcije u  x, y  , potrebno je i dovoljno da u
oblasti D bude

P Q
(4)  .
y x

Dokaz: Najprije dokazujemo da je uslov potreban. Pretpostavimo da postoji funkcija u  x, y  , takva da je

u u
du  dx  dy  P  x, y  dx  Q  x, y  dy.
x y

u u
Očito je onda  P  x, y  i  Q  x, y  .
x y

 2u P  x, y   2u Q  x, y 
Tada slijedi  i  .
xy y yx x

Zbog neprekidnosti parcijalnih izvoda, mješoviti parcijalni izvodi drugog reda funkcije u su jednaki. Otuda je
P Q
 .
y x

56
Dokažimo sada da je uslov (4) dovoljan. Odredićemo tada funkciju u  x, y  za koju je
u u
du  P  x, y  dx  Q  x, y  dy. Očito je  P( x, y ) i  Q( x, y ). Zato je
x y
u  x, y    P  x, y  dx    y  , gdje je   y  funkcija koja zavisi samo od y. Slijedi:
u  
  P  x, y  dx    y   Q  x, y      y   Q  x, y    P  x, y  dx, pa je
y y y

  
  y    Q ( x, y )   P( x, y )dx dy  C , C  const.
 y 

  
Najzad, u  x, y   P  x, y  dx  Q ( x, y ) 
   P( x, y )dx dy  C , C  const.
y 

Teorem je dokazan.

Definicija 2: Diferencijalna jednačina P  x, y  dx  Q  x, y  dy  0 zove se egzaktnom ili jednačinom

totalnog diferencijala, ako je njena lijeva strana totalni diferencijal neke funkcije u  x, y  .

Rješavanje egzaktne diferencijalne jednačine zasniva se na nalaženju funkcije u. Ta jednačina je onda

ekvivalentna sa jednačinom du  0  u  c. Naravno, najprije treba provjeriti da je zadovoljen uslov (4).

 
Primjer 7: Riješiti diferencijalnu jednačinu 2 xydx  x 2  y 2 dy  0.

2 2 P Q
Rješenje: P  x, y   2 xy  Q  x, y   x  y    2 x.
y x

u u
Potražimo sada funkciju u  u  x, y  takvu da je  2 xy   x 2  y 2 . Iz prvog od ova dva uslova je
x y
u
u   2 xydx  x 2 y    y    x 2     y  . Dakle,
y

2 2 2 2 y3
x   y  x  y   y    y    y   k  .
3

y3 y3
Zaključujemo da je u  x y 
2
 k , k  . Opšte rješenje jednačine glasi: x 2 y   c.
3 3

57
 ax  by  c
Primjer 8: Jednačina y   , pri čemu su a, b, c, f , g   je egzaktna. Naime, ona je
bx  fy  g
P Q
ekvivalentna sa  by  ax  c  dx   bx  fy  g  dx  0, za koju je   b.
y x

f  x  y
Primjer 9: Ako su f  x  i g  y  proizvoljne funkcije, diferencijalna jednačina y   je egzaktna.
x  g  y

Zadaci

x 
1. Pokazati da je diferencijalna jednačina  ln y  5 y
sin 5 x  dx    2 y cos 5 x  dy  0
2

y 
jednačina totalnog diferencijala i naći partikularno rješenje te jednačine tako da je y  0   e .
2. Dokazati da je diferencijalna jednačina egzaktna, pa zatim riješiti tu jednačinu.
  
a) e y  x dx  xe y  2 y dy  0. 
b)  x  2 y  dx   2 x  y  dy  0.

c)  mdx  ndy  sin  mx  ny    ndx  mdy  cos  nx  my  .

xdx  ydy xdy  ydx

d)  .
1  x2  y 2 x2  y 2

y  x2 x 2  y 2 y
3. Dokazati da se diferencijalna jednačina y  smjenom u  svodi na
2
xy x  y  x 2 x
diferencijalnu jednačinu totalnog diferencijala, pa zatim riješiti tu jednačinu.

58
 6. Integracioni množilac

Pretpostavimo da diferencijalna jednačina P  x, y  dx  Q  x, y  dy  0 nije egzaktna. To znači da je

P Q
 . Postavlja se pitanje možemo li tu jednačinu „popraviti“, tj. transformisati je u njoj ekvivalentnu
y x
jednačinu (koja ima ista rješenja kao polazna), tako da ona postane egzaktna.

P Q
 
Primjer 10: Za diferencijalnu jednačinu x 2  3 y 2 dx  2 xydy  0 je
y
 6 y  2 y 
x
. Znači, ona

 1 3y2  2y
nije egzaktna. Ali ako je podijelimo sa x 4 , dobijemo:  2
 4  dx  3 dy  0, koja je egzaktna, jer
x x  x
1 3 y2 P 6y 2y Q 6 y P
P 2
 4    4 , Q  3  2 yx 3   6 yx 4   4  .
x x y x x x x y

U opštem slučaju, tražimo funkciju     x, y  koju zovemo integracioni množilac tako da je jednačina

  x, y   P  x, y  dx    x, y   Q  x, y  dy  0 egzaktna. S obzirom na Teorem 1, to znači da je

  P   Q 
 . Koristeći pravilo za izvod proizvoda, dobićemo:
y x

P  Q 
  P  Q 
y y x x

 P Q   
(5)     Q P .
 y x  x y

Integracioni množilac tražićemo u dva specijalna slučaja, kad on zavisi samo od x ili samo od y.

  d 
10 Pretpostavimo da je     x  . Tada je 0 i  . Tada iz (5) slijedi
y x dx
P Q

d  y x
(6)  dx.
 Q

Ukoliko je razlomak na desnoj strani u (6) funkcija koja zavisi samo od x, jednačina (6) je sa razdvojenim
promjenljivim i možemo bez problema doći do množioca  .

59
   d 
20 Pretpostavimo da je     y  . Tada je 0 i  . Tada iz (5) slijedi
x y dy
P Q

d  y x
(7)  dy.
 P

Ukoliko je razlomak na desnoj strani u (6) funkcija koja zavisi samo od y, jednačina (6) je sa razdvojenim
promjenljivim i možemo opet bez problema doći do množioca  .

P Q

2 2

Primjer 11: x  3 y dx  2 xydy  0 

y x
 8 y. Jednačina (6) tada glasi:

d  8 y d 4 d dx 1
 dx    dx    4  ln   4 ln x  ln x 4 , pa je   x 4  4 .
 2 xy  x  x x

Zadaci

Riješiti diferencijalnu jednačinu ako se zna da se može naći integracioni množilac koji zavisi samo od jedne
varijable.

1. y  2 x  y  2  dx  2  x  y  dy  0.
2.  x sin y  y  dx   x 2 cos y  x ln x  dy  0
3. y 2 dx   xy  1 dy  0
2 xy 3  x 4 ln x
4. y 
3x 2 y 2
 y3 
 dx   x  y  dy  0.
2 2 2
5.  2 xy  x y 
 3

60
 7. Linearna diferencijalna jednačina prvog reda

Neka su p  x  i q  x  neprekidne funkcije na intervalu  a, b  . Jednačinu

8 y  p  x  y  q  x 

zovemo linearna diferencijalna jednačina prvog reda. Ako je q  x   0 za sve x   a, b  , kažemo da je

jednačina (8) homogena linearna, a u suprotnom nehomogena linearna diferencijalna jednačina prvog reda.
Postoji nekoliko načina za rješavanje ove jednačine.

I metoda varijacije konstante (Lagranž)*

* Joseph Louis Lagrange (1736. – 1813.) – francuski matematičar

Riješimo najprije homogenu jednačinu koja odgovara jednačini (8), tj. y  p  x  y  0. Ova jednačina
dopušta razdvajanje promjenljivih, jer je ekvivalentna sa

y
  p( x )  ln y    p ( x )dx  ln C  y  C  e 
 p ( x ) dx
.
y

Ako u opštem rješenju homogene jednačine pretpostavimo da C nije konstanta, nego neka funkcija koja
zavisi od x, možemo potražiti opšte rješenje jednačine (8) u tom obliku, tj.

y  C  x  e   y  C   x  e   C  x  p ( x )e 
 p ( x ) dx  p ( x ) dx  p ( x ) dx
, pa uvrštavanjem u (8) slijedi:

C x  e   C  x  p ( x )e   p  xC  xe 

 p ( x ) dx  p ( x ) dx  p ( x ) dx
 q  x

C  x  e   q  x   C   x   q  x  e  C  x    q  x  e
 p ( x ) dx p ( x ) dx p ( x ) dx
dx. Zaključujemo da je opšte
rješenje jednačine (8) dato formulom:

 p ( x ) dx   p ( x ) dx dx  .
(9) ye   c   q  x e 
 

II metoda nepoznatih funkcija (metoda zamjene)

Rješenje jednačine (8) tražićemo u obliku proizvoda dvije nepoznate funkcije u  u  x  i v  v  x  , tj.

y  uv  y   u v  uv  uv  uv  uvp  q  u v  u  v  vp   q.

Imamo pravo odabrati proizvoljno jedan uslov koji se odnosi na nepoznate funkcije u i v, pa se odabere da

v  vp  0  v  e  ,
 pdx
je a nakon toga dobijemo funkciju u iz jednačine

u  e   q  u   e  qdx  c, te uvrštavajući u formulu y  uv, dobijemo opet formulu (9).

 pdx pdx

61
III metoda integracionog faktora (Ojler)

Jednačina (8) ekvivalentna je jednačini

8'  p( x) y  q( x)  dx  dy  0.
P Q
Za P ( x )  p ( x) y  q( x) i Q( x)  1, imamo da je  p( x ),  0, što znači da (8') nije egzaktna
y x
diferencijalna jednačina. Ako potražimo integracioni faktor ove jednačine u obliku     x  , iz jednačine
(6) dobijemo da je

P Q

d  y x
dx  p ( x )dx  ln    p( x)dx    e 
p ( x ) dx
 .
 Q


  ye 
p ( x ) dx 
Množeći (8) sa e 
p ( x ) dx
slijedi: y e   p  x  ye   q  x  e  p ( x ) dx .
p ( x ) dx p ( x ) dx p ( x ) dx
  q  x e
 

Odatle se direktno dolazi ponovo do rješenja (9).

IV metoda

Linearnu diferencijalnu jednačinu (8) možemo direktno rješavati pomoću izvedene formule (9).

Primjeri 12 : Riješiti diferencijalne jednačine

1. xy ' 2 y  2 x 4

Rješenje: Koristićemo metodu varijacije konstanti. Najprije ćemo riješiti homogenu jednačinu xy ' 2 y  0.
Imamo da je tada

y' 2 dy 2
xy '  2 y      dx  ln y  2ln x  ln C  ln y  ln Cx 2  y  Cx 2 , pa ćemo
y x y x
2
opće rješenje polazne jednačine tražiti u obliku y  C  x  x .

2
Tada je y '  C '  x  x  2 xC  x  , pa uvrštavanjem u početnu jednačinu dobijemo

62
x C '  x  x 2  2 xC  x    2C  x  x 2  2 x 4  x 3C '  x   2 x 4  C '  x   2 x  C  x   x 2  K , pa


zaključujemo da je opće rješenje date jednačine y  x 2  K x 2  x 4  Kx 2 . 

2.  xy  e  dx  xdy  0
x

dy xy  e x ex
Rješenje: xy  e  x
 dx  xdy  dx

x
 y ' y  , uz uslov x  0.
x

Koristićemo metodu nepoznatih funkcija. Opće rješenje tražimo u obliku y  uv, gdje su u i v neodređene
funkcije. Tada je y '  u ' v  uv ', pa uvrštavanjem u jednačinu slijedi

ex ex
u ' v  uv ' uv   u ' v  u  v ' v   ... *
x x

v' dv
Izaberimo v tako da je v ' v  0. Tada je v '  v   1    dx  ln v  x  v  e x .
v v

ex 1
Sada iz  * slijedi da je u ' e 
x
 u '   u  ln x  C . Zato je y  e x  ln x  C  .
x x

Ako je x  0, tada je i dx  0, pa je početna jednačina očito zadovoljena. Prema tome, data jednačina ima
singularno rješenje x  0.

3.  2e y
 x y '  1

1
Rješenje: Očito je y '  , što nam je nepovoljna varijanta. No ako posmatramo x kao funkciju od y,
y
2e  x
imali bismo da je x '  2e y  x  x ' x  2e y

Radićemo dalje po metodi integracionog faktora. Dakle, množeći posljednju jednačinu sa

p  y  dy
e  e  e y , dobićemo xe y   2e 2 y  xe y  2e 2 y dy  e 2 y  K odakle slijedi:
dy
  
x   e 2 y  K  e  y  e y  Ke  y .

Zadaci

1.  2 x  1 y '  4 x  2 y
2.  2 x  y  dy  ydx  4 ln ydy
63
 ny n
3. y   e x  x  1 , ako je y (1)  2n1 , n  .
x 1
4.  sin y  xctgy  y '  1
2

ex
5. y ' tg y 
cos y
 
6. Pokazati da samo jedno rješenje diferencijalne jednačine xy  2 x 2  1 y  x 2 ostaje ograničeno
kada x   i naći to rješenje.

8. Bernulijeva* diferencijalna jednačina

Bernulijeva diferencijalna jednačina ima oblik

(10) y   p ( x )  y  q( x)  y n , n  , n  0, n  1

gdje su p  x  i q  x  poznate funkcije, koje su definisane i neprekidne na nekom intervalu  a, b  .

Za n  0 i n  1 jednačina (10) svodi se na linearnu diferencijalnu jednačinu. Očito je linearna

diferencijalna jednačina specijalan slučaj Bernulijeve.

Dijeljenjem jednačine sa y n dobijamo

y 1
n
 p( x)  n1  q ( x), n  , n  0, n  1 .
y y

1
1 1 n
Smjenom  z  y  z , Bernulijeva diferencijalna jednačina se može svesti na linearnu jednačinu:
y n1
y z z
z  (1  n) y  n y  n    p ( x) z  q ( x ) .
y 1 n 1 n

Bernulijeva jednačina se može riješiti i direktno metodom neodređenih funkcija.

* Jacob Bernoulli (1655. – 1705.) – švicarski matematičar

Primjeri 13: Riješiti diferencijalne jednačine

64
 1. y ' 2 y  y 2 e x

Rješenje: Uzećemo smjenu y  z 1 . Tada je y '   z 2 z ', pa slijedi  z 2 z ' 2 z 1   z 2 z '. Ako

 
pomnožimo jednačinu sa  z 2 , dobićemo linearnu diferencijalnu jednačinu z ' 2 z  e x . Dalje imamo
po metodi varijacije konstanti

z' dz
z ' 2 z  0  z '  2 z   2     2dx  ln z  2 x  ln C  z  Ce 2 x .
z z

z  C  x  e 2 x  z '  C '  x  e 2 x  2C  x  e 2 x  C '  x  e 2 x  2C  x  e 2 x  2C  x  e2 x  e x

 C '  x   e  x  C  x   e  x  K  z   e  x  K  e 2 x  e x  Ke2 x .

Najzad, opće rješenje date jednačine je y 1  e x  Ce 2 x  e x  Ce 2 x y  1. 

2. xy 2 y '  x 2  y 3 .

Rješenje: Direktno se provjerava da funkcije x  0 i y  0 nisu rješenja ove jednačine. Ako podijelimo
jednačinu sa xy 2 , dobićemo Bernulijevu diferencijalnu jednačinu

y '  xy 2  x 1 y  y ' x 1 y  xy 2 ... 1

Riješićemo je metodom nepoznatih funkcija. Opće rješenje tražimo u obliku y  uv  y '  u ' v  uv ', pa
slijedi uvrštavanjem u (1):

u ' v  uv ' x 1uv  xu 2v 2  u ' v  u  v ' x 1v   xu 2v 2 ...  2 

v' 1 dv dx
v ' x 1v  0       v  x. Tada iz (2) slijedi
v x v x

2 2 2 2 u3 1 2  1
2 
u ' x  xu x  u ' u  x   u du   x dx     C  u  3 3    C .
3 x  x 

 1  3
Zato je y  x 3 3  C    y 3  x 3  A    y 3  Ax3  3 x 2 . Pri tome je A  3C.
 x  x

3.  
( x  1) y   y 2   y .

65
 y
Prethodnu jednačinu napišemo u obliku: y     y 2 .Ovo je Bernoullieva jednačina. Rješavamo je
x 1
1 y 2
uvođenjem smjene  z . Podijelimo jednačinu y     y 2 sa  y . Dobićemo:
y x 1
 y 1 1 1 z
2
  1 . Iz  z slijedi  2  y  z  . Uvrštavanjem smjene dobijamo: z    1.
y y  x  1 y y 1 x
Posljednja jednačina je linearna diferencijalna jednačina prvog reda.

dx dx
 x 1  
x 1

z ( x)  e  1 e dx  C 
 

z ( x)  e
ln x 1
 1 e  ln x 1
dx  C 
 1 
z ( x)   x  1   1 dx  C 
 x 1 

z ( x )   x  1  ln x  1  C 

1 1
  x  1  ln x  1  C   y ( x)  .
y ( x)  x  1  ln x  1  C 

Zadaci

1. y '  y 4 cos x  ytgx

2. xy ' 2 x 2 y  4 y
3. xdx   x 2  2 y  1 dy
2 xy
4. y  .
x  y2 1
2

y2 dx
5. ydy  a 2 dx  b 2 .
x x
6. y ln ydx   x  ln y  dy  0.
7. xdy   y  xy 3 1  ln x   dx  0.
8. 2sin x  y  y cos x  y 3  x cos x  sin x  .

66
 9. Lagranžova i Kleroova* diferencijalna jednačina

Neka su f  x  i g  x  funkcije koje su definisane, neprekidne i diferencijabilne na intervalu  a, b  .

Diferencijalnu jednačinu

(11) y  x  f  y    g  y  zovemo Lagranžovom diferencijalnom jednačinom prvog reda. Ako je

f  x   x, za sve x   a, b  ova jednačina ima oblik

12  y  xy   g  y 

koji zovemo Kleroova diferencijalna jednačina prvog reda. Dakle, Kleroova jednačina je specijalan slučaj
Lagranžove. Obje jednačine rješavamo uvođenjem parametra p  y. Pri tome se podrazumijeva da p
zavisi od x.

Nakon uvođenja parametra, jednačina (11) postaje

13 y  xf  p   g  p  .

Ovu jednačinu ćemo diferencirati po x:

y   f  p   xf   p   p  g   p   p  p  f  p   p  xf   p   g   p   .

Pretpostavimo da je p  f  p   0. Tada je

dp p  f  p dx xf   p   g   p  xf   p  g p 
p      x  p    .
dx xf   p   g   p  dp p  f  p p  f  p p  f  p

ovo je linearna diferencijalna jednačina po nepoznatoj funkciji x  x  p  . Ako je njeno opće rješenje

x    p, C  , uvrštavanjem u jednačinu (13), dobićemo da je y    p, C  . Opće rješenje polazne

jednačine je dato u parametarskom obliku

 x    p, C 
(14)  .
 y    p, C 

Ako je p  f ( p)  0, dobićemo (eventualno) jedno ili više rješenja te jednačine: p  p1 , p  p2 ,... i ako ih
uvrstimo u (13), možemo doći eventualno do singularnih rješenja jednačine (11).

Pri rješavanju Kleroove diferencijalne jednačine krećemo od

14  y  xp  g  p  .

Poslije diferenciranja po x, slijedi:

y   p  xp  g   p  p  p  p  p  x  g   p    p  0  x  g   p   0.

67
Ako je p  0, tada je p  C , pa se odmah dobije opće rješenje Kleroove jednačine y  xC  g  C  .

Ako je x  g   p   0, iz te jednačine najčešće izrazimo p preko x i onda uvrštavanjem u (14) možemo u

nekim slučajevima dobiti singularno rješenje (ili više njih).

* Alexis Claude de Clairaut (1713. – 1765.) – francuski matematičar

Primjeri 14:

2 2
1. y  x  y    y  .
2 2 2 2
Rješenje: y   p  y  xp  p  y   p  2 xpp  2 pp  p  p  p  2 xp  2 p  .

2
Imamo da je p  p  p 1  p   0 ako je p  0  p  1.

p 1  p  1 p dx 2 x  2 2x 2
Neka je p  0  p  1. Tada je p      x   .
p 2x  2 2x  2 dp 1  p 1 p 1 p

Riješimo ovu jednačinu uvođenjem nepoznatih funkcija, x  uv  u v  uv. Slijedi:

2uv 2  2v  2
u v  uv    u v  u  v   .
1 p 1 p  1 p  1 p

2v 2v v 2 1
v   0  v     ln v  2 ln 1  p   v  2
.
1 p 1 p v 1 p 1  p 
2 1 2
u v   u  2
  u   2(1  p)  u  2 p  p 2  k , k  const .
1 p 1  p  1  p
2
2 p  p2  k 2 p  p2  k 1 1 k  1  1  p  l
x  uv  2
 2
 2
 1  2
, l  k  1.
1  p  1  p  1  p  1  p 

l 2 l l l
Iz jednačine x  1  2
slijedi: 1  p    1 p    p  1 .
1  p  x 1 x 1 x 1
c
Stavljajući da je  l  c, imamo da je p  1  , pa se dobije da je
x 1
2
2  c   2c c2  2
y  p  x  1  1    x  1   1     x  1  x  1  c  2c x  1, tj. opće
 x 1   x 1 x 1 
2

rješenje jednačine je: y  c  x  1 . 

68
Ako je p  0, tada je y  0 i to je singularno rješenje, dok p  1  y  x  1. Ova funkcija se očito
može dobiti iz općeg rješenja, uzimajući da je c  0. Prema tome, jednačina ima jedno singularno
rješenje y  0.

1 p
Primjetimo da smo jednačinu p  mogli riješiti jednostavnije, jer je to jednačina koja razdvaja
2x  2
promjenljive. Zaista,
1 p p 1 dp 1 1
p      dx   ln 1  p   ln  x  1  ln C
2x  2 1  p 2x  2 1 p 2x  2 2

2 1
 2ln(1  p )   ln  x  1  2ln C  ln 1  p   ln 2
.
C  x  1

1 2 l
Stavljajući da je l  2
, dobijamo kao u prvom načinu 1  p   , itd.
C x 1

2
2. 2 y  2 xy   ay  a 1   y   .
Ova jednačina se poslije dijeljenja brojem 2 transformiše u

ay a 2
y  xy    1   y  .
2 2

ap a
y   p  y  xp   1  p 2 . Diferencirajmo po x:
2 2

ap a 2 pp  a ap 
y   p  xp     p  p  p x   .
2 2 2 1  p2  2 2 1  p 2 
 

ac a
p  0  p  c  y  xc   1  c2 .
2 2

a ap a ap ap a
x  0 x      x.
2 2 1 p 2 2 2 1 p 2
2 1 p 2 2

2
a2 p2 a 
Kvadriranjem se dobije:    x  . Odatle slijedi:
4 1  p   2
2


2
a  a 
4  x  2  x
2  2  a  2x a  2x
p2  2
 p   .
2 2 2
2 a   a  4 ax  4 x 2 ax  x
a  4  x a2  4   x 
2  2 

69
 ap a
Sada ovo uvrstimo u y  xp   1  p 2 . Dobije se:
2 2
2
2 a
a  4 x  
 2
y , tako da imamo dva singularna rješenja
4 ax  x 2

2 x 2  2ax  a 2
y1  i y2  ax  x 2 .
2
2 ax  x

Zadaci

y  sin y
1. x .
2 y
2. y   e y 2 xy .
3
3. y  3xy   y   .
3 2
4. y  3  y '  x  y ' .
5. y  xy '  4 y '
2
6. y  y '  x  1   y '  .
3
7.  y '  3  xy ' y  .
2 a
8. x  y '   yy '  0.
2

10. Linearne diferencijalne jednačine višeg reda sa konstantnim koeficijentima

Diferencijalnu jednačinu oblika

1 f1  x  y n   f 2  x  y n 1  ...  f n  x  y  f n 1  x  y  F  x  ,  n    , gdje su fi  x  i F  x 

 i  0,1,..., n  funkcije koje su definisane i neprekidne na nekom intervalu  a, b  , zove se linearna
diferencijalna jednačina n – tog reda.

Uz pretpostavku da je f1  x   0 za x   a, b  jednačinu (1) možemo podijeliti sa tom funkcijom i

dobijamo jednačinu oblika

 2 y  n   a1  x  y n 1  ...  an 1  x  y   an  x  y  f  x  .

70
Ako je f  x   0 kažemo da je (2) homogena linearna diferencijalna jednačina, a u suprotnom se kaže da je
(2) nehomogena. Mi ćemo vidjeti postupak rješavanja jednačine (2) samo u slučaju kada su a1 , a2 ,..., an
konstante. Za početak ćemo se ograničiti na slučaj kada je n  2.

Može se pokazati da rješenje nehomogene jednačine (2) zavisi od rješenja odgovarajuće homgene
jednačine, pa ćemo najprije proučiti rješavanje homogene linearne diferencijalne jednačine drugog reda sa
konstantnim koeficijentima.

10. 1 Homogene linearne diferencijalne jednačine drugog reda sa konstantnim koeficijentima

Radi se o jednačini oblika

(3) y  a1 y   a2 y  0  a1 , a2   

Neka je L  y   y   a1 y   a2 y. Ako su y1 i y2 dva rješenja jednačine (1) onda je L  y1   L  y2   0.

Pošto je L  y1  y2    y1  y2   a1  y1  y2   a2  y1  y2    y1  a1 y1  a2 y1    y2  a1 y 2  a2 y 2  ,

dakle L  y1  y2   L  y1   L  y2  , zaključujemo:

y1 i y2 su rješenja jednačine (1)  y1 + y2 je rješenje jednačine (1).

Za proizvoljnu realnu konstantu c je L  cy   cy  a1cy  a2cy  cL  y  , pa L  y   0  L  cy   0.

Dakle, y je rješenje jednačine (1)  cy je rješenje jednačine (1).

Istaknuti zaključci nam dokazuju sljedeći

Teorem 2: Ako su y1 i y2 dva partikularna rješenja linearne homogene jednačine (3), tada je i funkcija
y  C1 y1  C2 y2  C1 , C2    takođe rješenje te jednačine.

Prirodno je zapitati se da li su sva rješenja jednačine (3) data sa y  C1 y1  C2 y2  C1 , C2    , gdje su y1 i

y2 dva partikularna rješenja te jednačine? Odgovor je pozitivan, ali samo ako su rješenja y1 i y2 linearno
nezavisna.

Primjer 15: Funkcije y1  e 2 x i y2  3e 2 x su rješenja diferencijalne jednačine y   y  2 y  0. Funkcija

y3  e  x je takođe rješenje te jednačine, ali se ni za jednu vrijednost konstanti C1 , C2   ta funkcija ne
može napisati u obliku y  C1 y1  C2 y2 .
71
Definicija 3: Funkcije y1 i y2 su linearno nezavisne ako njihov količnik ne predstavlja konstantu. U
suprotnom se kaže da su to linearno zavisne funkcije.

Teorem 3: Opšte rješenje jednačine (3) dato je formulom y  C1 y1  C2 y2  C1 , C2    pri čemu su y1 i

y2 linearno nezavisna partikularna rješenja te jednačine.

Partikularna rješenja jednačine (3) tražimo u obliku: y  e  x , pri čemu je  neodređena konstanta.

y  e x  y   e  x  y    2e x , pa uvrštavanjem u (3):

 
e x   2  a1  a2  0 , tj.

 4  2  a1  a2  0.

Jednačina (4) je karakteristična jednačina diferencijalne jednačine (3). Pretpostavimo da su 1 i 2 rješenja

jednačine (4). Dalje razmatramo slijedeće slučajeve:

10 1  2 (1 , 2   )  y1  e1 x , y2  e2 x - ovo su partikularni integrali. Očito su te funkcije linearno

nezavisne, tako da je opšte rješenje jednačine (3) dato sa y  C1e1 x  C2 e2 x .

20 1  2    y1  e 1 x  y2  e2 x . Dokažimo da je y  xe 1 x takođe partikularno rješenje jednačine

a1
(3). Zaista, iz (4) slijedi da je 1   , tj. 21  a1  0. Osim toga,
2
y  xe1 x  y   e1 x  1 x  1  y  e 1 x  12 x  21  , pa je tada

   
y   a1 y   a2 y  e1 x 12 x  21  a1e1 x  1 x  1  a2 xe 1 x  e1 x 12 x  a1 x1  a2 x  a1  21  0.

Dakle, kao dva linearno nezavisna rješenja jednačine (3) mogu se uzeti y1  e 1 x i y2  xe 1 x .

1x
Tada je opšte rješenje jednačine (3) dato sa y  C1e  C2 xe 1x  e1x  C1  C2 x  . .

72
30 1     i, 2     i,       .  z1  e x (cos  x  i sin  x ), z2  e x (cos  x  i sin  x)
z1  z 2
su partikularni integrali. Ali oni nisu realni, pa ćemo uzeti umjesto njih y1   e x cos  x i
2
z1  z2
y2   e x sin  x.
2i

Tada je opšte rješenje jednačine (3) dato sa y  e x (C1  cos  x  C2 sin  x ) .

Zadaci

1. Riješiti homogene linearne diferencijalne jednačine sa konstantnim koeficijentima drugog reda:

a) y '' 2 y ' 3 y  0

b) y '' 4 y ' 4 y  0

c) y '' 2y ' 10y  0

d) y '' 6 y ' 13  0

e) 2 y '' y ' y  0

f) 9 y '' 6 y ' y  0

Rješenje: a) Odgovarajuća karakteristična jednačina glasi  2  2  3  0, čija su rješenja 1  1, 2  3.

Zato je opće rješenje jednačine dato sa

y  C1e x  C2 e3 x .

b) Imamo da je  2  4  4  0  1  2  2. Opće rješenje sada glasi

y  C1e 2 x  xC2e 2 x   C1  C2 x  e2 x .

2
c) Imamo da je   2  10  0  1,2  1  3i. Opće rješenje je

y  e x  C1 cos 3x  C2 sin 3 x  .

3x
d) Za vježbu, rez.: y  e  C1 cos 2 x  C2 sin 2 x 

e) Za vježbu, rez.: y  C1e x  C2 e  x

3 x
f) Za vježbu, rez.: y   C1  C2 x  e

73
 10. 2 Nehomogene linearne diferencijalne jednačine drugog reda sa konstantnim koeficijentima

To su jednačine oblika:

(5) y  a1 y   a2 y  f  x   a1 , a2   

Rješenje diferencijalne jednačine (3) je oblika y  c1 y1  c2 y2  y p , pri čemu je c1 y1  c2 y2 opšte rješenje

odgovarajuće homogene diferencijalne jednačine (3), a y p je partikularni integral diferencijalne jednačine
(5).

Partikularni integral y p tražimo zavisno od f ( x ) :

- ukoliko je f  x  konstanta, y p tražimo u obliku konstante, Ukoliko je pak broj 0 rješenje karakteristične
s
jednačine (4), tada je y p  k  x , k  const., pri čemu je s višestrukost broja 0 kao rješenja jednačine (4),
(tj. koliko puta je broj 0 rješenje te jednačine).

- ukoliko je f  x  polinom stepena r, tada je y p  Pr  x   neodređeni polinom stepena r. Ukoliko je pak

s
broj 0 rješenje karakteristične jednačine (4), tada je y p  Pr  x   x , pri čemu je s višestrukost broja 0 kao
rješenja jednačine (4).

- ukoliko je f  x   k  e , tada je y p  m  e , m   je neodređena konstanta. Ali ako je broj 

x x

x
rješenje karakteristične jednačine (4) višestrukosti s, tada je y p  m  e  xs .

- ukoliko je f  x   cos  x ili f  x   sin  x, tada je y p  a cos  x  b sin  x, a i b su neodređene

konstante.

x
- ukoliko je f  x   e cos  x ili f  x   e x sin  x, a konjugovano – kompleksni par    i je rješenje
x
jednačine (4) višestrukosti s, tada je y p  e  a cos  x  b sin  x   x s .
- ukoliko je f  x  zbir ili razlika dva ili više dosad navedenih izraza, integral y p nalazimo u obliku zbira
odgovarajućih funkcija

- ukoliko f  x  nije nijedan od navedenih slučajeva, tada koristimo metodu varijacije konstanti.

74
Zadaci

2. Riješiti nehomogene linearne diferencijalne jednačine sa konstantnim koeficijentima drugog reda:

2x
a) y '' 4 y '   3 x  1 e

b) y '' 3 y '  3 xe3 x

2x
c) y '' 4 y ' 5 y  e  sin 3x  2cos 3x 
d) y '' 2 y '  20 x 4  24 x3  30 x 2  38 x  30

x
e) y '' 2 y ' 2 y   x  cos x  e

f) y '' 4 y  4  sin 2 x  cos 2 x 

11
 
g) y '' 2 y ' 3 y  x 1  e3 x , y  0  
9
, y '  0   3.

h) y   4 y  xe2 x  sin x  x

i) y   2 y  3 y  e  x cos x.

 
j) y   y  2 y  x 2  1 e2 x .

k) y   16 y  sin  4 x    ,   const.

Rješenja: a) Najprije riješimo odgovarajuću homogenu jednačinu. Karakteristična jednačina glasi

 2  4  0  1  4, 2  0. Dakle, opće rješenje odgovarajuće homogene jednačine je
yh  C1e4 x  C2 .

2x
Partikularno rješenje određujemo u obliku y p   ax  b  e . Naime, na desnoj strani jednačine imamo

proizvod polinoma prvog stepena i eksponencijalne funkcije e 2 x , pri čemu se koeficijent uz x ne podudara
ni sa jednim od rješenja karakteristične jednačine.

2x
Diferenciranjem postavljene funkcije y p dobijamo: y p  e  a  2b  2ax   yp  2e2 x  2a  2b  2ax, 
2x
pa uvrštavajući ovo u jednačinu y p  4 y p   3 x  1 e slijedi

4e2 x  a  b  ax   4e 2 x  a  2b  2ax    3 x  1 e 2 x .
75
Podijelimo jednačinu sa e 2 x , pa imamo

1 1
12ax  8a  12b  3 x  1  12a  3  8a  12b  1  a  ,b   .
4 12

1 1 1 1
Dakle, y p   x   e 2 x  y  C1e 4 x  C2   x   e 2 x .
4 12  4 12 

b) Karakteristična jednačina glasi:  2  3  0  1  0, 2  3. Opće rješenje homogene

jednačine je yh  C1  C2 e 3 x .

 
Partikularno rješenje ćemo tražiti u obliku y p   ax  b  e 3 x x  ax 2  bx e 3 x . Naime, na desnoj strani

polazne jednačine imamo proizvod polinoma prvog stepena i eksponencijalne funkcije e 3x . Pri tome se još
uzima u obzir da je koeficijent uz x u izrazu e 3x upravo jedno rješenje karakteristične jednačine. Slijedi:

y p  e3 x  3ax 2  3bx  2ax  b   yp  e 3 x  9ax 2  9bx  12ax  6b  2a  , i to uvrstimo u jednačinu
y p  3 yp  3 xe 3 x . Dobija se da je

e 3 x  9ax 2  9bx  12ax  6b  2a   3e 3 x  3ax 2  3bx  2ax  b   3xe 3 x / : e 3 x

1 1
 6ax  3b  2a  3x  6a  3  3b  2a  0  a    b   .
2 3

 1 2 1  3 x  1 1 
Otuda y p    x  x  e , pa je opće rješenje y  C1  C2e 3 x    x 2  x  e 3 x .
 2 3   2 3 

c) Rješenja karakteristične jednačine  2  4  5  0 su 1,2  2  i. Zato je

yh  e 2 x  C1 cos x  C2 sin x  . Da bismo odredili oblik partikularnog rješenja, zapazimo da izrazima

e 2 x sin 3 x i e2 x cos3 x odgovaraju kompleksni brojevi 2  3i, koji se ne podudaraju sa rješenjima
2x
karakteristične jednačine. Zato je y p  e  a cos 3x  b sin 3x  . Nakon diferenciranja i uvrštavanja u
1 1
polaznu jednačinu dobijamo da je a   , b   , pa je
4 8
 1 1   1 1 
y p    cos 3 x  sin 3x  e2 x  y  e 2 x  C1 cos x  C2 sin x     cos 3 x  sin 3x  e 2 x
 4 8   4 8 
 1 1 
 y    cos 3x  sin 3 x  C1 cos x  C2 sin x  e 2 x .
 4 8 

d) Rješenja karakteristične jednačine su 1  0, 2  2, pa je zato rješenje homogene jednačine

je yh  C1  C2 e 2 x . Desnu stranu polazne jednačine možemo napisati i u obliku
76
 20 x 4
 24 x 3  30 x 2  38 x  30  e0 x . Dakle, vidimo da se koeficijent uz x podudara sa jednim rješenjem
karakteristične jednačine. Zato je

y p   ax 4  bx 3  cx 2  dx  e  x  ax 5  bx 4  cx 3  dx 2  ex.

Poslije diferenciranja i uvrštavanja u polaznu jednačinu dobićemo

10ax 4   20a  8b  x 3  12b  6c  x 2   6c  4d  x  2d  2e  20 x 4  24 x 3  30 x 2  38 x  30

Dakle,
 a  2, b  2, , c  1, d  8, e  7.
2 x5  2 x 4  x 3  8 x 2  7 x  y  C1  C2 e 2 x  2 x5  2 x 4  x3  8 x 2  7 x.

e) Rješenja karakteristične jednačine su 1,2  1  i , pa je opće rješenje homogene jednačine

yh  e  x  C1 cos x  C2 sin x  . Zato partikularno rješenje tražimo u obliku y p  y1  y2 , pri čemu y1

odabiremo prema sabirku xe  x , a y2 prema sabirku e  x cos x na desnoj strani polazne jednačine. Imajući
u vidu da izrazima e  x cos x i e  x sin x odgovaraju kompleksni brojevi 1  i, koji su upravo rješenja
x
karakteristične jednačine, možemo uzeti da je y1  e  ax  b  , odnosno y2  e  x  c cos x  d sin x  x .
1
Poslije diferenciranja i uvrštavanja u jednačinu dobijamo a  1, b  c  0, d  , pa je opće rješenje
2
  x 
y  e  x  x  C1 cos x   C2  sin x   .
  2 

f) y   C1  x  cos 2 x   C2  x  sin 2 x

19  x 211 3 x 1 2 x
g) y   e  e  x   e3 x  2 x  1
192 192 3 9 16

1 2x 4 1 1 1
h) y   xe  cos x  sin x  x 2  x  C1  C2 e 4 x .
4 17 17 8 16

10. 3 Rješavanje nehomogene linearne diferencijalne jednačine n – tog reda sa konstantnim koeficijentima

Da bismo riješili nehomogenu linearnu jednačinu

6 y  n  a1 y  n1  ...  an1 y   an y  f  x  , ai  

neophodno je riješiti odgovarajuću homogenu jednačinu

7 y  n   a1 y  n1  ...  an 1 y  an y  0.

77
Ako pretpostavimo da je rješenje te jednačine u obliku y  e  x , tada uvrštavanjem u (6) dobijamo
algebarsku jednačinu n – tog reda:

8  n  a1 n1  ...  an1  an  0.

Ovu jednačinu zovemo karakterističnom jednačinom jednačine (7). Ona u skupu kompleksnih brojeva ima n
rješenja, označimo ih sa 1 , 2 ,..., n .

Definicija 4: Za funkcije 1 ,  2 ,...,  n ,  j   j  x  za sve j  1, 2,..., n , koje su definisane u intervalu

 a, b kažemo da su linearno zavisne u tom intervalu ako postoje konstante 1 ,  2 ,...,  n , od kojih je bar
jedna različita od nule, tako da je 11  x    22  x   ...   n n  x   0 za sve x   a, b  . U suprotnom
kažemo da su funkcije 1 ,  2 ,...,  n linearno nezavisne na datom intervalu.

Primjer 16: Funkcije 1  x   cos x,  2  x   sin x, 3  x   1  x    su linearno zavisne na skupu 

2 2

jer je 1  x    2  x   3  x   0 za sve x  .

Definicija 5: Neka su y1 , y2 ,..., yn linearno nezavisna rješenja jednačine (7). Tada skup funkcija

 y1 , y2 ,..., yn  zovemo fundamentalnim sistemom rješenja jednačine (7).

Teorem 4: Ako je  y1 , y2 ,..., yn  fundamentalni sistem rješenja jednačine (7), tada je opšte rješenje te
n
jednačine dato formulom y   C y , C , C ,..., C
i i 1 2 n  .
i 1

Teorem 5: Ako je y p bilo koje partikularno rješenje jednačine (6), opšte rješenje te jednačine je
y  y p  yh , pri čemu je yh opšte rješenje odgovarajuće homogene jednačine (7).

Ostaje još da se pokaže kako doći do funkcija y1 , y2 ,..., yn koje učestvuju u rješenju yh pomoću rješenja
1 , 2 ,..., n karakteristične jednačine. S obzirom na to kako smo nalazili yh u slučaju kad je n  2,
zaključujemo sljedeće:

a) Ako je i  1 , 2 ,..., n  realno rješenje višestrukosti 1, njemu odgovara funkcija yi  ei x .

78
b) Ako je   1 , 2 ,..., n  realno rješenje višestrukosti r, njemu odgovaraju funkcije y1  e x ,
y2  xe  x ,..., yr  x r 1e x .

c) Ako je      i  1 , 2 ,..., n  kompleksno rješenje jednačine (8), tada je i      i takođe

rješenje te jednačine. Rješenjima  i  u fundamentalnom sistemu rješenja jednačine (7) odgovaraju

funkcije y  e x cos  x i y  e x sin  x.

Što se tiče nalaženja partikularnog rješenja y p jednačine (6), tražimo ga po pravilima već objašnjenim za
rješavanje u slučaju kad je n  2.

Zadaci

Riješiti diferencijalne jednačine:

1. y   3 y   4 y   2 y  e x  cos x.

2. y   y   2 y  e x cos x.

3. y   2 y  2 y  y  xe x .

4. y   2 y   y   2 y  e x  x 2 .

5. y   y  3 y  5 y  e x cos 2 x.

6. y iv  y  xe x  cos x

x
7. y   4 y   5 y   2 y   3x  5  e

8. y iv  y   2cos x.

9. y iv  2a 2 y   a 4 y  cos ax

10. y ''' 4 y '  xe 2 x  sin x  x

11. y ''' y ''  x 2  1  3e x

79
 11. Lagranžova metoda varijacije konstanti

Ovu metodu koristimo za rješavanje diferencijalne jednačine oblika (6) ako se na desnoj strani (funkcija
f  x  ) ne pojavljuje nijedna od funkcija pomenutih u 10.2 (polinom, eksponencijalna funkcija, funkcije
sinusa ili kosinusa, te linearne kombinacije nabrojanih funkcija).

Pogledajmo najprije postupak za rješavanje u slučaju kad je n  2, tj. imamo jednačinu

(5) y  a1 y   a2 y  f  x   a1 , a2   

Uvedimo oznaku: L  y   y   a1 y   a2 y.

Neka je y  c1 y1  c2 y2 opšte rješenje homogene jednačine L ( y )  0 . Tada se opšte rješenje

nehomogene jednačine (3) može tražiti u obliku y  c1 ( x ) y1  c2 ( x) y2 . Dakle u opštem rješenju homogene
jednačine uzeli smo da su c1  c1 ( x ) i c2  c2 ( x) .

Funkcije c1 ( x) i c2 ( x) određujemo tako da y  c1 ( x ) y1  c2 ( x) y2 bude rješenje nehomogene jednačine

(5). Naime, y   c1 ( x) y1  c1 ( x ) y1  c2 ( x) y2  c2 ( x) y2 . Pri tome možemo prizvoljno odabrati jedan uslov
za funkcije c1  c1 ( x ) i c2  c2 ( x) . Neka je

c1( x) y1  c2 ( x) y2  0

Tada je y   c1 ( x ) y1  c2 ( x) y2  y   c1( x) y1  c1 ( x) y1  c2 ( x) y2  c2 ( x) y2 , pa uvrštavanjem u (5)
slijedi:

c1 ( x ) y1  c1 ( x ) y1  c2 ( x ) y2  c2 ( x) y2  a1 (c1 y1  c2 y2 )  a2 (c1 y1  c2 y2 )  f ( x) , tj.

c1 L( y1 )  c2 L( y2 )  c1 y1  c2 y2  f ( x) .

Pošto je L( y1 )  L( y2 )  0 , slijedi: c1 y1  c2 y2  f ( x) . Otuda funkcije c1  c1 ( x ) i c2  c2 ( x) nalazimo

rješavanjem sistema jednačina:

c1 ( x) y1  c2 y2  0
c1 y1  c2 y2  f ( x ).

Dobićemo rješenja c1( x)   ( x) i c2 ( x )   ( x) , pa je

c1 ( x)    ( x) dx  A , c2 ( x )    ( x ) dx  B

80
 n
U opštem slučaju, ako smo riješili homogenu jednačinu (7) i ako je y   C y , C , C ,..., C
i i 1 2 n  , opšte
i 1
n
rješenje te jednačine, tada se opšte rješenje jednačine (6) traži u obliku y   C  x y ,
i 1
i i pri čemu su

Ci  Ci  x   i  1, 2,..., n  nepoznate funkcije. Izvode tih funkcija možemo naći iz sistema

C1 y1  C2 y2  ...  Cn yn  0

C1 y1  C2 y2  ...  Cn yn  0
..........................................
C1 y1( n1)  C2 y2 n 1  ...  Cn yn n 1  f  x  .

Poznavajući izvode, možemo dobiti pomoću integrala nepoznate funkcije Ci  Ci  x   i  1, 2,..., n  i zatim
napisati opšte rješenje jednačine (6) u obliku y  C1 y1  C2 y2  ...  Cn yn .

e2 x
Primjer 17: y   4 y  5 y 
cos x

y   4 y  5 y  0

 2  4  5  0    2  i

y  c1e 2 x cos x  c2e 2 x sin x

Primjenićemo metod varijacije konstanti. Opšte rješenje jednačine tražimo u obliku:

y  c1 ( x)e 2 x cos x  c2 ( x )e 2 x sin x .

Dalje slijedi:

c1 ( x)e 2 x cos x  c2 ( x )e 2 x sin x  0

e2 x
c1 ( x)(2 cos x  sin x)e2 x  c2 ( x)(2sin x  cos x)e 2 x 
cos x

Poslije dijeljenja sa e 2 x dobijamo:

c1( x) cos x  c2 ( x)sin x  0

81
 1
c1 ( x)(2 cos x  sin x)  c2 ( x)(2 sin x  cos x) 
cos x

0 sin x
1
2sin x  cos x
cos x  tgx

c1    c1 ( x)  ln cos x  K1
cos x sin x 1
2 cos x  sin x 2sin x  cos x

cos x 0
1
2 cos x  sin x
c2  cos x  1  c ( x )  x  K
2 2
1

y   ln cos x  K1  e 2 x cos x  ( x  K 2 )e 2 x sin x

1
Primjer 18: y   y 
cos 2 x

Rješenje: y   y  0   2  1  0  1/ 2   i  y  c1 cos x  c2 sin x .

Opšte rješenje tražimo u obliku y  c1  x  cos x  c2  x  sin x , gdje je

c1 cos x  c2 sin x  0

1
c1 sin x  c2 cos x 
cos 2 x

0 sin x
1
cos x
2  sin x
c1  cos x    tgx
1 cos x

cos x 0
1
 sin x
cos 2 x  1
c2 
1 cos x

sin x 1
c1 ( x )    2
dx    K1
cos x cos x

82
 dx dx dx
c2 ( x)    
cos x     x  x
sin   x  2sin    cos   
2   4 2  4 2

dx
 x 
2 x  tg     u
cos     4 2
1  4 2  x
   dx   ln tg     K 2
2  x   du  4 2
tg    2  x
 4 2 2 cos   
 4 2

 x 
Rješenje polazne jednačine je y  A cos x  B sin x   sin x  ln tg    , pri čemu su A i B
 4 2
konstante.

Zadaci

Riješite diferencijalne jednačine:

1 1 e x  e x
1. y   y  . 2. y   2 y  2 y  x . 3. y   y  x  x . 4. y   2 y  2 y  e x  tg x
cos 2 x e sin x e e

7
5. y   2 y  y  3e  x x  1. 6. y '' y ' 12 y   x
.
e 1

83
 12. Sistemi linearnih diferencijalnih jednačina sa konstantnim koeficijentima

 dxi
Neka su x1 , x2 ,..., xn nepoznate funkcije koje zavise od argumenta t, a xi   i  1, 2,..., n  izvodi ovih
dt
funkcija po t. Tada se sistem jednačina


 x1  a11 x1  a12 x2  ...  a1n xn  f1  t 

 x2  a21 x1  a22 x2  ...  a2 n xn  f n  t 
1  ,
...

 xn  an1 x1  an 2 x2  ...  ann xn  f n  t 

zove normalni sistem linearnih diferencijalnih jednačina prvog reda. Pri tome su aij  i, j  1, 2,..., n  realne

konstante koje zovemo koeficijentima sistema, a fi  t   i  1, 2,..., n  neprekidne funkcije argumenta t,

koje zovemo slobodnim članovima. Ukoliko je f1  t   f 2  t   ...  f n  t   0, kažemo da je sistem (1)

homogeni, a u suprotnom kažemo da je (1) nehomogeni sistem diferencijalnih jednačina.

12.1 Metoda svođenja sistema na diferencijalnu jednačinu po jednoj nepoznatoj

Sistem (1) ćemo rješavati samo u slučaju kad je n  2 ili n  3. Ako je n  2 sistem glasi:


 x1  a11 x1  a12 x2  f1  t 
 2  .
 x2  a21 x1  a22 x2  f 2  t 


Ako je a12  0, sistem je već sveden na jednačinu po jednoj nepoznatoj funkciji, jer je takva prva jednačina
u (2). Otuda pretpostavimo da to ne važi. Tada iz prve jednačine u (2) možemo izraziti nepoznatu funkciju
x2 preko nepoznate x1 :

  
x  a x  f t   x  a x  f  t 
x2  1 11 1 1 , ako je a12  0. Slijedi: x2  1 11 1 1 , pa onda uvrštavanjem u drugu
a12 a12
jednačinu u (2), dobijamo linearnu diferencijalnu jednačinu po nepoznatoj funkciji x1  t  . Nakon toga lako

se dobije x2  t  .

Analogno, mogli smo izraziti nepoznatu funkciju x1 preko funkcije x2 iz druge jednačine u (2) i onda to
uvrstiti u prvu jednačinu u (2).

84
Ako je n  3, sistem (1) glasi:


 x1  a11 x1  a12 x2  a13 x3  f1  t 
 
 3  x2  a21 x1  a22 x2  a23 x3  f 2  t  .

 x3  a31 x1  a32 x2  a33 x3  f3  t 


   
Diferenciraćemo prvu jednačinu u (3) po t: x1  a11 x1  a12 x2  a13 x3  f1  t  . Zatim ćemo umjesto
   
x1 , x2 , x3 uvrstiti desne strane iz (3), pa će se dobiti jednačina oblika x1  b1 x1  b2 x2  b3 x3  g1  t  . Kad
  
nju diferenciramo po t i opet zamijenimo na desnoj strani izvode x1 , x2 , x3 iz (3), dobićemo jednačinu

x1  c1 x1  c2 x2  c3 x3  g 2  t  . Sistem (3) sada se može zamijeniti ekvivalentnim sistemom


 x1  a11 x1  a12 x2  a13 x3  f1  t 
 
 4  x1  b1 x1  b2 x2  b3 x3  g1  t  .

 x3  c1 x1  c2 x2  c3 x3  g 2  t 


Iz prve dvije jednačine u (4) možemo izraziti nepoznate funkcije x2 i x3 preko funkcije x1 i onda to uvrstiti
u treću jednačinu u (4). Na taj način, dobićemo linearnu diferencijalnu jednačinu po nepoznatoj funkciji x1.
Kad je riješimo, odmah dolazimo do rješenja za x2 i x3 .

Analogno, u sistemu (3) može se dva puta diferencirati druga ili treća jednačina, pa time doći do linearne
diferencijalne jednačine po nepoznatim funkcijama x2 ili x3 .

Riješeni primjeri:

 t
 x  2 x  y  2e .....(5)
1. 

.
 y  x  2 y  3e ....(6)
4 t

   
Iz (5) imamo da je y  x  2 x  2et  y  x  2 x  2et . Uvrštavanjem u (6) dobijamo:

 
   
x  2 x  2et  x  2  x  2 x  2et   3e 4t  x  4 x  3x  2et  3e 4t .
 

85
  
Za odgovarajuću homogenu jednačinu
x  4 x  3x  0 postavljamo karakterističnu jednačinu
 2  4  3  0, čija su rješenja 1  1 i 2  3. Otuda je opšte rješenje homogene jednačine
xh  C1et  C2 e3t .

t 4t t 4t t 4t
Partikularno rješenje je x p  x1  x2  ate  be  xp  ae  t  1  4be  xp  ae  t  2   16be ,


pa je aet  t  2   16be 4t  4 aet  t  1  4be 4 t  3 atet  be 4 t  2et  3e 4t   
 2aet  3be 4t  2et  3e 4t  a  1, b  1, dakle x p  tet  e 4t  x  C1et  C2e3t  tet  e 4t .


t 3t t 4t
Dalje slijedi: x  C1e  3C2e   t  1 e  4e , pa je

y  C1et  3C2 e3t   t  1 et  4e 4 t  2  C1et  C2e3t  tet  e 4t   2et i nakon sređivanja

y  C1et  C2e3t   3  t  et  2e 4t .

 x  C1et  C2e3t  tet  e 4t

Rješenje:  t 3t t 4t
 y  C1e  C2e   3  t  e  2e .

  
2. x  2 x  y; y  x  3 y  z; z  2 y  3 z  x.

  
x  2 x  y  2  2 x  y    x  3 y  z   5 x  5 y  z;

   
x  5 x  5 y  z  5  2 x  y   5  x  3 y  z    2 y  3z  x   16 x  18 y  8 z;

Dakle, umjesto polaznog sistema posmatramo sistem:


x  2 x  y ............  7 


x  x  5 y  z ........ 8 


x  16 x  18 y  8 z ..(9)

     
 
Iz (7) slijedi y  x  2 x, a iz (8) je z  5 x  5 y  x  5 x  5  x  2 x   x   x  5 x  5 x. Kad to uvrstimo u
 
      
   
(9) dobijamo da je x  16 x  18  x  2 x   8   x  5 x  5 x   x  8 x  22 x  20 x  0.
   

86
Dobili smo linearnu homogenu jednačinu po nepoznatoj funkciji x  x  t  . Njena karakteristična jednačina
je  3  8 2  22  20  0. Pomoću Hornerove šeme se pogodi jedno rješenje 1  2, a preostala dva se
2
dobiju iz kvadratne jednačine   6  10  0  2,3  3  i.

2t 3t
Otuda je x  C1e  e  C2 cos t  C3 sin t  .
Dalje se dobije


y  x 2x 

 2C1e 2 t  3e3t  C2 cos t  C3 sin t   e3t  C2 sin t  C3 cos t   2  C1e 2 t  e3t  C2 cos t  C3 sin t  

 e3t C2  cos t  sin t   C3  sin t  cos t   .


2t 3t
Pošto je x  2C1e  3e  C2 cos t  C3 sin t   e3t  C2 sin t  C3 cos t  , to je

x  4C1e 2t  9e3t  C2 cos t  C3 sin t   6e3t  C2 sin t  C3 cos t   3e3t  C2 cos t  C3 sin t 

 4C1e 2 t  e3t C2  6 cos t  6sin t   C3  6sin t  6 cos t   ,

 
2t 3t
pa je z   x  5 x  5 x  ...  C1e  e C2  4cos t  sin t   C3  4sin t  cos t   .

Zadaci

Riješiti sisteme diferencijalnih jednačina:

    
1. x  z  x  y  y  x  y  z  z   y. 2. x  x  y  y  2 x  y  6sin 2 t.

     
3. x  2 x  y  2 z  y   x  z  x  y  z. 4. x  2 x  y  2 z  y   x  2 z  z  2 x  3z.

dx dy  
5.  y  tg 2 t  1;   x  tg t ; 6. x  2 x  y  sin t  y  4 x  2 y  cos t.
dt dt

dx dy dz  
7.  z y x  x y z  x  y  z. 8. x  3 x  4 y  e 2 t  y  x  2 y  3e 2 t .
dt dt dt
   dx 3 dy
9. x  y  2 x  2 z  y  x  2 y  2 z  z  3x  3 y  5 z. 10.  3 x  y  et   4 x  2 y  e 2t .
dt 2 dt
    1 
11. x  2 x  2 z  y  y  x  2 z  z  y  2 x  z. 12. x  x  y   y  2 x  y.
cos t
87
 12. 2 Ojlerova* metoda

* Leonhard Euler (1707. – 1783.) – švicarski matematičar

Ovo je metoda kojom možemo rješavati homogene sisteme linearnih diferencijalnih jednačina. Potražimo
rješenja sistema

 x  a x  a x  a x
 1 11 1 12 2 13 3
 
10   x2  a21 x1  a22 x2  a23 x3

 x3  a31 x1  a32 x2  a33 x3

t
u obliku: xi  Ai e  i  1, 2,3 , pri čemu su Ai ,  i  1, 2,3 i  neke realne konstante. Tada je

xi  Ai  et  i  1, 2,3 , pa uvrštavanjem u (10) slijedi:

 A1e t  a11 A1e t  a12 A2 et  a13 A3et  a11    A1  a12 A2  a13 A3  0
 t t t t 
 A2 e  a21 A1e  a22 A2 e  a23 A3e  a21 A1   a22    A2  a23 A3  0... 11
 t t t t 
 A3 e  a31 A1e  a32 A2e  a33 A3e a31 A1  a32 A2   a33    A3  0

Dobili smo obični sistem linearnih jednačina sa nepoznatim A1 , A2 , A3 koji je homogen i koji uvijek ima
trivijalno rješenje A1  A2  A3  0. To rješenje nam ne odgovara, jer pomoću njega ne dobijamo (sva)
rješenja sistema (3). Otuda tražimo da sistem jednačina (11) ima netrivijalna rješenja. To se dešava ako i
samo ako je determinanta tog sistema jednaka nuli, dakle

a11   a12 a13

12  a21 a22   a23  0.
a31 a32 a33

Za jednačinu (12) kažemo da je karakteristična jednačina sistema (10). Njenim rješavanjem dobićemo tri
rješenja 1 , 2 , 3 , od kojih je bar jedno realno. Tačnije mogu se desiti sljedeći slučajevi:

1) Jednačina (12) ima tri realna različita rješenja.

2) Jednačina (12) ima tri realna rješenja, od kojih su neka jednaka, tj. 1  2  3 ili 1  2  3 .

3) Jednačina (12) ima jedno realno rješenje i dva konjugovano – kompleksna.

88
Uvrštavanjem svakog od rješenja karakteristične jednačine i u sistem (11) dobićemo netrivijalna rješenja
i i i 
tog sistema, a zatim možemo dobiti x1 , x2 , x3 , i  1, 2,3. Konačno rješenje sistema (10) se piše kao
i i i 
linearna kombinacija izraza x1 , x2 , x3 , i  1, 2,3, tj.

x1  C1 x11  C2 x1 2  C3 x13

x2  C1 x21  C2 x2 2  C3 x23
x3  C1 x31  C2 x3 2  C3 x33 .


x1  x1  x2  x3

Primjer 1: Riješićemo sistem x2  x1  x2  x3

x3  2 x1  x2 .


xi  Ai et  i  1, 2,3  xi  Ai  et  i  1, 2,3 . Uvrštavanjem u dati sistem i dijeljenjem sa izrazom et u
sve tri jednačine, dobijemo

1    A1  A2  A3  0 1  1 1
A1  1    A2  A3  0 a otuda slijedi karakteristična jednačina 1 1  1  0.
2 A1  A2   A3  0, 2 1 

Saberimo prvu i treću kolonu u ovoj determinanti:

2 1 1 1 1 1 1 1 1
0 1  1  0   2    0 1   1  0   2    0 1   1  0 .
2   1  1 1  0 0   1

Očito je  2   1    1     0  1  2, 2  1, 3  1.

 A1  A2  A3  0

1  2   A1  A2  A3  0 .
2 A  A  2 A  0
 1 2 3

Sabiranjem prve dvije jednačine dobijemo A2  0 a otuda slijedi (iz bilo koje od tri jednačine u sistemu) da
1 2t 1 1 2t
je A1  A3 . Odaberimo da je A1  A3  1. Tada je x1  e , x2  0, x3  e .

 A2  A3  0

2  1   A1  A3  0 .
2 A  A  A  0
 1 2 3

 2 t  2 t  2 t
Očito je A1  A2  A3 . Pridružićemo im vrijednost 1, pa je x1  e , x2  e , x3  e .
89
 2 A1  A2  A3  0

3  1   A1  2 A2  A3  0.
2 A  A  A  0
 1 2 3

Sabiranjem prve dvije jednačine imamo: 3 A1  A2  0  A2  3 A1  A3  5 A1. Odaberimo jedno

 3 t  3 t  3 t
netrivijalno rješenje: A1  1, A2  3, A3  5. Tada je x1  e , x2  3e , x3  5e .

x1  C1e 2t  C2et  C3e  t

t t
Konačno rješenje: x2  C2e  3C3e
x3  C1e2t  C2 et  5C3e t .

 . .
Primjer 2: Sistem x  y z  y  x z  z  x y ima rješenja karakteristične jednačine
1  2, 2  3  1.

 . .
Primjer 3: Sistem x  x  y  z  y  x  y  z  3x  z ima rješenja karakteristične jednačine 1  1,
2,3  1  2i.

Zadaci:

  
1) x  4 x  y; y  3 x  2 y; z  2 x  3 y  4 z; i  1, 4,5 .

  
2) x  2 x  y; y  x  3 y  z; z  2 y  3 z  x; i  2,3  i .

  
3) x  2 x  y; y  4 x  8 z ; z  x; i  2, 2i .

  
4) x   x  y; y   y  4 z ; z  x  4 z; i  0, 3, 3 .

  
5) x  2 x  y  2 z; y  x  2 y  2 z; z  3x  3 y  5 z; i  3, 1, 1 .

90
 LAPLASOVA TRANSFORMACIJA

1. Gama i Beta funkcija


Definicija 1: Nesvojstveni integral   x   e  t  t x1dt
  x  0 zovemo Ojlerov integral druge vrste ili
0
gama funkcija.

Pomoću metode parcijalne integracije dobijamo za proizvoljno x  0 :


t x
a
t x u  tx dv  e  t dt  x t a a  t 
  x  1   e  t dt  lim  e  t dt   lim  t e   e  xt x 1dt  .
a  du  xt x 1dt v  e  t a   0 0 
0 0  

a ax
Kako je t x e t x a
  a e   a  0, kad a   (pokaže se Lopitalovim pravilom), imamo da je
0 e
 a t x1  
  x  1  lim  x   e  t dt   x   e t  t x1dt  x  x  .
a   
 0  0



Ako je x  1, tada je  1  e t dt  e t
  1.
0
0

Za proizvoljni prirodni broj n  1 iskoristimo jednakost   x  1  x  x  uvrštavajući redom umjesto x

brojeve: n, n  1, n  2,...,1 pa imamo:

  n  1  n  n   n  n  1   n  1  ...  n ! 1  n ! Dakle,

  n    n  1 !  n   

Ako je p  , m  , tada se analogno može dobiti jednakost:

  p  m    p  m  1 p  m  2  ...  p  1 p  p  .

1
q 1
Definicija 2: Nesvojstveni integral B  p, q   x p 1 1  x 
 dx  p, q  0  koji zavisi od parametara p i q
0
zovemo Ojlerov integral prve vrste ili beta funkcija.

Teorem 1 (osobine beta funkcije):

1) B  p, q   B  q, p   p, q  0   beta funkcija je simetrična.

91
   p  q
2) B  p, q    p, q  0  .
  p  q

Dokaz:

1) Jednostavno se dokazuje smjenom 1  x  t.

  
dy, slijedi:   p    q     e   x p 1 y q 1dxdy.
x p 1 y q 1  x y
2) Pošto je   p   e  x dx,   q    e y
0 0 0 0

U dobijenom dvostrukom integralu izvršimo smjenu promjenljivih, uzimajući x  y  u, xy  v. lako se

pokaže da je Jakobijan ove transformacije jednak u i da je 0  u  , 0  v  1.

1  1
p 1
Slijedi:   p    q   u p 1
  e u 1  v   uv q 1 ududv   e u u p q 1du  v q 1 1  v  p 1 dv 
0 0 0 0

   p  q  B  p, q  .

Teorem je dokazan.

Primjeri 1:

a) Direktno iz definicije 2 slijedi:

1 1
1 1 2 2
1 1 1 dx 1 dt dt
B ,    dx    x t    2
 2 2  0 x 1  x  0 1  1
2 2 1 1 2 0 1 2
x   t t
2 4 4
4  2

1
t
 2 arcsin 2  2 arcsin1   .
1
0
2

1 1
   2
1 1  2   2    1 
S druge strane, iz Teorema 1 je B  ,       .
2 2  1   2 

2
  1  1
Znači              .
  2  2

3  5 3 
Dalje iz   x  1  x  x  slijedi:     ,    ,...
2 2  2 4

 2k  1   2k  1 !!
b) Dokazati da je     za sve k  .
 2  2k
92
 
2
c) Uzimajući smjenu sin 2 x  t u integralu  sin
p
x cosq x dx, gdje je p  1, q  1, izraziti taj integral
0
preko beta i gama funkcije.

2. Pojam i osobine Laplasove transformacije

Neka je z proizvoljni kompleksni broj i f :  0,     funkcija takva da konvergira nesvojstveni integral


 zt
e f  t dt. Vidimo da taj integral u svom rezultatu zavisi od broja z, ali možemo ga posmatrati i kao
0

funkciju zavisnu od funkcije f  t  . Otuda pišemo:


 zt
L  f   F  z  e f  t dt
0

i taj integral zovemo Laplasovom transformacijom funkcije f  t  . Pri tome se funkcija f  t  zove original,

a F  z  L f  je slika Laplasove transformacije. Za original f  t  se podrazumijeva da je f  t   0 za

sve t  0. Ukoliko funkcija g  t  ne zadovoljava taj uslov, treba je pomnožiti sa jediničnom funkcijom

0, t  0
u t    , ukoliko želimo računati L  g  t   . Jasno je tada da se transformacija L  f  može
1, t  0

 zt
definisati i ovako: L  f   e f  t dt.


Ukoliko je z  a  ib, a, b  , b  0, a f  t    za sve t  0, tada je

  

 e  zt f  t dt   e  a ibt f  t dt   e  cos  bt   i sin  bt   f t dt 

 at

0 0 0

 
 at
 e cos  bt   f  t dt  i  e  at sin  bt   f  t dt ,
0 0

premda ne moramo ovako raditi, jer se pri integraciji kompleksne funkcije imaginarna jednica i može
tretirati kao konstanta.

Analogno, ako je f  t   , za t  0, tada se može pisati da je f  t   u  t   iv  t   t  0  i polazni

integral svesti na dva integrala sa realnim podintegralnim izrazom. Otuda je dovoljno proučavati Laplasovu
transformaciju u slučaju kad je z   i f :  0,    . U nastavku se to i podrazumijeva.

93
Primjeri 2:

 a
 zt  zt  1   zt a 1   az  1
a) f  t   1  t  0   L  f   0 e dt  lim e dt  lim   z  e 0   z lim e  1  .
a   a  
0
a 
   0  z

 a
1   z t a
b) f  t   e t ,   0  L  f    e  zt e t dt  lim  e  z t dt  lim e
a  a    z 0
0 0

1
 lim  e  z a  1 .
a    z  

  z  a
Da bi ovaj integral konvergirao, potrebno je da bude z   . Naime, samo tada izraz e konvergira i teži
1
ka nuli kad a  , pa je rezultat f  t   e t ,   0  L  f   uz uslov da je z   .
z 

1
Može se pokazati da rezultat L e t    z 
važi i ako je   .

c) Za svako realno a  1 je
  
x  zt
  a  1  xe
a x
dx   zte
a a  zt
zdt  z a 1
t e
a  zt
dt  z a 1L  t a  .
0
dx  zdt 0 0

   z   a  1 .
a  a 1
Otuda slijedi da je L t a 1

n!
Specijalno za a  n   imamo da je   n  1  n !, pa je L t n    z n 1
n  .

Primjetimo da posljednja formula važi i za n  0.

n!
Za vježbu dokažite jednakost L t n    z n 1
 n    metodom matematičke indukcije.

Teorem 2: Laplasova transformacija je linearna, tj.

L  c1 f1  c2 f 2   c1L  f1   c2 L  f 2 

važi za proizvoljne konstante c1 , c2   i proizvoljne funkcije f1  t  i f 2  t  za t  0, takve da postoje

L  f1  , L  f 2  i L  c1 f1  c2 f 2  .

  

 e  c f  t   c f  t  dt   e
 zt  zt  zt
Dokaz: L  c1 f1  c2 f 2   1 1 2 2 c1 f1  t  dt  e c2 f 2  t  dt
0 0 0

 
 c1  e  zt f1  t  dt  c2  e  zt f 2  t  dt  c1 L  f1   c2 L  f 2  .
0 0

94
Napomena: Teorem 2 važi i u slučaju kad su c1 , c2  .

Primjeri 3: Koristeći teorem 2, možemo naći Laplasovu transformaciju funkcija sin  t  , cos  t  ,

sh  t  , ch  t  , pri čemu je    \ 0 .

Znamo da je eix  cos x  i sin x i e ix  cos x  i sin x za svako x  . Sabiranjem i oduzimanjem ovih
eix  e ix eix  e ix
jednakosti dobije se onda da je cos x   sin x   x    . Zato je
2 2i
 ei t  e  i t  1 1 1 1  1 z  i   z  i 
L  sin  t    L     L  e   L  e    
i t i t
  
 2i  2i 2i  z  i z  i  2i z 2  i 2 2

1 2i 
  2 2
 2 ;
2i z   z  2

 eit  e it  1 1 1 1  z
L  cos  t    L     L  e   L  e    
i t  i t
   z2   2 ;
 2  2 2  z  i z  i 

 e t  e  t  1 1 1 1  1 z    z  
L  s h  t    L     L  e   L  e    
t  t
  2
 2  2 2  z  z   z2  2

1 2 
  2 2
 2 ;
2 z  z  2

 e t  e  t  1 1 1 1  z
L  c h  t    L     L  e   L  e    
t  t
   2 .
 2  2 2  z  z   z  2

95
 f t  L f 

1
1
z

 t  1

n!
tn , n  
z n 1

1
e t
z 


sin  t 
z  2
2

z
cos  t 
z  2
2


sh  t 
z  2
2

z
ch  t 
z  2
2


0, t  0
Napomena: Funkcija   t    zove se impulsna funkcija. Ona ima osobinu da je    t  dt  1.
, t  0 

Definicija 3: Za funkciju f :  0,     kažemo da je eksponencijalnog rasta na intervalu  0,   ako

postoje konstante M  0, s  0, takve da je f  t   Me st .

Najmanji od brojeva s  0 za koje važi posljednja nejednakost zove se red eksponencijalnog rasta date
funkcije.

Teorem 3 (teorem o egzistenciji): Ako je funkcija f :  0,     integrabilna i ako je eksponencijalnog


 zt
rasta reda s0 , tada integral e f  t dt konvergira za sve z  s0 .
0

Dokaz: Neka je z  s0 i   z  s0 . Tada

  
M
e  zt f  t   Me s0t  e  zt  Me s0  z t  Me  t   e  zt f  t dt   e  zt f  t  dt  M  e t dt  .
0 0 0


96
  
Teorem 4 (teorem o pomaku): Ako je z   i L f  t   F  z  , tada je L e t f  t   F  z    .  
 
  z  t

Dokaz: L e t f  t     e  zt  e t f  t dt  e f  t dt  F  z    .
0 0

Primjeri 4:

 
1) L  sin   t    22
 L  e t sin   t    2
.
z   z     2
n! n!
2) n    L t n    z n 1
 L  e t t n   n 1
.
 z  
Za vježbu, naći Laplasovu transformaciju funkcija e t cos  t , e t s h t , e t c h t.

1 z

Teorem 5 (teorem o sličnosti): Ako je k  0 i L f  t   F  z  , onda je L  f  kt     F  .
k k


1
Dokaz: L  f  kt    e
 zt
f  kt dt , pa ako u ovom integralu uzmemo smjenu kt  u  dt  du, tada je
0
k
 u
1 z 1 z
L  f  kt    e k
f  u du  F  .
k 0 k k

Teorem 6: Ako je funkcija f :  0,     eksponencijalnog rasta reda  i ima neprekidan izvod na

 
intervalu  0,   , tada postoji L f   t  za sve z   i vrijedi L f   t   zL f  t   f  0       z   .

Dokaz: L  f  t   e
 zt
f   t dt. Dalje iskoristimo metodu parcijalne integracije, odabirući
0

u  e  zt  du   ze zt dt i dv  f   t  dt  v  f  t  . Znači,

 m
 m m 
L  f  t    e  zt f   t dt  lim  e zt f   t dt  lim  e  zt f  t   z  e  zt f  t dt  
0
m 
0
m 
 0 0 

lim  e  mt
f  t   e f  0    z  e zt f  t dt .
0
m 
0

 mt
Očito je 0  e  mt f  t   e mt  Me t  0  m    , pa je lim e f  t   0. Tada očigledno vrijedi
m 

tvrdnja koju je trebalo dokazati.

Postupajući analogno, pomoću parcijalne integracije se dobije:

L  f    z 2 L  f   zf  0   f   0  ,
97
L  f    z 3 L  f   z 2 f  0   zf   0   f   0  , itd. Općenito vrijedi formula

 
L f  n   z n L  f   z n 1 f  0   z n 2 f   0   ...  zf  n  2  0   f  n 1  0  , za sve n  .

Ova formula se može dokazati metodom matematičke indukcije.

n  n
  n
Teorem 7: Ako je L f  t   F  z  , tada je L t f  t    1 F    z  n  .
Dokaz: Dokažimo ovu tvrdnju metodom matematičke indukcije.



 
Za n  1 tvrdnja glasi: L tf  t    F   z  , što je tačno, jer iz jednakosti F  z   e
 zt
f  t dt slijedi,
0
 
diferenciranjem po parametru z: F   z    zt
 e   t  f  t dt    e
 zt
tf  t  dt   L  tf  t   .
0 0

k k 
k
Pretpostavimo da važi tvrdnja L t f  t    1 F   z za neki prirodni broj k  1. Tada je

k k
F
k
 z    1 L  t k f  t     1 e
 zt k
t f  t  dt , pa onda diferenciranjem po parametru z
0

 
k k 1 k 1
 F
k 1
 z    1  e  zt   t  t k f  t  dt   1  e  zt t k 1 f  t    1 L  t k 1 f  t   , što znači da je
0 0
k 1
L  t k 1 f  t     1 F  k 1  z  . Teorem je dokazan.

Primjeri 5:

1
1) L e t  
z 
 F  z  . Očito je tada

1 2 3 4
F z   2
   z    , F   z   2  z    , F   z   6  z    ,... naslućuje se da je
 z  
n
 n n   n 1  1 n!
F  z    1 n ! z     n 1  n    . Pomoću teorema 7 dobijemo onda
 z  
n

L t e
n  1 n! n!
n t
   1 n 1
 n 1
za proizvoljno n  .
 z    z  

2) Izračunati integral te at cos tdt za proizvoljnu konstantu a.

0

98
 
Očito je L  t cos t   e zt t cos tdt , a s druge strane, pomoću teorema 7 je L  t cos t    F   z  , gdje je

0

z z2 1 z  2z z 2 1
F  z   L  cos t   2 . Dakle, L  t cos t    2
 2
  e  zt t cos tdt.
z 1  z  1
2
 z  1 0
2


at a2 1
Stavljajući da je z   a , dobijamo  e t cos tdt  2
.
0  a 2  1

 f t   
 
Teorem 8: Ako je L f  t   F  z  i konvergira integral z F  u  du , slijedi L     F  u  du.
 t  z

Dokaz:
  
 ut  
  ut  
 1  ut   
f  t   zt  f t  
z   z  0
F u du  e f  
t dt

du  
0
f   
t
z
e du 

dt  
0
f  
t


t
e
z


dt  
0
t
e dt  L 
 t
.


Definicija 4: Konvolucija neprekidnih funkcija f :   i g :   je funkcija



 f  g  t    f  t  x  g  x  dx.


Napomena: Ako su f  t  i g  t  originali, tj. funkcije na koje djeluje Laplasov operator, definicija 2 se
t
može pojednostaviti time da stavimo  f  g  t    f  t  x  g  x  dx.
0

Teorem 9 (osobine konvolucije):

1) Konvolucija je komutativna, tj. f  g  g  f .

2) Konvolucija je asocijativna, tj.  f  gh  f   g  h.

3) Konvolucija je distributivna u odnosu na sabiranje, tj. f   g  h   f  g  f  h.

Dokaz: za vježbu.

   
Teorem 10: Ako je L f  t   F  z  i L g  t   G  z  , tada je L   f  g  t    F  z   G  z  , ili kraće
L  f  g   L  f   L  g .

Dokaz:
 
    
L f  g   e  zt  f  g  t  dt   zt
        
e f x g t  x dx dt  e  zx
f    e  zt  x  g t  x  dt 
x dx
 

99
  
 zx
 e f  x  dx  e  zu g  u  du L  f   L  g  .
 

3. Inverzna Laplasova transformacija

Transformacija L : f  t   F  z  ima svoj inverz L : F  z   f  t   zovemo ga inverznom Laplasovom

1

transformacijom. Pri određivanju inverzne Laplasove transformacije koristimo se sljedećim metodama i

činjenicama:

1) Laplasova transformacija je linearna (teorem 2), pa je i inverzna transformacija linearna, tj.

L1  aF1  z   bF2  z    aL1  F1  z    bL1  F2  z    a, b    .

2) Ako je funkcija F  z  racionalna po varijabli z, možemo je razložiti u zbir parcijalnih razlomaka i

(eventualno) polinoma. Zatim iskoristiti osobinu linearnosti.

3) Osobine Laplasove transformacije iskazane u teoremima 4,5, 7 i 8 često se koriste u rješavanju inverzne
transformacije.

4) Ako je funkcija F  z  napisana u obliku proizvoda dva ili više izraza, onda je zgodno korisiti konvolucije,
odnosno teorem 10.

Primjeri 6:

 1 
1) L1  ?
  z  5 3 
 

2! 2  t2  1 1  1  t2
Znamo da je L t 2    
z3 z3
. Otuda je L    3
. Dakle, L  3
z  2
 .
2 z

No, pošto imamo izraz z  5 umjesto z, primjenićemo još teorem 4. Množenjem originala sa e5t dolazi do
 1  t 2 5t
željenog pomaka sa z na z  5, znači L1   e .
  z  5 3  2
 

 3z  5 
2) L1  2 ?
 z  4z  9 
2
Najprije dovedemo kvadratni trinom na kanonski oblik, z 2  4 z  9   z  2   5, zatim brojnik

transformišemo: 3 z  5  3  z  2   11, pa imamo dalje

100
 3z  5 3  z  2   11 z2 1
2
 2
3 2
 11 2
.
z  4z  9  z  2  5  z  2  5  z  2   5

U tabeli uočavamo: L cos t 5     z z 5 , L sin t 5   z

2 2
5
5
, pa onda pomoću teorema 4 slijedi


L e 2 t cos t 5    z z22  5 i L  e
2
2t
    z  25  5  L 
sin t 5 2
1 2t
5

 
e sin t 5  
1
2
  z  2  5
.

 3z  5  11 2t
Otuda je L1  2
2t
  3e cos t 5 
 z  4z  9  5
 
e sin t 5 .  
 1 
3) L1  3 ?
z z

I način: pomoću razlaganja racionalne funkcije na parcijalne razlomke

1 1
Funkcija  je očito prava racionalna. Otuda postoje konstante a,b,c takve da je
z  z z  z 2  1
3

1 a bz  c
  2  1  az 2  a  bz 2  cz.
z  z 2  1 z z 1

1 1 z  1 
Slijedi da je a  1, b  1, c  0. Dakle,   2  L1  3   1  cos t.
z  z  1
2
z z 1 z z

II način: pomoću konvolucija

1 1
Uočimo da je   L 1  L  sin t  . Zato je
z  z z  z 2  1
3

t
 1  t
  sin t 1   sin xdx   cos x    cos t  cos 0   1  cos t.
1
L  3
z z 0
0

Zadaci:

1. Naći Laplasovu transformaciju funkcije

a) f  t   t e
2 4 t
cos 2t , b) f  t   2t 2 cos 3t  3t 3e 2t , c) f  t   t 3 c h5t , d) f  t   sin 3  2t  ,

4 sin t 2
e) f  t   cos t , f) f  t   , g) f  t   sin  t   t cos   t   , t  0,   0,   0,
t

2 et  1
h) f  t   s h  t   t c h   t   , t  0,   0,   0, i) f  t   .
t

101
 
3
2. Dokazati pomoću Laplasove transformacije da je te 3t sin t dt  .
0
50
  
2 t  ax sin x e 2t  e4t
3. Izračunati integral a) t e cos t dt , b)
 e dx, c) 0 t dt.
0 0
x
4. Naći original f  t  pri Laplasovoj transformaciji
z 2  3z  4 z2  2z  3 1
a) F  z   , , b) F  z   2 , c) F  z   3 ,
z  z  1 z  2   z  2 z  2  z  2 z  5
2
z  z  1
4

16 z 2  4 6 z  12 z2  2z  3
d) F  z   , e) F  z   , f) F  z   ,
z4  2z2 1  z 2  4 z  13
2
 z 2  2 z  5
2

2z  3 1
g) F  z   , h) F  z   4 .
 z  3 z  4 z  8
2 2
z  2z2  1

102
 VJEROVATNOĆA I STATISTIKA

1. Pojam događaja, vrste događaja

Pojmovi „događaj“ i „vjerovatnoća događaja“ povezani su sa izvođenjem eksperimenta kod koga se ne zna
unaprijed njegov rezultat. Npr. bacanje numerisane kocke (numerisana je brojevima od 1 do 6), bacanje
novčića ili izvlačenje jedne ili više kuglica iz posude sa raznobojnim kuglicama. Svaki od mogućih ishoda pri
izvođenju nekog eksperimenta zovemo elementarnim događajem, a skup svih mogućih ishoda zovemo
prostor elementarnih događaja. Taj skup se najčešće obilježava slovom . Bilo koji podskup prostora
elementarnih događaja zove se događaj. Događaje uvijek obilježavamo velikim slovima latinice: A, B, C ... .
Događaj se prilikom izvođenja eksperimenta može realizovati (pojaviti) ili ne. Ukoliko se prilikom izvođenja
eksperimenta, realizacija nekog događaja ne može sa sigurnošću predvidjeti, kažemo da je taj događaj
slučajan. Za razliku od slučajnog događaja, imamo pouzdan ili siguran događaj – onaj koji se realizuje pri
svakom izvođenju eksperimenta i nemoguć događaj – onaj koji se ne može realizovati ni u jednom
izvođenju eksperimenta.

Primjeri 1:

a) Ako se baca homogena numerisana kocka, imamo 6 elementarnih događaja, Ai  na gornjoj strani kocke
pada broj i, i  1, 2,3, 4,5, 6 . Otuda je    A1 , A2 , A3 , A4 , A5 , A6  . Ali ako nas interesuje da na gornjoj
strani kocke padne paran broj, onda je to događaj, označimo ga slovom A, koji će se realizovati ako je
realizovan jedan od elementarnih događaja A2 , A4 ili A6 . Isto tako možemo posmatrati događaje:

B  na gornjoj strani kocke pada broj manji od 3

C  na gornjoj strani kocke pada broj veći ili jednak od 6, itd.

Očito se događaj C može realizovati samo na jedan način, a to je ako prilikom bacanja kocke padne broj 6.
No događaji A i B se mogu realizovati na više načina. Samim tim, veća je šansa za njihovu realizaciju. Ta
„šansa“ u matematici se može precizno izraziti svojom brojčanom vrijednošću i zovemo je vjerovatnoćom.
Kolike su šanse događaja D  na gornjoj strani kocke pada broj manji od 1 ili događaja E  na gornjoj
strani kocke pada broj veći od 0?

Očito se događaj D ne može nikad realizirati, koliko god puta bacili kocku, a događaj E se uvijek realizira.
Otuda je D primjer nemogućeg, a E primjer pouzdanog događaja.

Skup    A1 , A2 , A3 , A4 , A5 , A6  ima 64 različita podskupa, pa možemo reći da se pri izvođenju

eksperimenta bacanja numerisane kocke mogu posmatrati 64 različita događaja.

b) Imamo posudu u kojoj se nalazi 10 bijelih kuglica. izvodimo eksperiment izvlačenja jedne kuglice.
Događaj da će biti izvučena bijela kuglica je siguran događaj, a da će biti izvučena crna kuglica je nemoguć
događaj. Međutim, ako u posudi imamo i bijele i crne kuglice i izvlačimo iz te posude jednu kuglicu, oba
navedena događaja pri ovom eksperimentu bili bi slučajni događaji.
103
c) Prilikom eksperimenta bacanja novčića imamo da je   G, P . Pri tome je G događaj da je pao „grb“,
a P je događaj da je palo „pismo“.

Definicije 1:

a) Ako su elementarni događaji koji čine događaj A istovremeno i elementi skupa elementarnih događaja
koji čine događaj B, kažemo da se događaj A sadrži u događaju B ili da događaj A povlači za sobom događaj
B, u oznaci A  B.

Ukoliko je A  B i B  A, tada je A  B.

b) Ako se dva događaja ne mogu realizirati istovremeno, kažemo da su to disjunktni događaji. Kažemo još
da se ti događaji međusobno isključuju.

c) Suprotni događaj događaja A je događaj A, koji se realizira ako se A ne realizira i obrnuto. Događaj A
sastoji se od svih elementarnih događaja koji ne pripadaju događaju A. Očito su događaji A i A disjunktni.

 
Osim toga, očito je A  A.

d) Zbir ili unija dva događaja A i B, u oznaci A  B ili A  B, je događaj koji se realizira ako je realizovan
bar jedan od događaja A i B. Sastoji se od elementarnih događaja koji su uključeni u jednom ili drugom
događaju. Može se praviti zbir (unija) i više od dva događaja, npr. A  B  C ( A  B  C ) itd.

e) Proizvod ili presjek događaja A i B, u oznaci AB ili A  B je događaj koji se realizira ako su realizovana
oba događaja, A i B. Sastoji se od elementarnih događaja koji su uključeni u oba data događaja. Analogno
se uvodi proizvod (presjek) i više od dva događaja.

Primjeri 2: Uz oznake iz Primjera 1, a)

a) Očito je A1  B , C  A  E.

b) Primjeri disjunktnih događaja su: A1 i A2 , A2 i A3 , B i C, itd.

c) Neka je F događaj da na gornjoj strani kocke pada neparan broj. Tada je F  A i A  F . kako bismo
riječima opisali suprotne događaje događaja B i C?

d) B  A1  A2 , A  A2  A4  A6 .
104
e) A2  B  A. Nađi presjeke: B  F , B  C , A  E , C  A.

Za uniju i presjek dva događaja važi zakon komutativnosti:

A  B  B  A; A  B  B  A;

a za uniju i presjek 3 događaja važi zakon asocijativnosti, tj.:

 A  B  C  A   B  C ;  A  B  C  A   B  C ;
Isto tako važi zakon distributivnosti unije u odnosu na presjek i presjeka u odnosu na uniju:

 A  B  C   A  C    B  C ;  A  B  C   A  C    B  C  ;
Ako označimo nemoguć događaj slovom U, a siguran slovom V, tada očito važi za proizvoljan događaj A da
je

A  U  A  V  A; A  V  V ; A  U  U ; A  A  U ; A  A  V .

Kad je riječ o relaciji  među događajima, očito je

U  A  V , A  A  B, B  A  B , A  B  A, A  B  B,

a očigledne su i tvrdnje

A  B  B  C  A  C;

A  C  B  C  A  B  C;

C  A  C  B  C  AB;

A  B  A  A  B.

Definicija 2: Kažemo da događaji A1 , A2 ,..., An obrazuju potpun sistem događaja ako se bar jedan od njih
realizuje pri izvođenju eksperimenta, tj. A1  A2  ...  An  V  siguran događaj.

Primjer 3: Uz oznake iz Primjera 1, c) pri bacanju novčića, događaji P i G obrazuju potpun sistem događaja.

Zadatak za vježbu: Četiri studenta polažu ispit. Ako označimo redom sa A, B, C , D događaje da će prvi,
drugi, treći, odnosno četvrti student položiti ispit, izraziti preko tih događaja događaje

a) Nijedan student nije položio ispit

b) Ispit je položio samo prvi student

c) Položio je bar jedan student

105
d) Položila su dva studenta

e) Položila su najviše dva studenta

f) Položila su 3 studenta

g) Položila su bar 3 studenta

2. Vjerovatnoća slučajnog događaja

Sljedeća definicija vjerovatnoće zove se u literaturi klasičnom definicijom vjerovatnoće. Odnosi se na slučaj
kad su svi elementarni događaji koji se pojavljuju pri izvođenju eksperimenta jednako mogući, tj. svi imaju
istu šansu da se realizuju pri bilo kom izvođenju eksperimenta. Ovu definiciju je dao francuski matematičar
Pierre Simon Laplace (Laplas), pa se zove još i Laplasova definicija vjerovatnoće.

Definicija 3: Neka se prostor elementarnih događaja nekog eksperimenta sastoji od n događaja, koji se
međusobno isključuju tj.    A1 , A2 ,..., An  , Ai  Aj  U  nemoguć događaj, za sve

i, j  1, 2,..., n , i  j i koji su jednako mogući. Ako događaj A uključuje m od ovih n elementarnih
m
događaja  m  n  , tada je vjerovatnoća događaja A broj P  A   .
n

Napomena: Oznaka P za vjerovatnoću dolazi od engleske riječi probability.

Primjeri 4:

a) Prilikom bacanja homogene numerisane kocke, vjerovatnoća svakog od događaja A1 , A2 , A3 , A4 , A5 , A6

1 3 1
je . Vjerovatnoća da padne paran broj je  . Ista je vjerovatnoća da na kocki padne neparan broj.
6 6 2

b) Vjerovatnoća da prilikom bacanja novčića padne grb jednaka je vjerovatnoći da da padne pismo i iznosi
0,5.

Teorem 1 (osobine vjerovatnoće):

1) Za svaki događaj A je 0  P  A  1.

2) Vjerovatnoća sigurnog događaja je 1, a vjerovatnoća nemogućeg događaja je 0, P U   0, P V   1.

106
3) Ako je A  B, tada je P  A   P  B  .

4) Vjerovatnoće proizvoljnog događaja A i njegovog suprotnog događaja A vezane su jednakošću

     
P  A  P A  1, pa je P  A   1  P A i P A  1  P  A  .

5) P  A  B   P  A  P  B   P  A  B  . Specijalno, ako se događaji A i B isključuju međusobno, tada je

P  A  B   P  A  P  B  .

6) Ako su A1 , A2 ,..., An događaji koji se međusobno isključuju tada je

P  A1  A2  ...  An   P  A1   P  A2   ...  P  An  .

7) P  A  B  C   P  A  P  B   P  C   P  A  B   P  B  C   P  C  A   P  A  B  C  .

Analogno se može napisati formula za uniju više od 3 događaja, oćenito P  A1  A2  ...  An  za

proizvoljne događaje A1 , A2 ,..., An i ta se formula zove formula uključenja – isključenja.

Zadaci:

1. Istovremeno se bacaju dvije homogene numerisane kocke. Opisati prostor elementarnih događaja tog
eksperimenta, odrediti broj njegovih elemenata i izračunati vjerovatnoće događaja:
A – na obje kocke pao je isti broj, B – na kockama su pali brojevi čiji je zbir 7, C – na drugoj kocki je pao veći
broj, D – proizvod dobijenih brojeva je veći od 15.

2. U posudi se nalazi 10 kuglica, 4 bijele i 6 crnih. Na slučajan način iz posude se izvlači 5 kuglica. Izračunati
vjerovatnoću događaja: A – izvučene su 2 bijele i 3 crne kuglice, B – izvučena je bar jedna bijela kuglica,
C – izvučene su bar 2 bijele kuglice.
3. Nepismeno dijete sastavlja riječ od slova: A,A,A,E,I,K,M,M,T,T. Kolika je vjerovatnoća da će sastaviti riječ
"MATEMATIKA"?
4. Od cifara 1,2,3,4,5,6 se na slučajan način formira jedan šestocifren broj, čije su sve cifre različite.
Odrediti vjerovatnoću da je taj broj djeljiv brojem a) 3, b) 4, c) 5, d) 6, e) 9, f) 10,
g) 12

5. U kutiji se nalaze 3 kuglice: crna, žuta i bijela. Iz kutije se izvlače jedna po jedna 5 kuglica, pri čemu se
svaki put izvučena kuglica vraća u kutiju. Naći vjerovatnoću da crna i bijela kuglica budu izvučene bar po
2 puta.
Rješenje: Generalno, možemo uočiti tri povoljna slučaja u ovom eksperimentu: prvi - ako su crna i bijela
kuglica izvučene po dva puta, a jednom je izvučena žuta kuglica; drugi – bijela je izvučena tri, a crna
kuglica dva puta; treći – crna je izvučena tri puta, a bijela kuglica dva puta. Prvi slučaj može se desiti na
5!
P5 2,2,1   30 načina (broj permutacija sa ponavljanjem), a drugi i treći slučaj na
2!2!1!
5
3,2 5! 1 50
P5   10 načina. Otuda je tražena vjerovatnoća jednaka P     30  10  10   .
3!2! 3 243

107
6. Od cifara 1,2,3,4,5 se na slučajan način formira jedan petocifren broj, čije su sve cifre različite. Odrediti
vjerovatnoću da je taj broj veći od 21543.
7. U posudi se nalazi 5 bijelih, 4 crne, 2 plave i 6 crvenih kuglica. Iz posude se izvlači 7
kuglica. Naći vjerovatnoću događaja:

a) Izvučena je bar jedna plava kuglica

b) Izvučene su crne i crvene kuglice.

8. Iz špila od 52 karte izvlače se 3 karte. Naći vjerovatnoću događaja: A – izvučena su 3 pika, B – izvučene
su dvije osmice i dama, C – sve tri izvučene karte su istog znaka, D – izvučen je bar jedan as.
9. U kutiji se nalazi a bijelih i b crnih kuglica, a  2, b  2. Iz kutije se istovremeno vade 2 kuglice. Da li je
vjerovatnije da ćemo izvući dvije kuglice iste boje ili dvije raznobojne kuglice?
10. Za okrugli sto sjelo je N ljudi, N  2. Među njima su Mehmed i Dragana. Kolika je vjerovatnoća da njih
dvoje sjede jedno do drugog?

3. Geometrijska vjerovatnoća

U nekim eksperimentima imamo beskonačan prostor elementarnih događaja. Tada se najčešće dešava i da
ti događaji nemaju jednaku mogućnost realizacije, pa je očito da se pojam vjerovatnoće treba proširiti.

Pretpostavimo da su A i B dvije oblasti u ravni ili prostoru, pri čemu je oblast B sadržana u oblasti
A, B  A. Pretpostavimo da je na slučajan način izabrana jedna tačka u većoj oblasti A. Želimo izračunati
vjerovatnoću događaja da se izabrana tačka nalazi i unutar manje oblasti B. Očito se tražena vjerovatnoća
povećava ako se oblast B povećava ili ako se oblast A smanjuje. Ako označimo sa m  A  i m  B  mjere
tih oblasti, tada je tražena vjerovatnoća jednaka

m B
P .
m A

Ovu vjerovatnoću zovemo geometrijskom vjerovatnoćom.

Ako su A i B oblasti u ravni, mjera m je njihova površina, a ako su to oblasti u prostoru, m je njihova
zapremina.

Moguće je i da A i B budu neke duži. Tada je m dužina tih duži.

Primjer 5: Svakog punog sata (6:00, 7:00, 8:00, ...) sa stajališta polazi autobus koji vozi do fakulteta, a
svakog pedesetog minuta u satu (6:50, 7:50, ...) polazi autobus koji ide do kafane. Kad student dođe na
stajalište ulazi u autobus koji prvi naiđe. Izračunati vjerovatnoću da će student otići na fakultet i da će otići
u kafanu.

108
Posmatrajmo samo situaciju unutar jednog sata. Očito je sljedeće: ako je student došao na stajalište u
intervalu od 7 do 7:50, ući će u autobus koji vozi do kafane. Ako je došao na stanicu u intervalu od 7:50 do
8, otići će na fakultet. Ako interval od 7 do 8 sati shvatimo kao duž dužine 60 (minuta), interval od 7 do 7:50
5
je duž dužine 50, a od 7:50 do 8 je duž dužine 10, tada je vjerovatnoća da će student otići u kafanu P1  ,
6
1
a da će otići na fakultet P2  .
6

Zadaci:

1. Oko jednakostraničnog trougla opisan je krug. Ako je izabrana proizvoljna tačka unutar kruga, izračunati
vjerovatnoću da se tačka nalazi unutar datog trougla.
2. Lopta je upisana u kocku. Ako je izabrana na slučajan način tačka unutar kocke, naći vjerovatnoću da je
ta tačka i unutar lopte.
3. U uspravni valjak je upisana kocka. Na slučajan način je izabrana proizvoljna tačka unutar valjka. Kolika
je vjerovatnoća da se ta tačka načazi unutar kocke?
4. Na slučajan način su izabrana dva pozitivna broja x i y koji nisu veći od 2. Naći vjerovatnoću da njihov
y
proizvod ne bude veći od 1, a da količnik ne bude veći od 2.
x
5. Sastanak dvije osobe zakazan je između 19 i 21 sat na određenom mjestu uz obavezu čekanja 10
minuta. Kolika je vjerovatnoća susreta ako je dolazak svake od osoba nezavisan i jednako moguć u bilo
koje vrijeme između 19 i 21 sat?
6. U unutrašnjosti elipse x 2  2 y 2  4 izabrana je jedna proizvoljna tačka. Izračunati vjerovatnoću da se
ta tačka nalazi unutar kružnice x 2  y 2  2.
7. Oko jednakokrakog trougla čija je osnovica a  24 i krak b  20 opisan je krug. Ako je izabrana
proizvoljna tačka unutar tog kruga, izračunati vjerovatnoću da se izabrana tačka nalazi i unutar trougla.
8. U krugu poluprečnika r izabrana je na slučajan način jedna tačka. Odrediti vjerovatnoću da je ta tačka
bliža kružnoj liniji nego centru kruga.
9. U jednakokrakom trapezu ABCD poznata je manja osnovica CD = 4, a kraci su jednaki sa manjom
osnovicom i nagnuti prema većoj osnovici pod uglom od 600. Ako su E i F projekcije tačaka D i C na veću
osnovicu, izračunati vjerovatnoću da će slučajno izabrana tačka unutar trapeza ABCD biti i unutar
pravougaonika CDEF.
10. U krug poluprečnika r = 15 cm upisan je pravougaonik čije su stranice u omjeru 3:4. Izračunati
vjerovatnoću da će slučajno izabrana tačka unutar datog kruga biti u pravougaoniku.
11. Na slučajan način se biraju dva broja iz intervala [0,1]. Kolika je vjerovatnoća da je njihov zbir manji od
5
1, a proizvod veći od ?
36
12. Odrediti vjerovatnoću da rješenja jednačine jednačine x 2  px  q  0 budu realna ako se koeficijenti
p i q slučajno biraju iz intervala  1,1 .
13. Dva broda treba da stignu u istu luku. Njihova vremena dolaska su slučajna, međusobno nezavisna i
jednako vjerovatna u toku 24 sata. Kada brod A stigne u luku, ostaje u njoj jedan sat radi istovara robe,
a kad brod B stigne u luku, ostaje u njoj dva sata. Luka je mala, tako da ne može da primi odjednom oba
broda. Naći vjerovatnoću da će jedan od brodova morati da čeka ispred luke dok drugi brod ne ode.

109
 4. Uslovna vjerovatnoća

Ako pri izračunavanju vjerovatnoće nekog događaja ne postoje nikakva druga ograničenja, osim uslova koji
se pojavljuju pri izvođenju eksperimenta, takvu vjerovatnoću zovemo apsolutnom. Međutim, ponekad je
potrebno računati vjerovatnoću događaja A, pod uslovom da se realizovao događaj B, koji nije nemoguć.
Takvu vjerovatnoću zovemo uslovnom.

Definicija 4: Ako su A i B dva događaja, pri čemu je P  B   0, tada je A B događaj da se događaj A

realizira, ukoliko se realizovao događaj B. Vjerovatnoću P  A B  zovemo uslovnom vjerovatnoćom i

P  A B
računamo po formuli P  A B   .
P  B

Primjer 6: Ako se baca homogena numerisana kocka, kolika je vjerovatnoća da ćemo dobiti paran broj, pod
uslovom da je taj broj manji od 4?

Ako označimo sa A događaj da na kocki pada paran broj, a sa B događaj da je pao broj manji od 4, tada je
3 1 1
očito A  B događaj da je na kocki pao broj 2. Očito je P  B    , P  A  B   , pa je
6 2 6
1
P  A  B 6 1
P  A B    .
P B 1 3
2

Direktno iz definicije 1, slijedi formula: P  A  B   P  A B   P  B  .

Ako zamijenimo uloge događaja A i B, analogno se dobije P  A  B   P  B A   P  A  . U nekim zadacima

se mogu iskoristiti i ove (zadnje dvije) formule, ako treba računati vjerovatnoću presjeka dva događaja. Ove
formule se mogu uopštiti za slučaj presjeka više događaja. Npr., ako imamo presjek tri događaja, tada je:

P  A  B  C   P  A  P  B A  P C A  B  .

Naime, neka je D  A  B. Tada je

P  A  B  C   P  D  C   P  D   P  C D   P  A  B   P C A  B  
 P  A  P  B A   P  C A  B  .

Zamjenom uloga ova tri događaja, očito vrijede i formule:

P  A  B  C   P  B   P C B   P  A C  B  ,

P  A  B  C   P  C   P  A C   P  B A  C  , itd., može se napisati na još tri načina.

110
Definicija 5: Za događaje A i B kažemo da su nezavisni ako je P  A  B   P  A  P  B  .

Napomena: Analogno, ako imamo proizvoljan, ali konačan broj događaja A1 , A2 ,..., An , smatramo da su oni
nezavisni ukoliko je P  A1  A2  ...  An   P  A1   P  A2   ...  P  An  .

Pošto u opštem slučaju važe formule: P  A  B   P  A B   P  B   P  B A   P  A  , lako se zaključuje,

da u slučaju da su A i B nezavisni, vrijedi: P  A B   P  A  i P  B A   P  B  .

1 1
Primjer 7: Ako je P  A   , P  A  B   , P  B   p, izračunat p ako se zna da su A i B nezavisni
4 3
događaji.

Krenućemo od formule P  A  B   P  A  P  B   P  A  B  . Zbog uslova nezavisnosti datih događaja,

1 1 1 1
slijedi: P  A  B   P  A   P  B   P  A   P  B     p p p  .
3 4 4 9

Zadaci:

1. Student je došao na ispit, znajući 85 od ukupno 100 pitanja. Na ispitu se izvlači cedulja sa 3 pitanja.
Odrediti vjerovatnoću da će student znati odgovor na sva 3 pitanja.
2. Dva broja se na slučajan način biraju odjednom iz skupa 1, 2,3,...,10 . Ako je zbir izabranih
brojeva paran broj, naći vjerovatnoću događaja da su oba izabrana broja neparni.
3. 3 strijelca gađaju cilj nezavisno jedan od drugog. Vjerovatnoća pogotka za prvog strijelca je 0,4, za
drugog je 0,5, a za trećeg 0,7. Odrediti vjerovatnoću slijedećih događaja:
a) Cilj je pogođen tačno jednom

b) Cilj je pogođen bar jednom

c) Cilj je pogođen tačno 2 puta

d) Cilj je pogođen bar 2 puta.

4. Broj telefona jednog pretplatnika ima 6 cifara. Odrediti vjerovatnoću da su sve cifre različite.
5. Iz vreće koja sadrži 7 bijelih i 5 crnih kuglica izvučene su 3 kuglice. Ako su sve izvučene kuglice iste
boje kolika je vjerovatnoća da su izvučene kuglice bijele boje.
6. U kutiji je 7 bijelih i 5 crnih kuglica. Izvlači se na slučajan način, jedna po jedna, 5 kuglica. Kolika je
vjerovatnoća da će se izvući 5 bijelih kuglica ako izvučene kuglice:
a) vraćamo u kutiju i b) ne vraćamo u kutiju.

7. Iz špila od 52 karte izvlače se 4 karte. Neka je A događaj da su bar dvije izvučene karte srca, a B
događaj da su bar tri izvučene karte srca. Odrediti vjerovatnoću događaja B|A.

111
 5. Totalna vjerovatnoća, Bajesov* teorem

* Thomas Bayes (1701. – 1761.) – engleski sveštenik, matematičar

Pretpostavimo da događaji H1 , H 2 ,..., H n obrazuju potpun sistem događaja i da se međusobno isključuju,

tj. H1  H 2  ...  H n  V je siguran događaj i osim toga je H i  H j  U  nemoguć događaj, za sve

i, j  1, 2,..., n , i  j. Neka je A proizvoljni događaj. Znamo da jednakost

 A B  C   A C   B C  važi za proizvoljne događaje A, B, C. Matematičkom indukcijom se

lako dokaže da važi analogna jednakost za n događaja, gdje je n proizvoljan prirodni broj:
 H1  H 2  ...  H n   A   H1  A   H 2  A  ...   H n  A  .
Očito je A  V  A   H1  H 2  ...  H n   A   H1  A    H 2  A   ...   H n  A  .

Pošto se događaji H i međusobno isključuju, takvi su i događaji H i  A, i  1, 2,..., n. Iz teorema 1,

n
osobina 6) slijedi da je P  A    PH i  A . Najzad, iz prošle lekcije znamo da je
i 1

P  H i  A   P  H i   P  A H i  , i  1, 2,..., n. Očito vrijedi sljedeći teorem.

Teorem 2: Ako događaji H1 , H 2 ,..., H n obrazuju potpun sistem događaja i ako se oni međusobno
isključuju, tada se vjerovatnoća proizvoljnog događaja A može računati po formuli:

n
P  A    P  H i   P  A H i .
i 1

Ovu formulu zovemo formulom totalne vjerovatnoće.

Događaje H1 , H 2 ,..., H n obično zovemo hipotezama, a njihove vjerovatnoće aprirornim vjerovatnoćama,

jer su one poznate unaprijed, prije realizacije eksperimenta. Ukoliko se događaj A realizovao, tada se mogu
računati i vjerovatnoće P  H i A   i  1, 2,..., n  koje zovemo aposteriornim vjerovatnoćama. To je
vjerovatnoća da se događaj A realizovao upravo zbog hipoteze H i . Ove vjerovatnoće možemo izračunati
pomoću Bajesovog teorema.

Teorem 3 (Bajesov teorem): Ako događaji H1 , H 2 ,..., H n obrazuju potpun sistem događaja i ako se oni
međusobno isključuju, za proizvoljni događaj A kod koga je P  A   0 je

P  Hi   P  A Hi 
P  H i A  n  i  1, 2,..., n  .
 PH  P A H 
i 1
i i

112
Dokaz: Najprije koristimo formulu za uslovnu, pa zatim za totalnu vjerovatnoću. Imamo da je
P  H i  A P  Hi   P  A Hi  P  Hi   P  A Hi 
P  H i A    n  i  1, 2,..., n  .
P  A P  A
 PH  P A H 
i 1
i i

Primjer 8: Poznato je da će osigurač u električnom kolu otkazati:

- sa vjerovatnoćom 0,5, ako se desio kratak spoj u elektronskoj lampi,

- sa vjerovatnoćom 0,6, ako se desio kratak spoj u namotajima transformatora,

- sa vjerovatnoćom 0,7, ako se oštetio kondenzator

- sa vjerovatnoćom 0,9, ako se desila neka druga havarija.

Inače, vjerovatnoća da će nastati kratak spoj u lampi je 0,35; da će se desiti kratak spoj u namotajima
transformatora je 0,30; da će se oštetiti kondenzator je 0,25, a da će se desiti neka druga havarija je 0,10.
Izračunati vjerovatnoću događaja da će otkazati osigurač u električnom kolu i ako se to desilo, naći
najvjerovatniji razlog tog otkazivanja.

Označimo redom sa H1 , H 2 , H 3 , H 4 događaje koji su mogući razlog otkazivanja osigurača u električnom

kolu, a sa A događaj da je taj osigurač otkazao. Tada se iz zadatka očitava:
P  H1   0, 35, P  H 2   0, 30, P  H 3   0, 25, P  H 4   0,10 i P  A H1   0,5, P  A H 2   0,6,
P  A H 3   0, 7, P  A H 4   0,9.

Prema formuli totalne vjerovatnoće je

P  A   P  H1  P  A H1   P  H 2  P  A H 2   P  H 3  P  A H 3   P  H 4  P  A H 4 

P  A  0,35  0,5  0, 30  0, 6  0, 25  0, 7  0,10  0,9  0, 62.

Vjerovatnoća da je osigurač otkazao zbog kratkog spoja u elektronskoj lampi je

0,35  0,5 35
P  H1 A     0, 28.
0, 62 124

Vjerovatnoća da je osigurač otkazao zbog kratkog spoja u namotajima transformatora je

0,30  0, 6 9
P  H 2 A    0, 29.
0, 62 31

Vjerovatnoća da je osigurač otkazao zbog oštećenja kondenzatora je

0, 25  0, 7 35
P  H 3 A    0, 28.
0, 62 124

Vjerovatnoća da je osigurač otkazao zbog neke druge havarije je

113
 0,10  0,9 3
P  H 4 A    0,15.
0, 62 31

Očito je najvjerovatniji razlog otkazivanja osigurača kratak spoj u namotajima transformatora.

Zadaci:

1. U jednoj fabrici 40% proizvodnje obavlja se na mašini M 1 , 20% na mašini M 2 , a ostatak na mašini
M 3 . U toku proizvodnje na mašini M 1 javlja se 1,5% škarta, na mašini M 2 1,2% škarta, a na trećoj
mašini javlja se 1,7% škarta.
a) Ako se nakon čitave proizvodnje slučajno odabere jedan proizvod, odrediti vjerovatnoću da je taj
proizvod škart.

b) Ako je izabrani proizvod škart, naći vjerovatnoću da je on proizveden na mašini M 1 ,

M 2 , odnosno M 3 .

2. Avion A ima 4 rakete koje će ispaliti na avion B. Vjerovatnoća pogotka bilo kojom od te 4 rakete je
0,4. Da bi avion B bio uništen, dovoljna su dva pogotka. Ako je avion B pogođen samo jednom
raketom, vjerovatnoća da će biti uništen je 0,6. Naći vjerovatnoću da će avion B biti uništen.
3. U kutiji se nalaze crvena, plava i zelena kockica. Plava kockica je ispravno numerisana brojevima od
1 do 6, na zelenoj kockici nalaze se brojevi 2, 4 i 6 na po dvije strane, dok se na crvenoj kockici na
svih šest strana nalazi broj 6. Na slučajan način se bira jedna kockica i baca se tri puta.
a) Naći vjerovatnoću događaja da je u sva tri bacanja pao broj 6.

b) Ako je u sva tri bacanja pao broj 6, izračunati vjerovatnoću događaja da je

izabrana zelena kockica.

4. Date su dvije kutije. U prvoj se nalazi 7 bijelih i 3 crne kuglice, a u drugoj 5 bijelih i 8 crnih kuglica. Iz
prve kutije prebačena je jedna kuglica u drugu kutiju. Ako je iz druge kutije izvučena bijela kuglica,
izračunati vjerovatnoću da je iz prve kutije prebačena crna kuglica u drugu kutiju.
5. Na planinskom putu u susret jedan drugom kreću se dva vozila. Vjerovatnoća da će se bezbjedno
mimoići je 0,999 ako su vozači trijezni, 0,7 ako je jedan od vozača pijan, a 0,4 ako su oba vozača
pijana. Izračunati vjerovatnoću da će se vozila mimoići bez nesreće, ako se zna da je svaki deseti
vozač na tom putu pijan.
6. Date su dvije skupine proizvoda. Jedna od njih sadrži 12, a druga 10 komada, pri čemu se u obje
skupine nalazi po jedan neispravan proizvod. Nasumice je uzet jedan proizvod iz prve skupine i
prebačen u drugu, a poslije toga slučajnim odabirom uzima se jedan proizvod iz druge skupine.
Odrediti vjerovatnoću da je taj proizvod neispravan.
7. Od 16 studenata koji su došli na ispit 3 su se pripremila odlično, 4 vrlo dobro, 5
dobro i 4 slabo. Odlično pripremljen student zna odgovore na svako od 20 postavljenih
pitanja, vrlo dobro pripremljen student zna odgovore na 15, dobro pripremljen na 12, a
slabo pripremljen student zna odgovore na samo 6 pitanja. Na ispitu student odgovara na 3
pitanja.
a) Odrediti vjerovatnoću da će slučajno izabrani student odgovoriti na sva 3 pitanja.

114
 b) Ako je izabrani student odgovorio na sva 3 pitanja, odrediti vjerovatnoću da je to dobro
pripremljeni student .

8. Prilikom eksplozije granata se raspada na male , srednje i velike gelere. Mali geleri čine 50 % ,
srednji 40 % a krupni 10 % svih gelera. Prilikom udara u oklop krupni geler ga probija sa
vjerovatnoćom 0,8 , srednji sa vjerovatnoćom 0,3 , a mali sa vjerovatnoćom 0,06. U momentu
eksplozije na oklop je pao samo jedan geler i probio ga. Naći vjerovatnoću da je oklop probijen:
a) malim, b) srednjim, c) velikim gelerom.

9. Imamo 4 kutije sa kuglicama različitog sastava. U prvoj kutiji su dvije bijele i dvije crne kuglice, u
drugoj su jedna bijela i dvije crne, u trećoj su tri bijele i tri crne, a u četvrtoj dvije bijele i pet crnih
kuglica. Na slučajan način bira se jedna kutija i iz nje se izvlači jedna kuglica. Ako je vjerovatnoća
i
izbora i – te kutije pi   i  1, 2,3, 4  , izračunati vjerovatnoću događaja da je izvučena bijela
10
kuglica.

6. Bernulijevi* eksperimenti (Bernulijeva šema)

*Jacob Bernoulli (1654. – 1705.) – švicarski matematičar

Pretpostavimo da se neki eksperiment ponavlja n puta uzastopno, n  . Sva izvođenja su međusobno

nezavisna i izvode se svaki put pod istim uslovima. Pri tome se posmatra realizacija događaja A, koja je
moguća sa vjerovatnoćom p u svakom izvođenju eksperimenta. Naravno, vjerovatnoća da se događaj A
ne realizira u bilo kom izvođenju eksperimenta tada je jednaka q  1  p. Interesuje nas kolika je
vjerovatnoća događaja da se pri n izvođenja eksperimenata događaj A realizira tačno k puta, pri čemu je
k  , 0  k  n.

Ovako postavljen problem poznat je u teoriji vjerovatnoće kao Bernulijeva šema ili Bernulijevi
eksperimenti.

Vjerovatnoća da se događaj A realizira k puta uzastopno, u prvih k izvođenja eksperimenta, a u

preostalih nk ponavljanja eksperimenta da se ne realizira, jednaka je:
p  p  ...  p  q  q  ...  q  p k  q n  k .
  
k puta n  k puta

Međutim, moguće su očito i neke druge kombinacije, npr. u prvom izvođenju se A ne realizira, u
drugom se realizira, itd. Broj načina da se događaj A realizira k puta u n izvođenja eksperimenta jednak
n
je broju kombinacija k – te klase od n elemenata bez ponavljanja, dakle Cnk    .
k

 n
Otuda je Pn , k    p k q n  k  0  k  n  vjerovatnoća događaja da se u n izvođenja eksperimenta
k
događaj A realizira tačno k puta.

115
Primjeri 9:

a) Kolika je vjerovatnoća da prilikom 8 bacanja homogene numerisane kocke tri puta padne broj 1?

1 5
Očito je n  8, k  3, p  , q  , pa je
6 6
3 5 5
8  1   5  876 1 5 7  55 21875
P8,3           3 5  5
  0,104.
 3  6   6  1 2  3 6 6 27  6 209952

b) Da li je vjerovatnije da se pri jednom bacanju 4 homogene numerisane kocke dobije bar jedna
jedinica ili da se pri 24 bacanja dvije homogene numerisane kocke dobiju bar jednom dvije jedinice?

Kad bacamo 4 homogene numerisane kocke, svaki elementarni događaj možemo prikazati u vidu jedne
uređene četvorke brojeva  a, b, c, d  , pri čemu su a, b, c, d  1, 2,3, 4,5, 6 . Prostor elementarnih
događaja ima 64  1296 elemenata. Ako je A događaj da se pri bacanju 4 kocke dobije bar jedna
jedinica, tada nam je lakše odrediti najprije vjerovatnoću suprotnog događaja A. Elementarni događaji
koji ulaze u sastav događaja A su opisani svim uređenim četvorkama  a, b, c, d  , pri čemu

a, b, c, d  2,3, 4,5, 6 . Takvih događaja ima očito 54  625  broj varijacija četvrte klase od pet
54 625 625 671
elemenata sa ponavljanjem. Otuda je P A    4

6 1296
 P  A  1  
1296 1296
 0,5177.

Neka je B događaj da se pri 24 bacanja dvije kocke dobiju bar jednom dvije jedinice. Kao i kod nalaženja
P  A i ovdje ćemo najprije odrediti vjerovatnoću suprotnog događaja. Kod bacanja dvije kocke
prostor elementarnih događaja ima 36 elemenata. Ako posmatramo događaj da se prilikom bacanja
dvije kocke ne pojavljuje jedinica istovremeno na obje kocke (dakle od 36 uređenih parova
 a, b  , a, b  1, 2,3, 4,5, 6 , isključen je par 1,1 ), on uključuje u sebi 35 elementarnih događaja, pa
35
je njegova vjerovatnoća očito jednaka . Ako želimo da prilikom 24 bacanja dvije kocke, nijednom ne
36
padne jedinica na obje kocke istovremeno, tada je vjerovatnoća tog događaja
24 0 24 24
 24   35   1   35   35 
 
P B  P24,24              0,5086, pa je P  B   1     0, 4914.
 24   36   36   36   36 

Dakle, vjerovatnije je da se pri jednom bacanju 4 homogene numerisane kocke dobije bar jedna
jedinica, nego da se pri 24 bacanja dvije homogene numerisane kocke dobiju bar jednom dvije jedinice.

n
Ako vjerovatnoću Pn , k    p k q n k shvatimo kao funkciju parametra k, možemo naći za koje
k
k  0,1, 2,..., n ta vjerovatnoća ima maksimalnu vrijednost, tj. koliki je najvjerovatniji broj realizacija
događaja A u izvođenju n nezavisnih eksperimenata?

116
Za takvo k je očito Pn ,k  Pn ,k 1 i Pn , k  Pn , k 1. Pošto je

 n  k 1 n  k 1 n! 1 p n! n  k k nk
Pn , k 1   p q  p k  pq n  k     p q
 k  1  k  1! n  k  1! q q k ! n  k ! k  1

nk p
   Pn, k ,
k 1 q

očito Pn , k  Pn ,k 1  1 
 n  k  p  np  kp  qk  q  k  np  q. Uzeto je u obzir da je p  q  1.
 k  1 q
 n  k 1 n  k 1 n! 1 q n! k
Pn , k 1   p q  p k  q n k  q    p k  q n k
 k  1  k  1! n  k  1! p p k ! n  k ! n  k  1

k q k q
   Pn,k , pa slijedi: Pn, k  Pn ,k 1  1    kq  np  kp  p  k  np  p.
n  k 1 p n  k 1 p

Ovim je dokazan sljedeći teorem.

Teorem 4: Vjerovatnoća Pn , k dostiže svoj maksimum ako je np  q  k  np  p.

Primjeri 10:

a) Kolika je vjerovatnoća događaja A ako je najvjerovatnije da će se A realizirati 20 puta prilikom 100

nezavisnih izvođenja nekog eksperimenta?

Očito je n  100 i k  20. Ako to uvrstimo u np  q  k  np  p, te stavimo da je q  1  p, dobićemo:

10 21
100 p  1  p   20  100 p  p  101 p  21  20  101 p   p .
101 101

b) Koliko puta treba ponavljati eksperiment, da bi se događaj A, čija je vjerovatnoća p  0, 4 realizirao 25

puta?

Ovaj put je k  25, p  0, 4, q  0, 6, pa se dobije: 0, 4n  0, 6  25  0, 4 n  0, 4. Rješavanjem ovog

sistema nejednačina po n dobije se da je 62  n  64. Pošto n  , očito n  62 ili n  63 ili n  64.

Zadaci

1. Tri strijelca gađaju cilj i svaki od njih ima samo jedan metak. Prvi strijelac pogađa cilj sa
vjerovatnoćom 0,5; drugi pogađa cilj sa vjerovatnoćom 0,6, a treći sa vjerovatnoćom 0,7. Označimo
sa A događaj koji se realizuje kada je cilj pogođen (bar jednom). Označimo sa B događaj koji se
117
 realizuje kada pri bacanju dvije numerisane kocke dobijamo brojeve čiji je zbir veći od 9. Odrediti da
li je vjerovatnije da će se realizovati događaj A ili da će se pri 6 uzastopnih bacanja dvije numerisane
kocke događaj B realizovati 3 puta?
2. Provodi se 5 nezavisnih eksperimenata. U svakom od njih nastupa događaj A sa vjerovatnoćom
p  0, 4. Događaj B realizuje se sa vjerovatnoćom 0,8 ako se događaj A realizovao ne manje od 3
puta, realizuje se sa vjerovatnoćom 0,5 ako se događaj A realizovao tačno 2 puta, realizuje se sa
vjerovatnoćom 0,3 ako se događaj A realizovao jednom, a ne može se realizovati ako se događaj A
ne realizuje. Odrediti vjerovatnoću događaja B .
3. Vjerovatnoća da strijelac pogodi metu u jednom gađanju je p  0,9. Kolika je vjerovatnoća da će
strijelac u 12 pokušaja:
a) bar jednom pogoditi metu?
b) bar dva puta pogoditi metu?
4. Vjerovatnoća da strijelac pogodi metu u jednom gađanju je p  0,9. Koliko metaka treba
ispaliti pa da najvjerovatniji broj pogodaka bude 14?

1 1
5. Ako je u Bernulijevoj šemi p  0,5, dokazati da je  P2n ,n  za sve n  .
2 n 2n  1
Uputa: Koristiti matematičku indukciju.

1
6. U jednom eksperimentu događaj A nastupa sa vjerovatnoćom p  . Koliko puta treba izvesi
3
eksperiment da bi se sa vjerovatnoćom većom od 0,99 moglo očekivati bar jedna realizacija
događaja A?
n
2
Uputa: riješiti jednačinu po nepoznatom n   : 0,99  1    . Dobija se n  12.
3

118
 SLUČAJNE PROMJENLJIVE

1. Uvod

Pri izvođenju nekog eksperimenta često se može uočiti neka veličina koja je promjenljiva i koja ima neke
brojne vrijednosti, u zavisnosti od rezultata eksperimenta. Npr. kad bacamo numerisanu kocku, ne znamo
koji će broj pasti na gornjoj strani kocke, ali očekujemo jedan od brojeva 1,2,3,4,5,6. Takve veličine zovemo
slučajnim veličinama ili slučajnim promjenljivim.

Definicija 1: Slučajna promjenljiva (slučajna varijabla, slučajna veličina, obilježje) je funkcija koja svakom
elementarnom događaju pridružuje neki realan broj.

Slučajne promjenljive označavamo velikim slovima latinice: X , Y , Z ,..., a njihove vrijednosti malim slovima
latinice x1 , x2 , x3 ,..., y1 , y2 ,...z1 , z2 ,...

Dakle, ako je X slučajna promjenljiva, tada X :   , pri čemu je  oznaka za prostor elementarnih
događaja nekog eksperimenta. Oznakom R X označavamo skup svih vrijednosti koje može da primi slučajna
promjenljiva X. Ovaj skup može biti konačan ili beskonačan. Iz Matematike I znamo da se među
beskonačnim skupovima razlikuju prebrojivo beskonačni i neprebrojivo beskonačni. Sve elemente
prebrojivo beskonačnog skupa možemo poredati u niz (ekvivalentno: postoji bijekcija između tog skupa i
skupa prirodnih brojeva), dok se to ne može uraditi kod neprebrojivo beskonačnog skupa. Primjeri
neprebrojivo beskonačnog skupa su: skup realnih brojeva, skup iracionalnih brojeva, intervali, itd. Poznato
je da su skupovi cijelih i racionalnih brojeva prebrojivi.

Definicija 2: Ukoliko je R X konačan ili prebrojivo beskonačan skup, kažemo da je slučajna promjenljiva X
diskretna (diskontinuirana), a ukoliko je R X neprebrojivo beskonačan skup, za X se kaže da je neprekidna
(kontinuirana) slučajna promjenljiva.

Primjeri 1:

a) Broj koji pada na gornjoj strani kocke u eksperimentu bacanja homogene numerisane kocke je očito
diskretna slučajna promjenljiva, jer ima 6 različitih vrijednosti.

b) Novčić se baca dva puta. Neka je X broj koji označava koliko puta je pao grb. Očito je
   PP, PG , GP, GG i X  GG   2, X  GP   X  PG   1, X  PP   0. Otuda je RX  0,1, 2.
Dakle, X je diskretna slučajna promjenljiva.

c) Kao primjere diskretnih slučajnih promjenljivih možemo pomenuti i: broj automobila koja prođu na
nekom putu u toku 24 sata, broj putnika u vozu, broj loših proizvoda ustanovljenih u kontroli kvaliteta, broj
pretplatnika mobilne telefonije, itd.

d) Primjeri neprekidnih slučajnih promjenljivih: vrijeme trajanja sijalice, visina i težina čovjeka, brzina
kretanja automobila, itd.

119
 2. Diskretna slučajna promjenljiva

Neka je X diskretna slučajna promjenljiva i neka je RX   x1 , x2 ,..., xn  , n je konačan prirodan broj. Za

 
proizvoljni broj i  1, 2,..., n označimo sa X  xi događaj    : X     xi  događaj koji uključuje
sve elementarne događaje za koje promjenljiva X ima vrijednost xi , i  1, 2,..., n. Neka je
pi  P  X  xi   i  1, 2,..., n  . Tada možemo pisati:

 x x ... x 
(1) X   1 2 n .
 p1 p2 ... pn 

Očito je p1  p2  ...  pn  1. Šematski zapis (1) zovemo zakon raspodjele vjerovatnoća (ili kraće: zakon
vjerovatnoće) slučajne promjenljive X. To je pravilo po kojem svakoj vrijednosti slučajne promjenljive
pridružujemo odgovarajuću vjerovatnoću. Time je ukupna vjerovatnoća, jednaka jedinici, raspodijeljena na
pojedine vrijednosti slučajne promjenljive. Zato se često kaže da šema (1) predstavlja raspodjelu slučajne
promjenljive X.

Sljedeća definicija nije ograničena samo na diskretne slučajne promjenljive, tj. posmatramo proizvoljnu
(diskretnu ili neprekidnu) slučajnu promjenljivu X.

Definicija 3: Za svaki realni broj x definišemo funkciju F  x  P  X  x , pri čemu je

X  x    : X     x  događaj koji obuhvata sve elementarne događaje u kojima promjenljiva X

ima vrijednost koja je manja od zadanog realnog broja x. Ovu funkciju zovemo funkcijom raspodjele
(distribucije) vjerovatnoća.

0, x  x1
p , x  x  x
 1 1 2

x x ...
 1 2 n  x 
 1p  p 2 , x2  x  x3
Ako je X    , tada je F  x    .
 p1 p2 ... pn  ..........
 p1  p2  ...  pn1 , xn1  x  xn

1, x  xn

Teorem 1 (osobine funkcije raspodjele F  x  ):

1) 0  F  x   1  x    .

120
2) P  a  X  b   F  b   F  a  za sve a, b  , a  b.

3) a  b  F  a   F  b  , dakle, funkcija F  x  je neopadajuća.

4) F     0, F     1.

5) Ako je X diskretna slučajna promjenljiva data zakonom raspodjele (1), tačke prekida funkcije F  x  su
upravo vrijednosti x1 , x2 ,..., xn slučajne promjenljive.

Dokaz:

1) Očigledno iz definicije funkcije F  x  .

2) Označimo sa A događaj X  a, sa B događaj X  b, a C neka je događaj a  X  b. Tada je očito

B  AC i AC U, tj. događaji A i C se međusobno isključuju. Zato je
P  B   P  A  P C   P C   P  B   P  A.

To znači da je P  a  X  b   P  X  b   P  X  a   F  b   F  a  .

3) Slijedi direktno iz 1), jer je P  a  X  b   F  b   F  a   0  F  b   F  a  .

4) Događaj X   je nemoguć, pa je zato F     P  X     0, dok je s druge strane događaj

X   siguran, pa je F     P  X     1.

5) Lijevi i desni limes funkcije F  x  u svim tačkama xi  i  1, 2,..., n  nisu jednaki.

Dakle, funkcija raspodjele vjerovatnoća F  x  diskretne slučajne promjenljive X nije neprekidna i ima
onoliko tačaka prekida koliko slučajna promjenljiva X ima vrijednosti. Ovo je očigledno i sa grafika funkcije
F  x.

Primjer 2: Protivvazdušna odbrana gađa sa zemlje avion. Da se avion uništi potreban je jedan pogodak u
prednji dio ili tri pogotka u zadnji dio aviona. Vjerovatnoća pogotka u prednji dio aviona je 0,3, a
vjerovatnoća pogotka u zadnji dio je 0,7. Gađanje se izvodi sve dok se avion ne uništi. Neka je X slučajna
promjenljiva koja nam daje broj pogodaka u avion, potrebnih za njegoov rušenje. Napisati zakon raspodjele
vjerovatnoća promjenljive X i naći njenu funkciju raspodjele F  x  .

Imamo da je P  X  1  0,3  vjerovatnoća da je avion srušen jednim pogotkom;

121
P  X  2   0, 7  0, 3  0, 21  vjerovatnoća da je avion srušen sa dva pogotka, najprije u zadnji, pa onda u
prednji dio;

P  X  3  0, 7 2  0, 3  0, 73  0, 49  vjerovatnoća da je avion srušen sa tri pogotka, što se može učiniti

na dva načina: da je pogođen sa 2 pogotka u zadnji dio i onda jednim u prednji dio ili sa tri pogotka u zadnji
dio.

0, x 1
0,3, 1 x  2
1 2 3  
Dakle, X    . Otuda se dobije da je F  x    .
 0,3 0, 21 0, 49  0,51, 2 x3
1, x3

Zadaci:

1. Novčić se baca 5 puta. Neka je slučajna promjenljiva X broj koliko puta se pojavio grb. Naći njen
zakon vjerovatnoće.
2. Iz kutije u kojoj su tri bijele i 7 crnih kuglica uzastopno se izvlači po jedna kuglica bez vraćanja, sve
dok se prvi put ne izvuče crna kuglica. Naći zakon vjerovatnoće slučajne promjenljive X koja
predstavlja broj izvučenih kuglica.
 1 2 ... n ... 
3. Odrediti konstantu c, tako da je X    zakon vjerovatnoće neke slučajne
p p
 1 2 ... pn ... 
c
promjenljive, ako se zna da je pn   n  1, 2,3,... .
2n
4. 20 studenata je položilo jedan ispit. Pri tome, šestero je dobilo ocjenu 6, osmero je dobilo ocjenu 8,
dvoje ocjenu 9, a četvero ocjenu 10. Ako se na slučajan način izaberu dva studenta između njih 20,
naći zakon vjerovatnoće slučajne promjenljive X i F  x  , gdje je X – srednja ocjena izračunata za
dva izabrana studenta.
5. U posudi se nalazi 12 kuglica: 3 bijele, 4 plave i 5 crvenih. Iz posude se izvlače (bez vraćanja u
posudu) dvije po dvije kuglice, dok se ne izvuku dvije crvene kuglice ili dok se ne izvuku sve kuglice
iz posude. Neka je X slučajna promjenljiva koja predstavlja broj izvlačenja kuglica iz posude. Naći
zakon vjerovatnoće slučajne promjenljive X i F  x  .
6. Iz špila od 32 karte izvlače se 3 karte odjednom. Date su slučajne promjenljive: X je broj izvučenih
asova, a Y je broj izvučenih dama ili kraljeva. Naći zakon raspodjele vjerovatnoća slučajnih
promjenljivih X i Y.
7. Strijelac gađa u metu sve dok je ne pogodi i ima na raspolaganju neograničen broj metaka. Ako
strijelac pogađa metu sa vjerovatnoćom p  0,3 , odrediti zakon vjerovatnoće slučajne
promjenljive X koja predstavlja broj potrošenih metaka.

122
 3. Neprekidna slučajna promjenljiva

Već ranije smo rekli da neprekidna slučajna promjenljiva ima neprebrojivo beskonačno mnogo vrijednosti,
tj. da je njen skup vrijednosti neki interval ili unija intervala.

Definicija 3 (definicija funkcije raspodjele) vrijedi za sve vrste slučajne promjenljive, a isto tako i Teorem 1,
stavke 1) – 4), uključujući i dokaze tih tvrdnji.

Definicija 4: Slučajna promjenljiva X je neprekidna, ako je za svako x   funkcija raspodjele

F  x   P  X  x  neopadajuća i neprekidna, tako da je F     0, F     1.

Obzirom da je funkcija F  x  monotona i neprekidna za sve x  , ona je i diferencijabilna, tj. postoji njen

izvod F   x  .

Definicija 5: Ako je F  x  , x  , funkcija raspodjele vjerovatnoća slučajne promjenljive X, tada funkciju

f  x   F   x   x    zovemo funkcijom gustine raspodjele vjerovatnoća slučajne promjenljive X.

x
Iz jednakosti f  x   F   x   x    slijedi da je F  x    f  t dt  x    .


Teorem 2 (osobine funkcije gustine f  x  ):

1) f  x   0 za sve x  .


2)  f  x  dx  1.


b
3) P  a  X  b    f  x  dx.
a

Dokaz:

1) Očigledno iz definicije 5.
123
 x
2) Iz F  x    f  t dt  x    i F     1, dobija se odmah tražena jednakost.


b a
3) P  a  X  b   F  b   F  a    f  x  dx   f  x  dx 
 

 b b
  f  x  dx   f  x  dx   f  x  dx.
a  a

Primjeri 3:

 a3
1  , x  a
a) Dokazati da funkcija F  x    x 3 za proizvoljnu pozitivnu konstantu a može biti funkcija
0, x  a

raspodjele neke slučajne promjenljive X.

Rješenje: Očito je lim F  x   0, lim F  x   1, lim F  x   F  a   0, što dokazuje našu tvrdnju.

x  x  x a

ax sin x, 0  x  
b) Odrediti konstantu a tako da je funkcija f  x    funkcija gustine raspodjele
0, x  0 ili x  
vjerovatnoća neke slučajne promjenljive X i zatim naći funkciju raspodjele vjerovatnoća F  x  i izračunati

 
P   X  .
6 2

 
Rješenje: Iz osobine  f  x  dx  1 i f  x   0 za x   , 0   ,   slijedi da je  ax sin xdx  1.
 0
 
ux dv  sin xdx 
Kako je  x sin xdx  du  dx   x cos x   cos xdx   cos    , slijedi
v   cos x 0 0
0
 
0

1
a  1  a  .

x x
u t dv  sin tdt x
Dalje, t sin tdt 
  t cos t   cos tdt   x cos x  sin x, pa je
0
du  dt v   cos t 0 0

124
 0, x  0
  x cos x  sin x

F  x   , x   0,   .
 
1, x  

      1      1   
I najzad, P   X    F    F      cos  sin     cos  sin 
6 2 2 6  2 2 2  6 6 6

1  1 3 1  1 3 6 3
        .
  6 2 2  2 12 12

Zadaci:

0, x  0

1. Ako je F  x   0,5 1  cos x  , 0  x   funkcija raspodjele slučajne promjenljive X, naći funkciju
1, x  

 3 
gustine f  x  i izračunati P  X .
2 4 

2. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa:

 4  
k sin x, x   0, 2 
  
f  x   .
  
0, x  0, 
  2

a) Izračunati k.

 
b) Izračunati P   X  .
4 3

3. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa :

f(x) = Ax2 e – kx , x 0, k >0.

a) Odrediti konstantu A.

b) Odrediti funkciju raspodjele F(x).

1
c) Odrediti P ( 0 < X < ).
k

4. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa:

a 1  x 2 , x   1,1
f  x  
 0, x   1,1
125
  1 1
Izračunati konstantu a, te naći funkciju raspodjele F(x) i P    X  .
 2 2

5. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa:

 k  x  3
, x  0,1  2 
 2
f  x   1  2x  x .
 0, x  0,1  2 


a) Izračunati k.

b) Izračunati P  0  X  2  .

6. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa :

 sin x  
 A sin x  cos x , x   0, 4 
  
f ( x) =  .
  
0, x   0, 
  4

a) Odrediti konstantu A.

 
b) Odrediti P  X  .
 6

7. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa:

 1
 c  arcsin , x  1, 5 
x  
f  x   .
 0, x  1, 5 

Izračunati nepoznatu konstantu c i funkciju raspodjele F  x  .

126
 4. Brojne karakteristike slučajnih promjenljivih

Najvažnija karakteristika slučajne promjenljive je matematičko očekivanje, koje se nekad zove i srednja
vrijednost slučajne promjenljive.

 x1 x2 ... xn 
Definicija 6: Ako je X    diskretna slučajna promjenljiva, tada je matematičko očekivanje
 p1 p2 ... pn 
x
slučajne promjenljive X jednako: E  X   x p. i i
i 1

Ako je pak X neprekidna slučajna promjenljiva čija je funkcija gustine raspodjele vjerovatnoća f  x  , tada

je njeno matematičko očekivanje broj E  X    xf  x  dx.


Teorem 3 (osobine matematičkog očekivanja):

Neka je C proizvoljna realna konstanta, a X i Y proizvoljne slučajne promjenljive.

1) E  C   C.

2) E  CX   CE  X  .

3) E  X  Y   E  X   E  Y  .

 
4) E X  E  X   0.

5) a  X  b  a  E  X   b.

Definicija 7: Disperzija ili varijansa slučajne promjenljive X je broj  2  X   E  X  E  X  . Kvadratni

2

2
korjen iz ovog broja zovemo standardnim odstupanjem slučajne promjenljive X,   X     X .

Koristeći definiciju 7 i osobine matematičkog očekivanja, možemo dobiti jednu praktičnu formulu za
disperziju slučajne promjenljive. Naime,

127
2X  E  X  E  X    E  X
2 2
 2  X  E  X    E  X 
2


 E  X 2   2 E  XE  X    E  E  X  
2
  EX 2
  2E  X   E  X    E  X  
2

2
 E  X 2    E  X  .

2
Dakle, 
2
 X   E  X 2    E  X  .

Ova formula vrijedi i za diskretnu i za neprekidnu slučajnu promjenljivu X. Pogledajmo kako bi se računao
broj E X 2 . 
 x1 x2 ... xn  n
Ako je X    diskretna slučajna promjenljiva, tada je E  X 2
   xi2 pi , a ako je X
 p1 p2 ... pn  i 1

neprekidna slučajna promjenljiva čija je funkcija gustine raspodjele vjerovatnoća f  x  , tada je


EX2  2
 x f  x  dx.


Teorem 4 (osobine disperzije):

Neka je C proizvoljna realna konstanta.

2
1)   X   0.
2
2)   X   0  X  C.
2
3)   CX   C 2   2  X  .
2
4)   X  C    2  X .

1
Definicija 8: Medijana slučajne promjenljive X, u oznaci Me, je rješenje jednačine F  x   .
2

Moda (modus) Mo diskretne slučajne promjenljive X je njena najvjerovatnija vrijednost. Ali, ako je X
neprekidna slučajna promjenljiva, moda je ona vrijednost argumenta x za koju funkcija gustine raspodjele
f  x  dostiže svoj maksimum.

128
Primjeri 4:

1 3 4 7
a) Data je slučajna promjenljiva X    . Izračunati E  X  ,  2  X  , E  2 X  1 i
 0, 2 0,1 0, 5 a 
 2  2 X  1 .

Najprije treba odrediti broj a. Naime, pošto je 0, 2  0,1  0,5  a  1  a  0, 2. Dalje slijedi:
E  X   1 0, 2  3  0,1  4  0,5  7  0, 2  3,9.

E  X 2   12  0, 2  32  0,1  42  0,5  7 2  0, 2  18,9.

2
 2  X   E  X 2    E  X    18,9  3,92  3,69.

E  2 X  1  E  2 X   E 1  2  E  X   1  7,8  1  6,8.

 2  2 X  1   2  2 X   22   2  X   4  3, 69  14, 76.

b) Data je funkcija gustine tzv. uniformne raspodjele slučajne promjenljive X:

 1
 , x   a, b 
f  x  b  a .
 0, x   a, b 

2
Odrediti E  X  i   X .
b
x 1 x2 b 1 b2  a 2 a  b
EX    dx      .
a
ba ba 2 a ba 2 2

b
x2 1 x3 b 1 b3  a 3 a 2  ab  b 2
EX2   dx      .
a
b  a b  a 3 a b  a 3 3

2 2
2 a 2  ab  b 2  a  b   b  a 
 X     .
3  2  12

c) Data je funkcija gustine raspodjele slučajne promjenljive X:

0,5sin x, x   0,  
f  x   .
 0, x   0,  

129
Odrediti modu i medijanu.

Da bismo našli modu, treba naći x   0,   za koje izraz 0,5sin x dostiže maksimum. Očigledno - ako je
 
sin x  1, tj. x  . Znači, Mo  .
2 2

0, x  0

Pošto je F  x   0,5 1  cos x  , 0  x   , iz jednačine 0,5 1  cos x   0,5 slijedi da je
1, x  

 
cos x  0  x  . Dakle, Me  Mo  .
2 2

Zadaci

1. Na slici je grafik funkcije   x  .

-2 -1 0 1 2

c  x  , x   2, 2
Odrediti konstantu c tako da funkcija f  x    bude funkcija gustine slučajne
 0, x   2, 2
promjenljive X. Zatim odrediti funkciju raspodjele F  x  , matematičko očekivanje E  X  i disperziju

2 X .

2. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa:

 ax
 x  2 x 2  1 , x  3,5
f  x     .
 0, x   3, 5


a) Izračunati konstantu a.

b) Izračunati E(X).

130
  c
 , x   0,1
3. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa: f  x    4 x  x 2 .
 0, x   0,1

Izračunati konstantu c i matematičko očekivanje E(X).

4. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa :

k  arctg x , x   0,1

f  x   .
 0 , x   0,1

a) Odrediti konstantu k.

2
b) Odrediti E  X  i   X .
5. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa :
2 2  
 cos x,   x 
f  x    2 2
 0, inače.

2
Izračunati disperziju   X  zadane slučajne promjenljive.

6. Funkcija gustine vjerovatnoće slučajne promjenljive X data je sa:

 a 
 , 0 x
f  x    cos x 3
 0, inače.

Odrediti nepoznatu konstantu a, te izračunati funkciju raspodjele F  x  .

131
 5. Najvažnije raspodjele vjerovatnoća diskretne slučajne promjenljive

5.1 Binomna raspodjela

Binomna raspodjela usko je vezana za Bernulijeve eksperimente (Bernulijevu šemu). Naime, ako
pretpostavimo da se neki eksperiment izvodi n puta uzastopno, pri čemu je n proizvoljan prirodni broj i da
su sva izvođenja međusobno nezavisna i ako je A neki događaj sa vjerovatnoćom p, možemo posmatrati
slučajnu promjenljivu X, definisanu kao broj realizacija događaja A pri n ponavljanja eksperimenta. Očito je
tada RX  0,1, 2,..., n . Ranije smo izveli formulu:

n
P  X  k   Pn, k    p k q n k  k  0,1,..., n; q  1  p  .
k 

0 1 2 ..... n 
 
Dakle, X   n  n n
.
q npq n 1   p 2 q n 2 ..... p 
  2 

Ovu raspodjelu zovemno binomnom. Naziv je potekao iz činjenice da su vjerovatnoće u toj raspodjeli
n n
članovi binomnog razvoja 1   q  p   q n  npq n 1    p 2 q n  2  ...  p n .
2

Parametri binomne raspodjele su:

n
n n
n n
n! n
n!
E  X    k    p k q n  k  k    p k q n  k  k  p k q n k   p k q nk
k 0 k k 1 k k 1 k ! n  k  ! k 1  k  1 ! n  k  !
n
 n  1  k 1 n  k n 1
 np    p q np  p  q   np.
k 1  k  1 

n
n n
n n
n! n
k  n!
E  X 2    k 2    p k q n  k  k 2    p k q n  k  k 2  p k q n  k  p k q n k
k 0 k
  k 1 k
  k 1 k ! n  k  ! k 1  k  1 ! n  k !


n
 k  1  1  n! p k q nk  n  k  1  n! p k q nk  n n!
p k q n k .
k 1  k  1 ! n  k  !
k 1  k  1 ! n  k  !

k 1  k  1 ! n  k  !
   
S1 S2

n
 k  1  n ! p k q n k  n n! k nk
n
 n  2  k 2 n k
S1    p q  n  n  1 p 2
  p q
k  2  k  1 ! n  k  ! k  2  k  2  ! n  k  ! k 2  k  2 

n 2
 n  n  1 p 2  p  q   n  n  1 p 2 .

n
 n  1  k 1 n k n 1
S 2  np    p q  np  p  q   np.
k 1  k  1 

132
  
Dakle, E X 2  n  n  1 p 2  np  n 2 p 2  np 2  np , pa je
2
 2  X   n2 p 2  np 2  np   np   np  np 2  np 1  p   npq.

5.2 Poasonova* raspodjela

* - Simeon Denis Poisson (1781. – 1840.) – francuski matematičar

n
Ako je broj n velik, teško je računati binomni koeficijent   . Zato se, umjesto binomne raspodjele, za
k
velike brojeve n (konkretno, ako je n  100 ) treba koristiti neka druga raspodjela.

Pretpostavimo da u formuli za vjerovatnoće binomne raspodjele

n
P  X  k   Pn,k    p k q n k  k  0,1,..., n; q  1  p  ,
k 

imamo da n  , p  0 i neka je   np. Tada je

n k n k n  n  1 ...  n  k  1  k   k
Pn, k    p 1  p    k  1   
k  k! n  n

n
 
1
k
 n n 1 n  k  1  n 
    ...   , kad pustimo da n  , pa se dobije
k ! 
n n  n    k
1 1  n 

 
1
n
k    k 
lim Pn ,k  lim  1    e , k  0,1, 2,...
n  k ! n   n  k!

Otuda, kažemo da slučajna promjenljiva X ima Poasonovu raspodjelu ako je

0 1 2 ... 
X     2 .
 e e e ... 
 2 
2
Sada ćemo dokazati da je E  X     X   .
Za računanje brojeva E  X  i 
2
 X  koristićemo poznati razvoj funkcije e x  x    u stepeni red:

xn
ex    x   .
n 0 n!

133
 
 k 
E X   k  e  prvi sabirak je očito nula, pa se može ispustiti. Pošto je k !  k   k  1 !  k    ,
k 0 k!
slijedi:

k
 

 k 1 

n
EX    e  e   e    e    e   .
k 1  k  1 ! k 1  k  1 ! n 0 n !

k
E X 2   k2 

 k  
e  k 
k
e  e 

 k  1  1  
k 0 k! k 1  k  1! k 1  k  1!



 k  1  k  e    k .
e 
k 1  k  1 !
k 1  k  1 !
    
S1 S2

U sumi S1 prvi član je očito 0, pa ga možemo ispustiti. Tada je


1 
1 
n
S1    k  2   2  2   k 2  2    2  e , dok je
k  2  k  2 ! k  2  k  2 ! n 0 n !


   k 1 
n
S2       e .
k 1  k  1  ! n 0 n !

 
Dakle, E X 2   2     2  X    2     2   .

Primjer 5: Poznato je da će pri izradi nekog proizvoda na jednoj mašini biti 2% škarta. Izračunati
vjerovatnoću da se nakon proizvedenih 100 proizvoda pojave tri neispravna proizvoda.

23 2
Ovdje je n  100, p  0, 02    np  2, pa je tražena vjerovatnoća jednaka e  0,18.
3!

5.3 Geometrijska raspodjela

Na početku se pretpostavi kao kod binomne raspodjele da se više puta uzastopno izvodi isti eksperiment,
da su sva izvođenja međusobno nezavisna i da imamo događaj A koji se pri svakom izvođenju realizira sa
vjerovatnoćom p, a ne realizira se sa vjerovatnoćom q  1  p.

Neka je X slučajna promjenljiva koja nam daje broj ponavljanja eksperimenta sve dok se događaj A ne
realizira. Očito je RX  1, 2,3,... i

P  X  1  p,

134
P  X  2   qp,

P  X  3  q 2 p, itd.

k 1
Općenito, P  X  k   q p  k  1, 2,3,...

Dobijenu raspodjelu zovemo geometrijskom, jer vjerovatnoće te raspodjele čine geometrijsku progresiju.
2 3 p p
Očito je p  qp  q p  q p  ...    1.
1 q p

1 q
Dokazaćemo da je E  X   , 2X  2 .
p p
 
E  X    k  q k 1 p  p  k  q k 1 .
k 1 k 1


1
Znamo da je q n
 , ako je q   1,1 . Stepeni red se može diferencirati član po član unutar
n 0 1 q

n 1 1 1 1 1
intervala konvergencije, pa je  nq  2
, dakle, E  X   p  2
 p 2
 .
n 1 1  q  1  q  p p


n 1 1
Diferenciranjem reda  nq  2
po varijabli q (član po član) dobijemo:
n 1 1  q 
  
2 2 2
 n  n  1 qn 2  3
 3
  n 2 n 2
q   nq n 2  3 .
n 2 1  q  p n 2 n 2 p

  
1 1 1
 nq n 1  2
 1   nq n 1  2
  nq n1  2
1
n 1 1  q  n 2 1  q  n 2 1  q 

1  n 1 1 1
  nq n 2   nq  2
 .
n 2 q n 2 q 1  q  q

 
2 1 1 2 1 1 2 p  p 3  2q
 n2 q n 2   nq n 2 
n 2 n 2
     
p 3 q 1  q  2 q p 3 p 2 q q p 3

p 3q
.

  
2    

E  X 2    k 2  q k 1 p  p  k 2  q k 1  p   n  1 q n 2  p   n 2 q n 2  2 nq n 2   q n 2 
k 1 k 1 n 2  n2 n 2 n 2 

 p  p 3  2q  1 1 1   p  p 3  2q 1 p2 1 
 p 3
 2 2     p  2   
 p q  qp q  1  q   p 3q qp 2 p

p  p 3  2q  2 p  2 p 3  p 2 q p  p  q  p  2  p  p  1  p   p  2 
3 2 3 2

 p   
p3 q p 2q p 2q

135
 p 3  p  p 2  2  p 3  2 p p 2  3 p  2  p  1 p  2  q  p  2  2  p
     2 .
p2q p2q p2q p2q p

2  p 1 1 p q
2X   2  2  2.
p2 p p p

6. Najvažnije raspodjele vjerovatnoća diskretne slučajne promjenljive

6.1 Normalna raspodjela

Normalnu raspodjelu prvi je uveo i koristio njemački matematičar Gaus (Karl Friedrich Gauss, 1777. –
1855.). Ova raspodjela ima najveći značaj među svim raspodjelama, jer mnoge slučajne promjenljive imaju
upravo normalnu raspodjelu, a osim toga mnoge druge raspodjele se mogu aproksimirati sa normalnom ili
se može napraviti transformacija slučajne promjenljive kojom se ona dovodi na normalnu raspodjelu.

Kažemo da slučajna promjenljiva X ima normalnu raspodjelu sa parametrima m i  2 i tada pišemo:

 
X  N m,  2 , ako je njena gustina raspodjele data formulom

 x m 2
1 
2 2
f  x  e  x   .
 2

Funkcija raspodjele slučajne promjenljive sa normalnom raspodjelom glasi:

x 
 t  m 2
1 2 2
F  x  e dt  x    .
 2 

 x m 2
1 
2 2
Na slici je prikazan grafik funkcije f  x   e  x   .
 2

136
   1
Ova funkcija ima maksimum u tački  m,  . Apscisna osa (x – osa) joj je horizontalna asimptota, jer
   2
je očito lim f ( x )  0. Grafik je osno simetričan u odnosu na pravu x  m. Imajući u vidu da je
x 


 f  x  dx  1 i da je to upravo površina koju zatvara kriva sa x – osom, zbog pomenute osne simetrije je

m 

 f  x  dx   f  x  dx  0,5. Osim toga,

 m

 P  m    X  m     0,68


X  N m,  2
   P  m  2  X  m  2   0,954

 P  m  3  X  m  3   0,997

 x2  x2  y2 x2  y 2
   
2
Neka je I  e 2 dx. Tada je I  e 2 dx
e 2 dy   e 2 dxdy, gdje je D  2 . Pređimo na
   D
polarne koordinate:x  r cos   y  r sin  . Tada se oblast D transformiše na oblast
D : 0    2  0  r  a, pri čemu a  . Slijedi:

r2 2 a r2 r2   a2 
2
   a
I  lim  r  e 2 d  dr  lim  d  r  e 2 dr   2 lim e 2  2 lim  e 2  e0   2 .
a 
D
a  a  0 a   
0 0  
137
  x2
I 
2 dx
2
Otuda je I  2 . Zbog parnosti podintegralne funkcije, očito je  e  .
2 0
2


Ovaj rezultat možemo dobiti i pomoću gama funkcije. Naime, znamo da je   x   e  t  t x1dt   x  0 i
0

1
     , dakle
 2
x2
 1  x2  2  x2  x2
t
 et t e    2
  e  t 2 dt   dt  2   xdx  2  e 2 dx   e 2 dx   .
t x 2 2
0 0 dt  xdx 0 0 0
2

Izračunaćemo sada matematičko očekivanje i disperziju za slučajnu promjenljivu koja ima normalnu
raspodjelu.

 
 x  m 2
1 2 2
Imamo da je E  X    xe dx.
 2 

xm
U ovom integralu uzećemo smjenu:  t  dx   dt. Dalje je

 t2  t2  t2
1  2  m 
EX     t  m  e 2  dt   te 2 dt  e 2 dt.
 2   2  2 

 t2

2 dt
Očito je  te  0, zbog neparnosti podintegralne funkcije. Zato je

m m
EX   I   2  m. Osim toga je
2 2

 
 x m 2
1 xm
E X2   
 2 xe
2 2 2 dx 

 t  dx   dt


 
 t2    t 2  t2  t2 
1 2 2 1  2 2 2  
   t  m  e  dt    t e dt  2 m  te 2 dt m2  e 2 dt  .
 2 2   

   
 
 0 2 

Zbog parnosti podintegralne funkcije imamo da je

t2
t2 t2 



 ut dv  te 2 dt   t2 a a t2 
 t 2 e 2 dt 2  t 2 e 2 dt   2 lim  te 2   e 2 dt 
t2 a   0 0 
 0   
du  dt v  e 2

138
  a2
 2 
 2 lim   ae 2  .
a   2 
 

a2

2
a 1
Pošto je lim ae  lim 2  lim  0 (primjenili smo Lopitalovo pravilo), slijedi da je
a  a  a a  a2
e2 ae 2
1  2 2 
 
E X2 
2
   2
2
 m2 2    2  m 2 , tako da je  2  X    2  m 2  m 2   2 .

 

 
Prema tome, X  N m,  2  E  X   m,  2  X    2 .

b b  x  m 2
1 
 
Neka je X  N m,  2 . Tada je P  a  X  b    f  x dx  
 2 a
e 2 2
dx.
a

X m
Posmatrajmo slučajnu promjenljivu: T  . Očito je:

1 1 1
E  T   E  X  m    E  X   E  m     m  m   0 i
  

1 2
 2 T     X   1.
2
2
1  x2
To znači da je T  N  0,1 . Njena funkcija gustine raspodjele je   x   e  x    . Ovu funkciju
2
zovemo normiranom (ili standardizovanom) normalnom krivom gustine, a samu raspodjelu N  0,1
zovemo normiranom normalnom raspodjelom.

am X m bm a m bm

a X b   , pa ako stavimo da je  t1 i  t2 , tada je
    
t2 t 2
1 2  t2
P  a  X  b   P  t1  T  t2      t dt   e dt.
t1 2 t1

t x2
1 
Funkciju   t   e 2
dx  t    zovemo Laplasovom funkcijom. Ukoliko je t  0, tada je očito
2 0

  t  jednako površini dijela ravni određenog krivom   x  , x – osom i pravom x  t. Ako je pak t  0,
tada je   t  jednako površini dijela ravni određenog krivom   x  , x – osom i pravom x  t.

Funkcije   x  i   x  se često koriste u teoretskim i praktičnim izračunavanjima vjerovatnoće, ali imaju

primjenu i u statistici, pa su napravljene tablice njihovih vrijednosti. Zbog njihovih osobina, dovoljno je

139
poznavati vrijednosti funkcije   x  za 0  x  4, a za funkciju   x  dovoljno je znati vrijednosti za
0  x  3.

Teorem 5 (osobine funkcije   t  ):

1)   0   0 .

2)      0,5.

3)   t  je neparna funkcija na skupu realnih brojeva .

Dokaz:

1) Važi očigledno.
2
1  x2
2) Pošto je   x   e x  funkcija gustine raspodjele slučajne promjenljive T, imamo da je
2
 x2
1 
2
2 e

dx  1. Zbog parnosti podintegralne funkcije je onda

 x2  x2
1  1 
1 e 2
dx  2  e 2
dx  2            0,5.
2  2 0

t x2 t   u 2
1  smjena : x  u 1 
3)   t   e 2
dx   e 2
 du     t  , za sve t  .
2 0
dx   du 2 0

Teorem je dokazan.

Pogledajmo sada kakve veze ima normalna raspodjela N m,  2   sa Laplasovom funkcijom. Već smo
t2 t2
1 
dokazali da X  N  m,    P  a  X  b   2
e 2
dt.
2 t1

t2 t2 0 t2 t2 t2 t2 t2 t1 t2
    
2 2 2 2 2
Pošto je e
t1
dt   e
t1
dt   e dt   e
0 0
dt   e
0
dt , slijedi da je

t2 t2 t1 t2
1  1 
P  a  X  b  e 2
dt  e 2
dt    t2     t1  , odnosno:
2 0 2 0

bm am
(1) P a  X  b     .
     
140
U specijalnom slučaju kada je a  , b  ,
bm bm
P  a  X  b   P    X  m   P  m  X  b   0,5        0   0,5     , što se
     
bm am bm bm
formalno uklapa u formulu (1), jer je                  0,5.
           

Ako je a  , b  , tada je

am am
P  a  X  b   P  a  X  m   P  m  X       0       0,5  0, 5    .
     

I ovaj slučaj se uklapa u formulu (1), jer je

bm am am am
               0, 5    .
           

Najzad, ako je a  , b  , tada je očito P  a  X  b   1, dok je

bm am
              0,5  0, 5  1.
     

Prema tome, formula (1) vrijedi općenito za a, b      ,  .

Sada ćemo vidjeti vezu između binomne i normalne raspodjele. U Bernulijevoj šemi izvodi se n nezavisnih
eksperimenata. Imamo događaj A čija je vjerovatnoća p, q  1  p  vjerovatnoća da se događaj A neće
realizirati (pri jednom izvođenju eksperimenta), pa ako označimo sa  n broj realizacija događaja A, znamo
n
da je P   n  m     p m q1 m , m  0,1,..., n. Već smo rekli da je ova formula vrlo nepraktična za
k
računanje ako je n velik ( n  100 ) i ako je p malen broj. Za proizvoljno m  0,1,..., n neka je
m  np
xm  .
npq

1
Teorem 6 (lokalni teorem Moavr – Laplas): Pn, m  P  n  m     xm   n   , tj.
npq
P  n  m 
lim  1.
n  1
  xm 
npq

1
To praktično znači da je za velike brojeve n vjerovatnoća P  n  m  približno jednaka   xm  .
npq

141
Primjer 6: Jedan eksperiment se ponavlja 340 puta. Događaj A se realizira pri svakom izvođenju
eksperimenta sa vjerovatnoćom p  0,12. Izračunati vjerovatnoću događaja da će se A realizirati 60 puta.

Očitavaju se vrijednosti: n  340, m  60, p  0,12, q  0,88. Zatim računamo

60  340  0,12
xm   3, 20. Iz tablica se očita   3, 2   0, 0024. Najzad,
340  0,12  0,88

1 1
P   n  60     xm    0, 0024  0, 0004.
npq 60  0,12  0,88

Preporučuje se ovako računati vjerovatnoće Pn , m ukoliko je n  50 i npq  10.

Ako je X slučajna promjenljiva koja ima binomnu raspodjelu sa parametrima n, p, q , znamo da je

X  np
E  X   np i  2  X   np    X   npq . Tada slučajna promjenljiva ima očekivanje
npq
jednako 0 i disperziju jednaku 1. Sam način formiranja te slučajne veličine je analogan načinu kako smo
dobili normiranu normalnu slučajnu promjenljivu T.

Teorem 7 (integralni teorem Moavr – Laplas): Ako je u Bernulijevoj šemi p   0,1 , tada je

b x2
   np  1 
lim P  a  n  b  e 2
dx.
n   npq  2
  a

b x2
   np  1 
Posljednja formula znači praktično da je P  a  n  b  e 2
dx za velike brojeve n. S
 npq  2
  a

obzirom na definiciju Laplasove funkcije   x  imamo da je

b x2  b x
2
a x2

1  1 
a e 2
dx  e 2
dx  e 2
dx     b     a  . sada bez problema možemo izračunati i
 0 0

2 2 
 
a  np n  np b  np
P  a   n  b  . Naime, a  n  b    , pa je
npq npq npq
 a  np n  np b  np   b  np   a  np 
P  a  n  b   P         .
 npq npq npq   npq   npq 
    

Primjer 7: Vjerovatnoća izrade škarta kod proizvodnje jednog vijka je 0,05. Ako se u jednoj seriji proizvede
100 vijaka, izračunati vjerovatnoću da je od toga bilo:

a) manje od 5 loših.

b) od 5 do 10 loših
142
Očitavamo podatke: n  100, p  0, 05, q  0,95  np  5, npq  4, 75.

 55   05 
a) P  0  n  5           2, 2942   0, 489.
 4,75   4,75 

0

 10  5   55 
b) P  5   n  10           2, 2942   0, 489.
 4, 75   4, 75 

Zadaci:

1. Novčić je bačen 10000 puta. Naći vjerovatnoću da se grb pojavio 4950 puta.
2. Novčić je bačen 10000 puta. Naći vjerovatnoću da se grb pojavio od 4950 do 5100 puta.
3. Ispaljeno je 50 metaka s vjerovatnoćom pogotka 0,6 po svakom metku. Kolika je vjerovatnoća da će
cilj pogoditi: a) 25 metaka, b) od 10 do 30 metaka, c) manje od 15 metaka, d) više od 28 metaka?
4. Pri izradi nekih proizvoda prosječno 10% otpada na škart. Koja je vjerovatnoća da se pri izradi 400
proizvoda nađe više od 299 ispravnih?

6.2 Studentova raspodjela

Definicija 9: Kažemo da slučajna promjenljiva X ima Studentovu raspodjelu ako je njena funkcija gustine
raspodjele data formulom

 n 1  n 1
  2  2
1 2   x 
 2 f  x     1   x  , n    .
n   n   n 
 
2

Dobila je ime po engleskom matematičaru Williamu Sealy Gossetu, koji je pisao radove pod pseudonimom
Student.

Parametar n koji se pojavljuje u ovoj raspodjeli zove se broj stepeni slobode.

Funkcija f  x  je očito parna i pozitivna, x – osa joj je asimptota.

143
 n
Može se pokazati da je E  X   Me  Mo  0 i  2  X   , ako X ima Studentovu raspodjelu.
n2

Teorem 8: Studentova raspodjela teži ka normalnoj N  0,1 raspodjeli kad n  , tj.

2
1  x2
 2   lim f  x  e  x  .
n  2

Već za n  30 Studentova raspodjela se može s dovoljnom tačnošću aproksimirati normalnom

raspodjelom.

6.3  2 (Hi kvadrat) raspodjela

Definicija 10: Kažemo da slučajna promjenljiva X ima  2 (hi kvadrat) raspodjelu ako je njena funkcija
gustine raspodjele data formulom

1
fn  x   x n 2e  x  x  0, n    .
n n
2  
2

Parametar n zovemo broj stepeni slobode.

2
Ako slučajna promjenljiva X ima  2 raspodjelu, tada je E  X   n,   X   2n, Mo  n  2 (ako je
n  2 ).

Teorem 9: Ako su X 1 , X 2 ,..., X n nezavisne slučajne promjenljive sa normalnom raspodjelom N  0,1 ,

tada slučajna promjenljiva X 12  X 22  ...  X n2 ima  2 raspodjelu sa n stepeni slobode.

144
Kao i kod Studentove raspodjele, kad n  ,  2 raspodjela teži ka normalnoj. Već za n  30  2
raspodjela može se zamijeniti normalnom sa dovoljno velikom tačnošću.

Teorem 10: Ako slučajna promjenljiva T ima Studentovu raspodjelu sa n stepeni slobode, tada postoje
X
slučajne promjenljive X, koja ima normalnu i Y koja ima  2 raspodjelu, tako da je T  .
Y
n

145
 STATISTIKA

1. Statističke tabele (karakteristike empirijske raspodjele)

U statistici se istražuju masovne pojave na kvantitativan način. To znači da ćemo svaku masovno pojavu
obraditi i opisati nekim numeričkim karakteristikama.

Statistička analiza sadrži sljedeće faze:

1) Prikupljanje podataka – posmatranjem, mjerenjem, anketiranjem ili nekom dugom metodom dobićemo
masu (brojčanih) podataka za koje kažemo da predstavljaju jednu populaciju ili cjelokupnost. Svi elementi
(tzv. statističke jedinice) jedne populacije su istog tipa, kažemo da imaju osobinu homogenosti
(istovrsnosti). Npr. ako smo izmjerili visine i težine svim ljudima u nekoj grupi ljudi, jednu populaciju čine
samo visine, a drugu čine dobijene težine.

2) Grupisanje i sređivanje podataka – dobijene podatke treba smjestiti u tabele.

3) Obrada i analiza – matematički ćemo obraditi dobijene podatke, računanjem numeričkih karakteristika
statističke cjelokupnosti.

Što se tiče druge i treće faze, može se vršiti ispitivanje cjelokupne populacije ili ispitivanje samo jednog
dijela cjelokupnosti, koga zovemo uzorak. U slučaju ako se cjelokupnost broji u hiljadama statističkih
jednica, dakle zbog prekomjerne brojnosti podataka, najčešće se koristi ispitivanje uzorka. Pri tome, uzorak
mora biti reprezentativan, što znači da on dobro predstavlja cjelokupnost. Da bi se to desilo, svaki element
cjelokupnosti mora da ima jednaku šansu da uđe u uzorak i osim toga, uzorak mora da bude dovoljno
brojan. Prvi uslov se ostvaruje ako elemente uzorka izabiremo na slučajan način.

Pretpostavimo da slučajna promjenljiva X ima k vrijednosti x1 , x2 ,..., xk . Vrijednost x1 smo zabilježili f1

puta, vrijednost x2 smo zabilježili f 2 puta, ... vrijednost xk smo zabilježili f k puta, tako da je
f1  f 2  ...  f k  n. Brojeve f1 , f 2 ,..., f k zovemo frekvencijama, a veličine x1 , x2 ,..., xk nam predstavljaju
uzorak ili empirijsku populaciju.

Ukoliko broj n nije velik ( n  40 ) ove podatke smještamo u sljedeću tabelu.

X x1 x2 ... xk

fx f1 f2 ... fk

Tabela 1.

146
Geometrijska ilustracija ove tabele je tzv. poligon raspodjele – na vodoravnoj osi koordinatnog sistema
nanosimo vrijednosti xi , a na okomitoj frekvencije fi , unesemo odgovarjuće tačke i spojimo ih. Tako
dobijamo izlomljenu liniju koju zovemo poligon raspodjele.

Ukoliko je n  40, dobijene podatke grupišemo po klasama:  u0 , u1  ,  u1 , u2  ,...,  uk 1 , uk  , čije su

u0  u1 u u u u
sredine x1 , x2 ,..., xk , tj. x1  , x2  1 2 ,..., xk  k 1 k .
2 2 2

Frekvencija f1 označava nam sada koliko podataka se nalazi u prvoj klasi, f 2 - koliko podataka je u drugoj
klasi, itd.

Klasa Frekvencija Sredina klase

 u0 , u1  f1 x1

 u1 , u2  f2 x2

... ... ...

 uk 1 , uk  fk xk

Tabela 2.

Geometrijska ilustracija tabele 2 je histogram raspodjele frekvencija. To je niz pravougaonika koji se jednom
stranom oslanjaju na x – osu, tako da im je ta strana jednaka širini klase, a visine pravougaonika su jednake
frekvencijama.

Nakon smještanja podataka u tabelu, potrebno je izračunati sljedeće karakteristike.

1 k
1. Aritmetička sredina: x   fi xi .
n i 1
2. Geometrijska sredina: G  n
x1f1 x2f 2 ...xkf k .
n
3. Harmonijska sredina: H  . k
fi
i 1 xi

4. Razmak varijacije: W  xmax  xmin .

2 1 k 2
5. Disperzija: s  
n i 1

f i xi  x . 
147
 2
6. Standardno odstupanje: s  s .
s
7. Koeficijent varijacije: K v  .
x
1 n
8. Moment reda r: mr   fi xir  r  1, 2,3,... .
n i 1
Očito je m1  x.

1 n r
9. Centralni moment :  r   fi xi  x
n i 1
   r  1, 2,3,... .
Očito je  2  s.

3
10. Koeficijent asimetrije: K A  3
.
s
4
11. Koeficijent ekscesa: K E  4
 3.
s

Aritmetička sredina predstavlja prosječnu vrijednost zadanih podataka (za koje se ona računa). Suma svih
n
odstupanja vrijednosti x1 , x2 ,..., xk od sredine x biće nula:  f  x  x   0,
i 1
i i pri čemu se svaka razlika

računa onoliko puta kolika je odgovarajuća frekvencija, jer je

n n n n n
1
 f  x  x    f x  f x  n  n  f x  x  f
i 1
i i
i 1
i i
i 1
i
i 1
i i
i 1
i  n  x  x  n  0.

Što se pak tiče disperzije, ona opisuje raspršenost podataka, koliko oni odstupaju od aritmetičke sredine.
Dakle, ako je veća disperzija, veća je razlika između vrijednosti x1 , x2 ,..., xk . Ako je disperzija manja,
možemo konstatovati da su podaci dosta ujednačeni.

2
Disperziju s možemo računati na još jedan način. Naime,
2
1 k 1 k 2
1 k 2x k x k
2
s   fi xi  x
n i 1
 
2

n i 1 
  fi xi2  2 xi x  x
2
   f i xi2   f i xi 
n i 1 n i 1 n
f
i 1
i 

2
1 k x 1 k 2
  fi xi2  2 x  x   n   fi xi2  x .
n i 1 n n i 1

2 1 k 2 1 k 2
Dakle, s   f i xi2  x , tj. s   f i xi2  x .
n i 1 n i 1

Primjer 1: U donjoj tabeli prikazani su računi kupaca u trgovini „Kod Mehe“ u julu 2010. godine.

Izračunati standardno odstupanje.

148
 Iznos računa Broj kupaca Sredine klasa

0 – 5 KM 65 2,5

5 – 10 KM 79 7,5

10 – 15 KM 44 12,5

15 – 20 KM 21 17,5

20 – 25 KM 15 22,5

25 – 30 KM 12 27,5

30 – 35 KM 7 32,5

35 – 40 KM 2 37,5

Najprije računamo n  65  79  44  21  15  12  7  2  245.

65  2, 5  79  7,5  44 12, 5  21 17, 5  15  22,5  12  27,5  7  32,5  2  37,5

x  10, 786.
245
2 2 2 2

s
2

 65  10, 786   2,5   79  10, 786   7,5   44  10, 786  12,5   21  10, 786  17,5 
245
2 2 2 2
 15  10, 786   22,5  12  10, 786   27,5   7  10, 786   32,5   2  10, 786   37, 5
 67, 47.
245
2
s  67, 47  s  8, 21.

Primjer 2: Prema podacima u tabeli naći naći aritmetičku, geometrijsku i harmonijsku sredinu, disperziju,
razmak varijacije, koeficijent varijacije, koeficijent asimetrije i ekscesa, te konstruisati histogram i poligon
raspodjele:

149
 Klase Frekvencije

0,1 – 1,0 2

1,1 – 2,0 8

2,1 – 3,0 11

3,1 – 4,0 32

4,1 – 5,0 26

5,1 – 6,0 15

6,1 – 7,0 6

7,1 – 8,0 4

2. Intervalne ocjene parametara

Neka je X slučajna promjenljiva čija raspodjela zavisi od parametra . Kod intervalne ocjene tog parametra
treba naći dva broja, u1 i u2 tako da je u1    u2 .

Definicija 2: Kažemo da je  u1 , u2  interval povjerenja (interval pouzdanosti) za parametar  ako je

P  u1    u2    za unaprijed datu vjerovatnoću  . Broj  zovemo koeficijent pouzdanosti ili nivo

povjerenja.

Ako je npr. P  u1    u2   0,95, tada možemo tvrditi da je    u1 , u2  tačna tvrdnja sa vjerovatnoćom

0,95. Inače, najčešće se uzima da je   0,95 ili   0,99.

 
Pretpostavimo da je X slučajna promjenljiva koja ima normalnu raspodjelu, X  N m,  2 . Izvešćemo
obrazac za matematičko očekivanje m slučajne promjenljive X u dva slučaja: kad se zna i kad se ne zna
disperzija raspodjele  2 .

150
Pretpostavimo najprije da znamo vrijednost disperzije  2 i da smo iz osnovne normalne populacije dobili
x1  x2  ...  xn
uzorak  x1 , x2 ,..., xn  . Tada aritmetička sredina uzorka x  ima takođe normalnu
n
 2 
raspodjelu, ali tipa N  m,  . Tada vrlo lako dobijemo slučajnu promjenljivu tipa N  0,1 , naime
 n 
xm
Z  N  0,1 .

n

 
Za dati nivo povjerenja  želimo naći broj z  takav da je P Z  z    . Poznato nam je iz osobina

normalne raspodjele da je P  z  Z  z       z      z     z     z   2  z  . Otuda

    


zaključujemo da je z  rješenje jednačine  z     2
.

S druge strane, iz  z   Z  z  slijedi:

xm        
 z   z   x  m    z , z   m   x  z , x  z .
  n n  n n
n

   
Dakle, I   x  z  , x  z  je traženi interval povjerenja ako se zna vrijednost disperzije
 n n
populacije  2 .

Pretpostavimo sada da ne znamo vrijednost disperzije  2 i da smo iz osnovne normalne populacije dobili
x1  x2  ...  xn
uzorak  x1 , x2 ,..., xn  . Osim aritmetičke sredine uzorka x  , izračunaćemo i uzoračku
n
2
2
n  x  x .
i
disperziju s  
i 1 n

xm
Slučajna promjenljiva T  ima Studentovu raspodjelu sa  n  1 stepeni slobode. Za dati nivo
s
n 1
povjerenja  iz tablica Studentove raspodjele može se očitati broj tn 1;1  takav da je

P  T  tn 1;1     . No, s druge strane:

xm
T  tn 1;1   tn 1;1   T  tn 1;1   tn1;1    tn 1;1 
s
n 1

151
  s s 
 x  m   tn1;1  , tn 1;1  .
 n 1 n 1 

 s s 
Odavdje se odmah dolazi do formule: m   x  tn1;1  , x  tn 1;1  .
 n 1 n 1 

Primjer 3: U sljedećoj tabeli prikazan je radni staž (u godinama) 100 šofera autobusa gradskog saobraćaja.

Radni staž Broj radnika

0–2 4
2–4 10
4–6 55
6–8 25
8 – 10 6

Naći interval povjerenja za srednji staž šofera ako je nivo povjerenja  = 0,90.

Rješenje: Napravimo detaljniju tabelu:

2 2
Klase Sredine klasa Frekvencije xi fi  x  x
i 
fi xi  x 
0–2 1 4 4 19,36 77,44
2–4 3 10 30 5,76 57,60
4–6 5 55 275 0,16 8,80
6–8 7 25 175 2,56 64,00
8 – 10 9 6 54 12,96 77,76
SUMA n  100 538 285,60

Iz ove tabele se dalje dobije:

538 2 285, 60
x  5,38, s   2,856  s  1, 69.
100 100

Iz tablica Studentove raspodjele očita se broj tn 1;1   t99;0,1  1, 645 . Traženi interval povjerenja glasi:

 1, 69 1, 69 
I  5,38  1, 645  ;5,38  1, 645     5,1;5, 66 .
 99 99 

Zadatak: Iz normalno raspoređene populacije izvađen je uzorak

152
 (1,45 ; 1,67; 1,22 ; 2,41 ; 2,26 ; 1,72 ; 2,02; 1,59; 1,94; 1,66).

Naći interval povjerenja za matematičko očekivanje m ako je nivo povjerenja  = 0,95.

3. Testiranje parametarskih hipoteza

Pod hipotezom u statistici podrazumijevamo tvrdnju koja se odnosi na raspodjelu vjerovatnoća neke
slučajne promjenljive. Ako se pri tome u raspodjeli pojavljuje neki parametar  i hipotezom se tvrdi nešto
za vrijednost tog parametra, takvu hipotezu zovemo parametarskom.

Kad se tek postavi statistička hipoteza, ne znamo da li je ona tačna, pa se mora vršiti provjera tačnosti, koju
još zovemo verifikacija ili testiranje statističke hipoteze. Metode kojima se vrši ta verifikacija zovu se testovi.
Njihovom primjenom možemo zaključiti da je neka hipoteza tačna ili pogrešna sa određenom
vjerovatnoćom, koja je najčešće blizu broja 1.

U postupku verifikacije, statističku hipotezu koju testiramo proglašavamo osnovnom, tzv. nultom
hipotezom H 0 . Hipotezu koja tvrdi suprotno od nulte zovemo alternativnom hipotezom i označavamo sa
H1. Rezultat testiranja će biti da se prihvati nulta ili alternativna hipoteza. Dobijeni zaključak, naravno
podložan je greški. Greška koju činimo prihvatanjem jedne od dvije hipoteze izražena je brojem koga
zovemo rizik ili prag značajnosti i označavamo ga slovom  . Broj  je zapravo vjerovatnoća da je zaključak
kojeg smo donijeli pogrešan. Najčešće se uzima da je   0, 05 ili   0, 01.

Još ranije istaknuto je da se statistička ispitivanja, pa i testiranja hipoteza vrlo često ne vrše na cijeloj
populaciji (kad one imaju puno elemenata), nego se na slučajan način odabire tzv. uzorak, koji treba da
bude reprezentativan, tj. da predstavlja cijelu populaciju. Zato se, u slučaju da je testiranjem potvrđena
ispravnost nulte hipoteze, kaže da uzorak ne protivrječi nultoj hipotezi.

Vidjećemo postupak testiranja parametra m (matematičko očekivanje, srednja vrijednost) u normalnoj

raspodjeli u dva slučaja: kad se zna i kad se ne zna disperzija te raspodjele.

Pretpostavimo da slučajna promjenljiva X ima normalnu raspodjelu sa poznatom disperzijom  i da smo

dobili uzorak  x1 , x2 ,..., xn  . Želimo testirati hipotezu da je m  m0  neka konkretna vrijednost parametra
m. Otuda postavljamo da je nulta hipoteza H 0 : m  m0 i alternativna hipoteza H1 : m  m0 .

x1  x2  ...  xn  2 
Aritmetička sredina uzorka x  ima takođe normalnu raspodjelu, tipa N  m, .
n  n 
x  m0
Odatle slijedi da je Z   N  0,1 .

n

153
 1
Za dati rizik  postoji broj z takav da je P  Z  z   1    2  z   1      z   .
2

Broj z ćemo naći iz tablica Laplasove finkcije.

Ako je Z  z , hipoteza H 0 se odbacuje, dakle prihvata se alternativna hipoteza. Ako je Z  z ,

hipoteza H 0 se prihvata kao tačna.

Ukoliko u normalnoj raspodjeli disperzija  nije poznata, iz uzorka  x1 , x2 ,..., xn  ćemo izračunati
2
x  x2  ...  xn
uzoračku sredinu x  1
2
i uzoračku disperziju s  
n xi  x  
. Slučajna promjenljiva
n i 1 n
x  m0
T ima Studentovu raspodjelu sa  n  1 stepeni slobode. Za dati rizik  iz tablica Studentove
s
n 1
 
raspodjele očita se broj tn 1; takav da je P T  tn 1;  1   . Ako je za dati uzorak T  tn 1; hipoteza

H 0 se odbacuje, a ako je T  tn1; , dati uzorak ne protivrječi nultoj hipotezi, pa se ona prihvata u tom
slučaju.

Primjer 4: Može li se na osnovu uzorka od 50 kutija šibica smatrati da fabrika pakuje prosječno po 50 drvaca
u kutiju, ako su brojanjem drvaca u uzorku od 50 kutija dobijeni sljedeći rezultati:

Broj drvaca Broj kutija Sredine klasa

43 – 44 2 43,5

45 – 46 3 45,5

47 – 48 8 47,5

49 – 50 11 49,5

51 – 52 12 51,5

53 – 54 9 53,5

55 – 56 3 55,5

57 – 58 2 57,5

154
 50,58  50
Dobije se: x  50,58; s  3, 26; T   1, 23.
3, 26
49

S druge strane je za rizik   0, 05, t49;0,05  1,96 . Ako bismo uzeli   0, 01, dobili bismo t49;0,01  2,576.
Znači, u svakom slučaju je T  t49; , pa se prihvata nulta hipoteza.

Zadatak: Testirati hipotezu uz rizik   0, 05 da je srednja težina proizvedenih artikala 30 grama, ako se
uzeo uzorak od 10 proizvoda kod kojih su izmjerene težine: 30,36; 30,85; 29,91; 29,35; 29,99; 30,31; 30,64;
29,42; 30,51; 30,11.
Da li bismo dobili isti zaključak sa istim uzorkom iz populacije sa normalnom raspodjelom kod koje je
poznata disperzija  2  2, 25?

4. Linearna regresija

Neka su X i Y diskretne slučajne promjenljive koje su date svojim uzorcima obima n:  x1 , x2 ,..., xn  i

 y1 , y2 ,..., yn  . Želimo ustanoviti da li postoji linearna veza između X i Y, tj. Y  a0  a1 X , a0 , a1  . To bi

značilo da je yk  a0  a1 xk  k  1, 2,..., n  .

Ovaj problem se može posmatrati i na sljedeći način. Pretpostavimo da nam je u koordinatnom xOy sistemu
zadano n tačaka svojim koordinatama:  x1 , y1  ,  x2 , y2  ,...,  xn , yn  . Može li se kroz te tačke povući neka
prava? Problem se uopštava tako da se pokušava umjesto prave povući neka neprekidna kriva, npr.
parabola y  a0  a1 x  a2 x 2 , kubna parabola, eksponencijalna ili logaritamska kriva, itd.

Najčešće je nemoguće naći pravu, odnosno neku neprekidnu krivu koja bi sadržavala sve zadane tačke. Zato
se onda traži prava (odnosno kriva) koja bi prolazila što bliže zadanim tačkama. Ovaj postupak se zove
regresija. Ukoliko se ona realizira preko linearne funkcije, tj. pomoću prave, zovemo je linearna regresija, a
dobijenu pravu zovemo regresiona prava.

Postupak regresije najčešće provodimo pomoću metode najmanjih kvadrata.

Neka je y  a0  a1 x regresiona prava, a 1 ,  2 ,...,  n redom odstojanja datih tačaka od regresione prave.
To su zapravo greške koje činimo u postupku linearne regresije. Želimo da su te greške što manje. U
idealnom slučaju, kad sve zadane tačke leže na regresionoj pravoj je 1   2  ...   n  0. To je
ekvivalentno sa 12   22  ...   n2  0. Znamo da je zbir kvadrata nekoliko realnih brojeva jednak nuli ako i
samo ako su svi ti brojevi nula. Otuda je ideja da se zahtjeva da suma 12   22  ...   n2 bude što manja.
Imamo da je

1  a0  a1 x1  y1 ,  2  a0  a1 x2  y2 ,...,  n  a0  a1 xn  yn , pa ako sumu 12   22  ...   n2 označimo

kao S  a0 , a1  jer je to očito funkcija promjenljivih a0 i a1 , onda je
2 2 2
S  a0 , a1    a0  a1 x1  y1    a0  a1 x2  y2   ...   a0  a1 xn  yn  .

155
Primjenićemo poznati postupak za nalaženje ekstrema funkcije dvije nezavisne promjenljive. Znamo da
takva funkcija dostiže svoj minimum u tačkama u kojima su parcijalni izvodi po obje nezavisne promjenljive
jednaki nuli. Dakle,

n
S
 2  a0  a1 xi  yi   0 ...... 1
a0 i 1

n
S
 2 xi  a0  a1 xi  yi   0....  2 
a1 i 1

Obje jednačine možemo podijeliti sa 2. Iz (1) tada slijedi:

n n n n n

 a0   a1 xi   yi  0  na0  a1  xi   yi ..............  3 .
i 1 i 1 i 1 i 1 i 1

Iz (2) slijedi:

n n n n n n

 a0 xi   a1 xi2   xi yi  0  a0  xi  a1  xi2   xi yi ...  4  .

i 1 i 1 i 1 i 1 i 1 i 1

Rješavanjem sistema linearnih jednačina koga čine jednačine (3) i (4) dobićemo parametre a0 i a1 u
jednačini regresione prave y  a0  a1 x. Dakle, rješavaćemo sistem jednačina:

n n
na0  a1  xi   yi
i 1 i 1

n n n
a0  xi  a1  xi2   xi yi
i 1 i 1 i 1

Jednačina regresione prave se može tražiti i u obliku x  b0  b1 y. Tada bismo koeficijente b0 i b1 tražili
rješavanjem sistema jednačina

n n
nb0  b1  yi   xi
i 1 i 1

n n n
b0  yi  b1  yi2   xi yi
i 1 i 1 i 1

Greška koju pravimo ovim računom izražena je preko tzv. standardne greške regresije.

1) Ako je dobijena prava y  a0  a1 x, standardna greška regresije je

n
2
 y  a x  a  i 1 i 0
S Y   i 1
.
n

156
2) Ako je dobijena prava x  b0  b1 y, standardna greška regresije je

n
2
x b y  b  i 1 i 0
SX  i 1
.
n

Koeficijent korelacije mjeri kolika je linearna povezanost slučajnih promjenljivih X i Y. To je broj

  x  x  y  y 
i 1
i i
r .
n 2 n 2
  x  x   y  y
i 1
i
i 1
i

n n

 xi
i 1
y i 1
i
Pri tome je x  , y .
n n

Imamo da je 1  r  1. Slučajne promjenljive X i Y se nalaze u većoj linearnoj povezanosti ako je broj r

što veći, tj. ako je što bliži broju 1 ili  1 .

Primjer 5: Za vrijednosti slučajnih promjenljivih X i Y datih u tabeli naći jednačine regresione prave
y  a0  a1 x i koeficijent korelacije:

X 8 8,3 9,1 10,1 10,2 10,5 10,4 9,7 8,5

Y 55,4 54,6 59,6 67,7 68,2 68,2 67,3 61,8 52,5

9 9 9
2
Dobiju se sljedeći rezultati:  xi  84,8;
i 1
 yi  555,3;
i 1
x  9, 422; y  61, 7; xi 1
i  806, 5;
9 9

 yi2  34593, 03;

i 1
x y
i 1
i i  5279,88; a0  1, 714; a1  6,366.

Jednačina regresione prave glasi y  1, 714  6,366 x.

Koeficijent korelacije je r  0,958.

Zadatak: Za vrijednosti slučajnih promjenljivih X i Y datih u tabeli naći jednačine regresione

prave x  b0  b1 y i koeficijent korelacije:

157
 X 8 8,3 9,1 10,1 10,2 10,5 10,4 9,7 8,5

Y 55,4 54,6 59,6 67,7 68,2 68,2 67,3 61,8 52,5

5. Test kontigencije (testiranje neparametarskih hipoteza)

Pretpostavimo da slučajna promjenljiva X ima vrijednosti  A1 , A2 ,..., Ak  , a slučajna promjenljiva Y ima

vrijednosti B1 , B2 ,..., Bl  . Želimo ustanoviti da li su slučajne promjenljive X i Y međusobno nezavisne. U

uzorku obima n konstatovano je nij slučajeva kod kojih je X  Ai i Y  B j  i  1, 2,..., k ; j  1, 2,..., l  .

Dobijene brojeve smjestićemo u tzv. tabelu kontigencije.

Y
B1 B2 ... Bl ni 0
X

A1 n11 n12 ... n1l n10

A2 n21 n22 ... n2l n20

... ... ... ... ... ...

Ak nk 1 nk 2 ... nkl nk 0

n0 j n01 n02 ... n0l n

Zadnja vrsta i zadnja kolona u ovoj tabeli služe za sumiranje kolona, odnosno vrsta. Naime,

n01  n11  n21  ...  nk1 , n02  n12  n22  ...  nk 2 , ..., n0l  n1l  n2l  ...  nkl ,

n10  n11  n12  ...  n1l , n20  n21  n22  ...  n2l , ..., nk 0  nk1  nk 2  ...  nkl ,

158
n  n01  n02  ...  n0l  n10  n20  ...  nk 0 .

Dakle, broj n (obim uzorka) predstavlja sumu svih brojeva u tabeli.

Primjer 6: 60 muškaraca i 40 žena je anketirano sa pitanjem koja im je omiljena boja između tri ponuđene:
ljubičaste, bijele i plave. Rezultati ankete su da je ljubičasta boja omiljena za 10 muškaraca i 20 žena, bijela
za 20 muških i 10 žena, a plavu voli 30 muškaraca i 10 žena. Prema tome možemo napraviti sljedeću tabelu:

Spol
M Ž ni 0
Boja

Ljubičasta 10 20 30

Bijela 20 10 30

Plava 30 10 40

n0 j 60 40 100

Sada na osnovu ovih podataka možemo testirati da li postoji veza između spola i odnosa prema bojama.

Za proizvoljno i  1, 2,..., k  i j  1, 2,..., l neka je

pi 0  P  X  Ai  , p0 j  P Y  B j  , pij  P   X  A   Y  B   .
i j

U skladu sa poznatom definicijom dva nezavisna događaja, možemo smatrati da su promjenljive X i Y

nezavisne ako je pij  pi 0  p0 j za sve i  1, 2,..., k , j  1, 2,..., l . Otuda ćemo, kao i kod testiranja


parametarskih hipoteza postaviti nultu hipotezu H 0 : pij  pi 0  p0 j i  1, 2,..., k  , j  1, 2,..., l . Njoj je 
suprotstavljena alternativna hipoteza H 1 : pij  pi 0  p0 j za bar jedno i  1, 2,..., k  i bar jedno

j  1, 2,..., l . Pošto su nam brojevi pij , pi 0 , p0 j nepoznati, možemo napraviti procjene:

ni 0 n n n
i  1, 2,..., k   j  1, 2,..., l  pi 0  , p0 j  0 j  pij  i 0 2 0 j u slučaju nezavisnosti
n n n
promjenljivih X i Y.

2
k l  nij  
pi j 
Neka je 
pij  npij  i  1, 2,..., k , j  1, 2,..., l  . Slučajna promjenljiva  2   ima  2
i 1 j 1

pi j
raspodjelu sa  k  1 l  1 stepeni slobode. Za dati rizik α (koji ima isto značenje kao i kod parametarskih
2
hipoteza) u tablici  2 raspodjele očitamo broj  ; k 1 l 1 .

159
Ako je  2  2; k 1l 1 , prihvata se nulta hipoteza o nezavisnosti promjenljivih X i Y, a ako je
 2  2; k 1l 1 , hipoteza H 0 se odbija.

30  60 30  40
Primjer 7: Prema podacima iz primjera 1, imamo da je 
p11   18, 
p12   12,...
100 100
40  40
..., 
p32   16.
100
2 2 2 2 2 2

 2

10  18  
 20  12  
 20  18  
10  12  
 30  24  
10  16   13,19.
18 12 18 12 24 16
2 2
S druge strane, pošto je k  3, l  2   k  1 l  1  2 imamo da je  ; k 1 l 1   0,05;2  5,991. Otuda
sa rizikom   0, 05 odbacujemo hipotezu o nezavisnosti pola i odnosa prema bojama.

Zadaci

1. Tri mašine proizvode artikle koji mogu biti I i II klase. Uzet je slučajan uzorak od 200 artikala i uočen
je slijedeći broj artikala I i II klase:

Mašina Mašina Mašina

Klasa
A B C

I 20 52 51

II 31 20 26

Testirati hipotezu da kvalitet proizvoda ne zavisi od mašine na kojoj je proizveden sa rizikom   0, 05 .

2. Testirati hipotezu o nezavisnosti obolijevanja ljudi od gripe i cijepljenja ljudi od gripe na osnovu
uzorka od 9300 ljudi sa rizikom   0, 05 i prema podacima u tabeli:

Oboljeli Nisu oboljeli

Necijepljeni 402 2497

Cijepljeni 11 mjeseci
372 3789
prije epidemije

Cijepljeni 1 mjesec
131 2109
prije epidemije

3. Na slučajan način je izabrano 2000 porodica i dobijeni su sljedeći rezultati o posjedovanju

satelitskog resivera.

160
 Srednji mjesečni prihod u PORODICE
porodici Imaju sat. resiver Nemaju sat. resiver

do 1000 KM 404 231

1000 – 1200 486 300

1200 – 1400 242 137

1400 – 1600 57 44

1600 – 1800 29 28

Više od 1800 24 18

Sa rizikom   0, 01 testirati hipotezu da posjedovanje satelitskog resivera ne zavisi od srednjeg

mjesečnog prihoda u porodici.

4. Testirati hipotezu o nezavisnosti boje kose (veličina X) i boje očiju (veličina Y) kod ljudi na osnovu
uzorka uzetog kod 6800 osoba sa rizikom  = 0,01 :

Svjetla Smeđa Crna Crvena

Plave 1768 807 189 47

Žute/Zelene 946 1387 746 53

Tamne 115 438 288 16

161