1.

Пнеумоторакс је присуство ваздуха у плеуралном кавуму

2. Плеура је :
а. серозна мембрана која прекрива плућа
б. серозна мембрана која прекрива плућа, медијастинум, горњу површину
дијафрагме и унутрашњост зида грудног коша
в. мукозна мембрана која прекрива плућа, медијастинум, горњу површину
дијафрагме и унутрашњост зида грудног коша
г. серозна мембрана која прекрива плућа, медијастинум, горњу и доњу површину
дијафрагме и унутрашњост зида грудног коша

3. Пнеумоторакс се може поделити на :

а. спонтани, који обухвата примарни и секундарни - и трауматски
б. примарни и секундарни
в. спонтани и неспонтани
г. нетрауматски и трауматски

4. Тензиони пнеумоторакс је :
а. акутно клиничко стање када интрапулмонални притисак превазиђе вредности
атмосферског притиска током експиријума и инспиријума
б. акутно клиничко стање када интраплеурални притисак превазиђе вредности
атмосферског притиска током експиријума и инспиријума
в. хронично клиничко стање када интраплеурални притисак превазиђе вредности
атмосферског притиска током експиријума и инспиријума
г. акутно клиничко стање када интраабдоминални притисак превазиђе вредности
атмосферског притиска током експиријума и инспиријума

5. Плеурални излив настаје када је :

а. повећано стварање плеуралне течности
б. повећана апсорпција плеуралне течности
в. смањено стварање плеуралне течности
г. повећан интрапулмонални притисак

6. Плеурални излив по свом саставу може бити трансудат и ексудат

7. Light-ови критеријуми говоре да се ради о ексудату уколико је:
а. Ниво протеина у плеуралној течности подељен са нивоом протеина у серуму је
већи од 0,6 и ниво LDH плеуралне течности подељен са нивоом серумске LDH је
већи од 0,5
б. Ниво протеина у плеуралној течности подељен са нивоом протеина у серуму
је већи од 0,5 и ниво LDH плеуралне течности подељен са нивоом серумске LDH
је већи од 0,6
в. Ниво протеина у плеуралној течности подељен са нивоом протеина у серуму је
мањи од 0,5 и ниво LDH плеуралне течности подељен са нивоом серумске LDH је
већи од 0,6
г. Ниво протеина у плеуралној течности подељен са нивоом протеина у серуму је
већи од 0,5 и ниво LDH плеуралне течности подељен са нивоом серумске LDH је
мањи од 0,6

8. Колико Light-ових критеријума је потребно да буде испуњено да се утврди да је плеурални

излив трансудат?
а. три
б. пет
в. један
г.ниједан

9. Емпијем плеуре је накупљање гноја у плеуралном кавуму

10. Колико фаза има емпијем плеуре?

а. две – акутну и хроничну
б. пет- перакутну, акутну, субакутну, субхроничну и хроничну
в. три – ексудативну, фибропурулентну и организациону
г. четири – ексудативну, фибропурулентну, фиброзну и организациону

11. Малигни плеурални изливи су повезани са :

а. метастатским туморима плеуре који доводе до повећаног стварања и смањене
апсорпције плеуралне течности
б. метастатским туморима плеуре који доводе до смањеног стварања и повећане
апсорпције плеуралне течности
в. метастатским туморима плућа који доводе до смањеног стварања и повећане
апсорпције плеуралне течности
г. метастатским туморима медијастинума који доводе до смањеног стварања и
повећане апсорпције плеуралне течности
12. Малигни мезотелиом :
а. је један од најчешћих малигних тумора
б. је секундарни малигни тумор плеуре
в. настаје из мултипотентних мезотелијалних или субсерозних ћелија из којих
се могу развити епителијална или саркоматозна неоплазма
г. настаје из диференцираних мезотелијалних или субсерозних ћелија из којих се
могу развити епителијална или саркоматозна неоплазма

13. Скелет зида грудног коша чине :

а. грудна кост, ребра, лопатице и кичмени стуб
б. грудна кост, ребра, кључне кости и кичмени стуб
в. грудна кост, ребра и кичмени стуб
г. грудна кост, ребра, лопатице, кључне кости и кичмени стуб

14. Pectus excavatum је :

а. деформитет предњег зида грудног коша и представља делом “ увучен ”
предњи зид грудног коша удружен са деформацијама кичменог стуба
б. деформитет предњег зида грудног коша и представља делом “ испупчен ” предњи
зид грудног коша удружен са деформацијама кичменог стуба
в. деформитет задњег зида грудног коша и представља делом “ испупчен ” а делом “
увучен ” предњи зид грудног коша
г. стручни назив за “ кокошије груди ”

15. Торакални outlet синдром је:

а. синдром вратног ребра и настаје као последица компресије v. subclaviae и дела pl.
brachiallis - а, између предњег скаленског мишића и првог ребра
б. синдром вратног ребра и настаје као последица компресије а. subclaviae и
дела pl. brachiallis - а, између предњег скаленског мишића и првог ребра
в. синдром вратног ребра и настаје као последица компресије а. subclaviae и дела pl.
brachiallis - а, између средњег скаленског мишића и првог ребра
г. синдром вратног ребра и настаје као последица компресије а. subclaviae и дела pl.
brachiallis - а, између задњег скаленског мишића и првог ребра

16. Pectus carinatum је :

а. деформитет предњег зида грудног коша и представља делом “ увучен ” предњи
зид грудног коша удружен са деформацијама кичменог стуба
б. деформитет латералног зида грудног коша и представља делом “ увучен ” предњи
зид грудног коша удружен са деформацијама кичменог стуба
 в. стручни назив за “ кокошије груди ”
г. стручни назив за “ левкасте груди ”

17. Торакална траума по свом пореклу може бити тупа тоакална траума и пенетрантана
тораклана траума

18. Најчешћа торакална траума која се радиографски може верификовати је :

а. трауматски хемопнеумоторакс
б. трауматски пнеумоторакс
в. прелом ребара
г. прелом грудне кости

19. Торакални капак је представља двоструки прелом три или више ребара у низу са једне
стране, или обострани прекид континуитета костохондралних спојева у нивоу стернума,
чиме се стварају услови за настанак “ нестабилног зида грудног коша ”

20. Торакални капак може бити:

а. предњи,задњи, латерални, билатерални, горњи и доњи
б. предњи,задњи, латерални и билатерални
в. предњи, задњи, горњи и доњи
г. горњи, доњи и латерални

21. Дијагноза торакланог капка се поставља:

а. физикалним прегледом и ултразвучним прегледом
б. физикалним прегледом, радиографијом и компијутеризованом томографијом
в. физикалним прегледом, радиографијом, компијутеризованом томографијом и
магнетном резонанцијом
г. физикалним прегледом, ултразвучним прегледом, радиографијом,
компијутеризованом томографијом и магнетном резонанцијом

22. Прелом грудне кости може бити удружен са:

а. тупом траумом срчаног мишића
б. пенетрантном траумом срчаног мишића
в. тупом траумом дијафрагме
г. пенетрантном повредом дијафрагме
23. Руптура дијафрагме:
а. најчешће настаје као последица пенетрантне трауме грудног коша и чешћа је са
десне стране
б. најчешће настаје као последица пенетрантне трауме грудног коша и чешћа је са
леве стране
в. најчешће настаје као последица тупе трауме грудног коша и чешћа је са леве
стране
г. најчешће настаје као последица тупе трауме грудног коша и чешћа је са десне
стране

24. Акутну симптоматологију страног тела у трахеобронхијалном стаблу представљају:

а. јак кашаљ, зацењивање,цијаноза, ателектаза
б. ателектаза, продуктивни кашаљ
в. јак кашаљ, симптоми плућне инфекције
г. јак кашаљ, зацењивање,цијаноза

25. Хроничну симптоматологију страног тела у трахеобронхијалном стаблу представљају:

а. јак кашаљ, зацењивање,цијаноза, ателектаза
б. ателектаза, продуктивни кашаљ
в. wheezing, аталектаза, симптоми плућне инфекције
г. јак кашаљ, зацењивање,цијаноза

26. Трауматски пнеумоторакс се може поделити на:

а. примарни и секундарни
б. спонтани и неспонтани
в. прости, отворени и тензиони
г. прости и компликовани

27. Хемоторакс је присуство крви у плеуралном кавуму

28. Трауматски хемоторакс настаје:

а. као последица тупе трауме грудног коша
б. као последица тупе и пенетрантне трауме грудног коша
в. као последица инфекције након трауме грудног коша
г. спонтано
29. Прва помоћ у лечењу тензионог пнеумоторакса је:
а. дренажа плеуралног кавума
б. оксигенотерапија
в. пласирање игле широког лумена кроз II ICP у медиоклавикуларној линији
г. бронхоскопија

30. Респираторне сметње код торакалне трауме не обухватају:

а. поремећај механике дисања
б. поремећај односа вентилација/перфузија
в. поремећај транспорта гасова
г. поремећај срчаног ритма

31. Медијастинум је средогруђе представља екстраплеурални простор између две плеуралне

шупљине

32. Горњи медијастинум обухвата:

а. простор од задње ивице трахеје и перикарда до кичменог стуба позади и
дијафрагме базално
б. простор изнад замишљене хоризонталне линије која полази спреда од доње
ивице манубријума и позади се спаја са доњом ивицом ТH IV
в. простор изнад замишљене хоризонталне линије која полази спреда од доње ивице
манубријума и позади се спаја са доњом ивицом ТH V
г. простор од предње ивице трахеје и перикарда до кичменог стуба позади и
дијафрагме базално

33. Задњи медијастинум обухвата:

а. простор изнад замишљене хоризонталне линије која полази спреда од доње ивице
манубријума и позади се спаја са доњом ивицом ТH V
б. простор од предње ивице трахеје и перикарда до кичменог стуба позади и
дијафрагме базално
в. простор од задње ивице трахеје и перикарда до кичменог стуба позади и
дијафрагме базално
г. изнад замишљене хоризонталне линије која полази спреда од доње ивице
манубријума и позади се спаја са доњом ивицом ТH IV
34. Десцедентни некротизирајући медијастинитис је :
а. је ретка али фатална форма медијастинитиса изазвана цервикалном
инфекцијом мешаном бактеријском флором која се брзо шири у предњи и
средњи медијастинум, спуштајући се дуж претрахеалног, паратрахеалног и
висцералних простора и дуж каротидног омотача
б. је ретка али фатална форма медијастинитиса изазвана цервикалном инфекцијом
мешаном бактеријском флором која се брзо шири у предњи и задњи медијастинум,
спуштајући се дуж претрахеалног, паратрахеалног и висцералних простора и дуж
каротидног омотача
в. је ретка али фатална форма медијастинитиса изазвана цервикалном инфекцијом
мешаном бактеријском флором која се брзо шири у предњи и средњи медијастинум,
спуштајући се дуж езофагуса
г. је ретка али фатална форма медијастинитиса изазвана цервикалном инфекцијом
мешаном бактеријском флором која се брзо шири у средњи и задњи медијастинум,
спуштајући се дуж претрахеалног, паратрахеалног и висцералних простора и дуж
каротидног омотача

35. Хронични медијастинитис :

а. настаје као последица гљивичне инфекције LGL медијастинума
б. настаје као последица бактеријске инфекције LGL медијастинума
в. настаје као последица перфорације једњака
г. настаје као последица ширења инфекције пода усне дупље

36. Локални симптоми тумора тимуса су:

а. нејасан бол у грудном кошу, гушење, кашаљ, опструкција v. cavae sup,
инвазија n. phrenicus – а
б. гушење, кашаљ, опструкција v. cavae sup, инвазија n. phrenicus – а, повраћање
в. гушење, главобоље, поремећаји срчаног ритма, кашаљ, повраћање
г. нејасан бол у грудном кошу, гушење, кашаљ, опструкција аортног ушћа,
главобоље, несвестице, повраћање

37. Системска манифестација тумора тимуса није:

а. Syndroma venae cavae superior
б. Syndroma Sjögren
в. Syndroma Issac
г. Syndroma Addison

38. Трахеја је картилагинозно - мембранозна цев, која спаја ларинкс и главне бронхе
39. Трахеја се пружа:
а. од VI или VII цервикалног пршљена до IV или V торакалног пршљена,
укупне дужине од 10 до 12цм
б. од IV или V цервикалног пршљена до IV или V торакалног пршљена, укупне
дужине од 10 до 12цм
в. од IV или V цервикалног пршљена до IV или V торакалног пршљена, укупне
дужине од 15 до 20цм
г. од IV или V цервикалног пршљена до VI или VII торакалног пршљена, укупне
дужине од 10 до 12цм

40. Десно плућно крило има:

а. два режња и десет сегмената
б. три режња и осам сегмената
в. два режња и осам сегмената
г. три режња и десет сегмената

41. Лево плућно крило има:

а. два режња и десет сегмената
б. три режња и осам сегмената
в. два режња и осам сегмената
г. три режња и десет сегмената

42. Алвеоларна вентилација је:

а. компонента ваздуха потребна за вентилацију ларинкса, трахеје и оба принципална
бронха
б. компонента ваздуха потребна за вентилацију од ларинкса, до сегменталних
бронхија
в. компонента ваздуха потребна за вентилацију од ларинкса, до субсегменталних
бронхија
г. компонента ваздуха потребна за вентилацију алвеоларних сакулуса

43. Најчешћа компликација пнеумоније је:

а. пнеумоторакс
б. плеурални излив
в. хемоптизије
г. перикардни излив
44. Пнеумонија је:
а. запаљење плућног паренхима дистално од терминалних бронхиола, а које
захвата респираторне бронхиоле, алвеоларне дуктусе, сакулусе и алвеоле
б. запаљење плућног паренхима дистално од терминалних бронхиола, а које не
захвата респираторне бронхиоле, алвеоларне дуктусе, сакулусе и алвеоле
в. запаљење плућног паренхима дистално од субсегменталних бронхиола, а које не
захвата респираторне бронхиоле, алвеоларне дуктусе, сакулусе и алвеоле
г. запаљење плућног паренхима проксимално од терминалних бронхиола, а које
захвата респираторне бронхиоле, алвеоларне дуктусе, сакулусе и алвеоле

45. Најчешћи узроци пнеумонија су:

а. вируси
б. гљивице
в. бактерије
д. приони

46. Апсцес плућа представља локализовану гнојну инфекцију са некрозом, деструкцијом

ткива и формирањем нове шупљине у паренхиму

47. Узрочник хидатидне цисте плућа је Echinococcus granulosus

48. Секундарна ехинококоза настаје:

а. инхалацијом адултног облика Echinococcus granulosus-а
б. инхалацијом ларвеног облика Echinococcus granulosus-а
в. руптуром кроз перицисту у околна ткива и органе
г. руптуром кроз хидатидну мембрану

49. Зид хидатидне цисте чине:

а. перициста и кутикуларни слој
б. кутикуларни и герминативни слој
в. перициста и герминативни слој
г. перициста, кутикуларни и герминативни слој
50. Дијагностички приступ код сумње на хидатидну цисту плућа треба да обухвати:
а. анамнезу, радиографију плућа, лабораторијске анализе крви, компијутеризовану
томографију и пробну плеуралну пункцију
б. анамнезу, радиографију плућа, лабораторијске анализе крви и пробну плеуралну
пункцију
в. анамнезу, радиографију плућа, лабораторијске анализе крви, компијутеризовану
томографију, магнетну резонанцију и пробну плеуралну пункцију
г. анамнезу, радиографију плућа, лабораторијске анализе крви,
компијутеризовану томографију, магнетну резонанцију

51. Лечење некомпликоване хидатидне цисте плућа је:

а. третман високим дозама антибиотика уз хируршку ресекцију
б. третман високим дозама антибиотика уз хируршку ресекцију када дође до руптуре
цисте
в. третман високим дозама антихелминтика уз редовно праћење оболелог
г. хируршка ресекција тј. енуклеација цисте уз максималну поштеду здравог
ткива плућа

52. Трахео-езофагеална фистула представља:

а. контакт између картилагинозног зида трахеје и зида једњака
б. контакт између мембранозног зида трахеје и зида једњака
в. комуникацију између лумена трахеје и једњака преко картилагинозног зида
трахеје
г. комуникацију између лумена трахеје и једњака преко мембранозног зида
трахеје

53. Екстрапулмоналним интраторакалним симптомима карционома плућа може да припада:

а. диспнеја
б. стридор
в. Хорнеров синдром
г. хемоптизије

54. Бронхопулмонални симптоми карцинома плућа су последица:

а. регионалног ширења тумора и инвазије у медијастинум, зид грудног коша итд.
б. централног и периферног раста примарног тумора
в. услед системске дисеминације тумора
г. услед појаве паранеопластичног синдрома
55. Екстраторакалним неметастатским симптомима карцинома плућа не припада:
а. acanthosis nigricans
б. Миастенични синдром (Lambert Eaton)
в. Cushing - ов синдром
г. Хорнеров синдром

56. Карцином плућа је:

а. други по учесталости код мушкараца и трећи по учесталости код жена
б. чешћи код жена
в. први по учесталости код мушкараца и трећи по учесталости код жена
г. неизлечива болест

57. Карциноми плућа се могу по класификацији СЗО поделити на микроцелуларни (SCLC) и

не-микроцелуларни (NSCLC) карцином плућа.

58. Индукциона терапија код карцинома плућа представља:

а. постоперативну зрачну терапију након хируршке ресекције
б. дезопструктивну терапију пре хируршке интервенције
в. преоперативну зрачну или хемиотерапију
г. постоперативну зрачну или хемиотерапију

59. Карцином плућа ретко метастазира у:

а. кости
б. јетру
в. панкреас
г. мозак

60. Који од наведених малигних тумора најређе даје секундарне депозите – метастазе у
паренхим плућа:
а. остеогени сарком
б. карцином дебелог црева
в. карцином тестиса
г. карцином бубрега