и да оправда том ски држављаt1и, него су аустријски и аустро-угарски: признавајући, ме­

:-1а против друго­ ђутим, Хрвати да су Срби овлаштени на многе привилегије у хрватској
је, помијешане с држави, они признавају имплиците да нијесу ни nолитички ни неnоли­
) државнога пра­ тички Хрвати, неrо да имаду особиту народност или племенску индиви­
:::лужимо том ри­ дуалност. Један је сами дуализам на свијету, а зове се Аустро-Угарски) али
�а свијет, али го­ народ дуализма це позна. Дакле) или су Срби нешто напосе) а тад нијесу
Lсмијаће вам се у · ни овако ни онаI<о Хрnати) или су Хрвати и они (а Старчевић у својој на­
юдност може би­ казној бившој теорији умује много боље од садањих умјерених Хрвата),
� сасвијем одије­ а тада лишите их сва1<оrа при�илегија и ставите их сасвијем под власт
:емо, с незнатни­ хрватску. Tertiшn non datur. Хоћете ли en passant практични примјер?
ши многе народ­ Баш кад нам пада на ум) ево га. Читамо овијех дана да је духовити фра­
. О· Аустро-Угар­ нески М. Алберт Волф, добио од Парламента. или од Владе, не спомиње­
•хрватско питање мо се (то на ствари не мијења: ништа) Les letters de grande raturalisation.
рије. О томе ма.:. Како је познато, Волф је прави правцати Нијемац, али одавна у Паризу,
ки умови, који не одлични и патриотични писац францески. Питајте га, молим вас: Госпо­
>едерализму, тј. у дине Волфе, нијесте ли ви само политички Францез? ,,Plait' Ш Што гово­
f:IY будућност мо­ рите ... ", али боље не питајте га, молим вас, јер је перо господина Волфа
орија о политич­ врло, врло оштро и ако вам он: у своме духовитоме францескоме језику
и за уставовЈерну рече: Drole d'homme! - свршени сте.
Још један опћенити примјер, пак, ето вас ту. Ко rод зна нешто о
повијести Европе знаће да је Алсацијански пуI< њемачке крви. О томе не
L све остале држа­ може би-rи двојбе. То признавају сви Францези) реваншисте и нереван­
ској сви су Фран­ шисте. Ну, хоће ли вам А лсачанин рећи да је прије 1870. био политички
) поданици друге Францез, али да је управо Нијемац? Хоће ли вам рећи да је год. 1888. по­
1.е се назвати Ни­ литички Нијемацј али да је уистини Француз? То су вам за њега неразу­
а свијету неће ре­ мљиве ријечи. Он не зна шта то хоће рећи; па да пођете у алсацијанску
: вас, да би Хрва­ колибу и да алсацијанској обитељи кушате наврнути хрватску теорију о
rб. 1). Биљежимо политичкој народности, бојим се врло да би вас каменовали.
неФранцези који б) У држави rдје су мноrе народности влада федералистички си­
ником не ДОХОДИ стем. Што је несмисао у хомогеној држави, �<ако је, на примјер,, Италија,
ки нпр. Нијемци. то је рационално у државигдје живе различити елементи. Узмимо при­
югу, ако хоће, ro­ мјер· Елветич:ке канфедерације. 1у видимо, у први мах, потпуну осуду
rieur. Они немају хрватске теорије. Швајцарска народност ни политички ни неполитич­
илегија и дужно- ки, напросто не опстоји. Када поданю< Елветичке конфедерације гово­
ри у туђини да је Schweizer) Suisse, Svizzero, он тиме хоће напросто да ка­
ојам народности же да је члан Швајцарске државе, али надодаје одмах Suisse Francais, cin
:::рпски ни хрват- deutscher Schweizer, urto Svizzero ltaliano. Он раставља потпуно народ-

� 17