!

'
t
НЕКОЛИКО ИСКРЕНИЈЕХ. РИЈЕЧИ НАРОДУ

t, Лицемјери! Лица ·неба и земље умије-ше йознаваши, а времена овоiа

како не йознајеше?
Лука, XII, 56.
Сваки који мрзи на браша својеiа крвник је љуgски; и знаше ga није­
gан крвник љуgски нема у себи вјечноiа живо-ша.
Посл. Прва Јованова, III, 15,

Опомадне пуче глас да је скупштина Дубровчана и Бокеља забаци­

ла онај покушај измирења између раздвојене браће што ћемо укратко
назвати Задарскијем компромисом. Тоје знаменита чињеница у наше­
му народноме животу.
Знаменита је, јер је двије 1-ювщ1е изнијела на видјело: · 1) да је један
дио Срба у Далмацији био нашао формулу, не доиста потпуну, али сва­
ка1<0 дјеломичну формулу измирења с Хрватима; 2) да Срби у Далмаци­
ји: не мисле јед.нако, јер једне опћине забацују оно чиме се друге опћине
задовољавају. И не1<а се ·трећа чињеница указала, која нас страши· и у ту­
гу одијева; а та је да је измирење покорачило за десет година унатрашке.
Назад двије стотине годишта десет година бијаху ништа. Друштво
ствараше се на махове, од вијека до iзијека; Бјеше доста споро у ствара"
њу новијех идеја, реформе рађаху се полако и cnopo. Таква је нарав про­
шлости, која бјеше у језгри ари:ст01<ратичка, тј. консервативна. Али у на'­
ше доба, 1-1овц демократи:чки дух иде брзином вјетра. У осамдесет годи­
шта, упркос запрекама, консервативнијех елемената, ријешио је питање·
народности,' а сада рјешава nитања друщтва. Десет година су један ви­
је�<. Јединство Италије и јединство Њемачке спомињу се као да су дога­
ђаји прошлога nијека. Изrу�ити десет годишта у рјешењу питања које је
свуд на свијету ријешено значи одрећи се права на живот, на достојан­
ство и име 1-i:арода и на оно часно мјесто (ка1<омудраго малено било - а о
томе зна доста причати мали Дубровник) које је Господ одредио сnакоме
и најмањему народу у nјечноме напретку к слободи и истини.