:,

ес јоште (не знамо којим правом) Народном странком. Тврде да је сва Вријеме ј
!i Далмација хрватс1<а, да је Дубровник хрnатски град и Бока хрnатска. Др­ ми реални жиЕ
же се још вазда трулоr историчкоr праnа. Фанатизам њихов доходи до чати по облащ,
М()Нструозног доказивања, да је Дуброш-шкхрnатски град јер је Републи­ бости. Пристуr
ка била цекада под заштитом угарских х<раљева. Вође су народа попови хом тријсзност
са свим фанатизмом који карактерише ону особиту врсту људи коју зо­ свак очекује; УЈ
вемо "по1щтич1шм rюпом" par exellence. Народни лист, орган хрnатске мо ес да ће нас
странке тумачи вјерно ту политику с добром дозом просташтва и пер­ мо ругавст СВИЈ
соналности, а језиком, стилом и ортографијом, којијех би се "загребач'" и рећи с Пјесю
ка школа" иста одрекла. . ,,а Dio spi
Срби другују с аутономашима, тј. с непријатељима српскога и хр­ Јаох ес на
ватс1«;>rа народа. На све вјетрове разгласују православно српство, као да ства, напретка Ј
српски Дубровник није 1<атолички град и да нема католика у Боки Ко­ о коме Сnасип
торс1<0ј. ,,Српским листом" господују попови и немирне главе; персо­ нарави.
нащюстима одговара персоналностима, а рад би био назвати сву Далма­
цију српском.
Како видите, нема ништа веле нова, али ништа ни узвишена у том
стању. То вам је посве проста борба неуке и фанатичне чељади, који не · Има неки;
научише ништа ни у повијести свијета, Ј-IИ у повијести свога вијека, ни у ба и Хрвата. Ти
будућности друштва, ни у му1<ама свога народа. Поп латински овди, поп другоме племе�
влашки онди; рат обрићенијех rлana против брадатијем главама. живот, хтио бе:
Доиста, немамо чиме да се дичимо. Крвава јс иронија рећи да су та­ јсх урођенијсх n
ко биди Итапијани и Нијемци црије уједињења. То је глупо и криминал­ ниће, на први м
но незнање повијести. Најприје, није у њих било нигда религиозне бор­ ничка многијем
бе; тај се бој био у оно далеко вријеме, назад више од триста годишта, ЗИВНУ СИЛУ ИЗМ(
кад модерна идеја народности не бијаше ни у памети Божјој. Много вре­ вац у просуђив,
мена прије материјалноrа уједињења, италијански и њемачки народићи ЛИТИЧI<ОМ ПОЉУ,
имадијаху једну књижещ-1ост и једну цијељ, а антагонизам сјевера и ју­ посве практичн
га, Прусије и Баварије, Пијемонта и Напуља има ес највише приписа,ти вори о слози сњ
деtv�орализацији туђијсх влада или, како у јужцој Њемачкој, упливу ту­ али чини се као
ђе велщ<е власти. Гдје јс, дакле, та хваљена прцсподоба са нашим кукав­ тице, народ. Рс1
ним стањем? рјешење загонс�
Наша лијс1iост и паш пепатриотиэам хоће да ес за1<лщ1с за Giotto­ да у свијету у ко
vom �<улом и за баварском Валхалом. То нам је двапут тежи гријех. Два­ тако тријезан. Н
пут смо зато смјешпији ;и ку�<авнији. чила, од потреб,
*
мо као мајмуни
* * у оној једној ци

10