дух, гоњен нека�<

је католичка вјеI
је заједнички ор1
Нијесмо нимало ради причати повијест српско-хрватскога питања ва памфлетом у ,
у Далмацији. Ми не иштемо полемику, јер полемика у Далмацији не тра­ ставља српску ис
је нигда двадесет и четцри уре, а да се не провргне у персоналне увреде и ВЈека и неплеме1
у глупе рекриминације. Какомудраго памфлетисти прошли и садашњи
1 кога српскога на:

1
мислили о тој ствари, истина је ова, а ниједан објективни и тријезни дух га списа) закључ)
не може да утврди да је отпадање Срба год. 1872. пошљедак без узрока. ђео на земљи. МЈ
То је нужно устврдити јер се иста логика пом_ијешала у нашој гла­ да је на самртно�
!f
ви. Али ми идемо још.даље. Хрвати признавају доиста да опстоји нека­ му заборави то ЈЈ
каu узрок, али, ако смо добро разумјми памфлете покојнога Павлинови­ жне свађе. Иако 1
ћа, они напросто тврде да су чланови Народне странке "православне вје­ f!
ла вазда "хрватск
ре" обрнули кабаницу tout court. И да су, одијеливши се од чланова Хр­ ::
' Ја, ми на то одго1
вата, издали народну ствар. Ми тврдимо ово: цијепање Народне стран­ краљевина само Ј
ке јест најприје у опћенитоме реду ствари наравни феномен људске на­ српс1ш Сријем. А
ра1щ. Два, у суштини неједнака, елемента, која су се инстиктивно удру­ и међама) под уг2
жила да војују протн;u заједничке неке погибли, растаuљају се у онај исти тога ради, него је:
час кад је та погибао нестала. У енглеском парламенту, у оно знаменито га народа. Јест, лс
доба I<ад је вас народ био против Јакова II, за уставну слободу, не бијаше ху Срби Народне
више ни Торија нц Whiga. Бјеше само краљ, тј. тиранија и Парламент, тј. ше наде. Па ако с
слобода. И слобода, позв;;�вшц на пријесто мудрога Вилима Оранге, по­ народ одриче и ПЈ
врати се опет одвојена (и како одвојена!) у двије велике страню:� од који­ Јемо их кукавицю
јех је свака радила другој о глави. Срби и Хрвати имаше заједничког ду­ "створитељи срш
шманина аутономаша. И док потраја она племенита и државничка бор­ тичару на овоме с
ба, бијаху се одрекли племенске разлике, називаху се народњаци и На­ том, Републику Д
родна странка. Када се сунце нагн'е над потученом војском душмани­ во на опстанак у,
на, Срби поздравише Хрвате и кренуше својим путем. Али знате ли за­ или послије 1872.
што кренуше својим путем:? .,Народна" идеја бјеше се полако, полако, Али питање
под упливом јеретичке политике (која нас још тишти и боли) провргла у i бар. Нех<а нам о т,

!
!
идеју хрватс1<у. Троједна краљевина јест краљеuиuа Звонимира. Срби су ца свога вијека. П
дощљаци и путници, нема fIM мјеста у Далмацf,lји, 1<оји се тако зову ку­ ње, године 1888. о
кавице су, надри-Срби итд, итд. Псовати је ласно. Ако су за вријеме бор­ 1-

бе српски чланови Народне странке, племенитом и мудром политиком,

једна1<0 мислили и једнако говорили с Хрватима, добацива им се невјер­ !,
ство и непош_тење јер бјеху патриоти и државници! Не само Глава на­ Српско-хрва
родне странке, у зао час по његов племенити 1<арактер и неподмитљиви ме је било прије n
i
8 �