дух, гоњен нека1шим монструозним 1<атолицизмом (јер таква доиста ни­

је католичка вјера), гоњен некаквом ђаволском напасти, обрће најпри­

је заједнички орган странке у орган хрватско-католички, пак нас дари­
рватс1<0rа питања ва памфлетом у обли1<у разговора, у којем напада на православну вјеру,
�алмацији не тра- ставља српску историју у уста глупака, а хрватску у уста генијалнога чо­
,соналне увреде и вјека и неплеменито приказавши неке црне странице повијести вели­
ошли и садашњи кога српскога :народа (не говоримо <;ада о историчкој. вриједности оно­
ни и тријезни дух га списа) закључује да је Србин лажа и издајник, а Хрват поштењак и ан­
,едак без узрока. ђео на земљи. Ми уфамо да му је Господин опростио то недјело. Уфамо
пала у нашој гла- да је на самртном часу, уочи објављења свјетлости, молио Бога љубави да
l да опстоји нека- му заборави то непромишљено дјело мржње. Ово је прави почетак ту­
јнога Павлинови- жне свађе. Иако нам се, упркост томе, одговара да је "народна" идеја би-
• ,
,,православне вје- ла вазда "хрватскас, и. да ЈС
• •
идеЈа •
троЈедне краљевине ео 1pso хрватска иде-
се од чланова Хр- ја, ми на то одговарамо простим нијекањем. Није исти:на да је троједна
е Народне стран- 1 краљевина само хрватска, јер је у њој српски Дубровник, српска: Бока и
номен људске на7 српс1ш Сријем. Ако је исторички била (у преразличитијем околностима
НСТИКТИВНО удру- ! и међама) под угарском I<руном, ми је не примамо и не примисмо ондар
ьају се у онај исти f. тога ради, него јер се њоме удваја сила српскога народа силом хрватско­
, у оно знаменито !' га народа. Јест, лојално је примисмо, као једнаки с једна1шм. То мишља­
11ободу, не бијаше ху Срби Народне странке. Тако су тумачили здраву нащу политику и на­
!
1

а и Парламент, тј. 1 ше наде. Па ако су друкчије мислили и друкчије говорили, српски их се

лима Оранrе, по7 народ одриче и проклиње их, па ми, данашље кољено српско, прогласу­
е странке од који- јемо их ку1<авицама и издајницима. Они бјеху слуге народа српскога, а не
1е заједничког ду- ,,створитељи српске мисли". Српска мисао не овиси о никаквоме поли­
државничка бор- тичару на овоме свијету: српс1<а мисао створпла је, с романским елемен­
народњаци и На- том, Републику Дубровачду и створила је поносну Боку. То јој даје пра­
ојском душмани- во на опстанак у Далмацији, а не што је који проговорио и рекао прије
. Али знате ли за- или послије 1872.
е полако, полако, Али питање је створено, борба је ту. Хрватски табор и српски та­
l боли) провргла у бор. Нех<а нам о тој повијести суде дјеца која ће, уфамо у Бога, бити дје­
онимира. Срби су ца свога вијека. Прескочимо све те јаде и дођимо на наше данашње ста­
и се тако зову ку- ње, године 1888. од рођења Исуса Криста.
су <Ја вријеме бор- *
rдром политиком, * *
�ива им се невјер-
:-Ie само Глава на- Српско-хрватско питање у Далмацији; на истоме је мјесту на 1<0-
, и неподмитљиви ме је било прије петнаест година. Хрвати господују у Сабору и називљу

� 9