Дезинфекција у свињарству

У време када се епидемије нажалост све чешће појављују, добро је присетити се мера и
поступака који могу значајно да утичу да се оне спрече или ако не да им се умањи обим.

Када говоримо о дезинфекцији често се помисли искључиво на хемијску дезинфекцију

која је само део укупних мера дезинфекције. Свакој (хемијској) дезинфекцији морају
претходити механичке мере, чишћење (стругање, чишћење метлом, четкање), санитарно
прање и сушење, којима се механички уклањању микроорганизми, односно стварају
предуслови за успешно спровођење других мера дезинфекције, уз примену начела све
унутра – све напоље.

Када се чишћење спроводи течностима које се примењују под притиском, мора се водити
рачуна да не дође до поновне контаминације већ очишћених површина. Применом
механичких мера уклања се највише микроорганизама. То је посебно важно због велике
количине органске материје у гајење свиња (храна, фецес, прашина, простирка). Физичке
мере укључују употребу топлоте која својим деловањем уништава, успорава раст и
размножавање или уклања већину микроорганизама. Хемијске мере подразумевају
употребу дезинфекциоих средстава, након чега следи одмор објекта. Посебно се треба
придржавати техничких упутстава произвођача, као што су притисак, минимална
температура и потребно време деловања дезинфицијенса. Сву опрему, ако је то могуће,
потребно је демонтирати, како се не би умањила делотворност чишћења и дезинфекције.
Хигијенске мере односе се и на људе.

Дезинфицијенс мора с микроорганизмом ступити у интеракцију причвршчивањем,

пенетрацијом и затим фазом активности овисно о томе на који саставни део
микроорганизма делује. Хоће ли учинак бити гермистатски (спрјечавање раста и
размножавања микроорганизма) или гермицидни (уништење микроорганизма), зависи
углавном од концентрације дезинфицијенса.

Дезинфекција свињаца

Оно што претходи дезинфекцији свињаца јесте темељно чишћење. Излучевине у

свињцима, односно мокраћа и сва течност која отице Из свињца потенцијални су извори
заразе и могу да садрже клице слинавке, шапа црвеног ветра или свињске куге који могу
бити потенцијална опасност и за човека. Због могуће евентуалне заразе човека приликом
чишћења свињца, неопходно је да особа која је за то задужења буде и адекватно
заштићена, а приликом напуштања свињца мора дезинфиковати обућу и руке, али и
радно одело.
Пре саме дезинфекције, осим избацивања органског отпада из свињца, треба изнети и
хранилице и појила. Ако су у питању дрвене посуде, најбоље их је заменити их новим, док
металне или од неког другог материјала који подноси топлоту, треба потопити у кључалој
води или у 3% раствору соде. Детаљно прање свињца је следећи корак пре саме
дезинфекције, посебно треба обратити пажњу на сливнике, углове јер ова места могу
бити легла патогених микроорганизама. Након детаљног прања, и када просторија буде
комплетно сува, може се обавити дезинфекција.

Најчешћа средства за дезинфекцију

Било који објекат за боравак животиња захтева редовно одржавање, темељно одрађена
дезинфекција подразумева прскање зидова, свих отвора, плафона, подова, па по потреби
и крова, Средства која се начешће користе су:

о Гашени креч – овај дезифицијенс се добија тако што се свеже печени живи креч
стави у неку посуду и испрска водом, тада долази до реакције и загревања креча и он се
претвара у прах. Након наношења у просторијама за боравак животиња, неопходно је да
прозори буду отворени неколико дана да би се све проветрило добро осушило

о Кречно млеко – оно се добија од свеже гашеног креча изгледом подсећа на млеко.
Пре примене треба добро промешати средство да би се лепо сјединило, а након што се
осуши просторије су спремне за употребу.

о Хлорно кречно млеко – добија се из хлорног креча пожељно је да хлорно кречно

млеко припремате свеже, пре саме примене.

о Каустична сода – изузетно ефикасно средство, посебно у борби са слинавком,

шапом и свињском кугом. Обично се меша са кречним млеком.

о Капорит – овај препарат сличан је хлорном кречу само са много јачим деловањем.

Дипл.инж Зоран Козлина