На основу члана 155. став 1.

Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број

55/14),

Министар правде доноси

ПРАВИЛНИК
о мерама за одржавање реда и безбедности у заводима за извршење кривичних санкција

"Службени гласник РС", број 105 од 3. октобра 2014.

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет Правилника

Члан 1.
Овим правилником уређују се мере за одржавање реда и безбедности према осуђеним лицима у
заводима за извршење кривичних санкција.

Значење израза у Правилнику

Члан 2.
Бекством се сматра свако савладавање препрека у циљу противправног напуштања простора завода за
извршење кривичних санкција (у даљем тексту: завод) или другог простора у коме се осуђени налази.

Физички напад на друго лице је свака радња којом се угрожава живот или телесни интегритет другог
лица.

Наношење повреде другом лицу је лишавање живота или телесна повреда.

Самоповређивање је самоубиство и наношење телесне повреде себи.

Под активним отпором, у складу са Законом о извршењу кривичних санкција (у даљем тексту: Закон),
подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима
овлашћеног службеног лица или запосленог које се врши заклањањем или држањем за лице или предмет,
отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти или предузимањем сличне радње.

Под пасивним отпором, у складу са Законом, подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим
службеним мерама, радњама и налозима овлашћеног службеног лица или запосленог које се врши
оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја.

Овлашћено службено лице је лице са положеним стручним испитом за рад у служби за обезбеђење
завода.

Доступност текста Правилника

Члан 3.
Текст овог правилника доступан је осуђеном све време боравка у заводу.

II. МЕРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ РЕДА И БЕЗБЕДНОСТИ

Одржавање реда и безбедности

Члан 4.
У циљу одржавања реда и безбедности у заводу, према осуђеном, у складу са Законом, могу се
применити мере за одржавање реда и безбедности.

Приликом примене мера за одржавање реда и безбедности поштује се људско достојанство осуђеног и
води се рачуна о његовом здравственом стању.

Лекарски налази битни за примену мера доступни су овлашћеном лицу, у складу са законом.

Мере принуде и посебне мере

 Члан 5.
Мере за одржавање реда и безбедности, прописане Законом, су мере принуде и посебне мере.

1. Мере принуде су:

1) употреба физичке снаге;

2) везивање;

3) издвајање;

4) употреба гумене палице;

5) употреба шмркова са водом;

6) употреба хемијских средстава;

7) употреба ватреног оружја.

2. Посебне мере су:

1) одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено;

2) смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари;

3) смештај под појачан надзор;

4) усамљење;

5) тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце.

1. Мере принуде

Примена мера принуде

Члан 6.
Мере принуде, у складу са Законом, према осуђеном могу се применити само када је неопходно да се
спречи: бекство осуђеног, физички напад на друго лице, наношење повреде другом лицу, самоповређивање,
проузроковање знатне материјалне штете, активан и пасиван отпор осуђеног.
Мера принуде, у складу са Законом, може се применити и према лицу које противправно ослобађа
осуђеног или противправно улази у просторије завода.

Лице овлашћено за примену мере принуде

Члан 7.
Меру принуде може применити само овлашћено службено лице.

Упозорење за примену мере принуде

Члан 8.
О намери примене мере принуде, у складу са Законом, усмено и јасно се упозорава лице према којем ће
се мера применити, осим ако се ради о истовременом или непосредно предстојећем противправном нападу.

Лекарски преглед

Члан 9.
Непосредно након примене мере принуде, изузев мере везивања, у складу са Законом, обавезан је
лекарски преглед осуђеног према коме је принуда примењена, а који се понавља између дванаестог и
двадесетчетвртог часа од примене мере.

Број запослених приликом примене мере принуде

Члан 10.
Приликом примене мера принуде обезбеђује се довољан број запослених у служби за обезбеђење како
би се избегла примена тежих мера принуде.

Забрана употребе мера принуде

 Члан 11.
Мере принуде, осим физичке снаге, неће се применити према осуђенима који су видљиво стари,
болесни, тешки инвалиди, као ни према осуђеницама чија је трудноћа видљива.
Мере принуде примениће се и према лицима из става 1. овог члана ако ватреним оружјем или другим
опасним средством непосредно угрожавају живот других лица.

1) Употреба физичке снаге

Члан 12.
Под употребом физичке снаге сматра се примена различитих прописаних и увежбаних техника и захвата
борилачких вештина на телу осуђеног, којима је циљ одбијање напада или савлађивање отпора осуђеног.

Физичка снага се употребљава ради савлађивања активног или пасивног отпора осуђеног, спречавања
бекства осуђеног, физичког напада на друго лице, наношења повреде другом лицу, самоповређивања или
проузроковања знатне материјалне штете од стране осуђеног и напада на објекат који чува овлашћено лице.

Овлашћено службено лице престаће са употребом физичке снаге чим престане напад или отпор лица
према коме је употребљена.

2) Везивање

Члан 13.
Средства за везивање су: лисице, пластичне лисице за једнократну употребу и кожни каишеви посебно
намењени за везивање. Остала средства за везивање и спутавање су забрањена.
Осуђени који издржава казну у затвореном одељењу, приликом извођења из завода, по било ком
основу, мора бити везан.

Овлашћено службено лице везује осуђеног приликом спровођења ако добије писмени налог
руководиоца службе за обезбеђење.
Овлашћено службено лице може, и ако није добило писмени налог, везати осуђеног ако приликом
његовог спровођења осуђени покуша бекство или напад на друго лице, односно пружа отпор или покуша да
се самоповреди.

Начин везивања

Члан 14.
О начину на који ће осуђени бити везан (са рукама напред или назад), одлучује овлашћено службено
лице на основу података о склоностима осуђеног, који се уписују у налог за спровођење осуђеног, на основу
физичке конституције осуђеног и других сазнања до којих овлашћено службено лице дође.

Везивање осуђених лица се може вршити појединачно или групно.

Везивање руку и ногу врши се средствима за везивање на начин којим се не наносе телесне повреде
лицу које се везује.
Везивање ногу врши се само изузетно када је то изричито наведено у налогу за спровођење.
Приликом спровођења, осуђени се може везати за супротну руку овлашћеног службеног лица у односу
на страну на којој носи оружје, а у превозном средству за погодан део возила, тако да му положај руке или
тела не наноси телесни бол.

Везивање осуђеног у заводу

Члан 15.
Овлашћено службено лице може везати осуђеног у заводу када пружа отпор који се на други начин не
може савладати, о чему одмах обавештава руководиоца службе за обезбеђење.
Везивање из става 1. овог члана траје до престанка отпора или издвајања.

Везивање осуђеног кожним каишевима

Члан 16.
Осуђени може бити везан кожним каишевима само када је то једино преостало средство да се спречи
самоповређивање осуђеног или напад на друга лица.
 Мера из става 1. овог члана може се применити само уколико завод поседује посебну просторију за
примену ове мере и само на основу мишљења лекара психијатра или неуропсихијатра.
У изузетним случајевима, мера из става 1. овог члана може се применити и без претходног мишљења
лекара психијатра или неуропсихијатра, с тим да се у року од два сата од момента везивања обезбеди
преглед од стране лекара психијатра или неуропсихијатра.
Пре него што се примени мера из става 1. овог члана, осуђени ће бити јасно упозорен да ће се наведена
мера применити.

Прекид мере везивања кожним каишевима

Члан 17.
Извршење мере везивања кожним каишевима надзире лекар психијатар или неуропсихијатар.
Мера из става 1. овог члана укинуће се чим престану разлози за њену примену, а може трајати најдуже
до 24 часа.
Током трајања мере из става 1. овог члана стално се прати телесно и душевно стања те особе од стране
медицинског особља. Овлашћено службено лице ће најмање једном на сваких сат времена проверити
осуђеника према коме се примењује мера везивања каишевима.
Осуђени везан кожним каишевима одвезаће се током оброка и ради обављања физиолошких потреба.

Разлози, датум и час почетка и завршетка примене мере као и име лекара психијатра или
неуропсихијатра који је предложио њену примену, уписују се у књигу евиденције ове мере.

Везивање осуђеног у просторијама суда

Члан 18.
Везивање осуђеног за предмете у просторијама суда и другим просторијама није дозвољено.
Суд одлучује о томе да ли ће спроведени осуђени, док је у судници, бити везан или не.

Овлашћено службено лице које спроводи осуђеног може предложити суду да осуђени буде везан.

Престанак примене везивања

Члан 19.
Овлашћено службено лице престаје са применом мере везивања чим престане разлог за везивање.

3) Издвајање

Члан 20.
Овлашћено службено лице може, у циљу одржавања реда и безбедности у заводу, издвојити осуђеног
до 24 часа.
Издвајање из става 1. овог члана може да се изврши у посебној просторији или у другој просторији у
којој бораве осуђени са одговарајућим третманом.

4) Употреба гумене палице

Члан 21.
Прописана гумена палица може се употребити ако је употреба физичке снаге остала безуспешна или не
јамчи успех да се одбије напад или савлада отпор.
Под применом гумене палице сматра се ударац гуменом палицом по телу осуђеног. Ударци гуменом
палицом не наносе се у пределу главе, врата, кичменог стуба, гениталија, бубрега и зглобова, осим као
крајња мера.
Овлашћено службено лице престаје са употребом гумене палице чим престане напад или отпор лица
према коме је употребљена.
Прописана специјална палица може се употребити по наређењу непосредног руководиоца, у случају
тежег угрожавања реда и безбедности у заводу од стране више осуђених истовремено и на истом месту.

5) Употреба шмркова са водом

 Члан 22.
Под шмрковима са водом подразумевају се уређаји за избацивање воде под притиском.
Шмркови са водом могу се употребити у случају тежег нарушавања реда и безбедности у заводу од
стране више осуђеника истовремено и на истом месту.
Шмркови са водом могу се употребити, у складу са Законом, само по наредби управника завода.

Употребом шмркова са водом непосредно руководи управник завода или лице које он овласти.

6) Употреба хемијских средстава

Члан 23.
Хемијска средства могу се употребити у случају тежег нарушавања реда и безбедности у заводу од
стране више осуђеника истовремено и на истом месту, у случајевима решавања талачких ситуација, као и у
ситуацијама када се осуђени затворио (забарикадирао) у просторију или је на други начин запречио улаз или
излаз из просторије.
Хемијска средства могу се употребити, у складу са Законом, само по наредби управника завода.

Употребом хемијских средстава непосредно руководи управник завода или лице које он овласти.
Приликом употребе хемијских средстава потребно је обезбедити три групе за реализацију плана
употребе хемијских средстава и то: групу која обезбеђује акцију, групу која употребљава хемијска средства
и групу за пружање прве помоћи.
Хемијска средства се не могу употребити према осуђенима који се налазе у близини експлозивних или
лако запаљивих материја, на великој висини и на сличним местима где би могао бити угрожен живот људи.
При употреби хемијских средстава води се рачуна о метеоролошким приликама.
Овлашћено службено лице може употребити спреј без претходне одлуке управника под условима за
употребу гумене палице из члана 21. овог правилника.

Хемијска средстава

Члан 24.
Под хемијским средствима подразумевају се сузавци за краткотрајну примену, који по престанку дејства
не остављају било какве последице за психофизичко и опште здравствено стање, као и хемијске и органске
материје блажег дејства од сузавца (спреј).

7) Употреба ватреног оружја

Члан 25.
Ватрено оружје, у складу са Законом, употребљава се само ако се другим мерама не може:

1) одбити истовремен или непосредно предстојећи противправни напад којим се угрожава живот
осуђеног, запосленог или другог лица затеченог у заводу;
2) онемогућити бекство осуђеног из завода затвореног типа или затвореног типа са посебним
обезбеђењем;
3) онемогућити приликом спровођења бекство осуђеног који издржава казну затвора од десет година
или тежу казну или бекство лица коме је одређен притвор за кривично дело за које се може изрећи казна
затвора преко десет година.
Сврха употребе ватреног оружја је онеспособљавање нападача. При употреби ватреног оружја
овлашћено лице настојаће да не озледи виталне органе осуђеног.

Ватрено оружје

Члан 26.
Ватреним оружјем, у смислу овог правилника, сматра се ватрено оружје којим су наоружани припадници
у служби за обезбеђење завода, у складу са прописима којим се уређује наоружање и опрема запослених у
служби за обезбеђење у заводима.

Употребом ватреног оружја сматра се пуцање према лицу.

Употребом ватреног оружја сматра се и: потезање, пуњење, стављање у положај за непосредну
употребу, као и пуцање у безбедном правцу у циљу упозорења или сигнализације.
 Употреба ватреног оружја у циљу одбијања напада

Члан 27.
Употреба ватреног оружја у циљу одбијања истовременог или непосредно предстојећег противправног
напада којим се угрожава живот осуђеног, запосленог или другог лица затеченог у заводу дозвољена је кад
га је један или више осуђених физички напало оружјем, опасним оруђем или другим средством којим се може
угрозити живот, односно ако је број нападача такав да се нападнути не може другачије одбранити или ако се
напад десио на месту, у време и под другим околностима у којима се не може очекивати помоћ.

Нападом ватреним оружјем у смислу става 1. овог члана сматра се и потезање ватреног оружја.
Потезањем ватреног оружја сматра се покрет ватреним оружјем ради његовог стављања у положај за
употребу.

Употреба ватреног оружја у случају бекства

Члан 28.
У налогу за спровођење осуђеног или притвореног из члана 25. став 1. тачка 3) овог правилника,
изричито се наводи да овлашћено службено лице може употребити ватрено оружје у случају његовог
бекства. Осуђени, односно притворени ће се, пре спровођења, упозорити на ту могућност.
Ако осуђени односно притворени, који се спроводи бежи, овлашћено службено лице покушава да га
ухвати, уколико за то постоји могућност, уз истовремени позив: „Стој, пуцаћу”. Ако осуђени односно
притворени у бекству не стане, овлашћено службено лице ће поновити позив, а ако ни на поновљени позив
не стане и не постоји друга могућност да се спречи бекство, овлашћено службено лице пуцаће у безбедном
правцу ради упозорења.

После другог позива осуђеном односно притвореном да стане и пуцња у безбедном правцу ради
упозорења, ако не постоји друга могућност да се спречи бекство, овлашћено службено лице ће употребити
ватрено оружје пуцањем у правцу осуђеног односно притвореног.

Ноћу или у густој магли, односно на непрегледном терену или у шуми, као и кад осуђени односно
притворени бежи према шуми или у правцу објекта где може да се сакрије, ватрено оружје овлашћено
службено лице може употребити пуцајући у осуђеног односно притвореног после првог позива да осуђени
односно притворени стане и након упозоравајућег хица.

Ако осуђени, односно притворени, бежи према групи људи или се скрива у групи, па услед тога постоји
опасност да би неко у групи могао да буде погођен, овлашћено службено лице не сме употребити ватрено
оружје.

Употреба ватреног оружја у случају бекства из завода

Члан 29.
Овлашћено лице, након претходног упозорења и упозоравајућег хица, употребиће ватрено оружје
пуцањем ако се осуђени пење уз оградни зид завода, односно ако су му обе ноге одвојене од тла или се
налази на оградном зиду.
Ако осуђени, из става 1. овог члана уђе у забрањени простор непосредно испред оградног зида завода,
овлашћено лице ће га упозорити да се удаљи.
Забрањени простор из става 2. овог члана мора бити јасно обележен, уз видљив знак упозорења да је у
означеном простору забрањен улаз и кретање.

2. Посебне мере

Примена посебних мера

Члан 30.
Посебне мере могу се, у складу са Законом, применити према осуђеном за кога постоји опасност од
бекства, насилничког понашања, самоповређивања или угрожавања реда и безбедности друге врсте.
Мере из става 1. овог члана су превентивне и могу се применити само изузетно, уколико се опасност не
може отклонити на други начин.

1) Одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено

Члан 31.
Ствар чије је држање иначе дозвољено може се решењем одузети од осуђеног ако се процени да је
опасно да осуђени ту ствар држи.
 Одузета ствар вратиће се осуђеном након престанка опасности.

2) Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари

Члан 32.
Осуђеном који показује знаке аутодеструктивног или деструктивног понашања може се решењем, на
основу претходног мишљења лекара, одредити смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари.

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, у складу са Законом, може трајати најдуже
до 48 часова непрекидно.

Уз смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, у складу са Законом, одређује се
појачан надзор.

Смештај у посебно осигурану просторију може се одредити само уколико завод поседује посебну
просторију за примену ове мере.
Пре него што се одреди мера смештаја у посебно осигурану просторију, осуђени ће бити јасно упозорен
да ће се мера применити.

Посебно осигурана просторија

Члан 33.
Посебно осигурана просторија мора имати најмање четири квадратна метра и десет кубних метара
простора. Просторија мора бити прозрачна, осветљена дневним и вештачким осветљењем, опремљена
посебним санитарним уређајима, загрејана у складу са климатским условима и опремљена креветом, столом
и столицом од меког материјала који не може да изазове повреде код осуђеног.
Зидови, под и врата посебно осигуране просторије морају бити обложени меким материјалом који се
лако одржава, а прозор и вештачко светло обезбеђено заштитном мрежом.

Посебно осигурана просторија мора имати призматично стакло које обезбеђује визуелни надзор над
целом просторијом.

Извршење мере

Члан 34.
Овлашћено службено лице ће најмање једном на сваких сат времена проверити осуђеног који је
смештен у посебно осигурану просторију.

Лекар посећује и прегледа осуђеног који је смештен у посебно осигурану просторију најмање на сваких
12 часова о чему води евиденцију.

3) Смештај под појачан надзор

Члан 35.
Циљ смештаја под појачан надзор је спречавање осуђеног да ремети ред или подстиче друге на
ремећење реда, како би се тиме отклонила опасност за безбедност у заводу.
О смештају под појачан надзор, у складу са Законом, одлучује управник завода или лице које он
овласти, на предлог службе за третман или службе за обезбеђење.
У предлогу за смештај под појачан надзор, продужавање или укидање смештаја, наводе се чињенице и
околности које су битне за оцену оправданости доношења одговарајућег решења, а нарочито подаци о
његовом дисциплинском кажњавању, врсти дисциплинског преступа, околностима под којима је преступ
учињен, побудама из којих је преступ учињен, његовом понашању током издржавања казне, исказаној
агресивности, налозима психолога, односу према другим осуђенима и другим битним околностима.

На решење о смештају под појачан надзор осуђени има право жалбе судији за извршење, у складу са
Законом.

Преиспитивање смештаја под појачан надзор

Члан 36.
Смештај под појачан надзор, у складу са Законом, преиспитује се свака три месеца.

На решење о продужењу трајања смештаја под појачан надзор осуђени има право жалбе судији за
извршење, у складу са Законом.
 Извршење мере смештај под појачан надзор

Члан 37.
Смештај под појачан надзор извршава се у посебном објекту са сопственим простором за боравак
осуђених изван затворених просторија.

Објекат из става 1. овог члана мора гарантовати висок степен безбедности.

У просторији за смештај може боравити два до шест осуђеника.

За време боравка осуђеног у просторији, просторија је закључана.

Просторија за смештај мора одговарати општим стандардима просторија у које се смештају осуђени, с
тим да је снабдевена самосталним санитарним уређајима.
Током смештаја под појачан надзор осуђени учествује у свим активностима утврђеним програмом
поступања организованим у оквиру објекта у коме се извршава смештај под појачан надзор.

Осуђени који је смештен под појачан надзор ужива сва права и има све обавезе које су утврђене
Законом.

4) Усамљење

Члан 38.
Управник завода може, у складу са Законом, осуђеном који својим понашањем упорно ремети ред,
озбиљно угрожава безбедност и представља озбиљну опасност за друге осуђене, уз претходно мишљење
лекара, решењем изрећи меру усамљења.
На решење о одређивању мере усамљења осуђени има право жалбе судији за извршење, у складу са
Законом.
Осуђеног коме је изречена мера усамљења, посећују најмање: лекар једном дневно, запослени у служби
за третман два пута недељно, а управник завода или лице које га замењује једанпут у 15 дана.

5) Тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце

Члан 39.
У случају основане сумње у постојање заразних болести или узимање опојних дрога или психоактивних
супстанци, могуће је, у складу са Законом, од осуђеног узимати узорке крви и мокраће у мери неопходној за
испитивање према правилима медицинске струке, односно коришћење одговарајућег теста.

Узимање узорка крви и мокраће

Члан 40.
Узимање узорака крви и мокраће у циљу утврђивања постојања заразних болести дозвољено је само у
изузетним случајевима у циљу спречавања опасности од заразе.

Резултати анализе узорака крви и мокраће су поверљиве природе. Лекар, сходно општим прописима о
здравственој заштити и лекарској етици, одлучује у којој мери ће резултати анализе бити доступни другим
запосленим лицима.

Услови у којима се узима узорак

Члан 41.
Осуђени од кога се тражи свеж узорак мокраће у циљу утврђивања присуства опојних дрога или
психоактивних супстанци обавезно се претреса, а може бити одвојен од осталих осуђених најдуже сат
времена пре тестирања.

Осуђени који не може да да узорак мокраће када се то од њега тражи, може бити издвојен од осталих
осуђених најдуже пет сати у ком периоду ће дати узорак мокраће.

Осуђеном од кога се тражи узорак мокраће мора бити обезбеђена приватност приликом давања узорка,
с тим да овлашћено лице истог пола може бити присутно у тој просторији у циљу спречавања
фалсификовања, замене или загађења узорка.

Записник

Члан 42.
 О сваком узимању крви, мокраће или другом тестирању сачиниће се записник. У записнику се наводе
лични подаци осуђеног, датум и час узимања узорака односно коришћења теста. Записник потписује лекар,
овлашћено лице које је присуствовало узимању узорака или тестирању и осуђени. Уколико осуђени одбије да
потпише записник, то ће се забележити у записнику.

Чување узорка

Члан 43.
Узорак крви, мокраће или другог теста даје се и чува у медицинским правилима прописаној амбалажи,
на коју се у присуству осуђеног лепи налепница са његовим именом и презименом.
О резултатима тестирања води се посебна евиденција, у складу са Законом.

Подношење предлога за покретање дисциплинског поступка

Члан 44.
Позитиван резултат теста на опојна средства или психоактивне супстанце представља основ за
подношење предлога за покретање дисциплинског поступка.
Пре подношења предлога провериће се да ли је позитиван резултат теста последица прописане
фармаколошке терапије коју је осуђени примао пре тестирања, неког његовог другог акутног или хроничног
физиолошког стања или болести или последица рада са хемијским супстанцама које могу изазвати позитиван
резултат теста.

III. СХОДНА ПРИМЕНА ПРАВИЛНИКА ПРЕМА ПРИТВОРЕНИМ И ПРЕКРШАЈНО КАЖЊЕНИМ ЛИЦИМА

Члан 45.
Одредбе овог правилника сходно се примењују према притвореним и прекршајно кажњеним лицима, ако
посебним правилником није друкчије одређено.

IV. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења ранијег Правилника

Члан 46.
Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о мерама за одржавање реда и
безбедности у заводима за извршење заводских санкција („Службени гласник РС”, број 105/06).

Ступање на снагу

Члан 47.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике
Србије”.

Број 110-00-8/2014-05

У Београду, 30. септембра 2014. године

Министар,

Никола Селаковић, с.р.