NEUKROTIVA ANĐELIJA

ANA MIŠIĆ

2020
BEOGRAD

1|Page
RELAIS de la CROIX de PROVENCE
Dan je.
Sunce sija.
Beli zidovi kuća. Anđelija silazi dole niz stepenice obučena u muško odelo, a na
zidu te kuće ima mahovine. Dole ima bure uza zid i jedno stoče tamno braon boje.
Na zidovima ima ugašenih zidnjih fenjera na ulicama. Dve kočije su dole. Jedna
kod ovalnog luka sive boje sa belim na ivicama bez kočijaša i konja. A druga
crvena kočija sa crvenim krovom gore i upregnuta na 2 bela konja. Anđelija ide
prema toj drugoj kočiji koja ima konje i penje se gore na sedište kočije. A iza njene
kočije su konji braon boja. S njene leve strane na sedištu kočije sedi Savary.
Anđelija zamahne svojim bičem na konje i poterala je konje da idu napred.
***

Kočija posle više vremena stiže kod mora na brdu i tu zaustavljaju kočiju.
Anđelija očima traži ostrvo.
- Where’s the island? – upita Anđelija.
- That way. We’ll be there at nightfall. – rekao je Savary koji sedi pored nje
na sedištu kočije.
Silaze iz kočije, videli su čamac. Ulaze oboje u čamac i plove u čamcu.
Kasno posle podne je.
Velika neka planina je u moru.
- Faster, Savary! Faster! – rekla mu je Anđelija.
- Tell the wind, Madame. I’m doing all I can. – rekao je Savary.
Posle više vremena stižu na obalu nekog ostrva i iskrcavaju se na obalu.
- Let me help you, you’ll get soaked.
Penju se gore uzbrdo. Prvo se penje Anđelija, pa onda Savary.
- Hurry, Savary! – rekla mu je Anđelija.
Savary je sustigne.
2|Page
Došli su kod napuštene tvrđave i začudili su se da su tu vrata otvorena. Ušli su
unutra. Hodaju pravo i stali su. Nisu ga našli unutra. Anđelija je tužna. Savary
pođe napred prema kaminu i unutra pronađe drva u kaminu koja su gorela.
- The island is inhabited. He’s here! – rekla je Anđelija.
- I’m afraid not, Madame. If ever he was here, he is long gone. – rekao joj je
Savary.
- But the fire! Someone had to light it. – rekla je Anđelija. – Where is he,
Savary? I want the truth!
- On my soul, Madame, I know no more than I have told you. – rekao je
Savary. – Your husband told me to send news to this island. That is all.
- So he comes here. – rekla je Anđelija, pa uzima baklju i zapali je u kaminu.
– It’s not deserted. There must be a trace of him somewhere.
Anđelija hoda sa bakljom u ruci napred i Savary ide za njom.
Neko se približava vratima tvrđave polako sa štapom u ruci za hodanje i unakaženo
mu je lice.
Onda je počeo da beži od Anđelija, a Anđelija izađe napolje, pogleda ga i kaže mu:
- Wait! Wait!
Anđelija trči za njoim, a Vladimir Stanislas Racoczi je zaustavlja ispruženim
dlanom prema njoj da mu se ne približava.
- Madame, come no closer! Your life is at risk. – rekao je on, pa joj uzme
baklju iz ruku i baci je dole na zemlju. – Lepers do not fear fire.
- Is your master the Count of Maksimović? – upita ga Anđelija.
- I don’t know that name. – rekao je on.
- He’s my husband. Where is he? – rekla je Anđelija.
- No. I won’t say a thing to anyone. – rekao je on. – If i still have my eyes, my
hands, my mouth, it’s all thanks to him.
- I beg you. – rekla mu je Anđelija.
- No.
- Must I get down on my knees? – upita Anđelija.
- There’s no point, Madame. I have sworn, I will never betray him. Never. –
rekao je on, okrene se i ode od nje.
***
- God does not exist. – rekla je Anđelija i sedi prekrštenih nogu.
3|Page
 - Madame. – rekao je Savary.
- If he did, he wouldn’t have separated me from Igor. – rekla je Anđelija. – I’ll
never see him again. I deserted my sons for nothing.
- The best thing you can do, Madame, is go back to Innsbruck. – rekao je
Savary.
- And end up bedded by the King? – upita Anđelija i pogledala ga je. – No,
never! I shall go to Marseilles, buy a boat, and search for him at every port
in the Mediterranean.
- In the whole of Marseilles you won’t find a willing captain. – rekao je
Savary.
- Even for gold? – upita Anđelija.
- Everyone is afraid of the corsairs and ended up as a slave in a Barbary Coast
galley. – rekao je Savary.
Anđelija ustane i kaže:
- I shall go all the same!
Savary ćuti i negodujući zavrti glavom.
***
Na nebu ima mnogo oblaka.
Admiralov brod plovi u moru. Brod ima bela jedra i karbole, a crvene zastave
svuda. Kasnije tek dva čamca stižu na ostrvo i izlaze ljudi iz čamca. Pa se penju
gore uzbrdo.
- Quickly! – govori svojim ljudima i idu prema tvrđavi. – Search everywhere!
Let no one escape!
Unutra u tvrđavi.
- Savary, what’s going on? – upita Anđelija.
Savary i kraljevi ljudi silaze dole niz stepenice gde se nalazi Anđelija.
- Monsieur de Vivonne. What are you doing here? – upita ga Anđelija u
muškom zelenom odelu, zelenim pantalonama dole, belom košuljom gore
ispod, kosom vezanom u rep, crnim čizmama do kolena. Belu kravatu oko
vrata ima i crnu leptir mašnu ima.
Vivonne skine sivi šešir sa perima da je pozdravi, sagne se, ispravi se gore i kaže:

4|Page
 - I have been made superintendent of the galleys. – rekao je Monsieur
Vivonne koji je obučen u sivi sako, sive pantalone dole, crvene orukvice ima
kod lakata, belu kravatu oko vrata. Belu košulju ima gore ispod. Sivi pojas
oko struka ima. – I am scouring the coast for pirates, Barbary Coast or
Christian. And you, Madame, what are you doing here? Who is this man?
- My physician. – rekla je Anđelija.
- An odd crew! – rekao je Monsieur Vivonne i pogledao ga je. – Madame, you
cannot be unaware that the King is looking for you. I shall have to take you
to Marseilles.
- No, Monsieur. I go on business to Candia. Neither you nor anyone else will
stop me. – rekla je Anđelija.
- Really? And do you except to get there in your skiff? – upita je Vivonne.
- No, in your galley. – rekla je Anđelija.
- Mine? A woman on one of the King’s galleys? Never! – rekao je Vivonne.
- Leave us, Savary. – rekla mu je Anđelija i Savary ode. – Monsieur de
Vivonne, I do not think it is in your interest, not that of your sister, Madame
de Brissard – that I reappear in Šenburn.
- Oh, yes? – rekao je admiral Vivonne.
- Yes, Monsieur. I was witness to a black mass, in which your sister
participated. – rekla je Anđelija. – She also tried to have me poisoned by the
La Voisin woman. Would you like the King and me to discuss that?
Vivonne uzdahne i ćuti.
- What do you say? – upita Anđelija ponovo.
- That, all things considered, it is preferable to be your friend. – rekao je
admiral Vivonne. – Your baggage will be put on board.
- My physician, too. – rekla je Anđelija.
- Of course. – rekao je Vivonne, stavlja šešir na glavu i ide nazad.
Kasnije uhvatili su onog istog i mislili da je lopov. Uperili su oružje u njega.
- If you touch me, your fingers will fall off and your mouth will be a hole
without lips.
Dolazi jedan od oficira u braon kaputu, pantalonama dole, crnom šeširu na glavi,
crvenom pojasu oko struka, beloj kravati oko vrata, čizmama do kolena; pokazao
rukom da spuste dole oružje, spustili su i rekao je tom sa pištoljem u ruci:
- Speak! What are you doing here? Whom do you serve?

5|Page
Kako je taj još uvek ćutao, dok je drugi oficir krenuo da vadi mač kako bi ga ubio,
dolazi Anđelija kod njih i spreči ga u tome rekavši:
- Stop it! For my sake, let him live!
- Madame! So be it, but he must first speak. Tell me who your master is, and
live. – rekao je Admiral Vivonne.
- I have no need of this life. I shall not speak. – rekao je on.
Vivonne krene da vadi svoj mač da ga ubije.
- Then you shall die. – rekao je admiral Vivonne.
Anđelija zaustavlja Vivonneovu ruku dole.
- Thank you. – rekao je on.
On potrči i baci se niz planinu. Zatim se skotrlja, razbije glavu i na mestu je mrtav.
- Only one man in the Mediterranean can inspire such loyalty. The Rescator! –
rekao je admiral Vivonne.
***
Admiralova galija plovi u mirnom moru. Talasi su mirni. Vreme je lepo.
Vivonne dolazi u kabinu broda i nosi kutiju nekih slatkiša da je posluži.
- Will this suit you? – upita admiral Vivonne, a Anđelija sedi na stolici do
stola uza zid brodske kabine.
- Perfectly. But where will you sleep? – upita Anđelija.
- I shall share Captain de Millerand’s quarters. – rekao je admiral Vivonne i
jedan oficir nosi njegove stvari sa sobom. – You must be the first woman
ever to come on board La Reale. My galley is even more beautiful than ever.
– otvorio je kutiju sa slatkišima i prilazi joj. – Taste.
- What is it? – upita Anđelija koja sada ima belu košulju na sebi, dole
pantalone i crne čizme ima do kolena.
- War booty. A sweetmeat particularly appreciated in harems. – rekao je
admiral Vivonne.
Anđelija jede te slatkiše koje ju je ponudio.
- It’s exquisite. – rekla je Anđelija i mnogo joj je sviđa ukus koji je progutala.
Vivonne sedne na drugu stolicu i kaže:

6|Page
 - Its name is appropriately pagan and outlandish, rahat loukoum.
- You are luxuriously set up here, for a man of war. – rekla je Anđelija.
- You embarked at night, Madame, and via the aftercastle. – rekao je admiral
Vivonne. – When you’ve seen the rest, you’ll understand. Shall I show you
the galley?
Anđelija i admiral Vivonne ustaju s njihovih stolica pa idu napolje na palubu
njegove galije.
- Stay close to me. – rekao joj je admiral Vivonne dok izlaze napolje. – They
never see women, especially of your quality.
Pojavili su se na palubu broda i stoje.
Anđelijin osmeh se ugasio kada je ugledala robove okovane i u lancima. Robovi su
pokretali teška vesla na prema napred, pa prema nazad ispuštajući glasove i muče
se. Svi robovi gledaju u Anđeliju. Svi robovi imaju marame na glavama i gole
gornje delove tela. Svi robovi imaju crvene pantalone dole. Admiralova galija ima
bela jedra i jarbole. Crvene zastave koje se viore na vetru. Anđelija sada ima na
sebi belu košulju i dole pantalone. Svuda po celoj galiji su oficiri koji svuda stoje i
čuvari gore na palubi broda. Jedan crnac ćuteći s drškama udara u bubanj i stoji.
Admiral Vivonne ima sivi kaput, sivi šešir na glavi, pantalone dole, belu košulju
ima ispod. Drugi oficir ima tamno braon kaput, pantalone ima dole, šešir na glavi,
belu kravatu, crveni pojas oko struka, naoružan je. Tu su i trojica nadglednika koji
imaju bičeve u rukama. Sunce je jako i nebo je vedro.
- Well, Madame? – upita admiral Vivonne.
Hodaju zajedno na sredini između tih robijaša. Anđelija ih sve gleda, kao i oni svi
nju.
- The mainmast is very high for a galley which has barelly any keel. One of
my innovations. With a following wind we make 8 knots. – nastavi admiral
Vivonne. – It takes nature over 100 years to grow such a cedar.
- How long does it take you to kill these men? – upita Anđelija ljutito i ne
sviđa joj se pogled koji je videla.
- It depends. Some die immediately, others last 20 years. – rekao je admiral
Vivonne.
- It’s unfathomable. – rekla je Anđelija.
- Yes, the pieces of wood around their necks. – rekao je admiral Vivonne. –
Millerand!
7|Page
 - My Lord? – rekao je Millerand.
Vivonne pokaže rukom da im skloni woods s vrata jednog robijaša pa ga podigne
gore.
- Aye, aye!
- The rowing rate right now is 16. If we go up to 20 or 22, they’re ordered to
bite the wood! – rekao je Vivonne i Millerand stavi parče drveta da zagrize u
ustima. Pa spusti dole robijaša nazad da sedne. – Millerand! Rate 20! Come.
– Anđelija pođe za admiralom i idu nazad.
- Rate 20! – ponovi Millerand svima.
- Rate 20! – ponovi nadglednik svima. – Bite the wood!
Naglednici sa bičevima u rukama bičuju robove kada pokreću vesla od prema
napred, pa prema nazad. Ima i mladih i starih. Sede po trojica u obe kolone.
Anđelija se okrene i htela je da se povuče u kabinu broda, admiral Vivonne krene
za njom, Anđelija se okrene i pogleda ga.
- Is it spectacle not to your liking? – upita admiral Vivonne.
- How can you treat men in this way? – upita Anđelija.
- Millerand, slow down! – naredi admiral Vivonne. – Reduce the rowing rate!
Hoist the sail! It grieves me to have upset you.
Anđelija se ućutala i gleda ga.
***
Posle 3 meseca plovidbe napravili su pauzu. Savary dolazi u sail yacht i donosi
korpe pune voća. Anđelija ga je videla i nasmešila mu se. Robovi prenose hranu i
voće.
- Water? – upita admiral Vivonne.
- Have enough for 10 days. – rekao je Millerand.
- 1000 pounds of salt pork, 3000 pounds of beans. – rekao je admiral
Vivonne.
- I bought 200 pounds of limes. The best thing for scurvy. – rekao je Savary.
- I never knew that. – rekao je admiral Vivonne.
- With all due respect, it was already known to the ancient Athenians. – rekao
je Savary. – Excuse me. – rekao je to i ide kod Anđelije koja stoji na palubi
broda.
- Well? – upita Anđelija.
8|Page
 - They haven’t seen a Christian ship for 2 months. Only Barbary Coast
galleys. – rekao joj je Savary.
- That is all? – upita Anđelija.
- Yes. – rekao je Savary.
- It’s only the first port, Monsieur Savary. – rekla mu je Anđelija.
- Ready to cast off! Due north!
Anđelija i Savary su čuli glas.
- He’s missing Sardinia! – rekao je Savary i ulazi unutra u kabinu broda.
Anđelija pođe za njim i zaustavili se kod radnog stola na kome su velike mape,
sekstant, globus.
- It’s an island inhabited by savages. – rekao je Savary. – The perfect
hideaway for a fugitive like your husband.
- Have no fear, Monsieur Savary. We shall go to Sardinia. – rekla je Anđelija i
nasmešila se.
***
Anđelija skine sa sebe muško odelo i obuče se u svetlo plavu dugu haljinu boje
neba s roze pojasem oko struka. A ima belo gore na haljini kod dekoltea. Gleda
sebe na ručno ogledalo koje drži u ruci.
Admiral Vivonne dolazi kod nje, stoji, gleda je, malo priđe i kaže:
- Good Lord, Madame. You’re even more beautiful as a woman.
- My dear Duke, I’m sorry to trouble you, but I need a helping hand. – rekla
mu je Anđelija.
- Nothing could give me a greater pleasure. – rekao je admiral Vivonne.
- The task I must ask you to perform is that of a chambermaid. – rekla mu je
Anđelija.
- Ask! Command! I shall do whatever you wish of me. – rekao je admiral
Vivonne.
Anđelija spusti ogledalo, ustane, okrene se prema njemu, pogleda ga i kaže mu:
- I managed to dress by myself, to do my hair, but I am unable to remove my
boots. – rekla je Anđelija, pa raširi dole svoje haljine pa pokaže crne čizme
do kolena.
Admiral Vivonne joj prilazi pa staje.

9|Page
 - Be seated. – rekao je admiral Vivonne.
- How embarrasing. – rekla je Anđelija.
- Believe me, I am more than happy to perform for you a task in which the
King himself would have delighted. – rekao je admiral Vivonne.
Anđelija sedne, admiral Vivonne sedne i Anđelija mu pruža prvu čizmu, pa onda
drugu čizmu.
Admiral Vivonne joj podigne jednu nogu i rukom je dira za golo stopalo. Pa je
počeo polako da ruku pomera prema gore. I kada je krenuo više da pokreće ruku,
Anđelija je ustala i stoji. Vivonne je takođe ustao i stoji.
- Madame, I take the greatest pleasure in overcoming fortifications which are
well defended. – rekao je admiral Vivonne i Anđelija ga je pogledala.
- May I beg one further favor of you? – upita Anđelija.
- Granted in advance. – rekao je admiral Vivonne.
Admiral Vivonne izađe napolje, prišao je Millerandu i rekao mu je:
- Head south.
- Sardinia, Monsieur? – upita Millerand.
- Yes. – rekao je admiral Vivonne.
- You wish to do battle? – upita Millerand.
- Perhaps. – rekao je admiral Vivonne.
***
Noć je.
Vetar lagano duva.
Robovi sede na klupama i pokreću teška vesla od prema napred pa prema nazad.
Lelekanje Maura nekih se čuje među robovima kada pokreću teška vesla prema
napred pa prema nazad. Svi su robovi znojavi. Nadglednik zamahne bičem na njih
i lelekanje prestane odmah.
- The Moors again. They can smell their brothers. – rekao je Millerand. – Yet
the lookouts have seen nothing.
- Yes, but we’re approaching Sardinia. – rekao je admiral Vivonne.
- Shall I double the guard? – upita Millerand.
- Yes. – rekao je admiral Vivonne.
Admiral Vivonne dolazi prema ulazu gde Anđelija unutra spava i rekao im je:

10 | P a g e
 - Double the guard!
Admiral Vivonne uđe unutra u kabinu broda i video je Anđeliju kako spava na
krevetu. Admiral Vivonne ima sada na sebi belu košulju, dole crvene pantalone,
čizme do kolena, belu kravatu oko vrata ima, crveni pojas oko struka. Kasnije je
hteo da je poljubi u usta, Anđelija se probudila i videla ga je.
- Leave me alone. – rekla je Anđelija.
- Never. – rekao je admiral Vivonne.
Vivonne je hteo da je poljubi u usta, ali Anđelija ga udalji rukama od sebe.
- No. – rekla je Anđelija.
- Why? – upita admiral Vivonne.
- I have my reasons. – rekla je Anđelija.
- Bad ones. You’re a widow. – rekao je admiral Vivonne. – And a woman
such as you cannot dislike love.
- That’s no reason to make love to the first sailor I see! – rekla je Anđelija.
- I am not just a sailor. I am Mortemart, Duke of Vivonne, Admiral of His
Majesty’s fleet. – rekao je on, podigao se gore, stoji i gleda je. - King Joseph
I is King of Vienna.
- I shall not give you what I refused him! – rekla je Anđelija.
- But have offered to others! – rekao je admiral Vivonne.
- Get out! – rekla je Anđelija.
- Never! – rekao je admiral Vivonne.
Počeo je da je napastvuje i rvaju se zajedno na krevetu. Prvo se rvaju na krevetu.
Zatim Anđelija ustane od kreveta da bi pobegla i Vivonne je opet zgrabi. Rvaju se
stojeći, zatim izašli na obalu.
- Don’t make a spectacle! – rekao je admiral Vivonne.
- Then let me go! – rekla je Anđelija, oslobodi se od njega i Anđelija udari u
lice admirala Vivonnea pred svima.
Svi robovi se smeju i Anđelija isto tako. Anđelija je u beloj haljini za spavanje.
Bičem su udarali robove koji su se smejali da bi ih smirili.
- You have made a mistake, Monsieur. – rekla je Anđelija.
- You, too. – rekao je admiral Vivonne. – Now I cannot take you to Sardinia,
even less keep you on board. I shall put you ashore in a Corsican harbor.
Vetar lagano duva.

11 | P a g e
Admiral Vivonne ponovo naredi ono isto mučenje od pre zato što ga je Anđelija
odbila.
Anđelija se ponovo uozbiljila.
- Rate 22! Double the speed! – rekao je admiral Vivonne.
- Faster! – rekao je Millerand.
Nadglednici ih bičuju sa bičevima u rukama po njihovim leđima.
Anđelija jedva gleda i zažmuri.
***
Dan je.
Anđelija se ponovo obukla u belu košulju gore, zelene pantalone dole, zeleni
redengot u ruci o laktu. Kosu je vezala u rep. Robovi sede na klupama po dvojica i
pokreću teška vesla od prema napred pa prema nazad. Admiral Vivonne je sada u
sivom redengotu, pantalonama dole, šešir ima veliki na glavi sive boje. Beli pojas
ima oko struka, naoružan je mačem. Drugi ostali imaju crvene redengote, crne
kape na glavama, pantalone dole, naoružani su svi i svi imaju čizme na nogama do
kolena. Bele remenove imaju kao slovo X.
Posle više sati videli su veliku planinu koja je daleko u moru.
- What will become of me there? – upita Anđelija.
- You will take the first boat to Marseilles. – rekao je admiral Vivonne.
- Let us forget our quarrel. Accept my apologies. – rekla je Anđelija.
- Forget? I already have done. – rekao je admiral Vivonne. – But they will
never forget!
- Warship on starboard bow! – javlja neko iz osmatračnice.
I tada se iz daljine pojavio Rescatorov brod sa belim jarbolima i belim jedrima.
- Warship on the starboard beam!
- A xebec! – rekao je admiral Vivonne pa se približio zajedno sa Anđelijom i
gledaju u Rescatorov brod.
- Rescator! – rekao je Millerand.
- No, there’s no flag! – rekao je admiral Vivonne.
Iz xebeca gađaju u admiralovu galiju i pogodili su brod pa je pala zlatna statua.
- The broken chains! – rekao je Millerand.
- Rescator! Ready to go about! – rekao je admiral Vivonne, pa Millerand i
Anđelija idu za njim. – Turn to port!
- I want him alive! – rekao je admiral Vivonne.

12 | P a g e
 - Who’s the Rescator? – upita Anđelija.
- Some say he’s a Moor, others believe he’s Spaniard. – rekao je admiral
Vivonne. – He attacks out galleys and always manages to slip away
mysteriously.
- What kind of man is he? – upita Anđelija.
- A dangerous kind. – rekao je admiral Vivonne. – He frees slaves in the name
of liberty and defies the King’s navy. I must have him! Triple the speed!
Rate 22!
- Rate 22! Bite the wood! – ponovi nadglednik i bičuje sa bičem u ruci, kao i
drugi.
Robijaši još uvek sede na klupama i pokreću teška vesla prema napred, pa prema
nazad. Sada na brodu Admirala Vivonnea spremaju se za napad.
- Prime the bow chasers! Load the bombards! – rekao je Millerand. – All
hands ready for boarding! Musketeers at the ready!
- We’re catching them. Rate 22! – rekao je admiral Vivonne.
- You are about to witness a great event. The Rescator’s downfall. – rekao je
admiral Vivonne i ide kod Anđelije pa stane.
- They can’t keep it up. – rekao je Millerand.
- They must! – rekao je admiral Vivonne.
- They don’t even feel the whip. – rekao je Millerand.
- Prepare to ram! – rekao je admiral Vivonne.
- Long live the Rescator! – rekao je neko od robijaša i onda svi to ponavljaju.
Prilazi jedan od nadglednika koji mlad i udara ga bičem u ruci da prestane. A drugi
nadglednik priđe i ubije iz pištolja drugog robijaša koji je ono galamio, pa uzima
opet bič u ruci da ih bičuje.
Gađaju iz topova, ali nijedna topovska kugla ga ne pogodi. Već su te topovske
kugle pale u more.
- He’s led us into a trap! – rekao je Millerand.
Rescatorov brod im se približava.
Zatim dolaze Rescatorovi prijatelji Turci i gađaju u Admiralovu galiju. Neki oficiri
pogođeni su popadali dole u more. Jarboli su počeli da padaju na admiralovoj
galiji. Robijaši su se svi pobunili. Polomili su okove i lance na nogama, rukama,
ustali i napali dvojicu nadglednika. Uzeli su im bičeve. Drugi oficiri pucaju iz
mušketa u pobunjene robijaše koji padaju dole mrtvi na brodskom podu.
- Soldiers! – rekao je Vivonne i vadi svoj mač i drži ga u ruci.

13 | P a g e
Zatim napadaju sve oficire pobunjeni robijaši.
- And once again he gets away! – rekao je Vivonne.
Rescatorovi prijatelji Turci upadaju u brod s sabljama u rukama i napadaju oficire
na galiji admirala Vivonnea.
- Can you swim? – upita je Vivonne.
- Yes. – rekla je Anđelija.
- Jump! – rekao joj je Vivonne. – But don’t fall into their hands.
Anđelija je iskočila iz broda i skočila je u more.
Galija admirala Vivonnea je potonula duboko u more. Svi se robovi raduju.
Većinom su ih spasili i poslali na Rescatorov brod.
***
Rescatorovi ljudi svi stoje na palubi broda. Marquis of Andijos ima na sebi belu
košulju, crveni prsluk preko, pantalone dole, crni gusarski šešir na glavi. Drugi
imaju obične šešire tamno braon boja. Isto u bele košulje obučeni, pantalonama
dole, crne prsluke imaju preko belih košulja, crvene pojaseve imaju oko strukova.
Zatim oficiri u crnim redengotima, pantalonama gore, kapama gore za koloniste,
košuljama ispod. Zatim Arapin s belim turbanom s crvenim na sredini glave i
obučen u belu odeću sa dugim rukavima. Marquis of Andijos prvo dođe kod vrata
njegove kabine, pokuca na vrata, ruku stavi na kvaku i otvori vrata. U njegovoj
kabini broda je radni sto, neki globus, papiri neki, sekstant, knjige neke, teleskop.
Zatim krevet i iznad kreveta Anđelijina slika sa venčanja kada je Anđelija imala 15
godina i bila obučena u wedding gown i belim dugim velom na glavi i kosi. Tu se
zatim nalaze još neki instrumenti koji pokazuju istok, zapad, sever i jug. Brodski
prozori isto u kabini broda.
- You must be pleased. The Admiral’s ship. – rekao je Marquis of Andijos.
Rescator stoji i gleda kroz brodski prozor napolju. Došepa i stavlja novu kolekciju
broda koju je potopio. Ovoga puta admiralovu galiju. Rescator je obučen u belu
košulju, pantalone ima dole. Dve brazgotine ima na obrazima i na dve obrve.
Tamno braon pojas ima oko struka. Naoružan je mačem.
- La Reale sunk, with all hands. The King will glow less brightly. – rekao je
Rescator.
- Shall we pick up the rowers? – upita Marquis of Andijos.
- No, let us disappear. – rekao je Rescator. – The Moors can do it. I’ll buy
their freedom later. – rekao je to i idu prema vratima da izađu.
Izlaze na palubu broda.

14 | P a g e
 - My friends, when the King learns of today’s defeat, he’ll send more boats.
And we shall sink them all! Every one! – rekao je Rescator. – Ready to go
about!
- Will your vengeance never end? – upita Marquis of Andijos.
- It is not vengeance. I am at war with the King of Vienna. – rekao je
Rescator. – Hoist the foresail! Make fast the outer jib! The King who
cripples Vienna with taxes, to wage wars that bleed his people dry. Hoist the
mizzen! I am against galleys, against torture, against slavery and against
despotism.
- Yes, but you are alone. – rekao je Marquis of Andijos.
- No. I am simply the first. – rekao je Rescator.
***
Noć je.
Velika planina u moru.
Spustili su sidro u more da usidre brod. Na brodu su baklje i vatre su gore
zapaljene na bakljama na vrhovima svuda.
- Pay to free each galley slave. – rekao je Rescator.
- Very well. – rekao je Marquis of Andijos.
- Be back at dawn. – rekao mu je Rescator i počinje da se spušta dole u
podmornicu oblika bureta.
Ušao je unutra kroz prozorče, zatvorio je prozorče i seo na sedište kao na bicikli.
- Stand ready. Heave the capstan! – rekao je Marquis of Andijos.
Rescator u podmornici oblika buretam sedi na sedištu i pokreće pedale kao na
bicikli. Ali i ručno pokreće gore i okreću se one metalne šipke.
Ronioci u moru zarone i oni vode za sobom podmornicu dok rone.
- Ready to hoist the mainsail! – rekao je Marquis of Andijos.
Kasnije su izronili i podmornicu doveli na čvrsto tlo u podzemnu pećinu za koju
samo Rescator zna gde se nalazi. I tamo su ga isto pozdravili neki Rescatorovi
gusari u belim košuljama, tamno braon prslucima preko belih košulja, tamno braon
pantalonama i čizmama do kolena; malo se naklonivši pa se zatim usprave gore.
Tamo su još prijatelja Arapa sa turbanima na glavama, obučeni u duge odeće s leve
i s desne trane ulaza u pećinu s ovalnim lukom i naoružani su sabljama. Svuda ima
baklji s vatrama gore na njima na zidovima pećine svuda. Rescator se gore popne i
15 | P a g e
počne da šepa. Išao je šepajući neko vreme pravo i stane kod dvojice drugih
prijatelja Arapa s teget turbanima na glavama i crvenim gore, obučeni u bele
odeće, tamno braon pojas imaju oko strukova i naoružani su sabljama i oni mu se
malo nakloniše. Zatim se usprave i otvorili su mu dva krila vrata. Rescator uđe
unutra. Napred se nalaze velika roze zavesa i crvena zavesa između u sredini do
poda pećine. Zatim bela statua je tu. Mangal s vatrom u njemu koji stoji na stalku
da osvetli pećinu. Unutra kada je ušao pozdravlja ga njegov prijatelj Turčin Ali
koji ima beli turban s crvenim gore, belu odeću na sebi. Ali mu malo se naklonivši,
pa se zatim uspravi. Ali ode. Rescator pođe napred i u drugoj prostoriji ugleda lepe
mlade ljubavnice spašene od trgovine robljem. Jedna je svirala na klaviru, a ostale
su stajale. U tom delu pećine se nalazi slika na kamenom zidu. Napred je sto na
kome je gore iznad vazna s belim buketom cveća. S leve strane gde je slika na
kamenom zidu je još jedna duga roze zavesa i crvena zavesa do poda. Dve
kolumne se nalaze isto kod kamenog zida na kome je slika. I niska klupica s
crvenim sedištem i zlatnim nogarima ispod slike. Statua crnca s turbanom je isto
tu. Sve spašene ljubavnice imaju duge kose, minđuše, bisere u kosama i sve imaju
gore topiće s otvorenim stomacima i dole suknje. Još jedna statua crnca je kod
klavira i papagaj plavog tela i perja, žute glave, crnog kljuna. I candlebrums s
jednim svećama u njima i vatrama gore u njima. Rescator im polako prilazi i one
su ga sve videle. Prva ima dugu kosu, svetlo sivi top s velom iza leđa i svetlo sivu
suknju. Druga ima dugu braon kosu, minđuše, bisere u kosi, svetlo braon top s
velom iza leđa i svetlo braon suknju. Treća ima dugu plavu kosu, minđuše na
ušima, svetlo plavi top s zlatnim na ivicama, velom iza leđa i svetlo plavu suknju s
zlatnim na ivicama, bisere u kosi. Četvrta ima dugu crnu kosu s uvojcima,
narandžasti top s velom iza leđa, narandžastu suknju, minđuše na ušima, bisere u
kosi. Peta ima dugu crnu ravnu kosu, bež top s velom iza leđa, svetlo bež suknju,
bisere u kosi. Oni mu se sve naklonile osim pete.
- I’ve brought you Spanish jewels from one of His Most Catholic Majesty’s
galleons. – rekao je Rescator svojim ljubavnicama koje je spasio od ropstva.
– I’ll give them to you at dinner. – rekao je plavoj ljubavnici.
- You’re sweet. – rekao je petoj ljubavnici duge plave kose koja mu je u
prolazu uzela šaku ruke i ljubi mu šaku ruke.
Rescator ode šepajući u svoju sobu za odmor. U njegovoj sobi za odmor se nalazi
krevet s zlatnim nogarima, crvenim jastucima, crvenim jorganom. Pored kreveta je
stolica s zlatnim naslonom, crvenim sedištem, zlatnim nogarima. Podalje se nalazi
okruglo stoče s zlatnim nogarima ispod i crvenim stolnjakom samo na sredini
okruglog stočeta. Candlebrums s svećama unutra i vatrama gore unutra u njima.

16 | P a g e
Kamin je tu u kome su drva i vatra koja gori u kaminu zajedno sa drvima. I tamo
kasnije nađe statuu kome je glava razbijena.
- Who did that? – upita Rescator i stoji kod statue kome je razbijena glava. –
Where is her head?
Ali Rescatoru otvara sanduk i pokaže mu razbijenu statuu glave njegove supruge
grofice Anđelije Maksimović.
- An accident? – upita ga Rescator.
Ali odrično odmahne glavom i stoji.
- Yasmine? – rekao je Rescator. – Fetch her.
Dolazi lepa peta ljubavnica Yasmine.
- Why? – upita Rescator.
- You love her more than me! – rekla mu je ona.
- Go. – rekao je Rescator i ljut je na nju. – Go.
Yasmine se okrene i ode od njega.
***
Noć je još uvek.
Iz podmornice oblika bureta izlazi Marquis of Andijos i onda stane gore na drveno
pristanište pa se obrati ljudima:
- Bring the wounded man out.
Izvadili su ranjenog Savaryja i nose ga ljudi kod Rescatora koji spava u sobi sa
ispruženim nogama dok sedi na fotelji.
Rescator se probudi i ugleda Marquisa Andijosa.
- One of the prisoners from the galley keeps calling for your wife.
Rescator ustane i upita:
- Where is he?
Doveli ga kod Rescatora.
- Savary! – prepoznao ga je Rescator. – It’s me, Maksimović. Talk to me.
- Anđelija. – rekao je Savary.
- Why were you on board? – upita ga Rescator. – Was she with you?
- She wanted to find you. – rekao je Savary. – She left everything to look for
you.
17 | P a g e
 - Is she with Barbary Coast pirates? – upita Rescator. – Is she dead?
- No. – rekao je Savary i umro.
Rescator se podiže gore, stoji i ćuti.
***
Dan je.
Sija sunce. More je mirno. Galebovi lete i pevaju. Lagani vetar duva.
Markiz Dragan Šutanovac ima na sebi belu košulju, crne pantalone, gusarski crni
šešir na glavi, kratku crnu kosu ima ispod šešira, brodske čizme do kolena.
Jednooki Erivan ima na sebi povez na prvo oko, crvene pantalone do kolena,
tamno braon čizme do kolena, naoružan je pištolj oko struka na pojasu. Crnu
košulju ima gore i preko ima braon prsluk. I maramu na glavi tamno braon boje
vezanu iza glave i kosu kratku ispod ima.
- A ship went down close to here.
- The carrion birds are gathering. – rekao je kapetan. – They know what
they’re about.
- Press on! Hoist the topgallant!
Anđelija se nalazi u dubokom moru i pridržava se za deo broda koji je preostao.
Anđelija maše rukom njihovom brodu. Anđelijina kosa je mokra.
- Man overboard! Man overboard! – javlja neko gore iz osmatračnice broda.
Svi su pošli prema nazad, stali i gledaju napred.
Kapetan podiže svoj teleskop, pogleda, spusti dole i kaže:
- A galley slave, no value. The other one looks like an officer. We should get
money for him.
- Launch the boat! – naredi drugi koji stoji pored kapetana. – He won’t pay for
a new hull.
Spuštaju dole u more čamac i u njemu su ušla dvojica čoveka i veslaju prema
Anđeliji koja je još uvek u moru. Kada su doveslali do nje, uveli je u čamac i
veslaju nazad prema njihovom brodu. Gusar je nosi preko svojih ramena, a kosa joj
se rasula niz njegova leđa. I onda je spustio dole gde su gomila užadi.
- Gentlemen, this man would seem to be a woman. – Name?
- Anđelija, Marquise de Plessis-Belliere.
- Hell’s teeth. – rekao je kapetan.
I onda se on njoj predstavi skinuvši crni šešir sa glave u znak pozdrava i kaže joj:

18 | P a g e
 - Pierre Mathieu, Marquis d’Escrainvile.
- You have saved me from an atrocious death. – rekla je Anđelija. - I thank
you.
- My pleasure, Madame. - rekao je Markiz d’Escrainvile.
- She’s freezing to death. – rekao je drugi do kapetana.
- Show the Marquise to my cabin. – rekao je Markiz d’Escrainvile.
Drugi podiže Anđeliju i Anđelija ustane, pa zajedno s njim ide u kabinu broda.
Markiz d’Escrainvile vraća nazad svoj šešir na glavu i gleda u Anđeliju koja
odlazi.
***
Anđelija ulazi u kabinu broda i u toj kabini se nalazi ona ista lepa devojka Jasmin
koju je Rescator oterao zato što je razbila glavu Anđelijine statue.
- I’ll get you some mulled wine and dry clothes.
- Thank you, Monsieur. – rekla je Anđelija.
On odlazi iz kabine broda i zatvara vrata.
Anđelija je okrenuta leđima prema krevetu u kabini broda i skida s sebe svu mokru
odeću. Oficirsko odelo, belu košulju. Dole su joj tamno zelene pantalone.
***
- Quite a beauty, eh? – upita Markiz d’Escrainvile.
- Yes. We don’t want her catching cold.
- Cold? I’ll warm her up! – rekao je Markiz d’Escrainvile.
Čuli su smejanje od drugih gusara.
- What’s so funny? – upita Markiz d’Escrainvile.
- Nothing, Captain. – odgovori jedan od njih koji se smejao.
- Laughing at nothing is stupid. Laughing at me is unfortunate. Come here. –
rekao je Markiz d’Escrainvile i prilazi mu. – Closer! – prišao mu je bliže i
kapetan ga je udario u lice pa pada dole na druge gusare koji ga pridržali i
podigli ga gore. – What?
- Nothing.
- I thought I heard a murmur. – rekao je Markiz d’Escrainvile i ode od njih.

19 | P a g e
 Kada se Anđelija i oblačila, iz vrha broda kroz rupu je posmatra gusar Marquis
d’Escrainvile. Video je njena gola leđa i golu guzu. Zatim spusti dole na rupi
broda. Markiz d’Escranvile sedi i smeje se.
Noć je.
Brod mirno plovi.
Pijani Markiz d’Escrainvile hoda po brodu i krene da uđe unutra da bi otišao u
kabinu broda u kojoj se Anđelija nalazi. Pomoćnik broda krene za njim, zaustavi
ga kod vrata, pogleda ga i kaže mu:
- Have you been smoking opium again?
Markiz d’Escrainvile potvrdno klimne glavom i krene da otvori vrata, ali ga drugi
sprečava u tome.
- You won’t be yourself in a minute. Beware.
- I beware of everyone! – rekao je Markiz d’Escrainvile, odgurne ga, otvara
vrata, ulazi unutra, zatvara vrata i ulazi u kabinu broda u kojoj se Anđelija
nalazi.
Anđelija se okrene i pogledala ga je.
- I didn’t hear you knock, Monsieur. – rekla je Anđelija.
- I stopped knocking at doors when I left France. – rekao je Markiz
d’Escrainvile i prišao je stolu gde Anđelija sedi na stolici i koja se četka
svoju kosu.
Markiz d’Escrainvile je pokretom glave dao znak svojoj robinji duge crne kose da
izađe i ona izađe. Ali pre toga je spustila nož dole na podu da bi se Anđelija
branila.
- What were you doing on the Admiral’s ship? – upita je Markiz
d’Escrainvile.
- Be so good as to leave the cabin so I may dress. – rekla mu je Anđelija.
Markiz d’Escrainvile se smeje.
- You’re not at Court now, Madame. This is a ship captained by a man whom
the King condemned to death. – rekao je Markiz d’Escrainvile.
- Like a thief. – rekla je Anđelija.
- Yes. – rekao je Markiz d’Escrainvile i udalji se od nje. – And because of a
woman like you. – rekao je to i pogledao ju je. – She made me steal from the
treasury. She took the spoils before denouncing the thief. And I loved her.
20 | P a g e
 - Why are you telling me? – upita Anđelija.
- You’re a woman. – rekao je Markiz d’Escrainvile.
- You’re drunk. – rekla je Anđelija.
- No, I’m mad! – rekao je Markiz d’Escrainvile, pa je ščepa i podigne gore sa
stolice.
- Let me go! – rekla je Anđelija. – Let me go!
Zajedno s njom je pao na krevet i legao je preko nje. Ljubi je po vratu. Anđelija je
videla dole na podu nož i krenula da podigne od poda nož rukom. Markiz
d’Escrainvile čizmu stavi na njenu šaku i pritisne je. Anđelija vrišti od bola. Pa
podigne nož, drži u ruci i uperi u Anđeliju.
Markiz d’Escrainvile joj kaže:
- I’ll make you pay for all those who suffered for your beauty, who wished for
a glance from you, who prayed God that you would drop your kerchief, that
they might pick it up from the dust in your wake. – podiže je od kreveta. -
Women hold no sway here, Madame! And I’ll prove it to you!
Udari je 2 puta po licu, pa onda opet legne preko nje na krevetu...
Dan je.
Brod mirno plovi. Nebo je plavo. Sija sunce. Onu lepu devojku Jasmin istu dovode
pred markiza d’Escrainvilea.
- Look at me. For the knife you dropped for Madame de Plessis-Belliere, you
have a choice. Will you taste my boots or seawater? – rekao je Markiz
d’Escrainvile.
Ona ćuti celo vreme.
- Throw her overboard. – rekao je Markiz d’Escrainvile.
Uhvatili su je dvojica gusara i idu sa njom gore. To je ona Yasmine koju je
Rescator oterao zbog razbijene glave njegove supruge Anđelije.
- Ne, ne, ne! – viče Yasmine.
Oborili je preko broda i glava s dugom kosom joj visi dole ispod.
- Let her go. – rekao je Markiz d’Escrainvile i podigli je gore. – Come down.
Yasmine silazi dole kod njega i uplakana je.

21 | P a g e
Anđelija izlazi iz kabine broda i to je videla.
- Come here. Quick! On your knees. – rekao je Markiz d’Escrainvile i
Yasmine se spusti dole na kolena, pa on ispruži svoju čizmu prema njoj. –
Go on! Quick!
Yasmine krene da mu poljubi čizmu i u tom trenutku se pojavi Anđelija i umeša se
potrčavši kod nje:
- No! No!
Podigla je gore Yasmine.
- You’re the most despicable creature I have ever known! – rekla mu je
Anđelija i krene da ga udari po licu, ali on joj zablokira ruku u kojoj ima bič,
pa iskrivi ruku na dole i padne joj bič dole.
- Follow me. – rekao je Markiz d’Escrainvile, a Anđelija odbija pa se okolo
okupili u krug. – You have no choice.
Anđelija krene za njim i namrštena je.
Anđelija sada ima na sebi belu košulju, dole tamno zelene pantalone i raspustila
svoju kosu koja joj je popadala po ramenima. Crne čizme do kolena ima Anđelija i
crni pojas oko struka ima.
Markiz d’Escrainvile otvara vrata u bottom, pa pokretom ruke pokaže Anđeliji da
pođe unutra. A pošto Anđelija samo stoji, on je uhvati za lakat ruke i zajedno s
njom ulaze tu unutra. I idu u tamnu stranu broda. U tom mračnom delu broda ima
puno drvenih buradi, kanapa, ispletenih korpi. Hodaju malo napred i stali su kod
zatvorenih vrata. Zatim se markiz d’Escrainvile sagne, otvori trapdoor u podu i
raširi ih. Uhvati Anđeliju i zajedno se spuštaju dole niz stepenice, pa hodaju pravo.
Kada su došli kod čuvara, markiz mu rekao:
- Open up.
Čuvar otvara vrata.
- We’re below sea lever here. Unchain them all. – rekao je Markiz
d’Escrainvile.
- No! – odbije čuvar da to uradi.
- Do as I tell you! – rekao je Markiz d’Escrainvile.
Čuvar pođe da svima skine lance i okove.

22 | P a g e
 - Yesterday’s lesson was not enough.
- Freedom! – rekli su u glas opasni robijaši.
- No! No! – viče Anđelija. – She’s all yours. Do with her what you will.
- No! No! – viče Anđelija i videla ih je.
- Out! – rekao je Markiz d’Escrainvile i čuvar izađe napolje. - I’ll leave the
lamp. You’d enjoy it less in the dark.
- No! – viče Anđelija.
Anđeliju zaključa unutra.
Markiz d’Escrainvile se smeje, tu je ostavio i otišao je. Anđelija vrišti, lupa po
vratima i vrišti da je puste napolje. Iza nje se približavaju opasni robijaši. Ščepali
je na kraju opasni robijaši i nisu uspeli da je siluju, zato što je Jednooki Erivan
došao zamahivao bičem na njih.
- Back! Let her go!
Udaljuju se svi. Anđeliju je uspeo da podigne gore i ona jedva stoji.
Zatim jedan od robijaša jurne da ga napadne i Jednooki Erivan ga ubije jednim
hicem pištolja u glavu i padne dole mrtav.
- Chain them. – baredi on.
Stražar im vraća okove i lance.
Jednooki Erivan zatim uzima Anđeliju u naručje i odvodi je u kabinu broda.
- I didn’t do it for you, but for myself. I hate seeing merchandise ruined. –
rekao joj je on.
Dolazi markiz d’Escrainvile i Anđeliju zatekao u kabinu broda i bunio se zbog
toga.
- Who gave you permission? – upita Markiz d’Escrainvile.
Markiz d’Escrainvile je hteo da je vrati među one robijaše da je i oni siluju.
- Your misogyny will be our ruin. They’d have killed her. At the Candia
auctions, a blonde like her will fetch 20000 sequins. We’ll be able to afford
a new hull, a new ship!
Markiz Dragan Šutanovac odustane i ode sa pakosnim osmehom na licu.

23 | P a g e
 - You’re going to see me? – rekla je Anđelija.
- To the highest bidder. – rekao je Jednooki Erivan. – But to get a good price
you have to be at your best. So rest, Madame.
On je zaključa unutra.
Anđelija glasno vrišti dva puta, onesvesti se i padne brodski pod kabine.
Noć je.
Jednooki Erivan dolazi kod Anđelije. Otključava vrata, otvara ih i video je
onesvešćenu na podu. Podiže je u ruke i spušta je na krevet. Znojavo joj je lice.
***
Dan je napolju.
Nebo je vedro. More je mirno. Sija sunce.
Posle mesec dana plovidbe, Rescator je na svom brodu koji sada ima crni turban na
glavi, belu košulju, pantalone dole, crveni pojas oko struka. Marquis of Andijos
ima belu košulju, crveni prsluk preko bele košulje, pantalone dole i crni gusarski
šešir na glavi. Iza Rescatora su dvojica oficira koji imaju crne kape za koloniste,
crne redengote, crne pantalone, bele kravate, čizme do kolena i naoružani kao i svi
Rescatorovi ljudi.
- Trim the mainsail!
- Schooner in our wake, to starboard!
Okupljaju se svi na palubi broda.
- What he want?
Xebec im se polako približava.
Rescator prekrije svoje lice delom od crnog turbana kojeg ima na glavi i samo mu
oči vire.
- To parley.
- Ignore them.
- Dangerous. – rekao je Markiz d’Escrainvile.
- Prepare to heave to!
- You really don’t want an escort? – upita Marquis of Andijos dok Rescator
napušta xebec i ide u drugi brod.
- He doesn’t deserve such respect. – rekao je Rescator koji stoji na brodu, pa
se onda spušta dole u čamac koji su spustili u more.
- He’s coming himself. – rekao je Markiz d’Escrainvile.

24 | P a g e
Rescatora gledaju iz drugog broda kako dolazi kod njih dok je u čamcu dok
njegovi ljudi veslaju.
- Lower the ladder.

Rescator dolazi na brod markiza d’Escrainvilea.

- To what do I owe the honor?
- I shall tell you. – rekao je Markiz d’Escrainvile i Rescator pođe za njim i
odvede je u kabinu broda u kojoj Anđelija leži i žmuri.
Anđelija za to vreme leži u krevetu na leđa i žmuri.
- You were in the waters where the Admiral’s galley sank.
- Yes, I frequent the scene of shipwrecks. – rekao je maskirani Rescator.
- Rick pickings. And little risk. – rekao je Markiz d’Escrainvile i u ruci drži
mulled wine. – A pirate, but a coward, too.
- Let’s just say I’m attracted to disasters. – rekao je maskirani Rescator. – Do
you pick up any survivors?
- No, I saw only bodies. – rekao je Markiz d’Escrainvile.
- There was a woman on board.
- A woman? – ponovi maskirani Rescator.
- Surprising. Very beautiful. Even more surprising.
- Did you see her? – upita maskirani Rescator.
- I saw nothing resembling a woman. – rekao je Markiz d’Escrainvile. – Your
loss.
- I’ll pay 50000 sequins for her. – rekao je maskirani Rescator.
- 50000?
- And I’ll kill whoever harms her. – rekao je maskirani Rescator. – Spread the
word.
- With those conditions, if she’s still alive, you’ll find her. – rekao je Markiz
d’Escrainvile.
- I intend to. – rekao je maskirani Rescator i izlaze na palubu broda.
- I’m counting on you. – rekao je Markiz d’Escrainvile i stoje svi na palubi
broda.
Rescator se vraća nazad dole u čamac silaženjem s tog njihovog broda.
- If you hadn’t raped her, we’d have got twice what we’ll get at auction.

25 | P a g e
 - The Rescator is too dangerous.
- We’ll get rid of her. The crew haven’t been paid for 6 months. We need the
money!
Rescator je na svom brodu i gleda u brod koji plovi u daljini.
- Set sail! – rekao je Rescator i sklanja deo vela s svog lica.
***
Posle 3 dana plovidbe, Anđelija se oporavila. Planine neke su daleko. Sunce sija.
Nebo je vedro i plavo. Anđelija je obučena u belu košulju, dole tamno zelene
pantalone, crni pojas oko struka, crne čizme do kolena ima.
- Do you want to go back in the cabin?
- No. The air feels so good. – rekla je Anđelija.
- You were delirious for 3 days and nights. You kept saying the same name,
Igor.
- How are you feeling now, Madame? – upita je Markiz d’Escrainville.
- Couldn’t be better. – rekla je Anđelija.
- How true. You’ll fetch a pretty penny in Candia. – rekao je Markiz
d’Escrainville. – The greatest slave market in the Mediterranean.
- I shan’t be sold. – rekla je Anđelija.
- Really? – upita Markiz d’Escrainville.
- I shall disfigure myself first. – rekla je Anđelija.
- Have you heard of the cats of Candia? – upita Markiz d’Escrainville.
- The cats of Candia? – ponovi Anđelija.
***
Candia.
Beli je grad s puno belih kuća i koja ima plava vrata svuda. Mnogo robova i
robinja dolaze u taj grad. Muški robovi u lancima i okova svi zajedno i kreću se.
Ima i onako prolaznika što hodaju s nečim što nose na glavi i drže obema rukama
gore-dole. Ima i dece robova. Majka Indijka s malim detetom u rukama i Turčin joj
oduzima dete. Majka Indijka moli na njenom jeziku da joj ne oduzima dete, ali
Turčin je ne razume i preda drugome koji odvodi dete. Pošalje majku napred bez
njenog malog deteta.
- Today, at the greatest auction of Candia, Monsieur d’Escrainville is selling...

26 | P a g e
 - It’ll be the first time that madman has anything worth buying. – rekao je
Mezzo Morte drugom trgovcu koji stoji podalje od njega.
- I want to see. It’s usually just hot air with him. – rekao je drugi trgovac taj
isti.
- What is more, a real Vienna’s marquise!
- A Vienna’s marquise? – upita jedan iz reda Malteških vitezova.
- Yes. – odgovori drugi iz reda Malteških vitezova.
- What’s behind all this racket? – upita Mezzo Morte i pogleda Markiza
d’Escrainvillea.
- The truth. – rekao je Markiz d’Escrainville i nasmejan je. – There she is!
I Anđelija dolazi sa plavim velom preko kose i lica skroz. Obučena je u plavu
dugu haljinu. Jaše na konju braon boje. Svi pozdravljaju Anđeliju skidanjem šešira
i kapa sa glava kada je vide. Anđelija je posle sjahala sa sedla konja i hoda. Mnogo
raznih trgovaca su tamo došli radi prodaje. I to: Malteški vitezovi, Arapi iz
Saudijske Arabije, Crnački kumini, katolički trgovci, turski trgovski, maurski
trgovci. Anđeliju odvode u ćeliju s mačkama da bi videla šta će da joj se desi ako
ne dobije veću cenu. Zatvorili je unutra, zaključali i pustili su mačke unutra.
Mjaukale su mačke. Jedna od njih sikće na Anđeliju. I kasnije sve su počele da
sikću i skaču na nju. Anđelija vrišti. Kasnije je jedna od mački izgrebe po ramenu
kandžama. Puštaju Anđeliju napolje i vode je na licitaciju.
Prvo su bili neki drugi robovi, pa i gola robinja koja stoji pred svima i licitacije.
Kasnije dolazi red na Anđeliju.
- We shall now move on to a real rarity, a pearl from the Kingdom of Vienna,
belonging to Monsieur d’Escrainville. She’s a white woman, young, blonde,
with green eyes. A rare beauty, with perfect teeth. – rekao je Turčin.
Uvode Anđeliju koja preko svoje glave i kose ima veo lila boje. Turčin joj skine
veo s njene glave.
Svi pričaju nešto među sobom.
- So much of her face. You will now see that her body is no less magnificent.
Turčin skloni dole sa njenog tela.
- And now, the most beautiful of all, - Turčin joj skine gore lila top gde su joj
grudi i Anđelija rukama pokrije grudi.
Nije im bilo drago.

27 | P a g e
Zatim joj prilaze druga dvojica koji joj sklanjaju ruke od grudi i svi joj gledaju gole
grudi.
Anđelija oslobodi ruke i opet ih prekrije obema rukama.
Ponovo je svima krivo.
Turčin joj raspusti kosu i svi je gledaju.
- The bidding begings at 10000 sequins! – rekao je Turčin.
- 12000
- 13000
- 16000
- 17000
- 20000
- 22000
- 26000
- 27000. How much of these?
- 32000 sequins. – rekao je Turčin.
- 32000.
- 33000.
- 36000.
- 39000.
- 42000.
- 43000.
- 50000.
- 50000 sequins! Going once! 50000 sequins! Going twice!
- 55000.
- 60000.
- The price of 10000 horsemen?
- 62000.
- 65000.
- 65000! Going once! 65000! Going twice!
- 100000 sequins!
- 110000!
- 200000!
- 200000 sequins! Going once! Going twice! Going three times! Sold for
200000 sequins!
28 | P a g e
Svi su razočarani i pričaju među sobom.
- Silence!
- That man is unknown here! Let him show proof he can pay! – rekao je
Mezzo Morte.
- Do you have such a sum on you?
Čovek se sagne dole, podiže težak sanduk prepun sequins, stavi na rame i silazi
dole niz stepenice.
Mezzo Morte se uozbiljio kada je to video.
Čovek spusti dole na pod težak sanduk i svi to gledaju. Pa onda otvara sanduk.
Turčin stoji i gleda u te zlatnike.
- I have 500000 sequins here, if you want to count it.
- Sold! – rekao je Turčin.
Dvojica evnuha Anđeliju odvode. Okolo su svi razočarani.
- You promised me! – rekao je Mezzo Morte.
- My dear friend, an auction is an auction. – rekao je Markiz d’Escrainville.
- You haven’t heard the last of this! – rekao je Mezzo Morte i ode od njih.
***
Noć je, Candia.
Anđelija ide napolje i penje se u nosiljku na kamili. Kamila se zatim podigne i
nastavljaju spori put za Rescatorovu rezidenciju. Kasnije tokom puta negde s neke
planine ih posmataju neprijatelji Mauri na sedlima svojih konja a Anđelija i niko
od njih to ne znaju. Kasnije posle više vremena stižu u Kandiju. Kamila se spusti
dole i sluga pomaže Anđeliji da siđe dole. Konjanici odlaze jašući konje. Anđelija
siđe, hoda i gleda svuda okolo. Veliko jezero je tu. Zatim je videla kamenu belu
vaznu s biljkom u njoj. Bele zidove bidela sa zelenim mahovinama. Zatim
stepenice belih boja i gore veliku belu palatu sa 11 ovalnih lukova i belih stubova.
Zatim prozore. Zelene biljke, belu statuu. I na kraju ugleda Rescatora. Rescator
ima na sebi belu košulju, crne pantalne dole, crveni pojas oko struka. Videla ga da
šepa i na kraju je prepoznala grofa Igora Maksimovića.
- Igor! – rekla je Anđelija i potrčala je gore uz stepenice.
Igor isto juri dole niz stepenice dok šepa.

29 | P a g e
 - Igor!
- Anđelija!
Poleteše jedno drugome u zagrljaj i ljube se. Vetar lagano duva. Proveli su noć
zajedno.
***
Jutro je.
Grof Igor Maksimović se probudi i gleda u Anđeliju koja spava pored njega.
Anđelija se probudi i ugleda ga.
Ljube se zajedno.
Veče je.
- You know what? Your sons take after you. You miss them. – rekao je Igor
Maksimović.
Igor Maksimović je pogledao.
- If they were here, I’d be totally happy. – rekla je Anđelija.
- You’ll have them again, I promise. – rekao je Igor Maksimović. – For now
I’m a wanted man, forced to run, to fight.
- I’m sure you enjoy this life of adventure. – rekla mu je Anđelija.
Igor Maksimović ćuti, stoji i gleda kroz prozor.
- I wonder, in fact, how long it’ll take you to tire of my presence. – rekla je
Anđelija i ustaje od kreveta pa mu polako prilazi. – A woman is a burden
when you’re waging war.
- Not you. – rekao je Igor Maksimović.
- Igor, why do other people enjoy such simple happiness, but not us? – upita
Anđelija i stavi obe ruke na njega gore.
Igor Maksimović joj spusti dole ruke i kaže:
- You know why is that so.
Igor Maksimović se udalji od nje, ide prema vratima, malo ih otvori, okrene se
prema njoj i kaže joj:
- His Majesty the King of Vienna and his interest in us.
Igor Maksimović izađe napolje i Anđelija pođe za njim.
U daljini je usidren xebec i velike planine su svuda okolo.

30 | P a g e
 - Tell me again about that ship, which has so often saved your life. – rekla mu
je Anđelija i prilazi mu.
- Her loyalty is absolute. She never lets me down. – rekao je Igor
Maksimović.
- Such passion! – rekla je Anđelija.
- Justified! – rekao je Igor Maksimović i pogledao ju je. – I owe her
everything.
- You speak of her as a woman. – rekla je Anđelija.
- As someone who’s never betrayed me! – rekao je Igor Maksimović i udalji
se od nje pa stane i posmatra u usidren xebec.
Anđelija mu prilazi, stane, pogleda ga i kaže:
- What do you mean?
- I mean that I can’t forget that you were the King’s mistress. – rekao je Igor
Maksimović.
- You’re wrong. I never yielded to him. – rekla je Anđelija i malo se
namrštila.
- No woman could resist. – rekao je Igor Maksimović.
- I did! – rekla je Anđelija.
- His wishes are our commands. – rekao je Igor Maksimović.
- I never obeyed that command. – rekla je Anđelija.
- You were alone, you thought me dead. It’s a good excuse. – rekao je Igor
Maksimović.
- I have no need of an excuse. I did not yield! – rekla je Anđelija.
- Your lies separate us more than our foes could. – rekao je Igor Maksimović.
- You must believe me! – rekla je Anđelija.
- I cannot. – rekao je Igor Maksimović.
- So why did you buy me back? – upita Anđelija. – I’d rather never see you
again and believe you still love me.
- I do love you. – rekao je Igor Maksimović.
- That’s not what I hear. – rekla je Anđelija. – Go back to your ship. She’s
your true mistress. I’m just your wife, and that’s not enough for me!
Igor Maksimović se bez reči okrene i ode od nje da bi bio u svom brodu.
Anđelija je ostala sama i plače.

31 | P a g e
Noć je.
Vetar lagano duva.
Rescator(Igor Maksimović) leži na krevetu, ćuti i tuguje.
Za to vreme na njegovom brodu xebecu dvojica gusara sede, dok drugi u ruci ima
mandolinu i svira svoju pesmu.
Anđelija je sama u njegovoj velikoj beloj palati, leži na krevetu i tužna je. A okolo
njegove velike bele palate su velike planine koje dole imaju velike litice.
Rescator(Igor Maksimović) ustane od kreveta i stoji u svojoj kabini broda. Unutra
su brodski prozori, veliki globus. Rescator kroz brodski prozor gleda u daljinu u
svoju veliku palatu gde je Anđeliju ostavio samu.
A Anđelija leži u krevetu i gleda u vrata očekujući povratak svoga muža.
Rescator odlučuje da napusti svoj brod da dođe kod Anđelije. A Anđelija ustaje od
kreveta, očešlja svoju kosu, obriše suze s lica i ide prema vratima. Ruku stavi na
kvaku, otvori vrata, izađe napolje, stoji i gleda u daljinu.
Grof Igor Maksimović stoji na čamcu i drugi sede u čamcu i veslaju.
Anđelija potrči malo napred i stane ona.
Anđelija stoji i gleda ga. Grof Igor Maksimović stoji i gleda je.
Anđelija se spušta dole niz stepenice i ide kod njega.
Tada iza njega Anđelija primeti da njegov brod xebec gori.
- Igore!
Grof Igor Maksimović se okrene i video da gori njegov brod.
Svi trče dole i idu prema xebecu da gase požar na njegovom brodu i da spasu brod.
Igor Maksimović prilazi Anđeliji i zagrlili su se.
- Go and save your ship. Go, my love. – rekla mu je Anđelija. – Go, my love.
Ljube se zajedno u usta i stoje.
Rescator(Igor Maksimović) se udalji malo od nje, pogleda je, okrene se i ode od
nje. Zatim opet zastane, okrene se, video je kako stoji, pa se okrene i ulazi unutra u
svoj čamac.
U xebecu gusari gase vatru iz kofa punih voda.
Anđeliju otimaju Mauri neprijatelji. Podižu je, s njom na konja i jašu prema obali.

32 | P a g e
 - Go! – naredi Rescator svojim ljudima pa pojure u galopima njihovih konja
da bi spasili Anđeliju.
Rescator i njegovi ljudi brzo jašu za njima da bi spasili Anđeliju. Kada su došli
sjahali su s konja i uveli Anđeliju u čamac. Izdaleka u moru se nalazi brod markiza
d’Escrainvillea. Na kraju je ugurali u njihov brod.
Rescatorovi ljudi kada su stigli, krenuli su za njima. Na obali su.
- Fire! – naredi markiz d’Escrainville.
Pucaju u njih s njihovog broda.
Konji se uplašili i njište.
- By the time he fixes his xebec, we’ll be done. – rekao je markiz
d’Escrainville koji ima plavu maramu na glavi vezanu od pozadi u čvor iza
njegove glave, a na sebi ima belu košulju, plavi pojas oko struka i dole crne
pantalone ima. A na nogama crne čizme do kolena.
Udalji se od ivice broda.
- Under way!
Rescator i njegovi ljudi su na sedlima njihovih konja na obali. Rescator tužan
posmatra kako se brod udaljava koji odvodi njegovu voljenu.

33 | P a g e